Gospodine Dinkiću, hvala na ovim odgovorima i što ste iskreni, mislim da ovakve odgovore prethodnih godina nismo imali, vi ste praktično priznali da neka sredstva fale za kapitalna ulaganja na teritoriji AP Vojvodine. Možda sam i ja grešio da ne fali 14 milijardi, nego 13. Ja sam ipak pravnik, nisam ekonomista, pa možda nisam mogao da pohvatam sve ove podatke razbacane u Predlogu budžeta.
Pravnik sam, nisam u dobrim odnosima sa ciframa, sa brojkama, ali znam šta je pravna država i znam šta je vladavina prava. Znam da bi po tim principima, pogotovo po principu vladavine prava trebalo da se Ustav poštuje, bez obzira na to da li se to nekome sviđa ili ne.
Slažemo se po mojim slobodnim procenama u vezi 95% onoga što sam ja govorio. Slažem se sa vama i u vezi toga da treba doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine, samo mi nije jasno, ako ste vi regionalista, zašto je ta radna grupa formirana bez predstavnika AP Vojvodine, zašto se nastavlja ta praksa bivšeg režima kako to želi da kaže novi režim i zašto predstavnici Vlade Vojvodine ili Skupštine Vojvodine nisu u toj radnoj grupi.
Pitali ste me kolika su dugovanja Vojvodine? Na to pitanje ne mogu da vam odgovorim, jer nisam pokrajinski funkcioner. Ja sam narodni poslanik, ali vam predlažem da to pitate gospodina Pajtića, ne zbog toga što je on odgovoran za ta dugovanja, jer nije. Ta dugovanja su nastala zbog višegodišnjeg kršenja Ustava od 2007. pa na ovamo.
Predlažem vam da to pitate gospodina Pajtića, zbog toga što je jedan vaš kolega na TV Vojvodina pre neki dan rekao da se vi skoro svakodnevno čujete sa gospodinom Pajtićem, pa predlažem da sutra ili prekosutra kada budete ponovo razgovarali, da mu postavite ovo pitanje i da zajedničkim snagama krenemo u rešavanje ovih problema.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo članovi Vlade, želim da postavim nekoliko pitanja premijeru Dačiću i ministru Selakoviću u vezi tzv. sitnih krađa.
Radi se o krivičnom delu iz člana 210. Krivičnog zakonika Republike Srbije – ukoliko je vrednost ukradene stvari manja od iznosa od 15.000 dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi. Da li znate gospodo koliki je problem u čitavoj Srbiji ovakva regulativa, da li znate koliki je revolt građana Republike Srbije, da li znate da se po selima u Vojvodini i ne samo po selima i ne samo po Vojvodini, već i na prostoru čitave Republike Srbije, krade svaki dan? Da li znate da se krade hrana iz frižidera, da li znate da se kradu šunke sa tavana, da li znate da se krade sve što se može odneti, a država skrštenih ruku to posmatra godinama unazad? Da li znate da se u očima građana Republike Srbije dovodi u pitanje svrha postojanja države? Ne države Srbije, nego države kao institucije, jer građani kažu – šta će nam država ako ne može da nam zaštiti privatnu svojinu? Da li znate da se organizuju građani da bi štitili svoju imovinu i da je to izuzetno opasno? Da li znate da se organizuju civilne straže što je SVM od početka osuđivao, a osuđuju i dan danas, jer smatramo da država preko svojih organa treba da štiti privatnu svojinu svih građana Republike Srbije?
Da li smatrate normalnim, gospodine Selakoviću, da je taj limit od 15.000 dinara, kada znamo da trenutno u državi ima 505.000 penzionera sa primanjima ispod 15.000 dinara, da li je u redu da je taj limit 15.000 dinara, kada je prema zvaničnim podacima iz aprila meseca, nezaposlenost preko 25%? Trenutno u državi imamo više miliona građana sa primanjima ispod 15.000 dinara, a država dozvoljava da se krade slobodno, praktično zbog 15.000 dinara, jer niko ne goni počinioce po privatnoj tužbi, jer se to ne isplati građanima, a policija ne može ništa da uradi jer nema privatne tužbe.
Želim da kažem da smo mi predlagali još u prošlom sazivu izmenu Krivičnog zakonika, smanjenje tog limita drastično na tri ili pet hiljada dinara. U tome nas je podržao i policijski sindikat. Očekujem vaše odgovore.

Zahvaljujem se ministru Selakoviću na odgovoru i želimo da pružimo doprinos rešavanju ovog pitanja i zbog toga želim da dam nekoliko predloga, kada već te radne grupe funkcionišu i rade.
Mislimo da se ovo ne može rešiti isključivo izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. To je svakako nužno smanjenje tog limita, drastično smanjenje, je svakako najbitniji element rešenja, ali pored toga mislimo da bi svakako trebalo i da radite na tome da izmenite Zakon o sedištima i područnim sudovima i javnih tužilaštava. Smatramo da nije normalno i zbog toga smo glasali protiv tog predloga zakona 2008. godine, da npr. u Vojvodini postoji jedna rupa.
Takvih rupa ima i na karti Srbije, na drugim područjima Republike Srbije. vi u Vojvodini npr. imate Osnovni sud u Subotici, imate i Osnovni sud u Novom Sadu, Somboru i u Kikindi, a u sredini karte imate rupu od stotinak kilometara. Mislim da ovo u ne maloj meri doprinosti ovakvom broju tih tzv. sitnih krađa. Kažem takozvanih, jer to za građane, naravno, nisu sitne krađe.
Dopunsko pitanje bi bilo – koliko osnovnih sudova Ministarstvo pravde smatra da bi trebalo vratiti u pravosudni sistem Republike Srbije? Ono što mi smatramo, u odnosu na Vojvodinu, jeste da bi minimalno trebalo vratiti sud u Bačku Topolu, u Sentu i u Bečej. To bi u velikoj meri doprinelo rešavanju i problema sitnih krađa i svih drugih problema.
Pored toga, smatramo da treba izmeniti i Zakon o komunalnoj policiji. Treba proširiti nadležnosti komunalne policije i treba omogućiti opštinama da formiraju komunalnu policiju. Mislimo da bi i ovo doprinelo poboljšanju bezbednosne situacije na terenu. Pored ovoga, što su mnoge države EU uvele nultu toleranciju za krađe, naravno, znam da ne može da se podigne optužnica zbog krađe u vrednosti od 10 dinara, ali smatramo da bi trebalo goniti sve učinioce i ispod, recimo, vrednosti 3.000 dinara prekršajno. Znam da trenutno Republika Srbija nema materijalni prekršajni zakon, ali mislimo da bi trebalo svakako, u sklopu ovih mera, naći rešenje i za ovaj problem i mislimo da bi trebalo goniti po službenoj dužnosti sve učinioce, u zavisnosti od limita ili krivično ili prekršajno.

Zahvaljujem se na odgovorima. Dobro je što se ovako ubrzano radi na rešavanju ovih veoma teških problema.
Napravili ste lapsus. Nažalost, nema 35 osnovnih sudova, nego samo 34 trenutno u Republici Srbiji. Sa 138 spali smo na 34 osnovna suda. Apelovao bih na vas da pored Sente razmislite. Znam da odluku ne donosite samo vi, nego radna grupa priprema radnu verziju. Ali, bez obzira na to, želim ovde na ovom mestu da vam skrenem pažnju na situaciju u Bečeju i u Bačkoj Topoli. Mi smo i 2008. godine govorili da je ovakva mreža problem zbog toga što se ne vodi računa o etničkom sastavu stanovništva tih opština i tih gradova. Pored toga, nije se vodilo računa o velikom broju višejezičkih postupaka. Sa treće strane, nije se vodilo računa o tradiciji pravosuđa u tim opštinama. U tim opštinama i gradovima sudovi postoje 150, 200 godina unazad, bez obzira kojoj državi pripadaju te opštine i ti gradovi. Ta situacija nije samo u Vojvodini. Tako je i u centralnoj ili, pravilnije rečeno, užoj Srbiji.
Zbog toga vas molim da i nas uključite u ovaj rad blagovremeno. Bilo bi dobro da nam se pruži šansa da argumentovano iznesemo zbog čega smatramo da bar u ove opštine treba vratiti osnovne sudove i da se ne dovedemo u situaciju da prvi put možemo o tome razgovarati kad predlog zakona o izmenama i dopunama stigne u Narodnu skupštinu. Mi smo u interesu građana otvoreni za saradnju, što se tiče ovih pitanja. Hvala.

Dolazim iz AP Vojvodine, pa neću tražiti pravo na repliku, ali tražim vašu dozvolu da govorim o pitanju finansiranja AP Vojvodine, zbog toga što je ministar Dinkić o tome govorio…
(Predsedavajući: Za jedan momenat, molim sve narodne poslanike, potpuno uvažavajući važnost onoga što ste pokrenuli, mi razgovaramo o zakonu u pojedinostima, član jedan amandman koji su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i Milan Lapčević. Ovde se u principu sada nastavlja diskusija koja je već završena, to je o zakonu u načelu. Molim vas da svi koji govore, ako nisu replike ili interpretiraju Poslovnik, da govore o amandmanu, sve drugo je van dnevnog reda, izvinjavam se.)

Gospodine predsedavajući, molim vas da mi dozvolite o čemu bih želeo da govorim, pa ako mi dozvolite nastaviću, ako ne dozvolite onda ću sačekati taj amandman.
Znači, sada se radi o objedinjenoj raspravi povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2012. godinu i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama o budžetskom sistemu. Podneli smo amandman na ovaj drugi zakon, želim da govorim o tome kao predsednik poslaničke grupe SVM. Govorio bih malo ranije iz dva razloga, prvi je taj što je, upravo, gospodin ministar počeo da govori o temi finansiranja Vojvodine, a drugi je problem ili drugi je razlog što, prema mojim informacijama, gospodin ministar u sedam sati napušta veliku salu Doma Narodne skupštine, umesto njega dolazi gospodin Žarko Obradović i ja sa njim nemam šta da polemišem u vezi finansiranja AP Vojvodine, znači, sve u kontekstu ovoga. Ako mi dozvolite ja ću koristiti vreme šefa poslaničke grupe, ako ne onda idemo dalje. Tražim vašu dozvolu predsedavajući.

Ja želim da govorim o amandmanu.

Hvala lepo.
Želim da koristim vreme predsednika poslaničke grupe, pošto je i gospodin Dinkić govorio o pitanju finansiranja Vojvodine i pošto smo podneli amandman na predlog…
(Jovan Palalić, s mesta: Nema smisla, narodnom poslaniku Dejanu Mihajloviću ste oduzeli reč.)

Gospodine predsedavajući, ne želim da uvodim tu novu praksu u tumačenju Poslovnika, tako da odustajem od rasprave povodom ove teme.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim da kažem da ćemo mi u danu za glasanje podržati izbor gospodina Jankovića na ovu vrlo značajnu funkciju. U kasnijem delu moje diskusije ću reći  zbog čega, ali odmah na početku želim da izrazim zadovoljstvo što je postignut konsenzus po ovom pitanju. Ne sećam se kad se desilo poslednji put u Narodnoj skupštini da su skoro sve poslaničke grupe najavile da će glasati za određeni predlog, u ovom slučaju za izbor gospodina Jankovića, odnosno tačnije za reizbor gospodina Jankovića na funkciju ombucmana.
Malopre sam rekao da se radi o veoma važnoj i bitnoj funkciji. To sam rekao zbog toga što, kao što znamo, zaštitnik građana u svim zemljama gde ta institucija postoji, u ime parlamenta obavlja kontrolu nad primenom zakona i štiti ljudska prava, tako i u Republici Srbiji od donošenja i stupanja na snagu Zakona o zaštitniku građana. Želim da podsetim narodne poslanike da je u AP Vojvodini zaštitnik građana obavezan organ još od 2002. godine. Prema važećem zakonu zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava. Bili smo narodni poslanici koji su 2007. godine prilikom izmena i dopuna Zakona o zaštitniku građana predložili da se eksplicitno navede da se zaštitnik građana stara i o unapređenju manjinskih prava ne samo ljudskih prava.
Želim da kažem da je veoma loše po funkcionisanje pravne države i po vladavinu prava što zaštitnik građana nije ranije izabran.
Prema Zakonu o zaštitniku građana postupak za izbor ombucmana započinje najkasnije šest meseci pre isteka mandata prethodnog zaštitnika građana. Mi smo još za vreme prethodnog mandata apelovali na tadašnje poslaničke grupe i tadašnje narodne poslanike, kao i na predsednicu Narodne skupštine da ovaj posao odradimo još pre izbora jer smo smatrali i dalje smatramo da ne treba da postoji međuperiod što se tiče funkcionisanja institucija, pogotovo ne onih koje se staraju o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava. Zbog toga smo kao prva poslanička grupa još 16. marta tekuće godine predložili gospodina Jankovića za zaštitnika građana i nadali smo se da ćemo ovu sednicu koja je u toku imati još pre maja meseca znači pre izbora. Do toga na žalost, nije došlo, a gospodinu Jankoviću je mandat istekao pre desetak dana, znači mi smo desetak dana imali svojevrsni interej što se tiče funkcionisanja zaštitnika građana.
Kada govorimo o predlagačima i o tome ko je predložio gospodina Jankovića na ovu funkciju, ja sam to malo pre napomenuo, da smo u prošlom mandatu to prvi učinili mi, znači tadašnja Poslanička grupa manjina. Nakon nas to je učinila poslanička grupa LDP kao i SPS. Ovom prilikom mi nismo želeli da se utrkujemo sa ostalim poslaničkim grupama ko je predložio gospodina Jankovića i koji je redosled, kažem mi smo to uradili još marta ove godine. Znači sada zvanično, pravno gledano nismo predlagači ali ćemo vrlo rado glasati pretpostavljam u subotu za gospodina Jankovića.
Prema zakonu, lice koje obavlja ovu funkciju treba da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete i treba da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.
Mislim da su protekle godine dokazale da je gospodin Janković ovu funkciju obavljao stručno, savesno, profesionalno i da ima sve kvalitete da ovu dužnost obavlja još pet godina.
Mislim da treba poraditi na tome da ovu značajnu funkciju ozbiljnije shvate određeni državni organi Republike Srbije. Mislim da je po tome bilo dosta problema.
Želim da vas podsetim da smo mi 2007. godine, sa zakašnjenjem od skoro godinu dana, kao Narodna skupština dali saglasnost, odnosno imenovali četiri zamenika zaštitnika građana. To je bio dosta veliki problem.
Želeo bih da podsetim i na to da je Zaštitnik građana svih ovih godina konstantno funkcionisao u prilikama koje su izgledale na način da je bilo i tehničkih i materijalnih problema u funkcionisanju zaštitnika građana. Nadam se da do toga u budućnosti neće doći, jer prema članu 37. Zakona o Zaštitniku građana treba da se obezbede sredstva za rad Zaštitnika građana. Pored toga, Vlada i nadležni odbor Skupštine su obavezni da razmatraju inicijative koje podnosi Zaštitnik građana. Mislim da je u prethodnom periodu bilo problema i što se toga tiče.
Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa zaštitnikom građana. Mislim da je i po ovom slika dosta šarolika ako posmatramo period od poslednjih pet godina. Predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, kao i predsednik Skupštine, a i predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima uprave dužni su da prime Zaštitnika građana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana.
Mislim da po tome da, što se toga tiče, nije bilo problema ovde u Narodnoj skupštini, ali je bilo problema u odnosu na određene organe uprave.
Mislimo, ne samo u odnosu na Zaštitnika građana, nego i odnosu na Narodnu banku, na primer, poverenika i ostale veoma značajne funkcije, da te institucije treba da funkcionišu, treba da budu stabilne. Nadam se da ćemo mi kao Narodna skupština na tome poraditi u narednom periodu. To očekujemo i od predsednika Republike i od Vlade i od ostalih državnih organa.
Na početku sam rekao da ćemo mi vrlo rado glasati za gospodina Jankovića. Želeo bih ukratko da obrazložim na čemu temeljim tvrdnju da je on savesno, odgovorno i profesionalno obavljao ovu dužnost.
Mi smo imali nekoliko slučajeva u prethodnom periodu koji dokazuju da je njegova saradnja sa Narodnom skupštinom, posebno sa poslaničkom grupom Manjina, u prethodnom sazivu bila odlična.
Želeo bih da vas podsetim na to da smo 2009. godine na dnevnom redu Narodne skupštine imali Predlog zakona o popisu stanovništva. Poslanička grupa Manjina je uložila amandman, jer smo imali problem prilikom obavljanja ili sprovođenja probnog popisa, da su građani mogli da, što se tiče nacionalne pripadnosti, odaberu između alternativa srpska pripadnost-druga pripadnost. Mi smo ukazali na to da je to protivustavno, da je to korak unazad u odnosu na više decenijsku praksu što se tiče popisa stanovništva. Uložili smo amandman i uživali smo podršku i Zaštitnika građana u vezi tog amandmana, što je u velikoj meri doprinelo tome da se taj amandman prihvati, uprkos protivljenju nekih državnih organa, jer im je ovaj amandman posao učinio komplikovanijim u procesu popisa stanovništva.
Drugi predlog zakona povodom kojeg smo odlično sarađivali bio je i ovaj predlog zakona o racionalizaciji u lokalnoj administraciji. Tu smo apelovali na skupštinsku većinu da se prihvati amandman kojim je trebalo garantovati da u onim lokalnim samoupravama u kojima je u službenoj upotrebi jezik neke nacionalne manjine, ostane dovoljan broj činovnika koji posle otpuštanja govore taj jezik ili te jezike koji su u službenoj upotrebi na teritoriji tih jedinica lokalne samouprave.
Još jedan primer bih želeo da navedem. Taj nije vezan za poslaničku grupu Manjina iz prethodnog saziva Narodne skupštine. Taj primer se tiče reforme pravosuđa. Želeo bih da kažem da je veoma dobro što je zaštitnik građana od samog početka reforme pravosuđa upozoravao državne organe na moguće negativne posledice takve reforme pravosuđa. Mislim da sada naknadno sa izvesnošću možemo reći da je zaštitnik građana bio u pravu kada je upozoravao vladu tadašnju i Narodnu skupštinu u prethodnom sazivu da će biti problema po funkcionisanje pravne države i postojanje vladavine prava u Republici Srbiji.
Posle ovolikih reči pohvale, želeo bih da kažem i jednu zamerku na rad gospodina Jankovića. O tome sam govorio kada smo razgovarali u martu, kada smo vas pitali za saglasnost u vezi kandidovanja vas na ovu funkciju na novih pet godina. Rekao sam tada da ćemo vas vrlo rado predložiti, da želimo to da uradimo i da ćemo vas podržati u danu za glasanje, ali da ćemo imati i određene zamerke. Te zamerke se tiču jedne jedine teme iz prethodnog perioda. Radi se o Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenja od prošle godine.
Sećate se vrlo dobro da je vođena veoma živa rasprava tu u Narodnoj skupštini na jesen prošle godine, da je usvojen zakon koji je sadržavao jednu, po nama, diskriminatorsku odredbu, kojom je bilo propisano, a još uvek je propisano da ona lica koja su bila pripadnici okupacionih snaga, koji su delovali na teritoriji današnje Republike Srbije, ne mogu biti korisnici restitucije, a da se isključuju automatski njihovi naslednici. Mi smo rekli da je to diskriminatorski ne zbog toga što dovodimo podpitanje važnost antifašizma u Srbiji, nego zbog toga što se uopšte ne radi o tome, nego se radi o diskriminaciji, da su prekršene neke ustavne odredbe. Pored zabrane diskriminacije, to je i pretpostavka nevinosti, kao i pravo na pravično suđenje. Radi se o načelu individualne odgovornosti.
Glasali smo protiv tog predloga zakona. Zamolili smo tadašnjeg predsednika Republike, gospodina Borisa Tadića, da ne proglasi taj zakon. Obratili smo se Ustavnom sudu Republike Srbije. Kasnije je taj problem rešen donošenjem novog zakona o rehabilitaciji i sada imamo čistu situaciju što se tiče primene ovih zakona.
Gospodine Jankoviću, od vas smo očekivali da se oglasite povodom ovih pitanja. Imali ste na raspolaganju više mogućnosti. Prema Zakonu o Zaštitniku građana, ne možete davati izjave političke prirode, ali to nismo ni očekivali. Znamo i to da niste ovlašćeni da kontrolišete rad Narodne skupštine, ali po Zakonu imate pravo da podnesete inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata ako smatrate da to povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u propisima to je član 18. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana.
Mi smatramo da je upravo ova situacija bila na snazi prošle godine, u septembru, oktobru. Pored toga, vi ste ovlašćeni da pokrenete postupak pred Ustavnim sudom, niste ni to učinili.
To je jedna zamerka iz prošlog perioda, ali mislim da je u potpunosti jasno da vaša aktivnost ima mnogo, mnogo više pozitivnih strana. Sam samo o nekima, po nama najvažnijim, govorio.
Smatramo da ste vi svojim aktivnostima doprineli učvršćivanju institucije Zaštitnika građana, da je zahvaljujući vašoj delatnosti, Zaštitnik građana ušao u javni život Republike Srbije, u smislu da i građani znaju za postojanje ove značajne institucije.
Znamo da vam se u velikom broju građani obraćaju, što je dobro. Zbog svih iznetih razloga, narodni poslanici SVM će vrlo rado glasati za vaš reizbor, nadam se već u subotu. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću, dame i gospodo članovi buduće Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da večerašnje obraćanje počnem jednim citatom. Neću navesti izvor, ali verujem, gospodine Dačiću, da ćemo svi prepoznati odakle je ovaj citat.
"Ko bi reko čuda da se dese, pa Miljacka mostove odnese". Mislim da se u Srbiji dešavaju po neka čuda, ali ta čuda nisu vezana prvenstveno i prevashodno za politički život. Mislim da niko previše nije iznenađen činjenicom što ste vi večeras mandatar Vlade Republike Srbije, kao što mislim da nismo mnogo iznenađeni ni time što je nestao most između nekih stranaka, koje su činile prethodnu Vladu Republike Srbije.
Odmah na početku želim da kažem da poslanička grupa SVM neće biti večeras u mogućnosti da podrži izbor ove Vlade i da ćemo mi glasati protiv. Glasaćemo protiv zbog toga što vodimo samostalnu politiku, ne svrstavamo se na stranu ni jedne, takozvane, velike stranke i po tome smo slični SPS.
Sa druge strane, trudimo se da politiku vodimo u skladu sa principima koji nam obezbeđuju doslednost i kredibilitet. Na Vidovdan smo pre skoro mesec dana, kada je objavljeno da je sastavljena nova koalicija, rekli da ćemo biti konstruktivna opozicija toj Vladi, ali da smo spremni da sarađujemo sa tom Vladom ukoliko se u međuvremenu ispostavi da je Vlada vredna naše podrške. Ne formulišemo stavove apriori, ne formulišemo stavove na osnovu nekih pretpostavki, ni ne formulišemo stavove na osnovu toga ko je, šta radio pre petnaest, dvadeset godina. Zbog toga u opšte ne isključujemo mogućnost da ćemo u dogledno vreme sarađivati, ali to zavisi isključivo od politike Vlade Republike Srbije koja će, ne smem da kažem danas, u sledećih nekoliko sati biti izabrana.
Rekli ste, gospodine Dačiću da želite da nova Vlada bude Vlada budućnosti i da se okrenete budućnosti, a ne da se bavite prošlošću. Rekli smo pre četiri godine kada smo podržali gospođu Slavicu Đukić-Dejanović za predsednicu Narodne skupštine, ni jednog trenutka nismo se pokajali zbog te odluke da nismo spremni ni na kolektivnu amneziju, ni na kolektivnu amnestiju, što se tiče devedesetih godina. Istovremeno, delim vaš stav, mi treba da se okrenemo budućnosti i zbog toga postoji mogućnost da u budućnosti sarađujemo sa ovom vladom ako ova vlada dokaže da zaslužuje našu podršku i ukoliko ćemo moći da realizujemo neka naša programska opredeljenja.
Kada se donosi odluka o tome kako će koja poslanička grupa glasati, onda treba uzeti u obzir nekoliko činjenica. Treba uzeti u obzir sastav Vlade, treba uzeti u obzir ekspoze mandatara, treba da se uzmu u obzir očekivanja u odnosu na tu Vladu. Moram da vam kažem gospodine Dačiću, ako bismo mogli posebno da glasamo o mandataru, sa jedne strane, a o članovima Vlade i programu Vlade, sa druge strane, sigurno bismo drugačije glasali. Sigurno bismo podržali vas za predsednika Vlade Republike Srbije. Odmah ću reći zbog čega. Zbog toga što smo pre četiri godine glasali za vas, glasali za to da budete prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova.
Mislim da bi bilo maksimalno nedosledno da kažemo da ste vi pre četiri godine za sve vreme bili prihvatljivi, kao prvi potpredsednik Vlade, a da niste prihvatljivi kao predsednik buduće Vlade. Isto tako, isto to mogu da kažem i u odnosu na gospodina Žarka Obradovića, koji je bio i biće ministar u Vladi Republike Srbije. Isto to bi mogao da kažem u odnosu na gospodina Rasima Ljajića, na gospođu Slavicu Đukić Dejanović, koja je bila predsednica Narodne skupštine, a sada će biti ministarka zdravlja. Mogao bih da nabrajam još nekoliko imena iz buduće Vlade Republike Srbije. Znači, što se ovih imena tiče, nemamo nikakav problem, jer smo uvek bili principijelni.
Sa druge strane, u pravu ste gospodine Dačiću kada kažete da je vaša saradnja, kao prvog potredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, bila odlična sa SVM. Jeste. Zajedničkim snagama smo realizovali veoma bitne stvari. Želeo bih samo da podsetim na nekoliko stavki iz naše dosadašnje saradnje iz protekle četiri godine.
Na primer, izmenili smo Zakon o policiji. Zahvaljujući tom rešenju smo omogućili pripadnicima nacionalnih manjina, koji imaju dvojno državljanstvo, da se zaposle u policiji. Pored toga, povećali smo broj pripadnika nacionalnih manjina u policiji. Ne u meri kako smo to želeli, ali je ipak napravljen pomak.
Kada se radi o gospodinu Obradoviću, koji će biti i koji jeste ministar obrazovanja. Uspeli smo da stvorimo zajednički pravni okvir iz sfere obrazovanja, koji poštuje prava pripadnika nacionalnih manjina. To smo učinili u prethodne četiri godine. Usvajanjem Zakona o nacionalnim savetima nacionalih manjina, koji nije vezan za SPS, nego za DS i SVM, ali su propisi iz sfere obrazovanja usaglašeni sa rešenjima iz Zakona o nacionalnim savetima i zbog toga su nestale kolizije i zbog toga, što se tiče prosvete, pripadnici nacionalnih manjina mogu da uživaju svoja individualna i kolektivna prava.
Odmah želim da skrenem pažnju gospodina Bratislava Petkovića, da nas taj posao čeka u vezi kulture. Određena rešenja iz Zakona o kulturi treba da usaglasimo sa rešenjima iz Zakona o nacionalnim savetima. Iskreno se nadam da ćemo naići na otvorenost, kao što smo naišli na otvorenost od strane vašeg prethodnika, gospodina Predraga Markovića, samo nismo imali vremena da te ideje pretočimo u zakonska rešenja.
Što se tiče gospođe Suzane Grubješić, sarađujemo pet godina ovde u Narodnoj skupštini. Ona je bila jedno vreme i predsednica Odbora za evropske integracije. Ako smo do sada sarađivali i ako je ona radila sličan posao u Narodnoj skupštini, ne vidim razloga zbog čega ona to ne bi mogla da radi kvalitetno, stručno i savesno u Vladi Republike Srbije.
Što se tiče sastava Vlade, toliko. Što se tiče programa, to je već malo komplikovanija stvar. Ekspoze je uvek spisak lepih želja i nemam ništa da kažem protiv večerašnjem ekspozea gospodina Dačića, ali treba sačekati, treba videti narednih nedelja, narednih meseci, šta i kako će se realizovati iz tog programa. Zbog toga treba dati šansu novoj Vladi.
Šansu ne treba, po nama, dati na način da mi damo blanko podršku ovoj vladi glasanjem za, nego šansu treba dati na način da mi u direktnom kontaktu sarađujemo, da mi ministrima Vlade saopštavamo šta je ono što mi želimo da realizujemo i ukoliko će to ići, a sva ta programska opredeljenja su takva da su u interesu ne samo mađarske nacionalne zajednice, nego Republike Srbije i svih njenih građana, onda ćemo mi sigurno sarađivati.
Nismo želeli da uđemo u Vladu. Nismo želeli da budemo deo vladajuće većine. To ne želimo ni sada. To je malo atipično za prilike u Srbiji, da čovek unapred kaže – ne, ne, ja odbijam da učestvujem u Vladi, ja odbijam da budem deo vladajuće većine. Ali, mislim da je to najpoštenije i da ovo može u najvećoj meri da bude u skladu sa očekivanjima onih građana zahvaljujući kojima nas petoro večeras sedimo u Narodnoj skupštini i zahvaljujući kojima je formirana poslanička grupa SVM nakon više od 10 godina.
Što se tiče ekspozea, kažem sa ekspozeom je sve bilo u redu, jedino nismo čuli koja je prihodna strana tog ekspozea, iz kojih izvora će se realizovati ovi ciljevi koji su za nas nesporni. Veoma je bitno što su ekonomija i demografija na prvom mestu u ekspozeu gospodina Dačića. Sa tim se apsolutno slažem. Slažemo se i sa tim da treba ubrzati evropske integracije i da treba napraviti veliki napor da bi se dobio datum za početak pregovora. Odlično je što je navedeno da je među prioritetima na visokom mestu unapređenje odnosa sa susedima. Novost je, na neki način, što se prvi put u ekspozeu nekog mandatara, o KiM govori sa realistične tačke. Ne onako kako bismo mi govorili, ali je mnogo realističnije nego što je bilo pre četiri, ili pet godina. Apsolutno se slažemo da treba normalizovati živote svih na Kosovu. Apsolutno se slažemo i sa tim što treba sprovesti sve što je prethodna Vlada dogovorila i da treba da Vlada nastavi dijalog.
Što se tiče borbe protiv korupcije, to je, opet, jedan nesporan cilj koji je bio u ekspozeima svih dosadašnjih mandatara.
Ono što uliva nadu jeste deo u vezi poljoprivrede. U vezi toga ne bih želeo da govorim detaljnije, jer će to učiniti moj kolega Arpad Fremond u raspravi, ali moram da naglasim da je najbitnije za one ljude koji se bave poljoprivredom u Srbiji da agrarna politika bude predvidljiva. Apsolutno podržavamo udvostručenje agrarnog budžeta. Jedino je pitanje iz kojih izvora će se to uraditi, ali smo se za to i mi zalagali u izbornoj kampanji i ne samo izbornoj kampanji, nego i ranije. Apsolutno je dobro što će se doneti zakon o podsticajima poljoprivredi, jer će to doprineti predvidljivosti, jer se to neće, prema našim nadanjima, u budućnosti biti regulisano uredbama Vlade.
Jedino mi nije jasno kako će Vlada Republike Srbije, vezano za ruralni razvoj, sarađivati sa organima AP Vojvodine, jer želim da vas obavestim, gospodine Dačiću, da je zahvaljujući Ustavnom sudu, čije sudije je, apsolutno ste u pravu, birala Narodna skupština 2007. godine, znači u pretprošlom sazivu, kada ste i vi i ja bili opozicioni poslanici tu u Narodnoj skupštini, da je Odlukom tog Ustavnog suda ukinuta nadležnost Vojvodine što se tiče ruralnog razvoja i nema tu mnogo nadležnosti iz sfere poljoprivrede, što se Vojvodine tiče.
Nakon te odluke Ustavnog suda, koja se naravno mora poštovati pošto je ona izvršna, opšta, obavezujuća i konačna. Kad smo već kod decentralizacije i položaja Vojvodine, nismo čuli ništa u vezi toga da li će Vlada predložiti zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine. Nadam se da hoće, pošto je to ustavna obaveza Vlade, odnosno Skupštine, da taj zakon donese. To smo trebali uraditi do kraja 2008. godine.
Na kraju bih želeo da govorim o našim očekivanjima. Očekujemo da se ovaj program sprovodi, očekujemo da naša saradnja bude onakva kakva je bila i protekle četiri godine. Što se nas tiče, za to ne postoje nikakve smetnje i očekujemo da se neke bitne stvari reše u ovoj državi.
Pošto ste vi ministar unutrašnjih poslova, prvo bih želeo da govorim o javnoj bezbednosti. Mi smo pokrenuli pitanje tzv. "sitnih krađa" u prošlom mandatu. Vi vrlo dobro znate da je ogroman problem na čitavoj teritoriji Srbije što se danas bukvalno slobodno može krasti u praksi do 5.000 dinara. Mislim da treba izmeniti krivični zakonik, da taj limit treba da bude smanjen na najviše dve ili tri hiljade dinara, samo sam pogrešno naveo iznos malopre, što se tiče tih sitnih krađa. Mislim da nije normalno da se slobodno može krasti do 15.000 dinara, do iznosa koji dobijaju određeni penzioneri, ne mali broj penzionera.
Pored toga, smatramo da treba izmeniti Zakon o sedištima područjima sudova i javnih tužilaštava i nadam se da će se to vrlo brzo uraditi. Mi smo se zalagali za slično rešenje i 2008. godine. Jednostavno, nije normalno da u ovoj državi postoji svega 34 osnovna suda i zbog toga se nadam da će određene gradske sredine, na primeru Kanjiže, Sente, Bačke Topole, Bečeja, biti vraćeni sudovi koji su tamo postojali 150 godina unazad kontinuirano, izuzev ove poslednje četiri godine.
Nadam se da će manjinska prava biti u potpunosti poštovana, da ćemo uskladiti one zakone koji nisu usklađeni sa Zakonom o nacionalnim savetima, nadam se da će i dalje biti finansiran rad srpsko-mađarske međuakademijske mešovite komisije istoričara, koji je osnovan sa ciljem rasvetljavanja tragičnih događaja tokom i nakon Drugog svetskog rata. Ova međuakademijska mešovita komisija Srbije i Mađarske je zahvaljujući našem amandmanu poslednjim budžetom dobila 10 miliona dinara i nadam se da ćemo i dalje raditi na povećanju pripadnika manjinskih zajednica u državnoj administraciji, sudovima, javnim tužilaštvima, policiji itd, da će se nastaviti sa procesom delimičnog prenošenja osnivačkih prava osnovnih škola na nacionalne savete.
Na kraju, da zaključim, mi ćemo večeras, u skladu sa našim obećanjima koja smo dali pre mesec dana našim biračima, glasati protiv, ali ostajemo otvoreni za saradnju. Nadam se da ćemo moći mnogo toga u interesu svih građana Srbije da realizujemo iz programa SVM. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da govorim o Predlogu zakona o ministarstvima, i Predlogu zakona o Vladi, pošto te predloge još nemamo. Ne želim da govorim o izboru nove Vlade, jer će to biti na dnevnom redu za koji dan. Želim da se držim teme današnjeg dnevnog reda, želim da govorim o funkciji predsednika Narodne skupštine i o kandidatu za ovu po nas veoma značajnu funkciju.

Parlamenti u Evropi se nazivaju cenjeni dom ili visoki dom. Zbog toga što su zakonodavni organi, predstavnički organi oličenje demokratije u određenoj državi. Pored toga, parlamenti imaju još neke veoma značajne funkcije. To je na primer nadzorna ili kontrolna funkcija. Zbog toga mi smatramo da je predsednik Narodne skupštine jedna od najbitnijih, najvažnijih, ključnih funkcija u svakoj državi. Zbog toga nam nije jasno zbog čega svi beže od te funkcije, kao đavo od krsta. To je tako i sada, to je bilo tako i pre četiri godine, to je bilo tako i u prethodnim sazivima. Jednostavno je stvorena atmosfera u Srbiji da je pozicija, da je funkcija ministra u Vladi, bilo koji resor, pa i najbeznačajniji resor, bitniji, ključniji, važniji od funkcije predsednika Narodne skupštine. Mislim da bi to nama svima, kao narodnim poslanicima, trebalo da smeta. Kao što bi trebalo da im smeta i to što je funkcija državnog sekretara u bilo kom ministarstvu bitnija, važnija, nego funkcija narodnog poslanika. Sve dok to bude bilo tako, krivicom svih parlamentarnih stranaka, koje na takav način razmišljaju, ovaj dom i ovaj naš parlament nećemo moći da nazovemo visokim domom ili cenjenim domom.

Kao što znate, Srbija ima parlament od 1835. godine, ali je tada Narodna skupština bila savetodavni organ kneza. Od 1869. godine imamo parlament u Srbiji koji je zakonodavni organ, a od 1888. godine, po tadašnjem Ustavu, imamo Narodnu skupštinu koja je parlament u današnjem smislu reči.

Da li će elementi ovih dogmi još uvek da odjekuju u glavama, u mislim a i u namerama praktičnim ovog dela većine i vlade ili do neće biti slučaj, to je današnje pitanje.

Kada je reč o današnjoj opoziciji, razume se, onda može da nastavi da protežira i populariše tu dogmu, ali ona ne vodi poslove. To je to.

Uostalom, danas smo videli da i ona po malo menja suštinu tog slogana. Čuli smo u reči uvaženog kolege Mićunovića da Evropa nema alternativu, a ne EU nema alternativu. To  je neko pomeranje, danas , tako da su te dve stvari, Evrope i EU, poprilično različite, mnogo više nego što je bilo pre 10 godina, ali to je stvar opozicije. Ona ima pravo da vodi svoju politiku, svoju opozicionu politiku i to nije neki veliki problem. Govorim o većini i o Vladi.

U onome što smo do sada videli i u kampanji, a naročito u prethodnom periodu, mislim, ako mi dozvolite, vladajućoj većini, da budem po malo i optimističan i da u onome što je Vlada učinila nađem nešto dobro što bi vi mogli da iskoriste. Dakle, ona je pokazala kako ne treba voditi politiku. To je jako dobar rezultat. Prosto, treba ići i tim negativnim smerom, obzirom na rezultate, ne obzirom na neke apstraktne ciljeve itd.

Danas Srbija kao država, njena Vlada i njena većina, ne sme da se okreće jednom svetskom polu, u situaciji kada postoji multipolarni svet i kada je proces odnosa međunarodnih, multilateralan, ne više dakle jednopolaran, kao što je to bilo do skora. Dakle, to jedna država danas ne sme, Srbija najmanje.

U svakom pogledu, u diplomatskom pogledu, u bezbednosnom pogledu, u trgovinskom pogledu, u investiciono-finansijskom pogledu, u pogledu razvoja kulture, nauke i obrazovanja svet je potpuno promenjen i Srbija zaista mora da uči od prethodne Vlade kako ne treba raditi. To je, prosto, jedan zaključak iz jednog lošeg iskustva da je do sada politička klasa stvarala svoje preferencije i svoje opcije na osnovu svojih interesa i upravo posle te preferencije hranile samo interese te političke klase. Mi to danas imamo u Srbiji kao evidentan rezultat i to je dobar nauk za većinu.

Potom, većina ne sme da koristi sredstva vlasti za stvaranje monopola – u privredi, u državnoj upravi, u finansijskoj sferi, u medijima, u kulturi itd.

Razume se, ti monopoli najmanje smeju da budu izraženi u javnim finansijama i u državnom budžetu. To su neki nauci koji bi valjali da budu neke tačke orijentacije ove sadašnje Vlade.

Razume se, vaš program je pozitivan, nije negativan. O tome ćemo razgovarati kada budemo razgovarali o Vladi, budući da imate i koalicioni sporazum, a imaćemo i ekspoze predsednika Vlade, tome ćemo više pažnje posvetiti. Sada prosto govorim kako ne treba raditi, da tu imate jedan dobar uzor.

Da se malo osvrnem na sam parlament pošto je on glavna tačka dnevnog reda danas povodom izbora predsednika parlamenta.

Nezgoda naše države od januara 2001. godine, kada je prva Vlada Srbije izabrana posle onih velikih političkih promena, je u tome što su se većine bile jako brojne po svom sastavu. Najmanje je to bio slučaj u dve vlade Vojislava Koštunice, kada je bilo najmanje stranaka u Vladi i najmanja složenost koalicione većine, ali tu je bio dovoljno veliki broj da je Vlada jako teško funkcionisala. To je nekakva hronična bolest našeg parlamentarizma. Nekako za nesreću, nisam brojao, ali čini mi se da će ovu vladu podržavati skupštinska većina od najvećeg broja članica do sada, čak veća od one prve DOS, od 18. Tu smo negde, možda koji broj više. To dakako nije dobro. Ta heterogenost u većini i u Vladi teško postiže jedinstvo puta i cilja u delovanju jedne vlade i to je veliki problem po sebi.

Ono što jeste dobra stvar u ovom celom kontekstu to je da Srbija ima svoj Ustav, koji je donet 2006. godine i Srbija u svom Ustavu ima jasno definisan sistem vlasti. Dakle, bila ta heterogenost veća ili manja, ta većina se mora orijentisati prema Ustavu Srbije.

Po srpskom Ustavu, imamo parlamentarni sistem vlasti koji je nešto malo korigovan određenim nadležnostima predsednika Republike, ali u svojoj osnovi ostaje parlamentaran. Parlament je centar institucija, centar vlasti.

Ovo govorim zato što prethodni period je bio period veoma intenzivnog kršenja Ustava kada je u pitanju funkcionisanje parlamentarizma i funkcionisanje sistema vlasti. U prethodnom periodu smo imali faktički režim lične vlasti šefa države ili predsednika Republike, koji je pod svoju kontrolu stavio Vladu, pa samim tim i parlamentarnu većinu. Zbog toga se događalo u državi, a i u ovom parlamentu kao njegovom predsedničkom telu ono što se događalo. Parlament je služio kao organ za produkciju, fabrikaciju evropskih zakona, koji su praktično neprimenljivi. Parlament je donosio rezolucije koje ne da nisu služile na čast Srbiji nego su bile na sramotu Srbije, kao što je na primer Rezolucija o Srebrenici ili rezolucije koje posle vlada ili ta većina, tj. predsednik Republike pogazio brisanjem, gumicom, kao što je slučaj sa Rezolucijom o mišljenju Međunarodnog suda pravde povodom odluke o nezavisnosti Kosova.

Taj parlament u toku četiri godine nije gotovo izustio poštenu reč o najtežem problemu Srbije, a to je Kosovo i Metohija. Sve je to bila posledica izigravanja Ustava u suštini. Šta god mi pričali o bivšem predsedniku Republike, da li je potpisao ovo ili ono ili šta je rekao tajno ovome ili onome, o čemu smo danas puno slušali, osnovni problem je u tome što on krši Ustav svojim načinom delovanja. Čitav sistem mu je to omogućio. Ovaj parlament treba da se drži Ustava, ukratko rečeno, po svojim nadležnostima.

Dobra je okolnost da je predsednik Republike promenjen. Što se tiče podrške DSS Tomislavu Nikoliću, ona se najviše bazirala na uverenju da će Tomislav Nikolić poštovati Ustav i da će svoju predsedničku funkciju obavljati u skladu sa Ustavom. To je najvažnija stvar za DSS, pri čemu ostaje utemeljen problem ove strašne heterogenosti koju ćete vrlo teško moći da zadržite kao što su to bile i sve prethodne vlade.

Da ne bih mnogo dužio, prosto ću se osvrnuti i na značaj i rukovodstvo parlamenta i samog parlamenta u jačanju njegove pozicije u sistemu vlasti Srbije, one pozicije koja mu, kao što sam rekao, Ustav predviđa.

Razume se, rukovodstvo parlamenta ili kolegijum ili već kako se zove, ima strašno važnu funkciju, a predsednik izuzetno važnu funkciju. On vodi taj parlament, određuje dnevni red u kolegijumu, daje mu to itd.

U prošlom sazivu smo imali problema sa predsednikom tj. predsednicom parlamenta i sa nekim potpredsednicima ili potpredsednicama, nismo bili zadovoljni načinom kako oni poštuju i kako primenjuju Poslovnik. Tu je bilo raznih intervencija i incidenata, neprijatnih situacija, ne samo zato što su poslanici užarene glave govorili, što je kod nas čest slučaj, pa i danas to imamo na delu, već često i zato što se predsednik parlamenta ili onaj ko je vodio sednice inatio sa poslanicima i vrlo proizvoljno tumačio Poslovnik.

Ne znam da li je tema o Poslovniku danas da govorim, neću, razume se, da li ga menjate ili ne i gde, to ćemo ostaviti za drugi put i za kasnije, ali uloga predsednika je pre svega u tom finom taktu, u vođenju jednog tela koji ima 250 individua, a u ovom slučaju 44 političkih članica. Neće to biti teško objediniti, ali je možda prednost u tome što će predsednik parlamenta biti dovoljno mlad čovek sa, tako da kažem, još uvek neistrošenim živcima da bi mirno i hladne glave vodio ovaj parlament.

Najveća odgovornost jeste na većini poslaničkoj kada je reč o delovanju ovog parlamenta, o njegovom značaju i ulozi. To se negde podrazumeva i to je njena odgovornost. Opozicija o tome gotovo i ne mora da vodi računa. Kada  je reč o poziciji, i ona ima svoju ulogu, da opet bude u okvirima zakona i Ustava.

Sasvim je jasno da kao predsednik DSS mogu govoriti samo o svojoj stranci. Mogu garantovati da će ova stranka doprineti radu ovog parlamenta upravo u smislu o kome sam govorio. Nama su najvažniji Ustav i zakon i u tom ovkiru ćemo voditi žestoke polemike i debate, naravno, pre svega sa većinom i sa Vladom kada ona bude ovde.

Kada je reč o samom predsedniku, to je povod naše rasprave, DSS se oseća u ovom konstituisanom parlamentu kao opozicija, ne kao deo većine. Iz tog razloga ona nema poseban razlog da pozitivno glasa za predsednika, ali nema razlog ni da glasa negativno jer to je početak rada ovog rukovodstva i ovog parlamenta. Iz tih razloga ona će se uzdržati od glasanja kada bude reč o toj stvari. Hvala na pažnji.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da govorim o Predlogu zakona o ministarstvima, i Predlogu zakona o Vladi, pošto te predloge još nemamo. Ne želim da govorim o izboru nove Vlade, jer će to biti na dnevnom redu za koji dan. Želim da se držim teme današnjeg dnevnog reda, želim da govorim o funkciji predsednika Narodne skupštine i o kandidatu za ovu po nas veoma značajnu funkciju.

Parlamenti u Evropi se nazivaju cenjeni dom ili visoki dom. Zbog toga što su zakonodavni organi, predstavnički organi oličenje demokratije u određenoj državi. Pored toga, parlamenti imaju još neke veoma značajne funkcije. To je na primer nadzorna ili kontrolna funkcija. Zbog toga mi smatramo da je predsednik Narodne skupštine jedna od najbitnijih, najvažnijih, ključnih funkcija u svakoj državi. Zbog toga nam nije jasno zbog čega svi beže od te funkcije, kao đavo od krsta. To je tako i sada, to je bilo tako i pre četiri godine, to je bilo tako i u prethodnim sazivima. Jednostavno je stvorena atmosfera u Srbiji da je pozicija, da je funkcija ministra u Vladi, bilo koji resor, pa i najbeznačajniji resor, bitniji, ključniji, važniji od funkcije predsednika Narodne skupštine. Mislim da bi to nama svima, kao narodnim poslanicima, trebalo da smeta. Kao što bi trebalo da im smeta i to što je funkcija državnog sekretara u bilo kom ministarstvu bitnija, važnija, nego funkcija narodnog poslanika. Sve dok to bude bilo tako, krivicom svih parlamentarnih stranaka, koje na takav način razmišljaju, ovaj dom i ovaj naš parlament nećemo moći da nazovemo visokim domom ili cenjenim domom.

Kao što znate, Srbija ima parlament od 1835. godine, ali je tada Narodna skupština bila savetodavni organ kneza. Od 1869. godine imamo parlament u Srbiji koji je zakonodavni organ, a od 1888. godine, po tadašnjem Ustavu, imamo Narodnu skupštinu koja je parlament u današnjem smislu reči.

Narodna skupština Republike Srbije je najviše predstavničko telo, nosilac ustavotvorne i zakonodavne nadležnosti Republike Srbije. To je tako po članu 98. Ustava Republike Srbije.

Rad Narodne skupštine Republike Srbije treba da bude dostojan najvišem domu i ovim veoma bitnim nadležnostima i funkcijama koje Narodna skupština po Ustavu zemlje obavlja. Rad u Narodnoj skupštini treba da krasi međusobno poštovanje i uzajamno razumevanje. Ovo je ujedno i mesto političke borbe, arena političke borbe, ali treba da bude i mesto međusobne saradnje i poštovanja.

Gospodin Stefanović, koji će danas biti izabran za ovu funkciju, najverovatnije će imati teži posao od svih njegovih prethodnika, zbog toga što je do sada formirano 13 poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, a možda će se još neke formirati. Gospodine Stefanoviću, vi ćete morati da koordinirate nekako radom Narodne skupštine na način da sve poslaničke grupe, kao i poslanici koji neće biti članovi nijedne poslaničke grupe, budu uvažavani.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara ima svega pet članova i po tome smo među najmanjim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini, ali očekujemo od vas, od svih narodnih poslanika, da nas poštujete i da nas poštuju, a zauzvrat, to nudimo svim narodnim poslanicima i svim poslaničkim grupama.

Danas raspravljamo o izboru gospodina Stefanovića na ovu veoma značajnu funkciju. Ako mi dopustite, gospodine predsedavajući, biću malo ličniji. Gospodina Stefanovića poznajem od 2007. godine, tada sam prvi put postao narodni poslanik i ovo mi je treći mandat. Tada je gospodin kandidat za predsednika bio i predsednik Odbora za trgovinu i turizam, ali je bio narodni poslanik samo u tom jednom mandatu koji je trajao nešto više od 15 meseci.

Mogli bismo razgovarati o tome, da li neko da bude predsednik Narodne skupštine sa takvim malim iskustvom u Narodnoj skupštini, sa iskustvom od svega 15 meseci. Sa druge strane, kandidat za predsednika, kao što rekoh, bio je i predsednik jednog veoma značajnog odbora. Ono što je za mene veoma značajno njega sam u to vreme kada je bio poslanik SRS-a upoznao kao jednog smirenog čoveka, staloženog čoveka i pamtim ga po kvalitetnim raspravama. Zbog toga mislim da je on dobro rešenje za ovu funkciju, kada već znamo da će Vladu formirati ove stranke i kada već znamo da ova funkcija pripada Poslaničkoj grupi SNS.

Istovremeno treba da kažem i to, ili još jedanput da naglasim, da gospodin Stefanović nije bio narodni poslanik u prošlom sazivu. U tom sazivu je donet i danas važeći Poslovnik. U tom sazivu je donet Zakon o Narodnoj skupštini. Vi ćete morati da rukovodite ovom Skupštinom na osnovu tih propisa, sve dok eventualno nova vladajuća većina ne promeni, ne izmeni ili Poslovnik, ili Zakon o Narodnoj skupštini, ili oba ta propisa. Zbog toga mislim da vi možete imati nekih problema zbog nedostatka prakse. Predlažem vam zbog toga da uvek tražite savet gospođe Slavice Đukić Dejanović, koja je vrlo kvalitetno obavljala ovu funkciju na koju ćete vi biti izabrani u toku današnjeg dana.

Kao što znate, SVM nije deo vladajuće većine. To je bio naš izbor, to je naše opredeljenje, možda malo neprirodno u Srbiji da ostanemo u opoziciji.

Mi smo bezrezervno spremni da glasamo za svaki zakonski predlog, čije usvajanje doprinosi približavanju Republike Srbije EU, koji doprinosi demokratizaciji naše države, koji doprinosi ojačanju privrede, i pre svega, poljoprivrede u Republici Srbiji i koji doprinosi očuvanju i još većem stepenu zaštite ljudskih i manjinskih prava.

Pored toga smo spremni da danas podržimo vaš izbor za ovu značajnu funkciju, bez obzira što nećemo i ne želimo da budemo deo vladajuće većine. Molio bih vas, gospodine Stefanoviću, kao i sve narodne poslanike, da ovo doživite, da ovo shvatite kao gest dobre volje, kao pruženu ruku, kao simbol spremnosti na saradnju. Uvek ćemo biti tu da sa vama sarađujemo, da iznesemo naše predloge, ali od vas očekujemo da se na isti takav način ophodite i prema nama, poslaničkoj grupi SVM. Ono što je mnogo  bitnije, očekujemo od vas da ovu funkciju obavljate na način koji će doprineti očuvanju dostojanstva Narodne skupštine, ove ustavne arhitekture svake države i po nas najvažnije institucije.

To znači da od vas očekujemo i spremni smo u tome da pomognemo, da Narodna skupština ima Vladu a ne Vlada Narodnu skupštinu. Očekujem od vas da ovaj parlament funkcioniše na način kako je to predviđeno Ustavom, zakonima i Poslovnikom.

Protivili smo se i u prošlim sazivima, a isto tako ćemo se tome protiviti i sada ako će biti pokušaja da se Narodnom skupštinom upravlja sa drugih mesta – na primer, iz Kabineta predsednika Republike, ili iz bilo kojih drugih mesta. Ukoliko ćete se vi tome odupreti, onda ćete sigurno imati našu podršku, kao što su za to imali podršku svi raniji predsednici Narodne skupštine.

Isto tako od vas očekujemo da zajedno povratimo ugled Narodne skupštine i da se pokaže u Srbiji da nisu u pravu oni koji govore o tome da je Narodna skupština jedan beznačajan organ, koji je fabrika zakona, beznačajan organ u kojem sede ljudi koji primaju enormno velike plate a za te plate ne rade ništa. Zbog toga smatramo da zajednički, svi poslanici i poslaničke grupe, treba da radimo na tome da parlament u Srbiji bude zaista najviši predstavnički organ svih građana, da bude ustavotvorna i zakonodavna vlast u ovoj državi. Ukoliko će to tako biti, onda ćete vi na nas moći da računate na ovu današnju podršku i nadam se da je nećete ni vi, ni drugi poslanici pogrešno shvatiti. Hvala.

Predsednice Narodne skupštine, predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ne treba biti ekonomski stručnjak da bi se došlo do zaključka da je privreda Srbije u katastrofalnom stanju. Za to postoje ekonomski, ali i politički razlozi. Kada je stanje takvo ni budžet ne može biti mnogo bolji.
Prema zvaničnicima Ministarstva finansija, treba imati u vidu da najveći deo rashoda budžeta predstavljaju zakonske obaveze koje se odnose na plate, penzije, socijalna davanja i kamate na dugove države.
Kada govorimo o kamatama na dugove države, treba reći da su rashodi na osnovu otplate kamata 59,2 milijarde dinara. To je skoro jedan celokupan budžet AP Vojvodine.
Sa druge strane, treba imati uvidu i to da otplata glavnice ovih dugova iznosi oko jednu trećinu budžeta.
Sa druge strane, citiram predstavnike Ministarstva finansija, umanjeni su kapitalni izdaci za 3,2 milijarde dinara i Fiskalni savet upozorava da postoji opasnost da javni dug na kraju ove godine pređe granicu od 45% bruto domaćeg proizvoda i da bi to moglo približiti 55% BDP.
Ekonomski stručnjaci upozoravaju da zbog nastavka recesije i osporavanja ekonomske aktivnosti, prilivi po osnovu nekih poreza su precenjeni u Predlogu budžeta.
Rast unutrašnjeg i spoljnog duga je karakteristika privrede Republike Srbije. Kada uzmemo u obzir i činjenicu da je alarmantan pod prometa na malo od 17%, onda znamo i to da moramo govoriti i o daljem rastu sive ekonomije i snažnom opadanju životnog standarda stanovništa Republike Srbije.
Što se tiče prihoda planiranih na porez na dodatu vrednost trebamo reći da se predviđa rast od čak 6%. Ne znam koliko je to dovoljno, da bi se ovo ostvarilo potreban je rast od projektovanih 1,5% BDP, a ukoliko se projektovani rast ne ostvari budžet će postati neodrživ.
Ne predviđaju se uštede na rashodnoj strani u dovoljnoj meri, pa će se država verovatno i dalje zaduživati.
Sve ovo sam rekao, a većina ovih konstatacija su bili citati od ili ekonomskih stručnjaka ili predsednika Fiskalnog saveta ili funkcionera Ministarstva finansija. Sve ovo sam rekao i citirao da bismo konstatovali u kakvom je danas položaju Srbija, odnosno kakav je Predlog budžeta.
Sa druge strane, moramo imati u vidu da je cilj SVM uvek bio da se predlog budžeta podrži. Svih ovih godina, od kada je Ustav Republike Srbije na snazi, imali smo problem sa finansiranjem AP Vojvodine. Pre svega smo imali problem sa strukturom predviđenih sredstava za finansiranje AP Vojvodine, odnosno sa planiranim sredstvima za kapitalne investicije na teritoriji pokrajine.
Svih ovih prethodnih godina nekako smo uspeli dogovoriti se, najčešće uz prihvatanje nekih amandmana SVM. Jedino pre dve godine nismo se uspeli dogovoriti pošto je, po našem dubokom ubeđenju, taj predlog budžeta bio protivustavan i glasali smo protiv tog budžeta.
Ove godine se prvi put desilo da nam je bilo omogućeno da razgovaramo o tada još nacrtu budžeta pre nego što je taj tekst bio usvojen od strane Vlade Republike Srbije. Izgleda da smo se tek sada uspeli izboriti za to da pravovremeno, blagovremeno razgovaramo o budžetskoj projekciji za sledeću godinu. Ubeđen sam da je to u značajnoj meri doprinelo da ovaj predlog budžeta bude u skladu sa Ustavom što se tiče pozicija AP Vojvodine u ovom predlogu budžeta.
Moram da kažem to, nadam se da neće naškoditi gospodinu Nikeziću, da imamo sa njim odličnu saradnju u ovih prethodnih nekoliko meseci i da su i ti otvoreni razgovori doprineli tome, da ovaj budžet bude prihvatljiv za nas, što se tiče pozicija Vojvodine u ovom tekstu.
Istovremeno, treba da kažem da je Vojvodina prethodnih godina, od 2007. godine pa na ovamo, uskraćena za određena sredstva. Tačnije rečeno, Vojvodini za ovih pet godini nije doznačeno oko 64 milijarde dinara, koliko je minimalno Vojvodina treba da dobije po članu 184. Ustava Republike Srbije.
To znači da iz tih sredstava Vojvodina ili Srbija na teritoriji Vojvodine mogla da izgradi oko 60 kilometara auto-puta. To znači da je od tih sredstava koje je Vojvodina probala da dobije na osnovu Ustava Republike Srbije od 2007. godine, pa do danas, mogla izgraditi oko 20 zgrada narodnog pozorišta u Subotici. To znači da je od tih sredstava koje je Vojvodina trebalo da dobije po Ustavu mogla izgraditi oko 120 zatvorenih bazena na teritoriji AP Vojvodine. To znači da je Ustav bio poštovan od 2007. godine do 2012. godine, svaka opština u Vojvodini bi danas imala 2,5 zatvorenih bazena.
Mislim da su ti podaci proverljivi, da se ti podaci mogu proveriti i da se radi o tome, da je Vojvodine prethodnih pet godina u velikoj meri opljačkana. To znači da je i Ustav prekršen svih ovih prethodnih godina.
Zbog čega kažem da je Ustav prekršen? Zbog toga što, kada se budžet donosi, razgovaramo o budžetskoj projekciji, govorim o planovima Republike. Na kraju godine ili u toku godine, tek se može ustanoviti da li je ta budžetska projekcija bila realna ili ne.
Kao što sam malopre rekao, prethodnih godina osim jedne, budžetska projekcija je uvek bila takva da je Vojvodini bilo omogućeno dobijanje onih sredstava koje minimalno po Ustavu treba da dobije, ali se na kraju ipak uspostavilo, da je svake godine Vojvodina opljačkana, ukupno, kao što rekoh, za oko 64 milijarde dinara, što iznosi jednogodišnji budžet AP Vojvodine.
Istovremeno, treba reći i to da je prethodnih 10-11 godina na KiM odlazilo oko 50 milijardi dinara. Za razliku od sredstava planiranih za Vojvodinu, sredstva za KiM su se i realizovale u dosta velikoj meri. Mislim da je to jedan podatak koji treba da znaju građani Republike Srbije. To nije drugačije ni prema ovom predlogu budžeta. Naravno, tu ne govorim samo o sredstva Ministarstva za KiM, govorim o ukupnim sredstvima koja su doznačena KiM prethodnih 10-11 godina.
Naravno, ne sporim da država ima obavezu da finansira određene srpske institucije i nacionalne zajednice na teritoriji KiM. To čine sve ozbiljne države u regionu, finansiraju svoje sunarodnike na ostalim teritorijama, ali to ne znači da ne treba reći da je oko 50 milijardi dinara svake godine odlazilo na KiM prethodnih godina.
Kao što sam malopre rekao, Predlog budžeta u odnosu na Vojvodinu odgovara ustavnom minimumu. To je bio jedan od preduslova da bismo mi glasali za Predlog budžeta za 2012. godinu.
Postojao je još jedan preduslov za to, a taj preduslov se ticao poljoprivrede. Proletos je bio protest poljoprivrednika iz Vojvodine zbog toga što se subvencije nisu isplaćivale do 100 hektara kako je to bilo predviđeno. Tada je paorima, poljoprivrednim proizvođačima obećano da će dobiti subvencije do 100 hektara za 2011. godinu do kraja januara 2012. godine. To je predviđeno ovim predlogom budžeta i veoma je dobro što je to predviđeno. Isto tako je dobro što su te stavke za subvencije poljoprivrednim proizvođačima predviđene za 2012. godinu. To ne treba i ne sme da bude drugačije zbog toga što je proizvoljni ciklus započeo za sledeću godinu u poljoprivredi i bilo bi veoma neozbiljno kada bi se pravila igre menjale u toku utakmice. Zbog toga, raduje nas da su te subvencije planirane i za 2012. godinu.
Ima raznih podataka o tome u kojoj meri je povećan budžet Ministarstvu poljoprivrede za sledeću godinu. Ima tu raznih podataka i u tome da je budžet tog ministarstva povećan, odnosno da je Agrani budžet povećan za oko 15 milijardi dinara. Ali, moramo reći da će konačna suma zavisiti od toga kako će se ostvariti prihodi samog Ministarstva poljoprivrede, koji su planirani u visini oko 26 milijardi dinara.
Bez obzira na ove detalje, sigurno jeste da Agrarni budžet neće biti manji sledeće godine, nego što je 2011. godine bio. Znači, taj naš preduslov za glas budžetu je ostvaren.
Treći preduslov se ticao sredstava za rad među-akademijske mešovite komisije. Želim da vas podsetim da je na inicijativu političkih stranaka vojvođanskih Mađara u oktobru 2000. godine postignut dogovor između predsednika Republike Srbije i tadašnjeg predsednika Republike Mađarske o osnivanju među-akademijske komisije SANU i mađarske Akademije nauka, sa ciljem da akademije nauka dve zemlje rade na utvrđivanju civilnih žrtava u Vojvodini tokom i posle Drugog svetskog rata, od 1941-1948. godine.
Prva sednica srpskog dela te među-akademske komisije je održana 23. marta 2011. godine, ali su sredstva za rad bila veoma oskudna. Sada je, zahvaljujući amandmanu SVM, koji će biti usvojen, predviđeno 10 miliona dinara za tu među-akademijsku komisiju. Ta sredstva nisu velika u odnosu na budžet Republike. Radi se o minormnim sredstvima, ako posmatramo red veličine republičkog budžeta, ali su istovremeno veoma značajna ta sredstva, da bi ta među-akademijska komisija mogla da funkcioniše.
Želim da vas podsetim da je Republika Mađarska već za ovu godinu obezbedila oko 100.000 evra za rad mađarskog dela te među akademske komisije. To će tako biti učinjeno i za sledeću godinu. Raduje nas što je i Vlada Republike Srbije uvidela da se radi o izuzetno značajnom programu.
Želim da vas podsetim da je naš cilj da nakon okončanja rada te komisije koja se bavi utvrđivanjem civilnih žrtava na naučnoj osnovi, znači, rezultat rada te komisije treba da bude zajednička deklaracija o priznavanju krivice ili o istorijskom pomirenju srpskog i mađarskog naroda. Te deklaracije bi trebale da budu usvojene u parlamentima Srbije i Mađarske.
Moram da kažem i to da je za nas od izuzetne važnosti da Republika Srbija dobije status kandidata za punopravno članstvo u EU. Najosnovniji preduslov za to jeste da Vlada i parlament funkcionišu sledećih meseci, do kraja februara, odnosno do početka marta. Zbog toga što smo prinuđeni da taj ispit koji nismo položili 9. decembra, polažemo i početkom marta, mi želimo šansu Vladi Republike Srbije da učini sve i da ispuni sve kriterijume da bi ta kandidatura mogla da bude realna za Republiku Srbiju, odnosno za građane Republike Srbije. To ne bi bilo ni teoretski moguće kada ne bismo usvojili budžet, kada bismo bili u situaciji ili stanju privremenog finansiranja i u situaciji koja bi značila raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Zbog toga je za nas važno da Vlada radi svoj posao, da budu stvoreni preduslovi za to i nadam se da će ovu mogućnost Vlada iskoristiti i da će ispuniti sve kriterijume za dobijanje kandidature za članstvo u EU, da će Vlada ispuniti sve one kriterijume koji su odavno svima u ovoj državi jasni i nadam se da će ovo naše poverenje rezultirati ozbiljnim radom Vlade i dobijanjem kandidature početkom marta sledeće godine.
Iz svih ovih iznetih razloga mi ćemo podržati Predlog budžeta za 2012. godinu. Još jednom želim da podvučem da se nadam da će Vlada Republike Srbije odraditi svoj deo posla i da neće od nas, od Vlade zavisiti da li ćemo dobiti kandidaturu ili ne. Kriterijumi su odavno jasni u ovoj državi svima i nadam se da će se raditi na ispunjenju tih kriterijuma. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, gospodo narodni poslanici, nije uobičajeno da se govori o amandmanu koji je Vlada prihvatila i koji je podržao i nadležni odbor Narodne skupštine, no s obzirom na činjenicu da se Zakonodavni odbor još nije izjasnio, što će značiti da ćemo mi u danu za glasanje morati kao Narodna skupština da se izjasnimo o tom podnetom amandmanu narodnog poslanika Milićevića, smatram da je celishodno da kažem nekoliko rečenica.
Želeo bih da podržim ovaj amandman kolege iz SPS zbog toga što je ovaj amandman plod dogovora koji je postignut između SPS i SVM.
Radi se o izmeni odredbe Zakona o policiji koja govori o tome da dvojni državljani ne mogu raditi u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Prema ovom amandmanu gospodina Milićevića, odredba će se izmeniti i biće dozvoljeno i dvojnim državljanima da rade u MUP. Time će, sa jedne strane, biti izmenjen još jedan zakon koji je do sada bio diskriminatorskog karaktera, a s druge strane, promeniće se stanje koje nije bilo logično i koje se kosilo i sa određenim rešenjima iz našeg najvišeg pravnog akta, Ustava Republike Srbije.
Naime, smatramo da nije logično da, recimo, saobraćajni policajac koji, osim državljanstva Republike Srbije, ima još jedno državljanstvo neke druge inostrane zemlje, ne može da radi u policiji a da, recimo, nema nikakvih smetnji za to da predsednik države, premijer, ministar, narodni poslanik, načelnik generalštaba, ko eventualno poseduje još neko državljanstvo, pored državljanstva Republike Srbije, može obavljati te funkcije koje su mnogo odgovornije od radnog mesta saobraćajnog policajca.
To jednostavno nije logično ako predsednik Republike koji je, po Ustavu, i vrhovni komandant oružanih snaga, ako guverner Narodne banke može da bude dvojni državljanin, a imali smo guvernera godinama koji je bio dvojni državljanin, no, moram da kažem da u tome ne vidim ništa sporno i ništa negativno, ako nema smetnji da načelnik Generalštaba bude dvojni državljanin i da obavlja tu funkciju, onda ne vidim razloga za to da "običan" saobraćajni policajac koji ima državljanstvo još neke države bude na tom radnom mestu.
Po Ustavu Republike Srbije, stav 3. člana 60, svima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Mislimo da je ovo rešenje, koje je zabranjivalo dvojnim državljanima da rade u MUP, bilo u suprotnosti sa ovom odredbom Ustava Republike Srbije. No, do sada važeći Zakon o policiji je donet 2005. godine i sada smo postigli dogovor, kao što sam malopre rekao, sa ministrom Dačićem, predsednikom SPS, da se ova odredba izmeni i mislim da će biti vrlo dobro što će dvojnim državljanima omogućeno da rade u MUP.
Pretpostavljamo da su i dosada dvojni državljani u praksi mogli da rade u MUP. Svi poznajemo ljude koji su policajci a pored državljanstva Republike Srbije, poseduju i državljanstvo BiH ili Republike Hrvatske, a radili su u MUP ali, sa druge strane, u odnosu na državljanstva nekih država to je bilo zabranjeno. Ovim rešenjem su pre svega pripadnici nacionalnih manjina bili onemogućavani da se zaposle u MUP.
Ako nam je zajednička namera, a želeo bih da se nadam da jeste, da što više pripadnika nacionalnih manjina rade u policiji, MUP, onda nije korektno te ljude stavljati pred izbor da li žele radno mesto ili žele državljanstvo još neke države.
Republika Srbija zabranjuje svojim državljanima da imaju državljanstvo bilo koje druge države. Ako se ovaj amandman usvoji i u danu za glasanje onda će se uraditi ogroman korak u interesu toga da ovaj zakon ne bude diskriminatorskog karaktera i Srbija će se moći pohvaliti time da i dvojnim državljanima omogućava rad u MUP.
Želeo bih da vas podsetim da u našem okruženju ima država koje, nažalost, sada u 21. veku svoje državljane lišavaju originalnog državljana zbog toga što ti ljudi primaju državljanstvo neke druge države. Takvu praksu, nažalost, ima i Republika Slovačka. Tamo slovačkim državljanima koji imaju prebivalište na teritorije Republike Slovačke oduzimaju državljanstvo Republike Slovačke ako prime državljanstvo Republike Mađarske, a u Srbiji ne samo da to nije slučaj, nego će dvojni državljani moći da rade u policiji.
Želeo bih da apelujem na sve narodne poslanike da ovaj amandman kolege Đorđa Milićevića podružite u danu za glasanje.