Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se što sam i drugi put morao da se javim po Poslovniku, ali je prekršen član 92. Poslovnika, koji kaže: ''Narodna skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda. O dnevnom redu u celini Narodna skupština odlučuje bez pretresa''.

Gospodine predsedniče, ne možemo biti zadovoljni vašim odgovorom da će Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, koji su narodni poslanici SVM-a podneli još 19. juna, biti na jednoj od sledećih sednica, jer je Poslovnik jasan.

Kada se radi o redovnom zasedanju, onda se o svakom pismeno podnetom predlogu za proširenje dnevnog reda mora glasati.

Ne možemo, zbog ovog formalnog razloga, biti zadovoljni vašim odgovorom, jer je vaš odgovor kršenje odredaba Poslovnika Narodne skupštine.

S druge strane, ne znam zašto bismo odlagali raspravu o ovom predlogu zakona o radiodifuziji. Nije mi jasno, zbog toga što smo od Vlade čuli već nekoliko puta, od predstavnika Vlade, da će Narodna skupština do novembra usvojiti 44 zakona, tzv. evropska zakona. Ti predlozi zakona nisu ni u skupštinskoj proceduri i nije mi jasno kako ćemo te predloge zakona usvojiti do novembra, kada još ni u skupštinskoj proceduri nisu.

Kada već Vlada ne radi svoj posao i kada poslanici ne mogu raspravljati o predlozima zakona Vlade Republike Srbije, onda vas molim, gospodine predsedniče, da stavite na dnevni red one zakonske predloge koje su poslanici opozicije podneli u skladu sa Poslovnikom, pismenim putem.

Ne znam zašto bismo odlagali promenu Zakona o radiodifuziji. Jasno mi je da se sprovodi Zakon o radiodifuziji, jer se zakoni moraju sprovesti, i da se ovih dana objavljuju javni pozivi za privatizaciju lokalnih medija koji emituju programe na jezicima manjina.

Jasno mi je da se ovaj zakon sprovodi, jer je na pravnoj snazi, ali se u Narodnoj skupštini zakoni mogu promeniti.

Za to je potrebna volja većine i molim vas, gospodine predsedniče, da omogućite da u toku ove sednice, u skladu sa Poslovnikom, narodni poslanici mogu raspravljati o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, koji su, ponavljam još jednom, narodni poslanici podneli još 19. juna, u potpunosti u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, ja bih samo u nekoliko rečenica želeo da iznesem stavove Poslaničke grupe manjina o predloženim zakonima, odnosno predloženim izmenama i dopunama zakona. Nastojaću da ne ponavljam ono što je malopre gospodin Varga izneo ispred Saveza vojvođanskih Mađara. Samo ću pokušati da podvučem ono što smatram najbitnijim iz njegovog izlaganja i iz amandmana koji su podneli narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara.

Što se tiče Predloga izmena i dopuna Zakona o državnoj upravi, nama, stvarno, nije jasno zašto je na ovakav način regulisan član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi. Član 3. zakona o izmenama i dopunama kaže, u stavu 2 - organ autonomne pokrajine dužan je da odluku koju donese dostavi u roku od 24 sata nadležnom ministarstvu, koje je dužno da u roku od 48 sati predloži Vladi da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke, ako smatra da ona nije u skladu sa Ustavom ili zakonom.

Naravno, slažemo se da akti treba da budu podložni ustavnoj kontroli i ne smatramo da akti organa AP Vojvodine treba da budu izuzetak od ustavne kontrole, ali nije nam jasno zašto su organi AP Vojvodine dužni da odluku dostavljaju ministarstvu u roku od 24 sata.

Kao što svi dobro znamo, AP Vojvodina ima svoj službeni glasnik, službeni list, a to je "Službeni list AP Vojvodine". Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i druga ministarstva i svi organi Republike Srbije, kao i svi građani Republike Srbije, mogu da se informišu o donetim odlukama AP Vojvodine preko "Službenog lista AP Vojvodine". Ovakvu obavezu dostavljanja svojih odluka nemaju, čak, ni opštine, ni gradovi. Ne znam zašto bi baš autonomne pokrajine, odnosno AP Vojvodina trebalo da ima ovakvu obavezu.

Isto tako, moram da pitam zašto Vlada Republike Srbije smatra važnim da na ovakav, nedvosmislen, način stavi organe Autonomne pokrajine pod tutorstvo, a ne smatra važnim donošenje zakona o prihodima i o imovini AP Vojvodine, na osnovu člana 183. i člana 184. Ustava Republike Srbije?

Gospodin Dulić je, posle njegovog izbora za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, obećao da će saradnja između republičkih i pokrajinskih organa biti bolja, da će se on sastati sa predsednikom Skupštine Vojvodine.

Ne znam da li je došlo do tog susreta, ali iz duha predloženog zakona ne možemo prosuditi da aktuelna vlada želi da ojača autonomiju Vojvodine, nego upravo suprotno, da želi da stavi pod tutorstvo Republike Srbije AP Vojvodinu.

Mi smatramo da je ovakav predlog omalovažavanje građana. Ne znamo zašto je onda potrebno da postoji AP Vojvodina. Naravno, ona treba da postoji, ali bi, ipak, trebalo da ima nekakvu samostalnost, u okviru Ustava i zakona, naravno.

Stoga ne smatramo da je dobro da postoji ova obaveza dostavljanja odluka Autonomne pokrajine Ministarstvu.

Inače, moram da primetim da je ovaj predlog zakona imao jednu, raniju, verziju iz maja tekuće godine, kada je vladajuća koalicija bila primorana da povuče i zakon o Vladi i zakon o državnoj upravi.

U tom ranijem predlogu je stajalo da bi Autonomna Pokrajina Vojvodina bila u obavezi da svoje odluke u roku od 12 sati od njihovog donošenja dostavi Ministarstvu.

Ne znam da li Vlada ozbiljno misli, odnosno Ministarstvo, da to što je, umesto 12 sati, sada 48 sati, odnosno 24 sata, znači ojačavanje autonomije Vojvodine.

Mi smo predložili da se ovaj član iz Predloga zakona briše. Ukoliko se naš amandman usvoji, mi ćemo podržati ovaj predlog zakona.

Iskoristio bih priliku što je ovde gospodin ministar Marković da ga zamolim da zajednički razmotrimo mogućnost promene granica upravnih okruga. Mi smo o tome razgovarali u junu, kada smo bili kod njega, i rekli smo tada da granice upravnih okruga smatramo potpuno anahronim.

Ne znamo koji je, 2007. godine, razlog da građanin iz Horgoša mora da putuje za Kikindu, da mora da putuje više od 100 kilometara da bi obavio neke administrativne poslove, recimo, produženje lične karte ili nešto slično.

Svi vrlo dobro znamo šta je razlog tome što, suprotno svakoj logici geografije, recimo, opština Kanjiža, opština Senta ili opština Ada pripadaju Severnobanatskom okrugu.

Ne znam da li je tok Tise nekako promenjen, mislim da se to nije desilo, ali dobro znamo da je razlog što Kanjiža, Senta i Ada pripadaju Severnobanatskom okrugu taj što je devedesetih godina bio drugačiji izborni sistem; cela republika nije bila jedna izborna jedinica i do ovakvog rešenja je došlo iz razloga da nacionalne manjine ne bi bile u istoj izbornoj jedinici.

Slični problemi postoje i u Sandžaku i vrlo je jasno šta su bili razlozi što su granice upravnih okruga baš na ovakav način postavljene davnih devedesetih godina.

Stvarno ne smatram da je to dobro i 2007. godine i ako Demokratska stranka ozbiljno misli ono što je rekla u predizbornoj kampanji - da želi da radi u interesu toga da građani bolje žive i da im bude jednostavnije, želeo bih da predložim gospodinu ministru da organizuje jednu javnu raspravu, na koju bi bili pozvani stručnjaci, pravnici, gradonačelnici, odnosno predsednici opština, predsednici okruga, i da nađemo nekakvo rešenje koje je bliže građanima, kako je to bilo obećano u predizbornoj kampanji.

Svi koji su pravnici znaju da za ovo nije potrebno menjati zakon. Granice upravnih okruga se menjaju uredbom Vlade i to se može na vrlo jednostavan način uraditi posle jedne javne rasprave.

Još nekoliko rečenica da kažem o predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima. Ovde se radi o tehničkim usaglašavanjima, ali smo mi poslanici SVM-a iskoristili priliku što je ovaj predlog zakona na dnevnom redu da predložimo jedan amandman - da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na obeležavanje svojih nacionalnih praznika, potvrđenih u skladu sa zakonom, i da zaposleni pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da ne rade u dane praznika iz stava 1. ovog člana.

Mi mislimo da, ukoliko pripadnici nacionalnih manjina čine jednu trećinu stanovništva ove države, a to je egzaktno tako, onda bi bilo dobro da država, odnosno Vlada Republike Srbije, izađe u susret nacionalnim manjinama.

Naime, na način kako je to već predviđeno Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, da se praznici nacionalnih manjina utvrde u skladu sa Zakonom, da te praznike predlože nacionalni saveti nacionalnih manjina, a da ih potvrdi Republički savet za nacionalne manjine, čiji je predsednik premijer, a čiji su članovi, pored predsednika nacionalnih saveta, i oni ministri koji u svojoj nadležnosti imaju pitanja koja su od izuzetne važnosti za nacionalne manjine, npr. ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministar policije, ministar za kulturu, ministar za obrazovanje, ministar vera.

Smatramo da bi bilo od izuzetne važnosti ne samo da se utvrde ovi nacionalni praznici, nego da pripadnici nacionalnih manjina mogu dostojanstveno da ih obeleže.

Smatramo da bi bilo vrlo dobro i da bi bio izuzetno dobar signal nacionalnim manjinama da se ova stvar reši na način kako je to učinjeno ovim zakonom u slučaju verskih praznika, da nacionalne manjine mogu praznovati svoje praznike.

Ne smatramo da bi došlo do bilo kakvih zloupotreba, iz razloga što bi te praznike potvrdio Republički savet za nacionalne manjine, u kojem sede i ministri, pa ne bi moglo doći do bilo kakvog preglasavanja.

Smatram da bi bilo vrlo dobro da nacionalne manjine mogu praznovati svoje praznike na dostojanstven način. Apelujem na gospodina ministra da Vlada Republike Srbije prihvati ovaj amandman SVM-a.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, nije mi običaj da izlazim za govornicu zbog povrede Poslovnika, ali ovom prilikom sam morao to da učinim.

Gospodin ministar je povredio član 104. Poslovnika, koji kaže - narodni poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem.

Naravno, poznato mi je da gospodin Milan Marković više nije potpredsednik Skupštine i nije više narodni poslanik, nego je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali smatram da bi ova odredba Poslovnika morala da se odnosi na svakog ko se tokom sednice nalazi u ovoj sali.

Kada je ministar Marković izašao za govornicu, mislio sam da će reći nešto konkretno o amandmanima koje su podneli narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, a on je rekao kako bih ja neke stvari morao da znam i da poznajem, kao narodni poslanik i kao šef, odnosno predsednik Poslaničke grupe.

Mislim da nije dobro što se ministar, bilo koji ministar u Vladi, na takav način obraća narodnim poslanicima. Naravno da poznajem Zakon o ministarstvima, naravno da znam ko može da bude predlagač zakona i ko je predlagač ovog zakona i naravno da ministar Marković neće moći da odgovori na neko određeno pitanje koje ću, eventualno, postaviti, ako me ne sluša. Mislim da je vrlo loše što se ministri u Vladi Republike Srbije na takav način obraćaju narodnim poslanicima. Molim vas, gospodine Markoviću, da to ne činite.

Naravno, znam i to da je ovo rešenje koje je predloženo korak napred naspram onoga što je do sada postojalo, ali, isto tako, mislim da bismo mogli ići nekim većim koracima i da nije dobro, da još jednom ponovim, što su organi autonomne pokrajine u obavezi da u roku od 24 sata dostave svoje odluke Ministarstvu. Mislim da bi svi trebalo da se obaveštavaju iz službenih glasila, u ovom slučaju, iz "Službenog lista Autonomne Pokrajine Vojvodine".

Kako je gospodin ministar postavio pitanje kako je moguće da ja ove stvari ne znam i da li je to moguće, isto bih ja mogao da pitam kako je moguće da Vlada Republike Srbije ne smatra bitnim da predloži, u skladu s Ustavom i na osnovu odredaba Ustava, zakon o izvornim prihodima Autonomne Pokrajine Vojvodine i Zakon o imovini Autonomne Pokrajine Vojvodine? Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 225. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, moram da kažem, ukratko, da se Savez vojvođanskih Mađara zalaže za dvojno državljanstvo, ali vojvođanski Mađari ne dobijaju automatski dvojno državljanstvo. Znači, nemojmo govoriti o mađarskom modelu. Jednostavno, nije istina da građani mađarskog porekla iz Subotice ili iz bilo kog grada Vojvodine putuju i prelaze državnu granicu Republike Srbije i Republike Mađarske s nekakvim legitimacijama. Moram da kažem, zarad javnosti i svih građana Republike Srbije, da vojvođanski Mađari prelaze državnu granicu sa pasošem i sa vizom.

(Aleksandar Vučić, s mesta: Samo u Srbiju, a u Mađarsku sa dokumentima.)

Nije istina. Vojvođanski Mađari ne dobijaju automatski mađarsko državljanstvo. Istina je da Mađari iz Komarne dolaze u Mađarsku s legitimacijom, ali je to zbog Evropske unije. Da smo i mi u EU, mi bismo išli u Mađarsku s legitimacijama, ali mi idemo s pasošem. I Mađari, kao i Srbi, Rumuni, Slovaci, državljani Republike Srbije, stoje satima pred konzulatima i pred Konzulatom Republike Mađarske u Subotici, ali za to nije kriv svet, za to nije kriva Mađarska, EU, nego je za to kriva Vlada Republike Srbije i poguban režim iz devedesetih godina.

To je razlog zašto je Srbija još uvek na crnoj šengenskoj listi. Mi se, naravno, zalažemo, kao stranka, a isto tako i svi vojvođanski Mađari, za belu šengensku listu, za EU.

Smatramo da ako i Vlada Republike Srbije želi da se približavamo Evropskoj uniji, onda treba evropske zakone malo brže da predlaže Narodnoj skupštini, da zakon o putnim ispravama ne bude šesta tačka na dnevnom redu, a da od 64 evropska zakona u skupštinskoj proceduri bude samo jedan. Onda će svi građani Republike Srbije ići i u Republiku Mađarsku i u sve druge države EU s legitimacijama, kako to rade svi građani Republike Slovačke.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Radiću, zarad javnosti, stvarno moram da dam jedno objašnjenje. Istina je da postoje tzv. mađarske legitimacije. Te legitimacije dokazuju pripadnost imaoca te legitimacije mađarskoj naciji, ali te legitimacije nisu ni slučajno lične karte Republike Mađarske, nisu ni slučajno nikakve javne isprave Republike Mađarske kojima se može prelaziti granica i ulaziti ili u Republiku Mađarsku ili u bilo koju državu.

Zarad javnosti, moram još jednom da podvučem da svi građani Republike Srbije, pa i vojvođanski Mađari, u Republiku Mađarsku mogu ući isključivo sa pasošem Republike Srbije ili, nažalost, SRJ, još uvek, i vizom, a za to nisu krivi vojvođanski Mađari, za to nije kriva EU, nego je, prvenstveno, kriv režim iz devedesetih godina i činjenica što smo mi, nažalost, još uvek na crnoj šengenskoj listi. Hvala lepo.

Uvaženi predsedničke Republike, uvaženi predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku da iznesem stav Saveza vojvođanskih Mađara o predloženom tekstu rezolucije, ali pre nego što budem govorio o predloženom tekstu rezolucije, želeo bih da kažem da smatramo početkom dobre prakse to što je gospodin ministar Samardžić, čini mi se 13. jula, došao u Narodnu skupštinu i obavio razgovore sa poslaničkim grupama.

To smatramo početkom jedne dobre prakse i pošto je tu sad većina ministara i predsednik Vlade, nadam se da će se to tako odvijati u budućnosti i za ostale ministre i povodom ostalih veoma važnih tačaka dnevnog reda u budućem radu Narodne skupštine. To bi tako trebalo da bude.

Sada bih da govorim nekoliko rečenica o konkretnom tekstu Predloga rezolucije. Svakako pozdravljamo želju Vlade za započinjanjem novih pregovora o Kosovu i Metohiji. Naravno da je stav Saveza vojvođanskih Mađara ostao nepromenjen od 14. februara. Tada smo rekli da SVM jedino može da bude za započinjanje novih pregovora i iznalaženje rešenja putem pregovora, nakon kojih pregovora se ni jedna strana ne bi osećala pobeđenom i potpuno poraženom.

Pozdravljamo i to što se Vlada zalaže za kompromisno ređenje budućeg statusa Kosova i Metohije, koji bi se postigao putem pregovora. To piše u tački 4. To mi svakako podržavamo i to smo podržavali u februaru ove godine.

Bez obzira na ove činjenice, mi ćemo ipak biti danas uzdržani, isto tako kako smo bili uzdržani 14. februara. Ne možemo prihvatiti ovaj konkretan tekst Predloga o Kosovu i Metohiji iz dva razloga, i sad ću ukratko izneti koja su ta dva razloga.

Kao prvi razlog, smatramo da predloženi tekst rezolucije o Kosovu i Metohiji, odnosno pojedini delovi ovog konkretnog predloga teksta o Kosovu i Metohiji nisu u saglasnosti sa savremenim rečnikom diplomatije. Tu bih kao primer naveo tačku 5, kojom Narodna skupština zahteva od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i zahteva od pojedinih članica Ujedinjenih nacija, ne samo što smatram da Republika Srbija može da traži nešto, a ne može ništa da zahteva od Ujedinjenih nacija i od bilo koje članice Ujedinjenih nacija, jer to nije u skladu sa rečnikom savremene diplomatije, prema stavu Saveza vojvođanskih Mađara.

Ali, pored ovoga, postoji još jedan važniji razlog zbog kojeg mi ne možemo podržati ovaj konkretan predlog teksta rezolucije, a to je što smatramo da je tačka 6, odnosno druga rečenica, da budem precizan, neodređena, nejasna, pa samim tim i opasna, jer daje mogućnost svakakvim tumačenjima.

Recimo, šta znači formulacija, nagoveštaj međunarodnog subjekta? Šta znači pojam blagovremeno? Šta znači pojam energično? Ovakve formulacije daju Vladi velika ovlašćenja ili slobodu, koja su prema našem ubeđenju izvan ustavno-pravnog sistema. Mora precizno da se kaže šta znači energično i koji postupci treba energično i blagovremeno da budu urađeni od strane Vlade Republike Srbije i drugih državnih organa.

Znači, SVM ne može prihvatiti, štaviše apsolutno se protivi svakom oružanom sukobu ili upotrebi Vojske, a isto tako protivi se i prekidu diplomatskih odnosa sa bilo kojom zemljom sveta. Mi smo pitali gospodina Samardžića 13. jula da li ove formulacije ''blagovremeno i energično'' znače rat eventualno ili prekid diplomatskih odnosa sa određenim država, i nismo dobili nedvosmislene odgovore na ova naša pitanja.

Savez vojvođanskih Mađara od osnivanja insistira na mirnom rešavanju svih nesporazuma i sukoba, političkim sredstvima, kroz dijalog i uvažavanje interesa i većine i manjine na celoj teritoriji Kosova i Metohije.

Gospodin Samardžić je 14. jula izjavio, citiraću tu njegovu izjavu, tu izjavu su preneli Beta, TANJUG i skoro svi štampani i elektronski mediji u Republici Srbiji, sledeće: koliko vidim, ne postoje šanse da se 100 odsto poslanika izjasni za, mada smo priliku za primedbe dali i onima koji se suštinski ne slažu sa tekstom. To je tačno.

Ali, dalje kaže gospodin Samardžić: tim primedbama posvetićemo najozbiljniju pažnju, ali i ako nakon toga ne budu hteli svi da glasaju za Rezoluciju onda oni imaju ozbiljan problem sa zemljom u kojoj žive. To je, gospodine Samardžiću, uvreda i dovođenje u pitanje ustavnog prava koje se odnosi na slobodu misli, prema našem dubokom uverenju.

Moram da kažem da vojvođanski Mađari i Savez vojvođanskih Mađara nema ozbiljan, a nema ni neozbiljan problem sa državom, nije nikad ni imala. Imamo ozbiljan problem sa Vladom Republike Srbije, i ovom sadašnjom Vladom, i prethodnim vladama i imaćemo problema sa svim vladama koje ne budu uzele u obzir da jednu trećinu stanovništva Republike Srbije čine nacionalne manjine.

Mi imamo problem sa sadašnjom Vladom zbog toga što ova sadašnja Vlada nije još ništa rekla šta hoće da uradi u interesu nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije. Ova vlada nije još ništa rekla šta želi da uradi da bi Autonomna Pokrajina Vojvodina dobila finansijsku autonomiju, da bi se doneli zakoni o imovini i prihodima Autonomne Pokrajine Vojvodine, što je inače obaveza Republike Srbije i prema Ustavnom zakonu.

Ova vlada nije rekla ništa šta želi da uradi da bi lokalne samouprave dobile nazad svoju imovinu. Mi smo jedina zemlja u Evropi gde lokalne samouprave nemaju svoju imovinu.

To su tri razloga zbog kojih mi imamo stvarno ozbiljnih problema sa aktuelnom Vladom, ali nemamo problema sa Republikom Srbijom, niti ćemo imati problema sa Republikom Srbijom. Smatram da u 21. veku ne treba poistovećivati Vladu i državu. Ta vremena su prošla.

Dobro je što je Vlada uvidela da albanska nacionalna manjina na Kosovu i Metohiji ima legitimne interese. To piše u 2. tački ove Rezolucije. Savez vojvođanskih Mađara smatra da albanska nacionalna manjina na Kosovu i Metohiji ima svoje legitimne interese. Moram da kažem da isto tako legitimne interese, koji se, naravno, ne manifestuju željom za otcepljenjem ili secesijom, ali isto tako imaju legitimne interese i Bošnjaci, i Bugari, i Bunjevci, i Mađari, i Hrvati i druge nacionalne manjine koje žive na teritoriji Republike Srbije. Mi smatramo da ove legitimne interese isto tako treba da uzme u obzir Vlada Republike Srbije.

U februaru smo rekli da Savez vojvođanskih Mađara ni u kom slučaju ne smatra opravdanim povlačenje bilo kakve parlale između Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohije i Autonomne Pokrajine Vojvodina. Ali, u februaru smo rekli, i želim sada da ponovim, da ukoliko se iznađu neka pozitivna nova rešenja koja se odnose na zaštitu prava i sloboda nacionalnih manjina na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, onda mi smatramo da ta nova rešenja treba da se primenjuju i na ostalim delovima teritorije Republike Srbije.

Ne mogu određene manjine sa teritorije Republike Srbije biti u povlašćenom položaju u odnosu na neke druge manjine koje isto tako žive na ovoj teritoriji i imaju svoje legitimne interese.

Na kraju bih želeo da kažem da je izuzetno dobro što država već godinama čini izuzetne diplomatske napore da sačuva teritorijalni integritet i to Savez vojvođanskih Mađara apsolutno podržava. Ali bih hteo da kažem da nije dobro što je ova tema jedina već godinama kojoj se posvećuje dovoljna pažnja. Apelujem na Vladu da se isto tako energično i nepokolebljivo posveti privlačenju investicija, stvaranju novih radnih mesta, poboljšavanju socijalne sigurnosti svih građana na celoj teritoriji Republike Srbije.

U kontekstu ovoga moram da kažem da je vrlo dobro što je formulisano u Predlogu rezolucije da će Vlada redovno izveštavati Skupštinu o tome šta je postigla povodom pitanja Kosova i Metohije, ali bi SVM želeo isto tako da Vlada izveštava Narodnu skupštinu i o tome šta je učinila u temi privlačenja investicija, stvaranju novih radnih mesta i poboljšavanju socijalne sigurnosti svih građana na celoj teritoriji Republike Srbije. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate, meni nije običaj da se javljam po povredi Poslovnika, ali je gospodin predsednik uspeo da prekrši u petak i danas tri člana Poslovnika. Članove ću i da citiram i molim da mi se ovo vreme ne uračunava.

Danas je gospodin predsednik prekršio član 100. Poslovnika, prema kojem narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika. Zbog reklamiranja povrede Poslovnika sam se javio još u petak, pa je gospodin predsednik trebalo prvo meni da da reč, a ne ministru.

Drugi član je prekršen još u petak, a to je član 90. stav 2, po kojem narodni poslanici, odbori i druga radna tela Narodne skupštine i Vlada mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju predsedniku Narodne skupštine u pisanoj formi.

Isto tako je prekršen i stav 5. člana 90: ''Pri utvrđivanju dnevnog reda, Narodna skupština odlučuje sledećim redom o predlozima: za hitni postupak, da se pojedine tačke povuku iz predloga dnevnog reda, da se dnevni red proširi, za spajanje rasprave, za promenu redosleda pojedinih tačaka''.

Moram vas podsetiti da su narodni poslanici SVM još 19. juna predložili Narodnoj skupštini zakon o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji i uputili su taj predlog zakona Skupštini, sa predlogom da se stavi na dnevni red prve sednice po hitnom postupku. Isto tako smo, na osnovu člana 161, naveli u obrazloženju koji su razlozi za hitni postupak, a naveli smo da bi štetne posledice nastale i opasnost da nastanu nesagledive i štetne posledice po sistem javnog informisanja na jezicima manjina, koje kasnije ne bi bilo moguće otkloniti.

Mi smo ovim zakonom predložili da se izuzmu iz privatizacije elektronski mediji koji emituju program i na jezicima nacionalnih manjina. Mi o ovom problemu, kao SVM i kao Nacionalni savet Mađara, govorimo već tri i po godine, ali nažalost u Srbiji težinu ima samo ono što kaže narodni poslanik ili neki ministar, pa nismo mogli da izdejstvujemo da ovaj predlog zakona dođe na dnevni red Narodne skupštine, pa smo ga sada uputili Narodnoj skupštini.

Moram da kažem i to da Vlada krši svoje međunarodne obaveze, jer je međuvladina mešovita Komisija za nacionalne manjine još u decembru 2004, Komisija između Republike Srbije i Republike Mađarske, u zapisniku ove komisije stoji da će Vlada Republike Srbije inicirati izmene Zakona o radio-difuziji, u cilju izuzimanja iz procesa obavezne privatizacije onih elektronskih medija čiji su osnivači opštine, a emituju program i na manjinskim jezicima.

To bi tako trebalo da bude već više od tri godine. Nažalost, to nije tako i mi smo predložili ovaj predlog izmena i dopuna Zakona.

Mi smo o tome razgovarali i sa premijerom Koštunicom u toku prošle nedelje i sa Draganom Janjićem, pomoćnikom za medije ministra kulture. Obojica su rekli da treba naći neko rešenje. Moram da kažem da smo za to da se suštinski problemi efikasno rešavaju.

(Predsednik: Vreme)

Molim predsednika Narodne skupštine da ovaj zakonski predlog stavi na dnevni red. Ukoliko ovo ne dođe na dnevni red u toku današnjeg dana, što je kršenje Poslovnika, onda vas molim, gospodine predsedniče, da se ovaj predlog zakona stavi na dnevni red u roku od 10-ak dana, jer se ovo pitanje može rešiti isključivo izmenom zakona, a ne na način kako to rešava, recimo, predsednik SO Subotica, gospodin Saša Vučinić, koji daje podršku Radio ''Subotici'' i tapša po ramenima zaposlene u Radio ''Subotici''...

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, povređen je stav 1. člana 104. Poslovnika, prema kojem su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. To se naravno odnosi na predsednika Narodne skupštine, koji je prvi među jednakima.

Moram da konstatujem da se vodi rasprava već više od sat vremena po povredi Poslovnika, a da je gospodin predsednik jedino meni oduzeo reč. Mislim da ovo nikako ne ide u prilog povraćaju dostojanstva Narodne skupštine. Skoro su svi govorili više od tri minuta. Jedino je meni oduzeta reč. To se desilo u trenutku kada sam počeo da govorim o tome da se Demokratska stranka drugačije ponaša na opštinskom nivou, a drugačije na republičkom nivou.

Molim uvaženog predsednika Dulića da to ne čini. Jedino je, od kada je on predsednik Narodne skupštine, oduzeo je nekoliko puta reč dr Rajku Đuriću i danas meni. Molim gospodina Dulića da se jednako odnosi prema svim narodnim poslanicima u ovom cenjenom domu. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, o frekvencijama nisam govorio, govorio sam o tome da se mora na dnevnom redu Narodne skupštine naći predlog izmena i dopuna Zakona o radio-difuziji, a taj predlog se mora na dnevnom redu naći iz razloga ili zbog toga da bi se mediji koji emituju programe na jezicima manjina izuzeli iz procesa privatizacije.

Znači, ne radi se o frekvencijama, nego se radi o izuzimanju onih medija koji emituju programe na jezicima manjina iz obavezne privatizacije. Ne radi se isključivo o Radio Subotici, ne radi se isključivo o medijima na mađarskom jeziku, ne radi se isključivo o medijima koji emituju svoje programe na teritoriji AP Vojvodine, nego se radi, prema našem zakonskom predlogu o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji, o svim medijima čiji su osnivači lokalne samouprave, a koji mediji emituju najmanje 800 minuta na jezicima neke manjine ili nekih manjina na teritoriji cele Republike Srbije.

Što se frekvencija tiče, istina je da Radio Subotica nije dobila regionalnu frekvenciju, ali nije istina da je Savez vojvođanskih Mađara lobirao da Radio Subotica dobije ili ne dobije frekvenciju. Verovatno svi narodni poslanici u Narodnoj skupštini znaju da je Republička agencija za radio-difuziju jedan samostalan organ, da nijedan narodni poslanik i nijedna stranka ne može da vrši nikakav uticaj na odluku Republičke radiodifuzne agencije, pa odluka Radiodifuzne agencije da Radio Subotica ne dobije frekvenciju regionalnu, nije doneta zbog Saveza vojvođanskih Mađara.

Radio Subotica inače može da konkuriše za lokalnu frekvenciju i nije istina da Radio Subotica neće opstati. Radio Subotica će opstati, siguran sam da će emitovati svoj program na lokalnoj frekvenciji, ali se radi o svim medijima koji emituju programe na jezicima nacionalnih manjina.

Što se tiče pitanja - zašto su poslanici Saveza vojvođanskih Mađara podržali Zakon o radio-difuziji 2002. godine, moram da kažem da je u to vreme DS obećala da će se ovaj problem rešiti nekim drugim propisima, da se ovakav Zakon o radio-difuziji mora doneti zbog Saveta Evrope ili OEBS-a, ali da će se propisima kojima se reguliše privatizacija medija izuzeti svi mediji koji emituju programe na jezicima manjina iz obavezne privatizacije. To se, nažalost, nije desilo.

Mi smo se za sve ove godine, dok nismo imali poslanike, borili za ovo da se izuzmu mediji na jezicima manjina. Nismo imali poslanike, a sada imamo poslanike i sada smo i uložili Predlog izmena i dopuna Zakona o radio-difuziji...

(Predsednik: Vreme.)

... a očekujemo od Narodne skupštine da taj zakon usvoji. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam predlagač ovog amandmana, ali bih sada prvenstveno želeo da kažem nekoliko reči ispred Poslaničke grupe manjina.

Prvenstveno moram da kažem da sam ja stvarno vodio neke razgovore u toku današnjeg popodneva sa gospodinom ministrom Cvetkovićem, ali mu nisam rekao da je ovo rešenje koje je on malopre predložio za nas prihvatljivo. Ja sam rekao da to nije prihvatljivo ne zbog toga što mu ne verujemo, mi mu verujemo i mi smo ubeđeni da bi to tako bilo kako je gospodin ministar obećao, ali ne možemo prihvatiti ovo rešenje iz prostog razloga što se ne radi samo o sumi novca, nego se radi o tome da su nacionalni saveti nacionalnih manjina ustavna kategorija, zakonska kategorija.

Jednostavno, Republika Srbija mora da nađe neko sistemsko rešenje za finansiranje nacionalnih saveta, jer su nacionalni saveti, na osnovu Ustava Republike Srbije, najviši organi kulturne samouprave, odnosno kulturne autonomije nacionalnih manjina. Trenutno u Srbiji ima 14 nacionalnih saveta, 14 nacionalnih zajednica formiralo je svoje nacionalne savete, a još uvek su u budžetu Republike Srbije i za 2007. godinu nacionalni saveti na poziciji nevladinih organizacija, što jednostavno ne možemo da prihvatimo.

Isto tako moram da kažem da mi je žao što je Demokratska stranka dovela sebe u takvu situaciju da SRS mora da štiti nacionalne savete. Isto tako moram da kažem i to da ja juče nisam rekao da verujem u pravičnost Srpske radikalne stranke. Ja verujem u to da je ovaj naš amandman dobar ne samo za mađarsku nacionalnu zajednicu, nego za sve nacionalne zajednice koje su formirale nacionalne savete i ujedno želim da se zahvalim svim strankama koje su obećale da će podržati ovaj naš amandman.

Moram da vam kažem, prvenstveno poslanicima iz Demokratske stranke, da postoje dobri izgledi da ovaj naš amandman bude usvojen, a i ako ne bude usvojen od strane Narodne skupštine Republike Srbije i u tom slučaju će dobiti veliki broj glasova. Pitam se kako će se pravdati u svojim sredinama narodni poslanici, prvenstveno Demokratske stranke, koji su pripadnici nacionalnih zajednica, nacionalnih manjina.

Kako će, na primer, Ana Tomanova-Makanova, koja je predsednica slovačkog nacionalnog saveta, donedavno koordinatorka svih nacionalnih saveta u Republici Srbiji, objasniti svojim biračima, odnosno građanima u svojim sredinama da nije glasala za amandman SVM? Kako će da objasni to da smo se zajednički na koordinaciji nacionalnih saveta pre nekoliko nedelja dogovorili da tražimo sumu od 150 miliona dinara od Vlade Republike Srbije iz budžeta, da to nije urađeno, a da će ona ipak glasati za budžet a neće glasati za naš amandman?

Meni je jako žao što sam to morao da kažem, ali sam ja ujedno i predsednik Izvršnog odbora mađarskog nacionalnog saveta. Mi ćemo i ovih nedelja i ovih meseci imati sednice koordinacionog tela nacionalnih saveta. Mislim da ćemo svi morati položiti račune ostalim predsednicima nacionalnih saveta, ostalim nacionalnim zajednicama i da će se videti ko su poslanici koji rade nešto u interesu nacionalnih manjina, u interesu nacionalnih saveta, a ko su oni koji to ne čine.

Isto tako moram da kažem da ukoliko, recimo, Ana Tomanova-Makanova ipak ne bude glasala za predloženi budžet Republike Srbije za 2007. godinu, ukoliko Petar Kuntić, predsednik Demokratskog saveza vojvođanskih Hrvata, ne bude glasao za ovaj budžet, a ne znam kako će moći ovako da glasa za ovaj budžet, onda jednostavno budžet neće proći.

Zbog toga sam apelovao, stvarno dobronamerno, na sve narodne poslanike iz Demokratske stranke da se nađe rešenje, ne ovakvo rešenje kakvo je predložio gospodin ministar Cvetković, nego sistemsko rešenje da bi nacionalni saveti i u budžetu dobili one pozicije koje pripadaju nacionalnim savetima po Ustavu Republike Srbije i prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.

Još jednom apelujem na sve poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije da glasaju za ovaj amandman SVM, da bi nacionalni saveti i u budžetu dobili one pozicije koje pripadaju nacionalnim savetima već četiri godine po zakonu i Ustavu Republike Srbije. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Gavriloviću, mi smo se vrlo dobro slagali od kada sam ja poslanik (ja sam naravno u prvom mandatu poslanik); siguran sam da ćemo i ubuduće. Moramo sarađivati, jer ste vi predsednik Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije.

Taj odbor je od velike važnosti za sve nacionalne manjine, pa tako i za mađarsku nacionalnu manjinu, ali moram da kažem i to da je već nekoliko godina Savez vojvođanskih Mađara strateški partner Demokratskoj stranci. Meni je neobjašnjivo kako je to moguće da niste mogli naći sistemsko rešenje za ovaj problem.

Jednostavno, nije mi jasno kako je to moguće – ja sam predsednik Izvršnog odbora mađarskog nacionalnog saveta od decembra 2002. godine, od tada su bile razne vlade – da su planirana sredstva u ovom budžetu najmanja od 2002. godine. Nije mi jasno kako je to moguće da je u budžetu koji je bio izrađen pre nekoliko meseci, koji je prethodna vlada uradila, koji je gospodin Dinkić uradio, bilo predviđeno 68 miliona za nacionalne savete (tu se može vrlo lako pogledati da li je tačno to što govorim), a od kada je Demokratska stranka u Vladi ta stavka je smanjena za 4,9 miliona dinara. Meni je prosto, kao strateškom partneru Demokratske stranke, to neshvatljivo.

S druge strane, slažem se da je bilo moguće razgovarati o budžetu, ali ne na način da smo mi budžet dobili u petak, a da je rasprava počela u ponedeljak. Naravno da smo mi bili otvoreni, ja sam i povodom izbora nove vlade rekao da smo mi uvek konstruktivni, da smo uvek dobronamerni i da smo uvek otvoreni za saradnju i za razgovor, ali, nažalost, ne iz krivice Saveza vojvođanskih Mađara, do tog razgovora se nije moglo doći.

Što se tiče obećanja, rekao sam, verujem i gospodinu Cvetkoviću, verujem i vama, gospodine Gavriloviću, ali nacionalni saveti od 2002. godine slušaju ova obećanja. Jednostavno, želimo, ne zbog toga što vam ne verujemo nego iz razloga da se sistemski reši ovaj problem, da se nađe rešenje da nacionalni saveti ne budu u istoj stavci gde su nevladine organizacije, jer su najviši organi kulturne autonomije nacionalnih manjina. Tu je poenta, nije prvenstveno poenta u iznosu, nego je poenta u tome što se ovaj problem, položaj nacionalnih saveta koji su ustavna kategorija, sistemski mora rešiti. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo članovi Vlade, ja sam Balint Pastor i izneću stavove Poslaničke grupe manjina i stavove Saveza vojvođanskih Mađara u vezi sa predloženim budžetom za 2007. godinu.

Ako bih hteo da budem ironičan, morao bih se zahvaliti Vladi što je sredinom juna napokon omogućila narodnim poslanicima da usvoje budžet za tekuću godinu. Ipak, ne bih hteo da budem ironičan iz razloga što situacija nije ironična ili groteskna, već je tragična ili tragikomična.

Vlada je usvojila Predlog zakona o budžetu za 2007. godinu 14. juna 2007. godine, a to je tragično. Narodni poslanici su imali dva dana, subotu i nedelju, da se upoznaju sa predlogom budžeta, akta koji je najvažniji i najsloženiji akt u praksi parlamenata, pa tako i Narodne skupštine Republike Srbije, a to je tragikomično.

Toliko o tome što je gospodin Dulić izjavio pre svog izbora za predsednika Narodne skupštine da će učiniti sve da Narodna skupština povrati svoje izgubljeno dostojanstvo. Rekli ste i to, predsedniče, da na tome moraju zajednički raditi i vladajući i opozicioni poslanici. Ovakvim načinom sazivanja sednice ne samo da od Narodne skupštine pravite slepu glasačku mašineriju u meri u kojoj ona to do sada nije bila, već onemogućavate poslanike da izvršavaju svoje najosnovnije zadatke. Ali, ja sigurno imam neke prevelike zahteve kada mislim da bi bilo najnormalnije da narodni poslanici imaju barem sedam dana, kao što je i prema Poslovniku, da pročitaju tako složen i važan akt kao što je predlog budžeta i da se konsultuju sa stručnjacima i eventualno pripreme neke amandmane.

Sa ovakvim načinom rada Narodnoj skupštini se ne može povratiti dostojanstvo, a ovom prilikom za to nikako ne može biti kriva opozicija. Verovatno bi trebalo da budem srećan i zbog toga što izgleda da će Srbija izaći iz protivustavnog i nezakonitog stanja što se tiče funkcionisanja budžetskog sistema. Najzad će, verovatno kao poslednja zemlja na zemaljskoj kugli, i naša država dobiti budžet za 2007. godinu, i to u drugoj polovini meseca juna.

Jer, da se podsetimo, legalistička tehnička vlada DSS-a je u martu Uredbom produžila privremeno finansiranje Republike Srbije do kraja juna tekuće godine, suprotno članu 28. Zakona o budžetskom sistemu. Moramo se podsetiti i toga da iako su krajem marta i čelnici i poslanici DS-a i G17 plus smatrali ovu uredbu nezakonitom, pa čak i protivustavnom, od 15. maja su prestali da iznose ove stavove. Ali, sve se menja.

Znači, trebalo bi da smo srećni što će krajem juna i naša država dobiti budžet za tekuću godinu. Morali bismo biti radosni zato što Vlada neće uredbom produžiti privremeno finansiranje, recimo, do 31. decembra 2022. godine, već je predložila budžet. Ali, moram biti kvarilac raspoloženja. Kakav je bio sistem budžetskog finansiranja u prvoj polovini tzv. budžetske godine, zahvaljujući neodgovornim političarima kojima treba četiri meseca da sastave vladu, takav je i predloženi budžet.

Ali, ne treba to da nas čudi. Istaknuti srpski pravnik Valtazar Bogišić je u Opštem imovinskom zakoniku već pre stotinak godina napisao "što se grbo rodi, vreme ne ispravi".

Ipak bih nekoliko rečenica hteo reći o sadržini predloženog budžeta. Nećemo glasati protiv predloženog budžeta samo iz malopre navedenih proceduralnih razloga, Savez vojvođanskih Mađara će glasati protiv budžeta i zbog neprihvatljivosti njegove sadržine.

Sada ne bih želeo da komentarišem činjenicu koju su prethodnih dana iznosili čak i pojedini poslanici vladajućih stranaka, koji su ujedno i stručnjaci za ovu oblast, da predloženi budžet nije u dovoljnoj meri razvojnog karaktera.

Ne bih detaljnije komentarisao ni to da se za nauku ili zaštitu životne sredine u Srbiji još uvek planira samo neznatan iznos naspram ogromnih iznosa za finansiranje potreba vojske ili policije.

Naravno, ne treba trošiti reči ni na to da kažemo da Vojvodina i lokalne samouprave nisu dobile ni blizu ona sredstva koja bi trebalo da dobiju. Ipak ću ukazati na nekoliko činjenica.

Savez vojvođanskih Mađara je više puta naglasio da smatramo da je od izuzetne važnosti da se u opštinama u kojima nacionalne zajednice žive u značajnom broju znatno poveća obim sredstava koja država ulaže u razvoj privrede i infrastrukture, odnosno daje za podršku malim i srednjim preduzećima.

Isto tako smatramo da je od izuzetnog značaja da država obezbedi odgovarajuće i sigurne finansijske izvore za funkcionisanje Narodnog pozorišta u Subotici, Novosadskog pozorišta, Kulturnog zavoda vojvođanskih Mađara iz Sente, Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara, Izdavačke kuće "Forum", kao i ustanova koje su od značaja za druge nacionalne zajednice.

Od ovoga u predloženom budžetu nema ni traga. Iz okvirnih brojki predloženog budžeta nije moguće ni ekstenzivnim tumačenjem prepoznati takvu nameru Vlade Republike Srbije.

Sada nekoliko konkretnih brojki. Sa ove govornice više puta sam vas podsetio da jednu trećinu stanovništva Republike Srbije čine pripadnici nacionalnih manjina.

Naravno, ne tvrdim da manjine treba da dobiju jednu trećinu budžeta, jer je Savez vojvođanskih Mađara uvek bio prepoznatljiv zbog toga što je realan, objektivan i konstruktivan, ali bih hteo da vam skrenem pažnju na to da je za programe u oblasti međunarodne saradnje, narodnog stvaralaštva i stvaralaštva nacionalnih manjina predviđeno ukupno 13 miliona i 508 hiljada dinara.

To je razdeo 26, funkcija 820, ekonomska klasifikacija 424 - Ministarstvo kulture. Znači, ukupno 13 miliona.

Tu je bio gospodin ministar za kulturu, sada nije u sali, pa ga ne mogu pitati da li možemo biti bezbedni što se tiče plana rekonstrukcije Narodnog pozorišta – Népszínház iz Subotice, što bi trebalo da bude predviđeno budžetom. Nadam se da je negde i predviđeno, ali to ne možemo da pročitamo iz predloženog budžeta za tekuću godinu.

Da i ne govorim o tome da još uvek nije formiran fond za nacionalne manjine. Na osnovu člana 20. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, još 2002. godine je trebalo da se osnuje fond za nacionalne manjine sa ciljem podsticanja društvenog, ekonomskog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina. Fond bi, na osnovu Zakona, već petu godinu trebalo da učestvuje u finansiranju aktivnosti i projekata iz budžetskih sredstava vezanih za poboljšavanje položaja i razvijanje kulturnog stvaralaštva nacionalnih manjina.

Pored ove sramne brojke od 13 miliona dinara, nacionalne manjine se spominju još samo na jednom mestu u predloženom budžetu za 2007. godinu – sredstva namenjena za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina u iznosu od 63 miliona 100 hiljada dinara. To je razdeo 12, funkcija 160, ekonomska klasifikacija 481 - Ministarstvo finansija.

U vezi sa ovom brojkom postoje dva problema. Jedan je formalne prirode. Naziv podstavke je – dotacije nevladinim organizacijama.

Želim da podsetim ministra finansija i sve narodne poslanike i članove Vlade da nacionalni saveti nisu nevladine organizacije, već, na osnovu člana 75. Ustava i člana 19. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, citiram: "Nacionalni saveti predstavljaju nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja na jeziku nacionalne manjine i kulture, učestvuju u procesu odlučivanja ili odlučuju o pitanjima iz tih oblasti i osnivaju ustanove iz ovih oblasti." Nacionalni savet nipošto nije civilna organizacija i finansiranje treba da bude uređeno na način da nacionalni saveti predstavljaju posebnu budžetsku stavku. Za to se zajednički zalažu svi nacionalni saveti, kojih trenutno ima 14, još od 2002. godine.

Drugi problem je suštinski. Za 14 nacionalnih saveta nacionalnih manjina je predviđeno 63 miliona i 100 hiljada dinara ukupno za celu godinu. Trenutno je 14 nacionalnih zajednica formiralo svoje savete. Znači, 63 miliona 100 hiljada dinara za 14 saveta, koji su najviši organi kulturne samouprave nacionalnih manjina na osnovu Ustava i zakona. Znači, to je četiri i po miliona po savetu godišnje. Kako saveti da izvršavaju svoje obaveze, pogotovo mađarski, bošnjački, romski, hrvatski ili slovački, ako je predviđeno ukupno 63 miliona dinara?

Nacionalni saveti su za ovu godinu tražili 150 miliona dinara. Nije li omalovažavanje pripadnika jedne trećine stanovništva Republike Srbije što su sredstva za ovu godinu povećana samo za simboličnih 100 hiljada dinara u odnosu na 2006. godinu i u odnosu na budžet iz 2006. godine? Da ne govorim o tome da su u međuvremenu formirana još dva nacionalna saveta nacionalnih manjina.

Kako će posle glasanja za ovaj budžet to objasniti pojedini narodni poslanici koji sede u poslaničkoj grupi Demokratske stranke, a koji su inače čelnici pojedinih nacionalnih saveta, recimo slovačkog ili hrvatskog? Zašto Vlada ne izlazi u susret barem poslanicima iz vladajućih stranaka, ako ne izlazi u susret poslanicima iz opozicionih stranaka?

Umesto postavljanja dodatnih, verovatno samo retoričkih pitanja, na kraju želim konstatovati: ne samo da nema posebnog ministarstva za manjinska prava, ne samo da nema posebnog skupštinskog odbora za nacionalne manjine, i da Savez vojvođanskih Mađara nije predložio amandman prava nacionalnih manjina praktično ne bi bila pominjana ni u Zakonu o zaštitniku građana, već nas skoro nema ni u budžetu.

To je direktan signal pripadnicima nacionalnih manjina da su u strankama tzv. demokratskog bloka važni samo glasovi nacionalnih manjina, a ne postoji iskrena želja za finansiranje njihovih prioriteta. Nadamo se da će se stav Vlade u vezi sa navedenim prioritetima promeniti u toku budžetske godine. Savez vojvođanskih Mađara je uvek spreman za razgovor.

Ujedno želim da kažem i to da su poslanici Saveza vojvođanskih Mađara podneli amandman na predloženi budžet za 2007. godinu kojim je predviđeno da nacionalni saveti za ovu godinu imaju, umesto 63 miliona i 100 hiljada dinara, 163 miliona dinara i molim narodne poslanike da usvoje ovaj naš predloženi amandman. Kažem, Savez vojvođanskih Mađara je uvek spreman za razgovor, ali zbog namere i želje da se skrene pažnja na navedene činjenice SVM će sada glasati protiv predloženog budžeta. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u nekoliko rečenica izneću stav Saveza vojvođanskih Mađara povodom predloženih zakonskih predloga.

Moram odmah na početku reći da će poslanici SVM podržati oba zakonska predloga o izmenama Zakonika o krivičnom postupku, iako, kao što vrlo dobro znate, SVM ne podržava politiku Vlade Republike Srbije, prvenstveno zbog njenog programa i zbog činjenice da ovaj program Vlade Republike Srbije ni na deklarativnom nivou se ne bavi pitanjima nacionalnih manjina.

Ovaj program ništa ne kaže o tome da Vojvodina treba da dobije nazad svoju imovinu i finansijsku autonomiju koja joj po Ustavu pripada i ne kaže ništa ovaj program Vlade o tome da naše lokalne samouprave treba da dobiju, posle 12 godina, nazad svoju imovinu.

Bez obzira na to, naši poslanici će podržati ove zakonske predloge koji su danas na dnevnom redu, jednostavno iz celishodnosti i iz nužnosti. Van je svake sumnje da treba odložiti početak primene Zakonika o krivičnom postupku upravo iz navedenih razloga i iz razloga koje sadrži i obrazloženje, da je za njegovo sprovođenje potrebno stvoriti neophodne materijalne i tehničke uslove, a da ti uslovi nisu obezbeđeni, i da bi se sprečile štetne posledice po rad državnih organa mora da se odloži početak primene ovog Zakonika o krivičnom postupku.

To je tačno, i upravo su nam ovo izneli u tužilaštvima, i u Opštinskom i u Okružnom tužilaštvu u Subotici, kada su narodni poslanici SVM posetili one državne organe koji imaju sedište na teritoriji Subotice, i moram da kažem da nam je rečeno da poslednjih 30 godina se nije desilo da su narodni poslanici iz naše sredine bili zainteresovani za uslove rada državnih organa u našim opštinama, i da su svakako ovo pozdravili.

Moram da kažem gospodinu ministru da ćemo mi svakako u dogledno vreme njega posetiti i svakako ćemo morati razgovarati o tome da se poboljšaju uslovi rada tužilaštava i sudova, pretpostavljam ne samo u Subotici, ne samo u severnoj Vojvodini, nego na teritoriji cele Republike Srbije.

Vrlo su jasno, u obrazloženju zakonskog predloga, navedeni razlozi zašto treba da se odloži početak primene Zakonika o krivičnom postupku, ali ništa nije rečeno ko snosi odgovornost za to, ko snosi odgovornost za to da od maja prošle godine za sprovođenje Zakonika nisu stvoreni neophodni materijalni i tehnički uslovi. Mislim da nova Vlada za desetak dana nije mogla ništa da uradi povodom ovog pitanja. Ali svakako prethodna Vlada treba da snosi odgovornost za to da za više od godinu dana ništa nije povodom ovih pitanja uradila da se ovi uslovi stvore.

Moram da se zapitam, mada je to retoričko pitanje, kada ćemo prestati sa odlaganjem početka primene određenih zakona, što se konstantno čini u ovoj skupštini, prvenstveno povodom zakona iz oblasti pravosuđa. To svakako smatramo jako lošim rešenjem.

Više puta sam rekao da se neki zakoni donose dva puta, da se neke odluke donose po dva puta, a da veoma bitni zakonski predlozi čekaju na usvajanje više od dve-tri godine, i u proceduri je blizu stotinak zakona, čekaju na usvajanje i oni zakoni koji su veoma bitni za poboljšavanje položaja nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Moram da kažem da Ustavni zakon za sprovođenje Ustava u članu 5. veoma jasno kaže i tačno propisuje šta treba da se nađe na dnevnom redu prvog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije. Moram konstatovati da se od tih pitanja, od tih zakonskih predloga još ništa nije našlo na dnevnom redu Narodne Skupštine Republike Srbije. Svakako da to ne znači da, pored tih zakonskih predloga, ne mogu da se nađu i drugi zakonski predlozi na dnevnom redu Skupštine, ali trebalo bi da se ti zakonski predlozi nađu što pre na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, kad već Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije to propisuje.

Ujedno moram da kažem da ako su se ovi zakoni mogli naći, bez obzira na to što piše u Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava Republike Srbije, na dnevnom redu danas Narodne skupštine Republike Srbije onda po istoj proceduri moraju se naći i neki drugi zakonski predlozi koje smatramo vrlo važnim.

Ovog puta bih želeo da ponovim da bi bilo vrlo bitno da neodložno krenemo sa izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji, kako bi se mogle otkloniti štetne posledice po informisanje građana Republike Srbije, prvenstveno nacionalnih manjina, i svakako bi trebalo rešiti položaj i pitanje Radio Subotice, koji postoji već više od 38 godina, da se izuzme iz obavezne privatizacije.

Moram da kažem, da ukoliko su se ovi zakoni i predlozi zakona mogli naći na dnevnom redu, onda mislimo da po istoj proceduri vrlo brzo, na primer, i ovaj zakon odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji treba da se nađe na dnevnom redu.

Ovog puta i ovom prilikom apelujem na predsednika Narodne skupštine da neodložno ovaj zakonski predlog Saveza vojvođanskih Mađara stavi na dnevni red. Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, usled višemesečne prisutne razarajuće i neodgovorne političke rovovske borbe stranaka koje su u poslednjim minutima ustavnog roka ipak formirale vladu, mi smo došli u situaciju da se predsednik Narodne skupštine bira posle polaganja zakletve članova vlade.
Ovaj cenjeni dom je poslednji put usvojio neki zakon u septembru prošle godine, ali neke probleme uporno rešava dva puta. Najbolji primer za to je izbor predsednika Narodne skupštine u dva kruga. Prvi put je to probna varijanta, a tek drugi put je nalik na konačnu verziju i videćemo da li jeste.
Za ovakvo rešavanje problema u ovoj skupštini Savez vojvođanskih Mađara i druge stranke koje čine poslaničku grupu manjina ne može biti odgovoran, ali je zabrinut jer smo u ogromnom zakašnjenju u pogledu zakonodavne aktivnosti.
Neki zakonski predlozi, koji su npr. bitni za poboljšavanje položaja manjina u Republici Srbiji, ne mogu se naći na dnevnom redu Narodne skupštine, jer je ona već mesecima u blokadi. Nadam se da ćemo danas završiti sa konstituisanjem Narodne skupštine i da se više nećemo baviti sami sobom, nego ćemo početi sa izvršavanjem onih obaveza koje su prema Ustavu u našoj nadležnosti.
Prilikom izbora prvog predsednika ovog saziva Narodne skupštine već sam rekao da su Savez vojvođanskih Mađara i ostale stranke, koje su formirale poslaničku grupu manjina, spremne da podrže kandidata za predsednika parlamenta iza koga stoji za izbor dovoljan konsenzus stranaka koje će formirati vladu.
Dogovor o predsedniku parlamenta smo smatrali delom dogovora o novoj vladi.
Napokon je zahvaljujući, moram da kažem, konstruktivnom držanju opozicije prošle nedelje, u zadnjem času formirana nova, nadamo se stabilna, i nadamo se efikasna, nadamo se demokratska i nadamo se proevropska vlada.
Savez vojvođanskih Mađara nije glasao za tu vladu, jer nikad nećemo podržati vladu koja se čak i na deklarativnom nivou ne bavi pitanjima poboljšavanja položaja nacionalnih manjina, čiji mandatar nijednu reč ne kaže šta će da radi u interesu toga da AP Vojvodina dobije finansijsku autonomiju, koja joj i po Ustavu Republike Srbije pripada, ili kojoj vladi nije važno da li će najzad lokalne samouprave imati ponovo svoju imovinu.
Zbog svega ovog navedenog zasad ne možemo podržati politiku Vlade, ali će Savez vojvođanskih Mađara sigurno biti deo nove parlamentarne većine.
Bezrezervno smo spremni da glasamo za svaki zakonski predlog čije usvajanje doprinosi približavanju EU i demokratizaciji, ekonomskog ojačavanja Srbije i naravno većem stepenu zaštite manjinskih prava. Imaćemo takođe i svoje zakonske predloge.
Zbog toga što smo dosledni ranije izrečenim stavovima o izboru predsednika Narodne skupštine, podržaćemo izbor gospodina Olivera Dulića za predsednika Narodne skupštine, ali smatramo prirodnim da imamo i očekivanja prema kandidatu za ovu značajnu funkciju, o kojima bih hteo da kažem nekoliko reči.
Raduje nas da će Subotičanin biti na čelu Skupštine, koji bi trebalo da razume probleme nacionalnih manjina, prvenstveno onih koji žive na području sa kojeg i on sam potiče.
Nadam se da gospodin Dulić podržava stremljenje Saveza vojvođanskih Mađara da se Radio Subotici, koji svoj program emituje već više od 38 godina na četiri jezika, srpskom, mađarskom, hrvatskom i nemačkom, i u budućnosti izvršavati svoju veoma značajnu misiju.
Nadamo se da će u interesu svih građana severne Bačke, bez obzira na nacionalnu pripadnost, Oliver Dulić, kao predsednik Narodne skupštine, neodložno staviti na dnevni red predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji, prema kojim izmenama bi se mediji koji emituju svoje programe i na jezicima manjina izuzeli iz obavezne privatizacije i nastavili svoj rad kao javni servis.
Ovaj zakonski predlog, koji je u interesu ne samo Mađara, nego i cele Subotice i celog regiona, narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će predati parlamentu u roku od desetak dana i stojimo na raspolaganju što se tiče dodatnih konsultacija.
Isto tako se nadamo da Oliver Dulić oseća važnost i neophodnost toga da Subotica konačno postane grad, i u formalnom i suštinskom smislu, i da je spreman da u interesu toga učini sve sa ove značajne funkcije, koja je prema Ustavu praktično drugi najvažniji položaj u državi, i da se realizuju za našu opštinu veoma značajni projekti. Ako je to onda tako, onda će u narodnim poslanicima Saveza vojvođanskih Mađara gospodin Dulić uvek naći partnera.
Nadamo se i tome da će budući predsednik Narodne skupštine i nekadašnji načelnik Severnobačkog okruga svojim ugledom izdejstvovati kod Vlade Republike Srbije da se opštine Ada, Kanjiža, Senta, Čoka i Novi Kneževac premeste u upravni okrug sa sedištem u Subotici. Time ne samo da bismo promenili jednu izuzetno štetnu i anahronu političku odluku iz devedesetih, nego bi u značajnoj meri pojednostavili i učinili jevtinijim život ljudi u ovim opštinama.
Naravno da smo svesni toga da predsednik Narodne skupštine ne sme favorizovati svoj grad na štetu ostalih delova Republike Srbije, to i ne očekujemo od gospodina Dulića. Od vas, gospodine Duliću, jedino očekujemo da, naravno poštujući odredbe Ustava, zakona i Poslovnika, ostvarite obećanja koja ste dali obećanje građanima Subotice posle izbora za narodnog poslanika. Izborom za nosioca druge najznačajnije funkcije u državi za to ćete zaista imati sva sredstva i mogućnosti. U slučaju da tako bude, ova naša unapred data podrška će biti osnovana. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, poštovani gospodine Koštunica, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara je još od 21. januara govorio da je zainteresovan za to da se formira stabilna, efikasna, proevropska i demokratska vlada i da smo za ono rešenje oko kojeg se slože tri najveće demokratske parlamentarne stranke u vezi s novom vladom i u vezi s predsednikom Narodne skupštine. Ovaj naš stav se nije promenio.
Naravno da se radujemo tome što će se, po svemu sudeći, formirati vlada od strane najvećih demokratskih stranaka do isteka ustavnog roka. Radujemo se, jer građani neće biti maltretirani novim izborima i zbog toga što će Parlament početi da funkcioniše posle više od pola godine. Ujedno moram da iskažem sumnju i skepsu da će posle dešavanja u proteklim danima, posle svih onih međusobnih optuživanja i vređanja koje smo čuli, ne samo mi narodni poslanici, nego i građani, vlada DS, DSS i G17 PLUS biti stabilna i efikasna. Isto tako, posle glasanja od pre nedelju dana, moramo iskazati sumnju i u to da će nova vlada biti proevropska i demokratska.
Baš zbog ove činjenice je u sredu predsednik SVM svim parlamentarnim strankama koje nisu glasale za izbor predsednika Narodne skupštine, kao i Srpskom pokretu obnove i vanparlamentarnim strankama vojvođanskih Mađara, predložio da neodložno otpočnemo dijalog o stvaranju zajedničkog fronta onih stranaka koje su u skupštinskim raspravama prethodnih dana i noći pokazale da i dalje petooktobarske ciljeve smatraju svojim ciljevima.
Savez vojvođanskih Mađara je u sredu iskazao volju u vezi sa organizacijom inicijalnog sastanka proevropskog bloka. DS i G17 PLUS su, ipak, odlučili da formiraju vladu sa DSS. Novi, prevremeni izbori više nisu realna opcija. Vojvođanskim Mađarima ostaje nada da su DS i G17 PLUS donele ispravnu odluku. Ostaje nada da će nova vlada zaista biti demokratska, proevropska, stabilna i efikasna. Vrlo će se brzo videti da li je naša nada bila osnovana.
Što se tiče zakona o ministarstvima, želim da ponovim da nas raduje da će nova vlada imati, između ostalih, i ministarstvo za informatičko društvo, ministarstvo za omladinu, ministarstvo za zaštitu životne sredine i potpredsednika za evropske integracije. To smatramo znakom da nova vlada želi da bude moderna. Ipak, nema racionalnog objašnjenja da od 22 ministarstva ova vlada neće imati ministarstvo za ljudska i manjinska prava, iako nacionalne manjine čine jednu trećinu stanovništva Srbije. Ako će nova vlada ionako biti glomazna i skupa, nema racionalnog objašnjenja zašto je izostalo baš ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Na ovom mestu moram da kažem i to da u ekspozeu gospodina Koštunice nijednu reč nismo čuli o tome šta će nova vlada da radi u interesu nacionalnih manjina i šta će nova vlada raditi za to da bude poboljšan položaj nacionalnih manjina.
Moram da kažem da, ako se dobro sećam, još od devedesete godine, nije bila izabrana nijedna vlada u ovoj skupštini a da njen mandatar u svom ekspozeu ni reč ne progovori o nacionalnim manjinama i stvarno smo vrlo iznenađeni.
Ovih dana smo čuli objašnjenje da ministarstva za ljudska i manjinska prava neće biti, ali da je, a sada ću vam ovo citirati: "važno da se unapređenjem ljudskih i manjinskih prava bave sve institucije, a da je manje važno da li će oblast ljudskih i manjinskih prava biti u resoru ministarstva ili službe pri Vladi Srbije".
S ovim ocenama se, naravno, ne možemo složiti. Povodom pitanja unapređivanja ljudskih i manjinskih prava, važne su dve stvari. S jedne strane, bitno je da se tačno zna adresa kojoj se obraćamo, da ne bi došlo do sukoba nadležnosti, u smislu da svaki državni organ smatra da je neko drugi nadležan povodom rešavanja nekog pitanja i položaja nacionalnih manjina. Usvajanje zakona o načinu izbora i nadležnosti nacionalnih saveta, na primer, kasni već godinama, jer se ne zna ko treba da ga pripremi i gde treba da se usvoji ovaj zakon, koji je vrlo važan za nacionalne manjine.
S druge strane je bitno da organ koji se bavi ovim pitanjima ima određenu težinu i po tom osnovu se ne može izjednačavati ministarstvo i služba. Odmah nakon januarskih izbora, saopštili smo ovim strankama koje će u toku današnjeg dana ili noći formirati vladu i to da smo zainteresovani za to da se stvore uslovi koji obezbeđuju očuvanje identiteta i egzistencijalnu sigurnost svih nacionalnih zajednica. Odmah smo saopštili strankama koje će sada formirati vladu da smatramo izuzetno važnim 12 ciljeva iz predizbornog programa naše stranke i ja ću samo neke od ovih naših ciljeva navesti.
Znači, da se na teritorijama gde manjine žive u značajnom broju znatno poveća volumen državnih izvora finansiranja za razvoj privrede i infrastrukture; da se primenom principa srazmernog zapošljavanja značajno poveća učešće manjina u državnim institucijama, kao i u državnim i javnim preduzećima; da se opštine Ada, Čoka, Kanjiža, Novi Kneževac i Senta, promenom granica administrativno - teritorijalnih jedinica, premeste u administrativni okrug sa sedištem u Subotici; da se ostvari puna autonomija Vojvodine, o čemu, isto, u ekspozeu nijednu reč nismo čuli; da se neodložno donese normativni akt koji će regulisati ovlašćenja i način izbora organa manjinske, personalne autonomije, nacionalnih saveta nacionalnih manjina; da se ne sprovodi nijedna državna mera kojom bi se veštački promenio nacionalni sastav stanovništva; da se formira univerzitet u Subotici i da se na subotičkom Učiteljskom fakultetu, na mađarskom nastavnom jeziku, uvedu više predmetne studije i da se ostvari projekat evropskog kolegijuma u Novom Sadu; da se, pored razvoja državnih medija na jezicima manjina u Severnoj Bačkoj, i dalje obezbedi celodnevni regionalni radio program na mađarskom jeziku i da se izgradi institucionalni sistem koji će ispuniti potrebe informisanja mađarskog življa u dijaspori.
Jedan od ciljeva je i da država obezbedi odgovarajuće i sigurne finansijske izvore za funkcionisanje Narodnog pozorišta u Subotici, Novosadskog pozorišta, Kulturnog zavoda vojvođanskih Mađara iz Sente, Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara i izdavačke kuće "Forum".
Vrlo jasno smo rekli, još u januaru, da eventualna podrška narodnih poslanika SVM ovoj vladi isključivo zavisi od toga da li će oni prioriteti koje smo u predizbornoj kampanji formulisali kao minimum, koji vodi unapređenju očuvanja identiteta i egzistencionalne sigurnosti vojvođanskih Mađara i svih nacionalnih zajednica, biti definisani i u programu nove vlade, barem neki od naših navedenih ciljeva. Moram konstatovati da nijedan naš cilj nije sadržan u ekspozeu gospodina Koštunice.
Pažljivo smo saslušali program nove vlade, ekspoze mandatara i ustanovili da, apsolutno, ni za jedan od naših prioriteta, za koje smatramo da doprinose daljoj demokratizaciji i evropeizaciji Republike Srbije, nije bilo mesta u predloženom programu. Zbog toga poslanici Saveza vojvođanskih Mađara ne mogu glasati za predloženi program i danas će biti uzdržani.
Svakako želim da podvučem, SVM će sigurno biti deo nove parlamentarne većine. Bezrezervno smo spremni da glasamo za svaki zakonski predlog čije usvajanje doprinosi približavanju Evropskoj uniji, demokratizaciji, ekonomskom ojačavanju Srbije, i naravno, većem stepenu zaštite manjinskih prava.
Ujedno bih hteo da naglasim da ćemo biti konstruktivni, imaćemo svoje zakonske predloge, amandmane na predložene zakone. Očekujemo da naši predlozi zakona dođu na dnevni red ovog cenjenog doma i da demokratske stranke podrže naše predloge.
Isto tako, na kraju, od nove vlade i njenih ministara očekujemo da uvek imaju otvorena vrata za naše predloge i sugestije, molbe i zahteve, u mnogo većoj meri nego što je to poslednjih godina bilo. Ti zahtevi iz SVM će, želim da podvučem, uvek biti dobronamerni i, podjednako, u interesu i nacionalnih zajednica i Republike Srbije.