Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, tražim informaciju od Ministarstvu za ekonomiju, od Agencije za privatizaciju i od predsednika Vlade, dakle informaciju o sudbini dva čačanska preduzeća. Radi se Fabrici hartije i "Čipsari" u Čačku, nekada slavnoj "Čipsari" koja je širem građanstvu Srbije poznata bila kao Poljoprivredno industrijski kombinat "Čačak" dakle PIK Čačak.
Danas u Čačku će radnici izaći na ulicu, to znači da ih je velika muka i nevolja naterala da po ovoj vrućini izađu i zatraže svoja prava. Želim da podsetim kolege narodne poslanike i sve građane i sve radnike koji se nalaze u sličnoj situaciji da je praktično kada se radi o ova dva kolektiva u gradu Čačku, kako se to kaže sportskim rečnikom, lopta u dvorištu Vlade Republike Srbije. Radnici su očajni, njihove porodice su na ivici egzistencije, bliži se početak školske godine, a oni nemaju bilo kakvu informaciju ili da se našao neko da ih udostoji, da ih primi. Valjda računa sa tima kada se radi o Poljoprivrednom industrijskom kombinatu "Čačak" ima negde oko 120 radnika, pa je njih šačica i šta nas briga za njih. U fabrici hartije ima nešto više radnika, ali ja cenim da će se radnička klasa, da će se radnici vrlo brzo, koliko na jesen dosetiti i ujediniti širom Srbije i zatražiti ostvarenje svojih prava.
Posebno insistiram na odgovoru od Ministarstava za ekonomiju Nebojše Ćirića da odgovori kakva je sudbina i kakav je namera njegovog ministarstva, dakle, resornog ministarstva i Vlade Republike Srbije s pram "Čipsare" u Čačku.
Sinoć su sindikalci iz ova dva kolektiva koja sam ja nabrojao, dakle, radi se o fabrici hartije i o "Čipsari" u Čačku, gostovali na jednoj lokalnoj televiziji i svi, regionalnoj televiziji, televiziji Čačak, i svi građani koji su gledali tu emisiju mogli su da vide jedan prilog koji je snimljen u septembru prošle godine. Tadašnji ministar za ekonomiju, gospodin Dinkić sa lokalnim čelnicima udruženja građana, zvano Ujedinjeni regioni Srbije, pompezno je najavio rešenje problema "Čipsare". Sve je uredu, zadržali ste radna mesta, biće vam upisan radni staž, a posle evo skoro godinu dana imamo situaciju da te jadne ljude niko neće da udostoji, da ih primi, da im makar kaže koja je njihova sudbina. Vlasnik privatizovane "Čipsare" je u zatvoru, ne zna se ni njegova sudbina, ne zna se ni sudbina malih akcionara, a kako sam ja čuo i video u sinoćnoj televizijskoj emisiji, neki delovi opreme, kamioni, kombiji, i šta tamo već ima se prodaju i niko ne zna kako i niko ne zna ko se namiruje iz tih sredstava koje se dobijaju prodajom tih sredstava.
Uglavnom radnici su po mojoj skromnoj proceni radničkog deteta izigrani od strane gospodina Dinikića i Udruženja građana Ujedinjeni regioni Srbije u svrhu jedne produžene političke kampanje. Prema tome, molim gospodina Nebojšu Ćirića koji, želim da kažem u par slučajeva i kod pitanja poslanika pa i u pitanjima moje malenkosti, pokazao kao korektan čovek.
Da izađe odmah sa odgovorom i informacijom na ova pitanja, koja sam zatražio, da ne čeka 15 dana, da ne stoje ljudi na 40 stepeni u centru grada, vapeći i moleći. Koliko shvatam, oni su u ovom trenutku zadovoljni, makar sa tim da ih neko primi u Beogradu i da razgovara sa njima. Mislim da je Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za ekonomiju, zbog obećanja koja su dali, da su dužni da te ljude ispoštuju. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, u ime poslaničkog kluba NS tražim obaveštenje i informacije od gospodina Olivera Dulića, ministra za zaštitu životne sredine, prostornog planiranja i tako redom. O čemu se radi?
Ovih dana smo, kako u elektronskim, tako i u štampanim medijima, dobili, po meni, jednu nepotpunu informaciju o jednoj krajnje neprijatnoj i neprimerenoj situaciji. Radi se o preseljenju groblja u opštini Lazarevac, tačnije u mestu Vreoci na kolubarskim kopovima. Dakle, svima nama je jasno da Srbija mora da ima dovoljnu proizvodnju struje, da su neki rokovi možda u zakašnjenju, da je neko trebao možda to pre da uradi, ali one scene koje smo mi videli na televiziji, gde je groblje praktično zauzeto od strane 500 nekih žandarma, specijalaca, gde su navodno stavljeni neki zastori i tkanine, da se ne vidi šta se u stvari tamo radi, stvarno izazivaju jednu averziju, jedan stvarno neprijatan i mučan utisak kod gledaoca, a mogu da zamislim kod ljudi u Vreocima, čiji su preci sahranjeni na tom groblju.
Ne želim da budem maliciozan, ja shvatam neku neminovnost da se to selo i ta groblja presele, ali to mora da se uradi, po meni, i zato reagujem i kao čovek i kao narodni poslanik, u dogovoru sa građanima koji tu žive i čiji su preci sahranjeni na tom groblju. Na jednom snimku, na jednoj televiziji videli smo, između ostalog, da su tu i grobovi kolubarskih ratnika, kolubarskih heroja naših i mučenika koji su izginuli za slobodu i slavu Srbije sa kojom se mi toliko ponosimo. Čak dobijamo informaciju da nekoliko stotina građana će zatražiti čak i azil u stranim zemljama. Ponavljam, oni nisu Romi, nećemo to moći ovoga puta da svalimo na jednu nacionalnu manjinu, da su lažni azilanti.
Prema tome, tražim od ministra Olivera Dulić pod hitno, ne u roku od 15 dana kako Poslovnik kaže, nego odmah za utorak da pruži informaciju, kako meni, tako i svoj javnosti, svim narodnim poslanicima i svim građanima Srbije, o čemu se tu radi. Želim ponovo da naglasim da niko nije protiv proizvodnje uglja, jer tu su, na sreću ili nesreću tih ljudi, stotine miliona tona rezerve uglja, od kojih će Srbija da ima struju, pošto Srbija za sada nema drugi izvor energije i energenata za proizvodnju struje. To nije sporno. Ali, po meni je kao čoveku sporno na koji se način to radi, pogotovo kada se radi o jednom groblju.
Neki koji nas možda ne vole kažu da Srbi imaju odnosno gaje kult mrtvih. Ja to ne bih rekao na taj način. Rekao bih da Srbi, osim mnogo divnih osobina koje imaju, imaju i tu osobinu da svoje očeve, đedove, prađedove, nikad ne zaboravljaju i da jednom, dva puta ili ne znam koliko puta godišnje najmanje izlaze na groblje da se sete svojih predaka. Sada kada imamo situaciju da neko na silu izmešta groblje, ja pitam svakog od nas ovde šta bi radio da je nečiji otac ili đed tamo i da neko to radi, kako smo videli u medijima, ako je za to potrebno 500 žandarma, onda je to na silu, onda ti ljudi nisu pristali da se to uradi na takav način. Kako bi svako od nas reagovao? Da se ne lažemo, reagovao bi vrlo žestoko. Ja lično bih branio životom grobnicu gde leži moj otac i moji đedovi.
Prema tome, tražim odgovor od ministra Dulića. Ovo nije za 15 dana, ovo nije formalnost. To je vrlo osetljivo. Ne optužujući nikoga, niti njega, samo da pruži pravu informaciju o čemu se tu zapravo radi u selu Vreoci na kolubarskim kopovima u opštini Lazarevac. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, građani koji gledate ovaj direktan prenos, imam pitanje za gospodina Borislava Stefanovića. Gospodine Stefanoviću, želim da vam kažem unapred, da sve što budem rekao u ovih tri minuta zaista ne odnosi se ništa lično na vas, nego želim da budem principijelan, jer ovo što ja budem pitao, verujem da interesuje veliki broj građana Srbije.
Vi ste pre izvesnog vremena ovde rekli i pitali praktično poslanike, iako oni to ne mogu da vam odgovore, šta vi nudite. Sada vam govorim kao čovek, lično u svoje ime, samo ime moje porodice. Nisam protiv da se razgovara bilo sa kim. Ako će da pomogne našoj državi i našem narodu i jednom našem građaninu, nekmoli onome što je juče digao zastavu i jutros vidimo da je jedan imao indeks od nekih naših univerziteta i nisam video da je država reagovala.
Šta bih ja vama predložio, iako je možda kasno za to. Rekao sam na spoljnopolitičkom odboru da je vaš šef, ministar Vuk Jeremić, bio prisutan, da sam se ja pitao, ne bi učestvovao u tim pregovorima ni portir iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Dakle, ne govorim o vama lično, možda se meni i sviđa kako vi nastupate, kako razgovarate, uopšte ne govorim o tome o vašim sposobnostima, za koje mislim da ste i kvalifikovani, samo je loša bila poruka da razgovara neko iz Ministarstva inostranih poslova. To je pod jedan.
Pod dva, ne bi vam pala kruna sa glave da ste došli ovde u Skupštini, pa i da ste došli sa predlogom pregovarača i platforme pregovaračkog tima, i sa tim političkim, da tako kažem, kapitalom odobrenje Narodne skupštine, iako se i onda mi verovatno ne bismo složili svi, ali biste onda išli na te razgovore sa odobrenjem Narodne skupštine i vaš položaj, kredibilitet u javnosti i među građanima Srbije i političkim partijama, bio bi jači i možda bi ti razgovori bili uspešniji.
Pod broj tri, gospodine Stefanoviću, da li vi mislite, da ne budem opomenut da nisam postavio pitanje, da je u redu da mi narodni predstavnici, uvažavajući to, lično što ste vi došli ovde, neke sam stvari i čuo od vas, koje nisam uspeo da pročitam, ali to se desi jednom u mesec dana, dva ili tri, da li vi mislite da celokupna naša javnost treba da sazna šta vi tamo, uvažavajući tajnost pregovora za uspešnost, imamo iskustva kod nekih država i tih pregovora, sa sličnim problemima, da li vi mislite da mi iz prištinskih tzv. izvora iz štampe treba da saznajemo neke pojedinosti, pa da onda neki od toga prave karikature, da praktično ne znamo šta je istina. Šta je problem da se dođe ovde, mimo ovoga Poslovnika, jednom mesec dana ili u javnosti, u nekoj direktnoj emisiji, da se pošteno kaže, uvažavajući stvarno situaciju u kojoj se nalazi naš narod tamo. Hvala.

Gospodine Stefanoviću, mislim da sam vrlo tolerantno i korektno postavio pitanja i dao obrazloženja za pitanja koja sam vama postavio. Ako ste želeli da u odgovoru meni izazovete ovaj aplauz, to je vaše pravo i ovo je politika. Možda sam ja naivan, jedan od milion naivnih Srba koji smatraju da KiM, ako hoćete da vam kažem otvoreno, nije samo ni stav Srba sa KiM. To se tiče svih Srba na svetu.  Prema tome, vidite vašu odgovornost. Ne vidim čime sam zaslužio retoriku, niti sam pominjao te ružne izraze, niti merim nečiji patriotizam, samo sam želeo iz najbolje namere da vam postavim neka pitanja, kao što ste vi rekli – da predložim.
Recimo da se moje mišljenje uvažavalo, rekao bih u vrhu države kad je lažna država KiM raspisivala izbore da indirektno ne ohrabrujemo Srbe da idu na te izbore, nego da im odlučno kažemo – nemojte da idete na te izbore, to nije vaša država. Vaša država je Srbija. Nego da kažemo – idite vi tamo i dalje ćete iz budžeta Srbije da primate platu, a učestvovaćete na izborima druge države.
To je moje mišljenje i moj predlog za sledeće. Doći će i ti sledeći tamo izbori. Jer ako su oni mogli 10,15 godina da bojkotuju izbore koje je organizovala država Srbija, koji su bili tolerantni i demokratskiji nego što su njihovi, pa su postigli šta su postigli, zar to nije nauk za nas?
Što se tiče javnosti, gospodine Stefanoviću, naravno, nisam mislio na direktan prenos. Mislio sam da se vama olakša pozicija da više govorite o nekim, kao što ste danas natuknuli, temama koje da mi ne saznajemo iz tzv. prištinskih medija. Nikad nije mnogo o KiM i ovakvoj temi razgovarati i ono što želim da vam kažem i da vam olakšam, nije tačno da nisu bitne granice. Vrlo su bitne granice, zato vi i pregovarate i ne verujte nikome iz EU koji vam kaže da nisu bitne granice. Hvala.

Poštovana gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici i građani Srbije koji gledaju ovaj direktan prenos, izražavam poštovanje zato što ste vi došli ovde, neću da kažem  kao jedan kolega zahvalnost, jer svi mi smo plaćeni od građana Srbije da radimo posao za koji smo dobrovoljno pristali.
Nadam se da će moje pitanja biti dovoljno inspirativna i trudiću se da budu iz vaših resora da bih možda dobio dodatno vreme.
Gospodine Obradoviću, nedavno je bivši ministar Tomica Milosavljević na pitanje koje je u javnosti ovih dana dosta tretirano, oko trošenja para, oko vakcina, oko saniteta koji nikada nisu kupljeni a plaćeni, oko rekao bih domova zdravlja u Beogradu i da ne ponavljam dalje, gospodin Milosavljević je rekao da su to sve odluke Vlade koja je donela. Prema tome, to se odnosi na vas, ne na gospodina Stankovića on tada nije bio član Vlade i sve ministre ostale koji su samo bili, hajde da ne kažem osam, devet godina, nego zadnjih tri i po godine. Želeo bih da znam kakav je vaš komentar na izjavu gospodina Milosavljevića, šta vi mislite o tome, jeste li vi glasali za to kao član Vlade i za vakcine i za ovu razliku od milion i šesto hiljada? Samo citiram nešto što je bilo u medijima.
I jedno pitanje konkretno za vas dvojicu – da li vi znate u ovom trenutku gde se nalazi gospodin Tomica Milosavljević? Pod broj dva – zašto ostali ministri i predsednik Vlade nisu došli? Čvrsto verujem da vi znate zašto nisu došli. Vaša je volja da li ćete da nam odgovorite nama i javnosti, jer s obzirom samo da ste vas dvojica tu, da je makar pola Vlade ne bih postavljao ovo pitanje, verujte mi na reč, ovo bi rekli da je ovo organizovan nedolazak ministara i premijera.
Vi ste danas bili na sednici Vlade i Vlada je završena, koliko znam i nemoguće je da vi niste razgovarali sa svojim kolegama. Želeo bih da znam da li ste namerno poslati samo vas dvojica. Sumnjam da je ovaj nedolazak organizovan, ne znam zašto, do sad je bilo dosta ministara, nekima su se sviđala neka pitanja, nekima nisu, ali verujte da šta god ko misli o ovoj instituciji postavljanja poslaničkih pitanja zadnjeg četvrtka u mesecu, dosta građana očekuje odgovore na neka pitanja i verujem da većina kolega narodnih poslanika postavlja ona pitanja koja im njihovi građani, koji su ih birali, koji su za njih glasali u svojim lokalnim sredinama, a nemaju prilike da kao mi ovde u direktnom prenosu postave ministrima ta pitanja. Hvala.

Poštovani gospodo ministri, zadovoljan sam sa onim što vi odgovarate ovde i kako pokušavate da odgovorite na ona pitanja koja nisu direktno iz vašeg resora.
Gospodine Stankoviću, želim da vam se javno zahvalim što ste nedavno prisustvovali tribini Opštinskog odbora Nove Srbije na Čukarici, zbog toga, ne da bih reklamirao Opštinski odbor nego zato što su mediji, ne znam zašto to sakrili i prećutali. Mislim da je jedna diskusija od prisutnih građana, kao i vaša bila vrlo korektna i korisna i tom prilikom ste obećali građanima Čukarice, ne znam tamo kako se zove njihova zdravstvena organizaciona jedinica, dom zdravlja, obećali jedan rendgen, čini mi se kineski. Tako ste rekli, rendgen je rendgen, pa nek je i kineski, šta njima fali. Voleo bih da znam šta je sa tom nabavkom odnosno tim obećanjem. Uopšte ne sumnjam u vas da će biti izvršen. Dokle se stiglo sa tim?
Za gospodina Obradovića imam jedno pitanje za koje mislim da je on siguran da zna da to pitam iskreno – šta je sa Srbima u Crnoj Gori? Pitam ga kao ministar prosvete – šta naša Vlada preduzima, odnosno Ministarstvo prosvete da zaštiti Srbe u Crnoj Gori, jer oni su podvrgnuti, koliko vidim iz medija i razgovora sa našim zajedničkim prijateljima i jednom pritisku da prihvate crnogorski jezik, iako se još, doduše, po nezvaničnim podacima na popisu u Crnoj Gori izjasnilo preko 50% građana da govori srpskim jezikom.
Šta je u mogućnosti da naša Vlada, odnosno Ministarstvo prosvete preduzme da naša deca u Crnoj Gori, deca srpske nacionalnosti imaju mogućnost da govore svojim maternjim jezikom kojim govore njihovi roditelji i đedovi i prađedovi? Dakle, kakve su opšte naše, spram trenutnih političkih odnosa između Srbije i Crne Gore, da naša Vlada, da tako kažem, interveniše i omogući da li su to besplatni udžbenici, da li imamo sredstava dovoljno za to i da li uopšte postoje neke naknade, neki planovi, neke namere da se građanima srpske nacionalnosti u Crnoj Gori po ovom pitanju i pomognu. Hvala.

Neću iskoristiti dva minuta, nego ću samo reći da sam zadovoljan odgovorima koje su mi dali ministri, a najviše zbog nekog svog ličnog mišljenja. Izvinjavam se na tome, pošto je moje mišljenje da su to resori gde bi trebalo najmanje politike, odnosno ne bi trebalo uopšte da bude politike.
Evo neko iz opozicije hvali neke ministre. Dakle, i gospodin Obradović i gospodin Stanković, čini mi se, čine svojim činjenjem da u najmanjoj mogućoj meri bude politike. Zahvaljujem.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici i svi građani koji gledate ovaj prenos, gospodine potpredsedniče, zatražiću jedno obaveštenje od vas ili bilo koga drugog, ko je bio na tom mestu predsedavajućeg, a radi se o tome da se narodni poslanici, odnosno Narodna skupština ne poštuje, od strane nekih ministara, odnosno obaveštenja i odgovori koje mi ovde tražimo, konkretno ja, uopšte nisu došli.

Pre više od 15 dana postavio sam pitanje ministru spoljnih poslova gospodinu Vuku Jeremiću, a tiče se diplomatskih pasoša i uzburkavanja koje je došlo u javnosti prilikom dodele diplomatskih pasoša nekim sportistima. Radi se o teniserima, naravno, da niko nije protiv, čak s ponosom kažemo da je trebalo ti ljudi i pre da dobiju, ali se postavilo pitanje zašto neki drugi sportisti koji su, takođe, proslavili ovu zemlju i učinili nas ponosnim, možda najviše od svih stanovnika ove zemlje, sport i jeste najbolji ambasador naše zemlje i našeg naroda, pa, zašto onda neki drugi sportisti nisu dobili te diplomatske pasoše?

Zašto ja ponovo postavljam ovo pitanje? Dakle, ovo je poruka gospodinu Vuku Jeremiću da neću odustati od ovog pitanja, da će on morati da se nauči da poštuje Narodnu skupštinu i narodne poslanike, jer i na dosadašnja pitanja koja su dolazila iz Ministarstva spoljnih poslova, potpisivali se Stefanović i dinastija, tata i sin, a nikad ministar.

Ja nisam pitao ni Borislava ni Borka, ni njegovog tatu, nego pitam direktno ministra Vuka Jeremića, a razlog je taj što je on predsednik Udruženja profesionalnih tenisera Srbije, pa je ostalo malo, ovako, gorčine da su teniseri dobili diplomatske pasoše, ne zato što zaslužuju, naravno, i više od toga zaslužuju, nego zato što je Vuk Jeremić u nekom svojevrsnom sukobu interesa.

Pa sam, svoje pitanje, prošli put, gospodine Novakoviću, proširio tražeći da se Narodnoj skupštini, meni, kao narodnom poslaniku i svim kolegama narodnim poslanicima, dostavi ''Pravilnik'' o dodeli diplomatskih pasoša. Ja ga tako nazivam, ne znam kako se taj dokument zove, znam da svi narodni poslanici imaju pravo na diplomatske pasoše, ne znam ko još ima, verovatno diplomate, jer samo ime to kaže.

Želim sve vas kolege da podsetim na 2001. godinu kada je ministar spoljnih poslova tadašnje naše zemlje bio Goran Svilanović, da se pričalo o 10, 11 hiljada diplomatskih pasoša. To znači da su mnoge tetke, strine, komšije, pekari, vozači, ne znam ko dobijao te diplomatske pasoše. Čak sam prošli put gospodinu Jeremiću ponudio da svoje pravo koje nisam iskoristio, a ne znam na osnovu kog pravilnika ga imam, kao narodni poslanik, na diplomatski pasoš, da se ustupi jednoj sportistkinji, neću sada da pominjem ta imena da ne bih bio pogrešno shvaćen, da se popularišem na osnovu tih sportskih rezultata koje su postigli naši sportisti i sportistkinje.

Prema tome, tražim od gospodina Jeremića da odgovori po kom kriterijumu, po kom pravilniku se dodeljuju diplomatski pasoši, pre svega mislim na ljude koji zvanično, neću da kažem po formatu, po svom radnom mestu, nisu diplomate.

Ne pitam za ambasadore, članove ambasada, zaposlene u ambasadama, pitam za ove ostale, po kom kriterijumu i po kom pravilniku ti ljudi dobijaju te diplomatske pasoše?

Dalje, da ne bismo terali do Šabića, Poverenika za informacije, gospodina Jeremića, a mislim da su se i ostale kolege narodni poslanici uverili da sam dovoljno uporan da neka dokumenta isteram, tražim spisak svih ljudi, na današnji dan, koji imaju diplomatske pasoše, ljudi i žena, i po kom osnovu su ih dobili?

Ovom prilikom, koliko je to apsurdno, hoću da napomenem, ako je bio kriterijum sportista koji su predstavljali ovu zemlju i učinili nas ponosnim, najveći sportista, ako neko slučajno nije znao, neka proveri, najveći sportista sa ovih prostora se zove Dragan Kićanović –voleo bih da znam da li je i on dobio diplomatski pasoš?

Prema tome, gospodine Novakoviću, tražim obaveštenje od vas šta ćete vi da preduzmete da, na neki način, naterate gospodina Jeremića da poštuje Narodnu skupštinu, da poštuje Poslovnik Narodne skupštine? Možda ne bi bilo zgoreg da mu uručite javnu opomenu u vezi ovoga, zato što je gospođa predsednica Đukić Dejanović, ako se sećate, jednoj ministarki, možda i nepravedno, iz vaše stranke, uputila javnu opomenu sa ove govornice. Hvala lepo.

Taman htedoh da kažem gospodine ministre, ali gospodin izađe.
Što se tiče Poslaničke grupe Nove Srbije mi već iz razloga koje su naveli predsednik Poslaničke grupe Velimir Ilić i gospođa Zlata Đerić nećemo glasati za zakon o izmenama Zakona o akcizama. Pokušaću još neki razlog da naveden zašto nećemo glasati.
Sam naziv izmene Zakona o akcizama pokušao bih da približim većini građana, da razumeju o čemu se radi. Narodski rečeno, ovo je zakon o poskupljenju goriva, kako benzina, tako i dizela. Poslanička grupa Nove Srbije, ovih meseci, postavljala je pitanje nadležnim ministrima, Vladi Republike Srbije, ključno pitanje, zbog čega je u Srbiji najskuplje gorivo u regionu, ako svi znamo da je barel nafte, svetska cena nafte u dolarima pala, da je vrednost dolara sama po sebi dramatično opala?
To vidimo i po ponašanju gospodina Dušana Bajatovića, koji se ućutao o povećanju cene gasa, zato što bi ta cena gasa trebalo da se snizi zbog vrednosti dolara koji je pao, zbog pada vrednosti evra i ne vidimo razlog, ranije, dok su cene bile kontrolisane, dok NIS nije bila privatizovana, priznajem da ne znam da li još uvek važi formula kojom je Vlada Republike Srbije određivala cenu goriva. I onda se znalo, petnaestodnevno su uzimani parametri i znalo se, ako se na svetskom tržištu svetska cena nafte povećava, nažalost, ali onda je bilo lako objasniti građanima. Lako? Nikad nije lako objasniti poskupljenje bilo koje cene, a kamoli cene goriva, zbog čega se povećavaju i cene niz drugih proizvoda, ali smo onda imali parametre. Sada nikome nije jasno zašto je jeftinije gorivo u Hrvatskoj, zašto je jeftinije u Crnoj Gori, zašto je jeftinije u Makedoniji.
To jedna tema koju sam hteo, u ovom kratkom vremenu koje imam, da apostrofiram, a druga je politička, ne u smislu u kojem je gospodin Mirović govorio, iako se slažem sa svim što je rekao, nego u političkom smislu da se ovde sve negativne odluke po većinu građana Srbije, gotovo sve, koje donosi Vlada Republike Srbije, odnosno koje predlaže ovom parlamentu, pravdaju zahtevima iz EU. Mislim da to nije korektno prema građanima Srbije, da se javlja kod građana dodatni animozitet prema EU i pravilima koja treba da ispoštujemo da bismo ušli u EU ili bili makar kandidat, a gotovo je polovina tih građana koji su protiv ulaska u EU.
Prema tome, nije istina da je neko iz EU tražio da se povećaju akcize na određene vrste goriva, već su tražili da se izjednače. Dakle, nije na nas vršen politički pritisak da se poveća cena goriva, nego je bio zahtev ili politički pritisak da se izjednače te akcize za uvozna i za domaća goriva. To znači da je Vlada Republike Srbije mogla da uzme ovu manju tarifu i da, ako gorivo makar ne pojeftini, pošto je iovako najskuplje u regionu, ostane na ceni koju ima sada.
Prema tome, iz Izveštaja Fiskalnog saveta za prvi kvartal 2011. godine vidi se šta se dešava sa budžetom, vide se i dodatni rashodi za satelit. Kada bude vreme, poslanici Nove Srbije o tome će pričati. Vlada bezglavo misli da će na ovakav način, povećanjem akciza, da dopuni budžet pošto će u krizu doći isplata penzija i svih socijalnih davanja, pošto je inflacija mnogo veća od projektovane i realni prihodi u budžet su mnogo manji.
Čini mi se da bi bilo bolje i za punjenje budžeta da su ovim zakonom propisane akcize po nižoj tarifi, a da bi veći prihod bio u budžetu. Hvala lepo.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani koji gledate ovaj prenos. U ime Poslaničkog kluba Nova Srbija govoriću kratko, pa ću na početku reći da Nova Srbija nema ništa protiv donošenja ovakvog zakona na osnovu koga bi građani i svi zainteresovani mogli da vide način na koji se finansiraju političke stranke.
Da bi građani znali, oni koji gledaju ovaj prenos, kakva je forma Predloga zakona, onako kako je on odštampan, idu članovi, pa objašnjenja, pa zakonske sankcije za nepoštovanje ovog zakona, pa ide obrazloženje, e, ja ću poći od tog obrazloženja. Pod rimsko V, na kraju ovog predloga zakona – Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, kaže: „Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku zbog ispunjavanja međunarodnih obaveza Republike Srbije, koje su preuzete u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.”
Šta je ovde sporno? Na prvi pogled ne bi trebalo ništa da bude sporno, ali kada se malo bolje razmisli, ispada da je Vlada nama ovaj zakon predložila, to po ko zna koji put konstatujemo kod mnogih zakonskih predloga, zato što je to uslov za pridruživanje EU, odnosno za dobijanje kandidature i eventualno datuma početka pregovora. A, mi iz Nove Srbije, uvažavajući taj stav, mislimo da je ovaj zakon trebalo odavno da bude donesen, pošto se stranke finansiraju iz budžeta, neke više, neke manje, u zavisnosti od rezultata na izborima. Takođe, smatramo da smo mi obavezni pred narodom, pred građanima, od kojih mnogi veoma teško žive, ali većina njih izmiruje redovno svoje poreske obaveze, dakle, slivaju svoj znoj i trud u budžet Republike Srbije, iz koga se i finansiraju političke stranke.
Prema tome, ovaj zakon je trebalo odavno da se donese. Verujem da je ovo samo jedan od zakona koji će biti usvojen, a koji će, vreme će to i pokazati, u najskorije vreme morati da bude reformisan, da tako kažem, pošto se sve u ovoj državi reformiše, i da način na koji se stranke finansiraju budu još transparentniji i vidljiviji svima.
Ono što mogu da kažem, ne samo u lično ime, nikada se neće desiti, a znam da je to utopija, to je možda moglo da se desi prilikom prvih višepartijskih demokratskih izbora, znamo koliko su bili demokratski, da sve stranke krenu sa podjednako novca u predizbornu kampanju. Šta to znači? To znači da bi rezultati tih izbora govorili o kvalitetu programa i ljudima koje su stranke ponudile, a ne o novcu.
Zašto ovo govorim? Ovim zakonom nikada neće moći da bude regulisano, to svi ovde i prećutkujemo, a neko je pomenuo, svi znamo jednu prostu činjenicu za koju ni Venecijanska, a ni Evropska komisija možda ne znaju ili ne mogu da veruju da to postoji, inače bi verovatno stavili i u ovaj zakon, postoje ljudi iz vladajućih stranaka koji su na veoma odgovornim i najvažnijim funkcijama, koji imaju namere, koliko vidim, da budu na još većim funkcijama, a, recimo, na „Javnom servisu” imaju zakupljeno 55% komercijalnog prostora, čini mi se, do 2014. godine, nemojte me držati za reč – koji zakon o finansiranju političkih aktivnosti, da ne kažem stranaka, to reguliše? Koliko to košta? To je pod jedan.
Pod dva, uređivačka politika nekih medija takva je da izgleda kao da je prepisani program nekih političkih stranaka? Kako to može da se reguliše? Ovo ne govorim zbog interesa Nove Srbije, niti bilo koje stranke, nego zbog interesa građana. Ako se to tako dešava i to danima, i ako već tri ili četiri godine na nekim televizijama sa nacionalnim frekvencijama imamo praktično promociju programa vladajućih stranka, onda to znači da izborna kampanja traje već tri godine.
Ovaj zakon, kada se radi o izbornoj kampanji, reguliše tih mesec i po ili do dva-tri meseca, vreme za koje su stranke dužne da regulišu svoje radnje koje moraju da se izvrše pre zakazivanja izbora i po zakazivanju izbora. Ko će to da sankcioniše? Ko će to da obrazloži i građanima da objasni? Narod je tu oštećen. Jer, da ti bilbordi, ti TV programi i tolike emisije, ne utiču na opredeljenje građana, onda to stranke ne bi ni radile.
Navešću vam jedan konkretan primer. Pre dve ili tri godine uspeo sam ovde da dobijem neku dokumentaciju koja je teška nekoliko kilograma. Jedan novinar, neću da ga pominjem zato što je mlad dečko, tek treba da napreduje, pre nekoliko meseci mi kaže ovako, molim da svi dobro slušate jer je ovo mnogo bitno, to je srž problema koji treba da se reši i ovim zakonom – gospodine Markićeviću, poslao me Šabić kod vas, jer te papire imate samo vi.
Zamislite sada koliko sam ja bitan i važan, naravno, narodni poslanici jesu važni, imaju veća ovlašćenja i mogućnosti od običnih građana, a tiče se poslovanja nekih ljudi iz "Telekoma". Naravno, gospodin Radujko je bio vrlo ljubazan i poslao mi je svu tu dokumentaciju, ako ni zbog čega drugog, bar zato što on nije bio direktor.
Šta se posle toga desilo? Odbor za sprečavanje sukoba interesa, čiji je pravni naslednik Agencija za borbu protiv korupcije, pokrenuo je postupak protiv nekih ljudi, jedan od njih je i savetnik predsednika Republike. Hteo sam da kažem i vama, gospodine ministre, pošto sam to rekao i ministru policije i predsedniku Vlade, u živom programu, da su mi rekli ljudi iz vrha službe ove države – Markićeviću, dok imaš hrabrosti i snage da o tome pričaš, ne plaši se, neće ti se ništa desiti, skloni te papire na nekoliko mesta, pa sam to i sklonio na nekoliko mesta. I, taj novinar je došao kod mene i rekao – pravimo reakcije na jednoj televiziji, sa nacionalnom frekvencijom, kako se finansiraju stranke.
Ti papiri su bili vrlo važni, jer se tu radi o desetinama i stotinama miliona evra, verovali vi ili ne, gospodine Markoviću.
Možete u Agenciji za privredne registre da vidite kako su neke firme povećale prihod, a bave se marketingom, jedan od glavnih ljudi je i član predsedništva vaše stranke, od Odbora za sprečavanje sukoba interesa rečeno je da on nije funkcioner, već da je samo član predsedništva vaše stranke, gledajući strogo zakon to je i tačno. Nikome nisam ništa implicirao, da je neko radio bilo šta kriminalno, bilo šta nečasno, već sam samo pitao, imajući u vidu da u Srbiji grca ogromna većina, 90% medijskih kuća, a pogotovo lokalnih i regionalnih televizija i glasila, da ne kažem da ljudi nisu primili po pet, šest meseci platu, samo me je interesovalo kako su te marketinške kuće uspele da povećaju svoj prihod za po 22.000%, sa pet, šest zaposlenih?
Po meni, tu nešto nije bilo u redu. Uredno sam to dobio i kao narodni poslanik izvršio sam svoju dužnost i obavezu, gospodine Markoviću, ali neki državni organi nisu. Najmanje sam očekivao bilo je da će neko da me pozove i da me pita – ej, čoveče, šta to pričaš? Problem je što su svi ti papiri koje imam overeni pečatima državnih organa, kao što je Agencija za privredne registre i tamo se lepo vidi da je tačno da su te kompanije, da ih ovde ne ređam, i tamo su zaposleni neki ljudi i rade, imale prihod po nekoliko hiljada puta veći. Ne, to se poklopilo, gospodine Markoviću, sa dolaskom ove vladajuće koalicije.
Ne tvrdim da tu nešto nije u redu, već samo govorim kako i na koji način se to radi. E, sada, jedan od tih ljudi ima 55% na „Javnom servisu”. Znate li koji je to javni servis? Onaj, čiji se novi Upravni odbor izvinio, što pozdravljam, svim građanima Srbije, za ono što je RTS u nekoj bliskoj prošlosti radio i tako se ogrešio o mnoge građane i narode, kako u našoj državi tako i u stranim državama. Pitam, kada će da se izvini za prevaru koji je taj javni servis izvršio putem onih SMS poruka? Ja bih time njih ohrabrio da oni upute izvinjenje za ono što se dešava ovih dana na tom javnom servisu.
Dakle, da se konkretno vratim temi – koji zakon i da li ovaj zakon, reguliše taj uticaj? Da li neko razuman hoće da kaže da ne postoji utica, pitanje je kojim novcem može, a ovaj ga zakon ne tretira, da se definiše neko ko ima 55% zakupljen reklamni prostor na „Javnom servisu”? Pazite, na „Javnom servisu”! Neću da apostrofiram nijednu drugu televiziju koja je akcionarsko društvo ili koja je u privatnom vlasništvu, zbog proste činjenice da taj javni servis svi mi građani finansiramo putem televizijske pretplate.
Drugo, hoću da kažem, gospodine Markoviću i vama, po ko zna koji put, gledajući masu zakona koje mi donosimo ovde i na koje ni mi iz Nove Srbije nismo imali nekih većih primedbi, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što želim da obavestim i vas, gospodine Markoviću, a i javnost, sa ponosom, da je Poslanička grupa Nova Srbija grupa koja ima najviše prihvaćenih amandmana u ovom sazivu, za tri godine, i u apsolutnom i u procentualnom iznosu. To govori da smo mi amandmane podnosili radeći stručno i konsultujući stručne ljude iz stranke, ne zbog toga da bismo dobili neka dva minuta, nego da bismo zaista pomogli da ti zakoni budu bolji. U najvećem broju slučajeva ministri su, a i vi, gospodine Markoviću, prihvatili neke amandmane koji su popravili tekstove zakona, a zbog toga niti je pala kruna vama, niti nama, kao opozicionoj stranci.
U tom smislu, hoću da vas podsetim da smo mi ovde postavili poslaničko pitanje i dobili odgovor od bivše ministarke finansija, gospođe Dragutinović. Zamislite, mi više ne znamo kome da se obratimo u gradu Nišu, u skupštini? Stranci koja se zove Nova Srbija i koja je imala toliko mandata koliko je imala, jednostavno, uskraćena su sredstva. Tražili smo i privremenu meru i mišljenje Ministarstva finansija, i nikom ništa. Nije to jedino. Vodi se spor koji se nikada neće završiti. Dakle, isplaćuje se nekim ljudima koji su nakon izbora postali neka grupa građana, a radi se o nekoj sumi koja je respektabilna, bar što se tiče Nove Srbije.
Želim da ponovim, pošto sam rekao da ću kratko govoriti, da neću dužiti, da Nova Srbija nema ništa protiv da se usvoji bilo koji zakon koji će pomoći u rasvetljavanju finansiranja stranaka. Nama je možda to i najlakše da kažemo, jer odgovorno tvrdim, i u javnom i u direktnom prenosu, da Nova Srbija nema nijednog finansijera, neka se javi neko ko je dao „žutu banku” Novoj Srbiji. Možda to i nije za pohvalu. Možda bi ljudi iz vrha Nove Srbije trebalo da objasne zašto nisu više radili na marketingu, ali, mi smo se tako opredelili.
Možete da nam dajete bilo kakve primedbe, ali o poštenju, o onome što se u nekim medijima priča da je neka stranka prijavila da nije imala nikakvu donaciju i da ni od koga nije uzimala, postavlja se moralno pitanje da li je to pozitivno ili negativno? Ili neke stranke koje su prijavile nekoliko miliona, a svi znamo koliko košta stranka, znamo koliko ima zaposlenih u nekim strankama, ne želim da pominjem nijednu, znamo svi koji se bavimo političkim radom, kao i vi, gospodine ministre; mislim da je vaša karijera dugo godina bila uzlazna, sa raznoraznim i stranačkim i državnim funkcijama, i svi znamo koliko to košta.
Zbog čega sve ovo govorim? Zato što će i posle sledećih izbora građani biti oštećeni, zato što njihova prava izborna volja, a možda je ovo što ja pričam utopija, nikad neće biti reflektovana na dane i godine njihovog života i njihove dece, zbog lomova koji će se desiti u ovoj državi, a ti će izbori jednom morati doći, zato sve stranke treba da krenu sa isto novca. Neću da kažem da smo se ogadili narodu, nego je poznato šta svi nudimo, počev od Nove Srbije. Zašto je onda potrebno 1.500 bilborda? Zar se ne zna koji je program Demokratske stranke? Zar se ne zna šta je Nova Srbija ili koji je ljudi zastupaju? Zašto je onda potrebno, kad dođe kampanja, da na šest nacionalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom, tačno znamo u ta tri minuta koga ćemo da vidimo kada uključimo? Dakle, da se utiče na svest građana novcem i medijima.
Zašto da ne učestvujemo svojim obrazom, svojim poštenjem i svojim programom? Kad se to jednom desi, ovoj državi će krenuti nabolje i onda građani neće optuživati stranke, nekad i bez pokrića, da su one najkorumpiranije. Kaže se da je to refleksija, obično, službe iz javnog sektora i političke stranke, dakle, da su najkorumpiranije. Voleo bih kada se to govori, da se kaže konkretno i tačno o kome se radi.
Ponavljam, dok ne bude izbora gde će stranke krenuti sa podjednakim iznosom novca, ali da njihova jačina bude merena po uverljivosti njihovih programa, ljudi koje nude i njihovim biografijama, sreće neće biti, makar mi doneli i 10 ovakvih zakona i makar to bio uslov Evropske komisije. Hvala lepo. (Aplauz)

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, tražim obaveštenje, odnosno imam poslaničko pitanje za gospodina Vuka Jeremića, ministra inostranih poslova.
Mislim da javnost ovo što ću da pitam posebno interesuje ovih dana, s obzirom da se i u medijima, kako štampanim, tako i elektronskim, nametnula jedna tema, kratko rečeno diplomatski pasoši. Stoga pitam gospodina ministra Jeremića da li postoji pravilnik, neka pravila u okviru Ministarstva i u okviru Vlade na koji način se dele diplomatski pasoši, ko ima pravo na diplomatske pasoše i na upotrebu i korišćenje istih? Da li ministar Jeremić zna uopšte koliko trenutno ima važećih diplomatskih pasoša koje imaju naši državljani?
Direktan povod za moje pitanje jeste diskriminacija sportista. Na kraju, pošto je ovo zemlja diskriminacije, gde se građani diskriminišu po raznoraznim osnovama, došli su na red i naši vrhunski sportisti da budu diskriminisani.
Prema tome, postavljam pitanje gospodinu Vuku Jeremiću zašto on misli da Nemanja Vidić nije zaslužio diplomatski pasoš? Zašto misli da naš proslavljeni fudbaler Stanković nije zaslužio diplomatski pasoš? Zašto gospodine Vuk Jeremić misli da naš veliki, legendarni već, plivač Milorad Čavić nije zaslužio diplomatski pasoš?
Ovako, na način na koji gospodin Jeremić dodeljuje diplomatske pasoše, možda bismo mogli da pomislimo da je on u sukobu interesa, jer on dodeljuje diplomatske pasoše članovima Udruženja profesionalnih tenisera gde je on predsednik. Da li u stvari gospodin Cvetković treba da razmisli da stvarno izaberemo ministra za inostrane poslove, jer ovom narodu i ovoj zemlji u ovom trenutku je on neophodno potreban, jer očigledno da je gospodin Vuk Jeremić prešao u sportske funkcionere, tačnije tenisere.
Da slučajno neko ne bi pomislio da sam protiv, ili Nova Srbija, ljudi koji su dobili diplomatske pasoše, naravno, mislim na naše tenisere, to je nešto najmanje što je država mogla da uradi za njih i to ništa nije sporno. Sporno je zašto drugi sportisti nisu dobili diplomatske pasoše.
Svedoci smo da svi mi narodni poslanici imamo pravo na diplomatske pasoše. Jedan sam od retkih koji do sada nisam iskoristio tu privilegiju. Pozivam gospodina ministra Vuka Jeremića da moje pravo, odnosno to moje pravo ustupamo za jednu našu sportistkinju koja nas je svojevremeno sve obradovala, a mislim da će nas tek obradovati. Znate, najviše radovanje i iznenađenje jeste kad je to baš iznenađenje.
Gospođica Nađa Higl, naša legendarna plivačica, nas je stvarno sve obradovala kad se tome nismo nadali. Tako pozivam ministra Vuka Jeremića da pasoš koji bi meni, koliko za 48 sati, izdao, kao narodnom poslaniku, izda gospođici Nađi Higl, jer će ona sigurno biti i jeste ambasador ove zemlje, kao što su i ostali drugi sportisti.
Prema tome, pozivam gospodina Vuka Jeremića još jedanput, ministra inostranih poslova, da se izjasni odmah. Ovo mnogo interesuje javnost. Svedoci smo da su mnogi sportski savezi reagovali. Ovako je ostao jedan opor ukus. Da ponovim da je gospodin Vuk Jeremić na neki način u sukobu interesa.
On je rekao na konferenciji za štampu da je on odlučio da ćemo ove godine malo da favorizujemo tenisere. Jasno je svima da i Novak Đoković i svi naši teniseri zaslužuju mnogo više od ovog naroda i od ove države, ali ne na ovakav način, na štetu drugih.
Prema tome, imam podatke da u ovoj zemlji ima izdatih nekoliko hiljada diplomatskih pasoša, pa šta je problem da još 15-20 za naše uspešne vaterpoliste, košarkaše, fudbalere, plivače i sve druge koji zaslužuju, hvala bogu imamo ih dosta koji zaslužuju, tih naših sportista, da i oni dobiju diplomatske pasoše?

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospođo predsednice, imam, prvo, jedno obaveštenje za vas: na jedno pitanje koje je postavljala Poslanička grupa Nova Srbija, tačnije poslanik Nove Srbije iz Kraljeva gospodin Srđan Spasojević i moja malenkost, nismo dobili odgovor; prošlo je mnogo više od onih 15 dana, što je zakonska obaveza ministara, tako da ću sada morati to pitanje da ponovo postavim.
Dakle, tražim obaveštenje, odnosno postavljam pitanje Milanu Markoviću, ministru za lokalnu samoupravu, u vezi s njegovom funkcijom šefa vladinog tima za sanaciju štete koju su pretrpeli građani Kraljeva u zemljotresu koji je bio... Da li neko sada može tačno da se seti kada je bio? Patnji građana Kraljeva više nema u medijima, nema ministara da se slikaju, a nemaju ni poslanici Nove Srbije odgovor na pitanja.
Dakle, postavljam pitanje gospodinu Markoviću, kao šefu vladinog tima za obnovu porušenih kuća u Kraljevu i sanaciju svih šteta koje su građani Kraljeva imali, kakvi su rezultati, šta se dešava sa tim, koliko je novca prikupljeno, koliko iz budžeta, koliko od lokalne samouprave, koliko od građana pojedinaca, koliko od političkih stranaka? Za svaku pohvalu je to što su neke političke stranke, između ostalih i Nova Srbija, skromnom pomoći, onoliko koliko smo mogli, pokušale da pomognu građanima Kraljeva.
Smatram da građani Kraljeva i celokupna srpska javnost, i svetska, jer je pomoć dolazila iz celog sveta, zaslužuju odgovor na jedno ovakvo pitanje. To je prilika za gospodina Markovića da odgovori na ova pitanja koja sam postavio, a ne da ignoriše celu poslaničku grupu, a mislim i celokupnu srpsku javnost.
Radi istine, časti i poštenja, hoću da kažem da mislim da je tamo dosta urađeno, da je mnogim građanima makar delimično sanirana šteta i da ministar Marković ima tu značajnu i pozitivnu ulogu. Utoliko više ne razumem zašto on neće da odgovori na ova pitanja.
Možda i zbog toga, gospođo predsednice, juče smo videli u medijima, i to je zapravo razlog zašto pitam, što neki građani leže pred vratima gradske uprave, gradske skupštine u Kraljevu, štrajkuju glađu, nezadovoljni. Moje informacije govore da je dosta građana nezadovoljno. Možda oni nisu u pravu, ali imaju pravo na odgovor. U ime njih sam sebi uzeo to ovlašćenje da pitam šta se dešava, ima li još novca i zašto su ti građani u Kraljevu, a vidimo da ih sve više ima, nezadovoljni?
Ne znam sad kome da postavim pitanje. Tada kada smo postavili pitanje bio je ministar za energetiku gospodin Petar Škundrić i njemu smo postavili pitanje, tačnije naš poslanik iz Kraljeva gospodin Srđan Spasojević, koje se tiče dobrog predloga i dobre namere, njegove, da se uradi sve što se može da se cena struje za građane Kraljeva za ovu godinu ne povećava. Dobili smo odgovore ni tamo ni ovamo; ovde u Skupštini smo dobili odgovor da će to biti razmatrano. Na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom dat je značaj tome i pitanju gospodina Spasojevića. Iz Vlade su dolazili nemušti odgovori. Prolazi mesec po mesec i sad treba građani Kraljeva da zaborave, ili poslanici Nove Srbije, ono što smo pitali.
Dakle, ponavljajući iz najbolje namere, postavljam pitanje. Mislim da je gospodin Marković uložio dosta energije putujući za Kraljevo i rešavajući teške sudbine građana Kraljeva koji su ostali bez svojih domova i kuća. Utoliko mu dajem priliku da odgovori na ova pitanja koja mi postavljamo i da više ne izbegava odgovor, jer on je bio šef vladinog tima za obnovu Kraljeva.
Prema tome, njemu treba da je jasno, i vama, predsednice, shodno onome kako mi radimo, da mi od ovog pitanja sigurno nećemo odustati. Očekujem da i vi intervenišete da se poštuje zakon i da gospodin Marković u roku od petnaest dana, iako su već svi rokovi prekoračeni, odgovori na ova pitanja koja smo postavili. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, iskoristiću vreme koje Nova Srbija ima kao stranka, i to vrlo kratko. Ovoliki broj amandmana na Predlog zakona o privrednim društvima i na Predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava koje je podnela Nova Srbija i koje je gospodin Ćirić, nadležni ministar, prihvatio govori pre svega o trudu i radu, studioznosti s kojom je Nova Srbija prišla predlozima ovih zakona. Isto tako, moram da kažem (ne moram, nego želim da kažem) da je ministar Ćirić, kao retko koji ministar ovde, uvažio trud i rad, pre svega, opozicionih poslanika, u ovom slučaju Nove Srbije.
Iz ovoga mogu da zaključim, možda se varam, da je on jedan od retkih ministara koji je, čini mi se, autor samog zakona pa mu onda nije teško da prihvati neke amandmane i da prizna, neću da kažem da mu nije spala kruna s glave, prihvati neka rešenja koja su možda (nije možda, nego sigurno) bolja.
Dakle, želim ovom prilikom da se zahvalim gospodinu Ćiriću na tome što je uvažio trud poslanika Nove Srbije, ali i da mu postavim jedno pitanje za razmišljanje. Gospodine ministre, u danu kada vi branite (ne znam zašto svi upotrebljavamo tu reč „branimo“), predlažete, obrazlažete vrlo važne zakone, nijedan poslanik iz vaše stranke trenutno nije prisutan u sali. Još jednom vam se najiskrenije zahvaljujem.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gospodine potpredsedniče, imam jedno pitanje odnosno tražim obaveštenje od ministra gospodina Olivera Dulića, ministra za zaštitu životne sredine, pa bih jedan kratak uvod izložio zbog čega tražim ovo pitanje i obaveštenje, koje ću tek postaviti.
Svedoci smo i da pored velikih kampanja, pre svega medijskih, koje liče više na političke, stranačke kampanje na javnim servisima, interes građana nije po meni ispoštovan kada se tiče zaštite životne sredine o uslova u kojima građani žive. Nedavno smo imali priliku da vidimo da u jednoj maloj opštini Ćićevac su se građani pobunili i masovno izašli na ulice protiv projekta iza koga je stalo aktuelno rukovodstvo Skupštine opštine u Ćićevcu, a protiv interesa većine građana Srbije.
Mi iz poslaničkog kluba Nove Srbije sumnjamo da se isto tako u jednoj maloj opštini u zapadnoj Srbiji, u srcu zapadne Srbije, u Kosjeriću, koji je oaza čistog vazduha i proizvodnje zdrave hrane, događa nešto slično i da se iza leđa građana opštine Kosjerić radi protiv njih i njihovog zdravlja, kako njih tako i svih građana Kosjerića i njihove dece.
Dakle, postavljam gospodinu Oliveru Duliću sledeće pitanje – da li je fabrika cementa "Titan", Cementara Kosjerić, podnela zahtev za izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu za upotrebu komunalnog otpada, kao alternativnog goriva u procesu proizvodnje cementa?
Da bih objasnio i građanima Srbije i svim kolegama narodnim poslanicima o čemu se ovde radi, građani opštine Kosjerić su opravdano zabrinuti i u strahu da li će se desiti ovo što se već godinama priča, to je da će se kao alternativno gorivo u proizvodnji cementa u cementari "Titan" Kosjerić koristiti i gume dovezene iz cele Srbije, da ne kažem iz EU. Zašto oni sumnjaju da se nešto iza brda valja protiv interesa građana Kosjerića?
U o ovom trenutku pričamo o opštini Kosjerić i građanima u Kosjeriću, pitanje je ko će sve imati štete od zagađenja životne sredine, ne samo građani opštine Kosjerić, nego i šire regije. U obrazloženju navodim da je na sednici 29. aprila, na sednici SO Kosjerić, direktor Cementare Kosjerić izjavio da je Cementara podnela zahtev za procenu uticaja na životnu sredinu, ako bi se to alternativno gorivo koristilo.
Pošto su građani Kosjerića pametni i inteligentni, na sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine nisu našli taj zahtev ove cementare Kosjerić, pa oni opravdano sumnjaju da je aktuelno rukovodstvo SO u dosluhu sa rukovodstvom Cementare i sa Ministarstvo za zaštitu životne sredine, čim ovog zahteva Cementare nema na sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine, a rok od 30 dana teče od 29. aprila i ističe 29. maja, kada bi morala da bude zakazana sednica SO Kosjerić i da se svi odbornici u ime građana Kosjerić izjasne da li oni ovo podržavaju ili ne.
Prema tome, ponavljam pitanje gospodinu Duliću da odmah odgovori, neću da kažem da je panika u opština Kosjerić, ali su građani, opravdano po meni, veoma zabrinuti.
Postavlja ponovo pitanje i naglašavam, da li je Fabrika cementa "Titan", Cementara Kosjerić, podnela zahtev za izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu za upotrebu komunalnog otpada kao alternativno gorivo u procesu proizvodnje cementa? Mislim da bi gospodin Dulić, ne poštujući rok od 15 dana koji ima, trebalo kao ministar za zaštitu životne sredine da odmah sutra obavesti i građane Kosjerića, i svu srpsku javnost i Narodnu skupštinu šta je od ovoga tačno što sam rekao.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji ćete, nadam se, videti i čuti ovo što želim da pitam, pokušaću da za pet minuta zatražim odgovor, odnosno obaveštenje koje mislim da interesuje mnogo građana.
Prvo pitanje je za gospodina Stankovića, ministra zdravlja. Želim da podsetim sve one koji su gledali juče televiziju da smo videli jedan prilog koji je tužan i prosto neverovatan, radi se o inkubatorima za prevremeno rođenu decu. Videli smo kako u nekim improvizovanim inkubatorima medicinske sestre i vozači nose decu uz stepenice bolnice u kojoj ne rade liftovi, vozač nosi bocu, verovatno sa kiseonikom. Dobili smo informaciju da su ti inkubatori stari i po 35 godina, da ne postoje delovi da se oni poprave, da ne postoje uopšte atesti. O moralnoj strani ovog problema ne bih ni da govorim, dakle, da se u Srbiji, gde vlada bela kuga, ponašamo tako, država, Ministarstvo, ministar zdravlja, prema prevremeno rođenoj deci koja treba da imaju šansu da žive svoj život normalno, a za to su potrebni novi inkubatori.
Želim da podsetim sve građane i gospodina ministra Stankovića da je u ovoj Skupštini prilikom rekonstrukcije Vlade i posle toga dao velika obećanja da će izaći pred građane i reći pošteno šta se dešava u sistemu zdravstva.
Želim da podsetim građane i ministra da nedavno nismo imali vakcine protiv besnila u Kuršumliji i da smo sa strepnjom svi zajedno čekali šta će neke inspekcije i laboratorije da kažu, da li su psi koji su ujedali građane zaraženi ili nisu. Srećom, nisu bili. Želim da podsetim da je neko rekao da je u svakom trenutku državi Srbiji, odnosno građanima Srbije potrebno oko 200 doza vakcina protiv besnila.
Želim da podsetim da nisam dobio odgovor, i građani Srbije, šta je urađeno sa milion vakcina koje su nabavljene za izmišljeni tzv. svinjski grip i koje su plaćene 18.000.000 evra. Svi zajedno treba, gospođo predsednice, da stavimo prst na čelo. Neko je uzeo proviziju od sedam miliona evra, neko je potrošio osamnaest miliona evra za vakcine kojima je davno istekao rok i nismo dobili obaveštenje šta je sa njima urađeno, a nema sredstava za inkubatore za prevremeno rođenu decu. Želim brz odgovor od gospodina Stankovića, da kaže šta će da preduzmu Ministarstvo, Vlada, država u nabavci novih inkubatora za prevremeno rođenu decu u našoj zemlji?
Drugo pitanje je za ministra finansija gospodina Cvetkovića. Već nekoliko puta u ovom parlamentu to pitanje je postavljeno, što se tiče Poslaničke grupe Nova Srbija, ali taj odgovor nismo dobili. Dakle, pitanje glasi: kako se troše sredstva, kako Vlada troši sredstva sa pozicija koje su imala ministarstva koja su rekonstrukcijom Vlade ukinuta? Razumem ako je jedno ministarstvo, celo, spojeno sa drugim ministarstvom, iako mislim da ni to nije moglo da se radi bez rebalansa u Narodnoj skupštini Republike Srbije...
Konkretno ću da pitam gospodina Cvetkovića – koliko je danom rekonstrukcije Vlade, izglasavanja nove, rekonstruisane vlade u Narodnoj skupštini Republike Srbije bilo novca na poziciji Ministarstva za NIP? Koliko je bilo tih sredstava? Gde su ta sredstva? Po kom zakonu, po kojoj odluci Vlade i kako se one troše? Ponavljam, koliko je bilo sredstava, odnosno novca, na poziciji NIP-a? Gde su ta sredstva locirana? Čijom odlukom se troše i na osnovu kog zakona?
Stranka Nova Srbija i mi poslanici Nove Srbije tvrdimo da se ta sredstva nezakonito troše zato što nisu prošla kontrolu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno nije bio rebalans. To zna i najmanja opština, kao teritorijalna lokalna samouprava, da ne sme nijedan dinar da potroši ni gradonačelnik, ni predsednik opštine bez rebalansa u tim gradskim ili opštinskim skupštinama. Utoliko više, postavljam pitanje kako je to moguće kada se radi o budžetu Republike Srbije? Jedina nadležna institucija u kojoj on može da se odobri i izglasa je Narodna skupština; u Narodnoj skupštini nije bio rebalans budžeta. Zato i postavljam ovaj niz pitanja gospodinu Cvetkoviću, ministru finansija.
Hvala lepo.