Hvala lepo.
Imamo na dnevnom redu sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, koji je potpisan 25. januara 2008. godine. Savez vojvođanskih Mađara će svakako glasati protiv potvrđivanja ovog sporazuma u Narodnoj skupštini. Mi smo to rekli i u januaru, mi smo o tome govorili i u predizbornoj kampanji. Mi smo jedna dosledna stranka.
Jeste da smo sada trenutno deo vladajuće koalicije zbog toga što matematički bez nas nije bilo moguće formirati proevropsku vladu, ali to ne znači da olako moramo menjati naše stavove, to ne znači da moramo podržavati nešto za šta smo ubeđeni da je protivno građanima Vojvodine, da je protivno cele Srbije, da je protivno svim građanima Republike Srbije i zbog toga, bez obzira što smo deo vladajuće koalicije, mi ćemo u danu za glasanje glasati protiv ratifikacije ovog sporazuma.
Ukratko ću naravno navesti razloge iz kojih smo protiv ratifikacije ovog sporazuma. Kao prvo, sporazum je u mnogim elementima neodređen, ne može se uporediti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je sporazum na nekoliko stotina stranica. Ovaj sporazum je napisan na sedam ili osam stranica i vrlo je neodređen.
Pored toga je i teško razumljiv u nekim elementima, neki elementi, neke odredbe nisu u skladu sa praksom formulisanja međunarodnih ugovora. Ima nažalost čak i jezičkih grešaka. Kad bih hteo da budem ciničan, mogao bih da kažem da je sreća što je merodavna jedino verzija na ruskom jeziku jer se neće tumačiti verzija na srpskom jeziku, ali kad bih želeo da budem ozbiljan, a trebalo bi da svi mi budemo ozbiljni u Narodnoj skupštini, onda treba da kažem da je ta odredba gde je jedino ruska verzija merodavna ponižavajuća i nezamisliva odredba u praksi sklapanja međunarodnih ugovora i međunarodnih sporazuma.
Što se tiče ciljeva sporazuma, ciljevi su navedeni u članu 1. Sporazuma, to je povećanje energetske sigurnosti, uzajamno korisna saradnja u unapređenju naftne i gasne privrede Srbije i Rusije i stvaranje povoljnih uslova za projektovanje, finansiranje, izgradnju, rekonstrukciju i korištenje objekata gasne i naftne privrede na teritoriji Republike Srbije.
Što se tiče ciljeva ovog sporazuma, ti ciljevi uopšte nisu sporni i te ciljeve podržava maksimalno Savez vojvođanskih Mađara. Šta je tu problem? Problem je u tome što se na osnovu odredaba ovog sporazuma do ovih ciljeva stiže na ovaj način kako je to predviđeno ovim sporazumom i taj način nikako ne možemo podržati.
Ali, kad smo već kod ciljeva, jedan od ciljeva je i izgradnja na teritoriji Republike Srbije deonice gasovodnog sistema. To je svakako isto tako nesporno. Znači, možemo naravno podržati izgradnju deonice gasovodnog sistema na teritoriji Republike Srbije, ali ne znamo da li je to magistralni gasovod, ne znamo da li je to jedan krak i smatramo da je to trebalo svakako regulisati ovim sporazumom. To je jedan od jako bitnih elemenata koji nije određen ovim sporazumom.
Isto tako se predviđa izgradnja podzemnog skladišta gasa na mestu iscrpljenog gasnog polja Banatski dvor koji se, a reći ću zbog građana koji to možda ne znaju, nalazi u opštini Žitište, 60-tak kilometara severoistočno od Novog Sada, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Republika Srbija.
Treći cilj je rekonstrukcija i modernizacija tehnološkog kompleksa koji pripada Akcionarskom društvu Naftna industrija Srbije. To je isto tako nesporno, ali je sporan način, kako će se ''modernizovati i rekonstruisati'' Naftna industrija Srbije. Znači, još jednom da ponovim, ciljevi nisu sporni, ali je sporan način postizanja predviđenih ciljeva.
Predviđa se Sporazumom da će 51% udela u Akcionarskom društvu Naftna industrija Srbije pripasti Rusiji, odnosno drugoj ugovornoj strani i neki narodni poslanici su o tome govorili da mi gubimo mogućnost uticaja na poslovanje NIS-a, da to niko iz okruženja na takav način nije sa Rusima regulisao i smatramo da smo svakako morali, u interesu Srbije i njenih građana, sačuvati tu takozvanu zlatnu akciju da bismo imali mogućnost i pravo uticaja na poslovanje Naftne industrije Srbije.
Isto tako se protivimo tome da se Naftna industrija prodaje na način da se ne organizuje javni tender u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji i Uredbom o načinu prodaje metodom javnog tendera. Malo je i čudno što se neće NIS prodati na tenderu.
U članu 10. se predviđa sledeće: izbor izvođača ili više izvođača, kao i isporučilaca materijalno-tehničkih resursa i organizacija koje pružaju usluge neophodne za realizaciju ovih projekata obavljaju kompanije i Akcionarsko društvo Naftna industrija Srbije na osnovu konkursa tendera.
Malo je čudno što kod izvođenja određenih radova imaće obavezu da organizuju javni tender, što je naravno u redu, pošto je maksimalno u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, a za prodaju Naftne industrije Srbije nije potrebno organizovati tender, bez obzira na činjenicu što se tako direktno krši Zakon o privatizaciji i Uredba o prodaji društvenog kapitala metodom javnog tendera.
Isto tako se Sporazumom garantuje pojednostavljena procedura prelaska granica.
Apsolutno možemo to podržati, ali tu postoji mali problem, postoji jedno pitanje: zašto se ne obezbeđuje pojednostavljena procedura prelaska granica i drugih investitora u drugim poslovima iz drugih zemalja ili isto tako iz Rusije drugim ulagačima, odnosno potencijalnim investitorima koji bi želeli u Srbiju da investiraju svoj novac i tako stvaraju nova radna mesta? Znači, to je jedna takva vrsta diskriminacije ostalih potencijalnih investitora da ni to nikako ne možemo podržati.
Isto tako piše u Sporazumu da će srpska strana za realizaciju projekata obezbediti dodelu zemljišnih parcela. To je isto tako dobro, ali postavlja se pitanje kod drugih potencijalnih investitora, kod drugih ulagača - zašto lokalne samouprave nisu u mogućnosti da daju, da dodele, da dodeljuju zemljišne parcele? Pa zbog toga što lokalne samouprave nemaju zemljišnih parcela.
Zašto nemaju? Nemaju zbog toga što je Srbija i 2008. godine jedna visokocentralizovana zemlja, u kojoj lokalne samouprave nemaju svoju imovinu, nemaju svoje parcele koje bi svakako mogle da ponude potencijalnim investitorima. To je jedno stanje koje se vrlo brzo mora promeniti jer je Srbija jedina država u Evropi u kojoj lokalne samouprave, opštine i gradovi nemaju svoju imovinu. Zbog tog razloga ne mogu, na primer, dodeljivati parcele investitorima i zbog toga investitori ne ulažu u Srbiju u meri kako bu ulagali da je ova situacija drugačija.
Da ne govorim o tome da ni Autonomna Pokrajina Vojvodina ni dan-danas nema svoju imovinu. Nadam se da će Narodna skupština u toku ove godine doneti i zakon o imovini lokalnih samouprava i zakon o imovini AP Vojvodina.
Isto tako se predviđa u Sporazumu, isto tako ću ovo da citiram, da će srpska strana razmotriti mogućnost da se materijali, usluge i radovi, neophodni za realizaciju projekata navedenih u prvom članu ovog sporazuma oslobode poreza na dodatnu vrednost do dostizanja njihove isplativosti.
Dame i gospodo, koji investitor, koji ulagač ili koji potencijalni ulagač u Srbiju ima ovu mogućnost da se oslobodi poreza na dodatu vrednost; ne nekih drugih vidova poreza, za koje još i postoje mogućnosti oslobađanja od plaćanja tih poreza pojedinim velikim ulagačima, ali koji još ulagač u Srbiju ima mogućnost da legalno ne plati porez na dodatu vrednost? To je jedno interesantno pitanje zbog kojeg ne možemo podržati ovaj sporazum.
Još jedan razlog, isto tako ću da citiram Sporazum, u slučaju unošenja u zakonodavstvo Republike Srbije izmena koje dovode do pogoršanja uslova oporezivanja, do dostizanja isplativosti datih projekata vršiće se u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije koje je bilo na snazi na dan potpisivanja ovog sporazuma.
To je isto tako jedna mogućnost, po nama nelegalna, koja je data ruskoj strani kojom je ruska strana stavljena u takav neravnopravan položaj u pozitivnom smislu prema ostalim investitorima i potencijalnim ulagačima, da mi to nikako ne možemo podržati, i ne samo da ne možemo podržati nego, jednostavno, ne možemo razumeti kako je to moguće da se ovakve povlastice daju u ovom konkretnom međudržavnom sporazumu.
Na kraju, da zaključim i da ponovim koji su glavni razlozi zbog kojih će SVM glasati protiv ratifikacije ovog sporazuma. Ima pet glavnih razloga.
Želeo bih da naglasim, kao prvi razlog, da nismo protiv Ruske Federacije. Naravno, nismo protiv ruskog kapitala. Jednostavno, ne možemo glasati za sporazum koji neopravdano favorizuje investitora iz bilo koje države na štetu drugih i to iz političkih razloga.
Isto, kada bih želeo da budem ciničan, pošto svi mi znamo zbog čega se daju ovakvi uslovi ruskoj strani, mogao bih da kažem da na osnovu ovog sporazuma, posle ratifikacije ovog sporazuma, opravdano bi mogla i Narodna Republika Kina i Indonezija da očekuju od srpske skupštine, odnosno od Narodne skupštine Republike Srbije da im poklonimo ili EPS ili neko drugo javno preduzeće. To je jednostavno nepojmljivo i to je jednostavno nemoguće i zbog toga ne možemo glasati za ovaj sporazum.
Bez obzira, još jednom da ponovim, što nismo ni protiv Ruske Federacije a nismo ni protiv ruskog kapitala, ali smo protiv toga da se bilo koje društveno ili javno preduzeće privatizuje izvan zakonskog okvira, izvan pozitivno-pravnih propisa Republike Srbije, tj. prosto rečeno, izvan privatizacionog postupka koji je zakonom i uredbom propisan. Znači, NIS je trebalo da bude privatizovan u procesu prodaje tenderom, u procesu privatizacije. To je drugi razlog. Znači, mi smo protiv zaobilaska redovne zakonske privatizacione procedure.
Kao treći razlog bih mogao da navedem sledeće. Mi smo protiv toga da se ne razmišlja o interesima građana AP Vojvodine. Malo pre sam rekao da je trebalo doneti zakon o imovini AP Vojvodine, da se vidi šta je imovina Republike Srbije, a šta je imovina AP Vojvodine, koja je, naravno, sastavni deo, koja je autonomna pokrajina Srbije. To se nije desilo i zbog toga ne možemo podržati ovaj sporazum.
U ovoj grupi razloga moram da kažem i sledeće. Ne samo da se ne poštuju interesi građana AP Vojvodine, nego nije zatraženo čak ni neobavezujuće mišljenje Pokrajinskog izvršnog veća ili Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine Pokrajinskog izvršnog veća. Čak i ne tražim da se traži mišljenje Skupštine AP Vojvodine, ali barem Sekretarijata za energetiku Pokrajinskog izvršnog veća, barem mišljenje Pokrajinskog sekretarijata za energetiku je trebalo zatražiti.
Isto tako se može u ovu grupu razloga navesti odnosno mogao bih da postavim pitanje, a malo pre sam odgovorio na to pitanje, gde je Banatski Dvor? Banatski Dvor je u opštini Žitište, AP Vojvodina, Republika Srbija. Znači, to je jedan od razloga zbog kojih je trebalo tražiti mišljenje Pokrajinskog sekretarijata za energetiku.
Isto tako, ne znamo čiji je i pošto je NIS. Znamo čiji je bio "Naftagas", sada ne znamo čiji je NIS, a bez obzira na to, prodaje se, i to bez tendera, bez privatizacionog postupka. Gde se ostvaruje skoro celokupna proizvodnja nafte i gasa u Srbiji? Pa, u Vojvodini, i to je jedan od razloga zbog kojeg je trebalo tražiti mišljenje Sekretarijata za energetiku Izvršnog veća Vojvodine.
Gospodin Bajatović je malopre pomenuo i Mokrin kao drugo nalazište nafte. Pa, i Mokrin se nalazi, dame i gospodo narodni poslanici, na teritoriji AP Vojvodine.
Kao treći razlog, pored toga što se zaobilazi redovna privatizaciona procedura i pored toga što se ne razmišlja o interesima građana AP Vojvodine, ne razmišlja se, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, ni o strateškom, privrednom, političkom interesu države Srbije i svih njenih građana.
Na osnovu čega tvrdim da se ne razmišlja o interesima Republike Srbije i svih njenih građana? To tvrdim na osnovu toga što Srbija gubi pravo na vlasništvo nad naftnim resursima koje je prirodno bogatstvo, na takav način neće biti u prilici da utiče na cenu i snabdevenost nafte.
Gubimo mogućnost i prava uticaja na poslovanje NIS, a znamo mi svi dobro da u modernoj politici suverenitet umnogome zavisi od prirodnih bogatstava i jačina jedne države umnogome zavisi od prirodnih bogatstava jedne države. Srbija gubi svaki vid ili mogućnost ili pravo uticaja nad naftnim resursima.
Isto tako se može postaviti pitanje da li postoji mogućnost da Srbija učestvuje i u drugim energetskim projektima? Pa, ne postoji, to ne piše u sporazumu, ali je očito da posle ratifikacije ovog sporazuma ne postoji mogućnost da Srbija učestvuje i u drugim energetskim projektima, a i to je na štetu Republike Srbije i svih njenih građana.
Na kraju, pored konstatacije da ruska strana nažalost nema nikakvih, skoro nikakvih obaveza iz ovog sporazuma, ima samo povlastice, ima samo prava, a realne obaveze nema, znači, pored te konstatacije, moram da kažem i sledeće - nema ni reči o zaštiti životne sredine i o ekološkim standardima u ovom sporazumu, a to nije samo protivno interesu građana Vojvodine, nego je to protivno interesima države Srbije i svih njenih građana.
Iz ovih pet razloga SVM ostaje dosledan sebi i, bez obzira na činjenicu što smo deo vladajuće koalicije, glasamo protiv sporazuma sa Ruskom Federacijom.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, SVM i svi poslanici iz Poslaničke grupe manjina će glasati za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima EU i Srbije.
Ratifikacija SSP je drugi korak Republike Srbije na dugom putu evropskih integracija, ali je prvi veći bitan formalni korak ka institucionalizaciji odnosa Republike Srbije i EU.
Pre iznošenja vrednosnih ocena, želeo bih malo da govorim o hronologiji našeg pridruživanja EU i o dosadašnjim važnim stanicama na putu ka EU. Mislim da će ovo biti poučno.
Dana 10. oktobra 2005. godine počeli su pregovori o pridruživanju Republike Srbije. Posle drugog kruga pregovora Evropska komisija je odlučila da suspenduje pregovore o pridruživanju, tada još Srbije i Crne Gore.
Dana 13. juna 2006. godine pregovori su nastavljeni, obnovljeni pregovori su trajali tri meseca, a 10. septembra 2007. godine delegacije Srbije i EU usaglasile su u Briselu tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Taj sporazum je 7. novembra prošle godine i parafiran u Briselu, a potpisan je 29. aprila tekuće godine u Luksemburgu.
Iz ove male hronologije možemo videti da su pregovori trajali dve i po godine, sa jednogodišnjim prekidom zbog nedovoljne saradnje naše zemlje sa Haškim tribunalom. Od parafiranja Sporazuma u Briselu, do ratifikacije Sporazuma u Narodnoj skupštini proteći će skoro godinu dana. To govori da je moglo brže i da je trebalo mnogo brže.
Malopre sam rekao da je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju drugi korak na putu ka EU. Prvi korak je Studija izvodljivosti sklapanja pregovora o stabilizaciji i pridruživanju 25. aprila 2005. godine, a ovo je drugi korak. Međutim, postoji, prema našim viđenjima, i nulti korak na putu ka EU i želeo bih malo da govorim o tom nultom koraku.
Šta mi nazivamo nultim korakom Republike Srbije na putu ka EU – taj korak je Rezolucija o pridruživanju EU. Ta rezolucija je 13. oktobra davne 2004. godine izglasana velikom većinom u Narodnoj skupštini i želeo bih da citiram nekoliko odredbi iz ove rezolucije o pridruživanju EU. Ovaj visoki dom je doneo tu rezoluciju u kojoj piše:
"Narodna skupština Republike Srbije potvrđuje da je ubrzani ulazak Republike Srbije u punopravno članstvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir strateški i nacionalni cilj. Narodna skupština izražava punu spremnost da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju u EU.
Narodna skupština izražava punu spremnost za ispunjenje svih međunarodnih obaveza Republike Srbije i odlučno podržava stav da se sva lica osumnjičena za zločine počinjene tokom oružanih sukoba, u periodu od 1991. do 2000. godine, na teritoriji bivše SFRJ, privredu pravdi, u skladu sa pozitivnopravnim propisima i međunarodnim obavezama.
Narodna skupština se obavezuje da će usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU dobiti prioritet u radu Narodne skupštine Republike Srbije, uključujući i uvođenje posebnih procedura za poboljšanje efikasnosti tog procesa.
Narodna skupština očekuje od Vlade Republike Srbije da jednom u tri meseca informiše Narodnu skupštinu Republike Srbije o planiranim i ispunjenim obavezama i o realizaciji svih programa i ostalih aktivnosti neophodnih za ubrzanje procesa pridruživanja. Narodna skupština traži od Vlade Republike Srbije da u što kraćem roku izradi nacionalnu strategiju Srbije za pridruživanje EU."
Ovo su bili citati iz Rezolucije o pridruživanju EU koja je prihvaćena 13. oktobra 2004. godine u ovom cenjenom domu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Šta se ostvarilo od svega ovoga što sam citirao iz ove rezolucije? Nažalost, skoro ništa se nije realizovalo iz svega ovoga, što je bila naša obaveza, što je bila obaveza i Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije. To je vrlo loše, jer je nečinjenjem dovođeno u pitanje ovo što je pisalo u Rezoluciji – da je priključivanje Srbije EU strateški državni i nacionalni cilj.
Zbog toga smo mi u SVM ubeđeni da je trebalo i da će biti potrebno mnogo brže ove procese voditi, koji će na kraju ovog puta dovesti nas na prag EU, koji će nas uvesti u EU.
Šta je konkretno urađeno od svega ovoga što piše u Rezoluciji?
Nacionalni program za integraciju u EU izradila je Vlada i to je vrlo dobro, ali bih želeo da kažem da u tom Nacionalnom programu ima nekoliko grešaka i nadam se da će te greške biti ispravljene u Strategiji Srbije za pridruživanje EU.
Navešću dva primera iz sfere prava pripadnika nacionalnih manjina. Npr. na strani 76. piše da u opštinskim sudovima u Temerinu i Vrbasu svi zaposleni govore mađarski jezik. To, jednostavno, nije tačno. Drugi primer, piše na strani 76. Nacionalne strategije Srbije za pridruživanje EU, da u AP Vojvodini Mađari čine 3,9% stanovništva. Prema poslednjem popisu, Mađara ima 14,28% na teritoriji Vojvodine i nadam se da takvih grešaka nema više u tom programu, kao i da se te greške neće ponoviti u Nacionalnoj strategiji.
Posle hronologije i nabrajanja dosadašnjih važnih stanica na putu ka EU, želeo bih da iznesem i vrednosne ocene, kao i to zbog čega Poslanička grupa manjina i narodni poslanici SVM podržavaju ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Pre svega zbog ciljeva pridruživanja, a ti ciljevi su navedeni u članu 1. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Tu se kaže da se uspostavlja pridruživanje zbog jačanja demokratije i vladavine prava, zbog stabilizacije regiona, zbog stvaranja okvira za politički dijalog, zbog podržavanja napora Srbije da razvija privredu i međunarodnu saradnju i kroz usklađivanje svog zakonodavstva, zbog potrebe završetka tranzicije u funkcionalnu tržišnu privredu u Srbiji i zbog postepenog stvaranja zone slobodne trgovine i podsticanja regionalne saradnje.
Ovi ciljevi su za SVM neprikosnoveni i svakako podržavamo ove ciljeve. Pored toga, iz Sporazuma možemo videti da će se trgovati po olakšanim uslovima sa EU, bez carina i količinskih ograničenja, posle stupanja na snagu Sporazuma. Vidimo i to da se obezbeđuje ne samo slobodan protok robe, već i radnika. Postepeno se uspostavlja zona slobodne trgovine, a istovremeno ne isključuje se očuvanje i uspostavljanje carinskih unija zona slobodne trgovine. Znači, ništa ne gubimo u tom smislu. Obezbeđuje se zaštita oznaka geografskog porekla i naših žigova i naših oznaka geografskih na teritoriji cele EU. Doprinosi se ukidanju državnih monopola.
Srpskim privrednim društvima, stupanjem na snagu ovog sporazuma, biće omogućen pristup postupcima za dodelu javnih ugovora u Zajednici i predviđa se saradnja u nizu oblasti, od usklađivanja propisa do političkog dijaloga i finansijske saradnje Srbije i EU. Obuhvaćene su sve važne oblasti od trgovine preko obrazovanja, do socijalne zaštite. Pridaje se naročita pažnja oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, usklađivanju zakonodavstva, održivom razvoju, smanjenju siromaštva i zaštiti životne sredine, što je dobro.
Zajednica i Srbija će uspostaviti blisku saradnju, regionalnu saradnju i razvoj dobrosusedskih odnosa i to je isto jedan od glavnih ciljeva Sporazuma. Bilateralni sporazumi će se sklopiti u roku od dve godine od stupanja na snagu Sporazuma, što je uslov za dalji razvoj odnosa između Srbije i EU.
Šta je za nas od prvorazrednog značaja – to je odomaćivanje evropskih vrednosti u Srbiji. Mi znamo da to treba da bude jedan proces, da to neće ići preko noći, ali na tome treba svi mi zajedno da radimo, i Parlament, i Vlada i sve stranke koje su trenutno parlamentarne.
Nešto malo treba da kažem i o pretpristupnim fondovima. Nešto manje od milijardu i po evra će Srbija u narednih pet godina dobiti na osnovu tog sporazuma, što je dobro.
Znači, milijardu i po evra. Poređenja radi, u istom ovom periodu Mađarska, koja je punopravna članica EU, dobija 22,4 milijarde evra za razvoj od EU. Znači, Srbija dobija milijardu i po, Mađarska skoro 22,5 milijardi evra i to je jedna značajna razlika, to je jedan argument zbog čega treba ratifikovati ovaj sporazum.
Isto tako je nužna regionalizacija države. Uspostavljanje statističkih regiona će biti preduslov za mogućnost korišćenja najbogatijih fondova za članice EU, odnosno kohezivnih i regionalno-razvojnih fondova. To je isto jako bitno i zbog toga treba regionalizovati zemlju. Niko ne pravi državu u državi, niko ne stvara Vojvodinu sa atributima države, ali jednostavno Srbiju treba regionalizovati. To je jedan od preduslova za ulazak u EU, ali to ne treba da uradimo zbog EU, to ne treba da uradimo zbog dvadeset sedmorice, nego to treba da uradimo zbog Srbije i svih građana Republike Srbije.
Još nešto malo bih rekao o realnostima, preduslovima i zadacima Srbije na putu ka EU. Više puta smo upozoravali sa ove govornice da se ne sme licitirati datumima, ne smeju se pominjati apsolutno nerealni datumi, jer to šteti Srbiji i šteti građanima Srbije. Moram upozoriti i na to da se zaključkom Evropskog saveta, iz decembra 2006. godine, insistira na kopenhagenskim kriterijumima i kaže se da se ne može preduzeti sledeći korak u evropskim integracijama dok prethodno potpisani sporazumi nisu stupili na snagu.
U ovom kontekstu moramo svi znati da se ne mogu početi pregovori o članstvu u EU sve dok Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne stupi na pravnu snagu, a za to je potrebno 29 ratifikacija, ukupno, i za to će biti potrebno najverovatnije oko dve godine. Pridruživanje će se sprovoditi postepeno i biće u potpunosti ostvareno u prelaznom periodu najviše od šest godina. Znači, ne radi se o tome da smo pred kapijama EU. Nažalost, jako, jako puno treba još da radimo zarad toga da bismo mogli postati članica EU.
Isto tako bih hteo da napomenem jedan podatak. Mađarska, Poljska i Češka su 13. decembra 1990. godine potpisale SSP, a postale su punopravne članice EU 1. maja 2004. godine. Iz ovoga možemo videti da je nerealno da Srbija bude u EU, recimo, za četiri godine, ali sve treba da uradimo zarad toga da bi Srbija što pre bila punopravni član EU. A da bi se to desilo moramo ispuniti političke i pravne preduslove. SVM se zalaže za to da svi ti uslovi budu u najkraćem mogućem roku ispunjeni.
Što se političkih uslova tiče, svi mi znamo, politički uslov je Ratko Mladić i Goran Hadžić u Hagu. U ime SVM moram da kažem sa ove govornice da se nadamo da će se to desiti najkasnije do kraja ove godine, jer nije moguće i nije dobro da smo svi mi, sedam i po miliona građana Srbije, taoci dva čoveka. Pored ovoga, moramo ispuniti i pravne uslove.
Treba da harmonizujemo naš pravni sistem sa pravnim sistemom EU, a to znači, dame i gospodo, da ovaj parlament treba da usvoji zajedno sa Vladom oko 150 hiljada stranica propisa. To ne treba da uradi samo Parlament, jer tu ima i podzakonskih akata, ali veliki deo posla treba da odradi Narodna skupština. Zbog toga, jako je velika odgovornost na ovom sazivu Narodne skupštine.
Kada govorimo o harmonizaciji, mi smo slušali i prošle godine da će Skupština usvojiti oko 40-ak zakona koji su neophodni za stavljanje Srbije na belu šengensku listu i na priključenje EU. Nažalost, ovaj parlament je jako malo od toga uradio i zbog toga u Parlamentu treba da bude atmosfera radna. Vlada treba mnogo, mnogo brže da prosleđuje nacrte zakona Parlamentu da bi se ovaj zakonodavni rad ubrzao u interesu svih građana Republike Srbije, jer koliko je meni poznato, nijedna parlamentarna stranka ne kaže da je protiv ulaska Republike Srbije u EU.
Zbog toga se zalažemo za ubrzanu harmonizaciju, za ispunjenje političkih i pravnih uslova, za prihvatanje sistema vrednosti, evropskih vrednosti i nadamo se da će u skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine o pridruživanju Evropskoj uniji oktobra 2004. godine priključenje Srbije Evropskoj uniji biti uistinu prvorazredni nacionalni i državni cilj. Hvala vam.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo budući članovi vlade, dozvolite mi da u nekoliko rečenica obrazložim zašto će Mađarska koalicija danas glasati za izbor nove vlade Republike Srbije.
Kada je ova skupština 25. juna birala gospođu Slavicu Đukić-Dejanović za predsednika Narodne skupštine, rekao sam da ćemo biti deo nove parlamentarne većine. Zašto smo deo nove parlamentarne većine? Deo smo nove parlamentarne većine zbog toga što je ogromna većina vojvođanskih Mađara zainteresovana za ubrzanje procesa evropskih integracija Republike Srbije i ogromna većina Mađara je svesna potreba za modernizacijom Srbije. Kad kažem modernizacijom Srbije, onda mislim i na modernizaciju Vojvodine, Bosilegrada, Užica, Novog Pazara, Čačka, Kragujevca, Beograda i cele Republike Srbije.
Ova vlada je jedino moguća ako neće tražiti izgovore, koja se neće baviti kvazi dilemama, već je spremna da radi u interesu postizanja tih ciljeva. Da li smo uslovljavali buduće koalicione partnere funkcijama? Nismo. Mađarska koalicija nije uslovljavala buduće koalicione partnere funkcijama. Nismo tražili ministarsko mesto, nismo prihvatili zvučnu funkciju potpredsednika vlade koji bi imao pravo da nadgleda regionalnu saradnju.
Mađarska koalicija i vojvođanski Mađari nikada nisu bili faktor nestabilnosti u ovoj državi, nisu ni sada, a neće ni biti faktor nestabilnosti. Bićemo pošteni, pouzdani, otvoreni, ali ćemo sačuvati politički identitet, sačuvaćemo samostalnost i pravo na razmišljanje.
Da li smo uslovljavali buduće koalicione partnere personalnim rešenjima? Mađarska koalicija nije uslovljavala buduće koalicione partnere personalnim rešenjima. Radi poštenja, rekao sam 25. juna, moram da kažem i sada, da nismo srećni zbog činjenice da će novu parlamentarnu većinu i novu vladu Republike Srbije sačinjavati i SPS. Nismo srećni zbog toga što nismo spremni ni na kolektivnu amneziju ni na kolektivnu amnestiju, ali smo spremni na saradnju i spremni smo da učinimo sve da zajednički postignemo zacrtane prioritete nove vlade Republike Srbije.
Nismo uložili veto ni u vezi jednog kandidata za člana vlade. Što se tiče gospodina Cvetkovića, mandatara nove vlade Republike Srbije, gospodin Mirko Cvetković je za Mađarsku koaliciju apsolutno prihvatljiv. Apsolutno je prihvatljiv zbog toga što je sve ispoštovao što je obećao u prethodnom mandatu kada je bio ministar finansija. Kao primer bih hteo da navedem naš dogovor u vezi finansiranja nacionalnih saveta nacionalnih manjina iz prošlogodišnjeg budžeta Republike Srbije.
Isto tako, moram da kažem, bez obzira na to što je gospodin Cvetković za nas apsolutno prihvatljiv, da je žao Mađarskoj koaliciji što još uvek ne može biti premijer iz Vojvodine, ne može biti premijer iz Vojvodine ni onda kada ima rezultate. Apsolutno je prihvatljiv gospodin Cvetković, ali bismo mi isto tako prihvatili i gospodina Pajtića, da danas on sedi na ovom mestu tu u prvom redu.
Što se tiče strukture vlade, nisam govorio o Predlogu zakona o ministarstvima prošle nedelje, to ću sada učiniti veoma kratko. Dobro je što postoji ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, dobro je što će postojati ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj. To smatramo pokazateljem da je nova vlada svesna potrebe modernizacije Republike Srbije. To će se morati izraziti u predlogu zakona o budžetu za sledeću godinu.
Bila bi ogromna šteta da nije formirano posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Nama je žao što u ekspozeu gospodina Cvetkovića ni reči nije bilo o tome da je Srbija multietničko društvo, da u Srbiji žive pripadnici nacionalnih manjina. Veoma nam je drago što će postojati Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i veoma nam je drago što će na čelu tog ministarstva biti gospodin Čiplić. Poslanička grupa manjina je iskrena u želji za saradnjom, u želji za davanjem pomoći i saradnju što se tiče Ministarstva za ljudska i manjinska prava i što se tiče gospodina Čiplića lično.
Žao nam je što nema ministarstva za evropske integracije. Postoje mišljenja da bi postojanje tog ministarstva mogao razumeti da je to signal ostalim ministarstvima da ta ministarstva ne treba da se bave problematikom integracija Republike Srbije.
Mi to možemo prihvatiti, ali ipak smo mišljenja da je trebalo formirati posebno ministarstvo za evropske integracije, kada ako ne sada.
Čuli smo mišljenja da ima previše ministarstava, ima 24 umesto 22, koliko je postojalo za vreme prethodne vlade. Ima 27 članova nove vlade, umesto 25, ali ima Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ako će biti efikasnog rada, niko neće spominjati glomaznost vlade za nekoliko meseci. U suprotnom bi bilo previše i 12 ministarstava. Nadam se i mi se nadamo iz Mađarske koalicije da će nova vlada biti proevropska i efikasna.
Da li smo postavljali ultimatume u vezi programa nove Vlade Republike Srbije? Ne, nismo. Mađarska koalicija nije postavljala ultimatume budućim koalicionim partnerima, u vezi programa. Smatramo da kao deo skupštinske većine želimo postići ciljeve koje nismo mogli ostvariti u prošlom sazivu kada smo bili u opoziciji.
Koji su ciljevi Mađarske koalicije? To su ubrzane evropske integracije, i odomaćivanje evropskih vrednosti u Srbiji. Ne sme se licitirati datumima, ne smemo pominjati apsolutno nerealne datume, moramo raditi svakog dana da bi Srbija što pre postala članica EU.
Zbog toga je neophodno izvršiti harmonizaciju zakona Srbije. Za vreme prošle vlade u toku prošle godine je ova Narodna skupština, nažalost, usvojila samo Zakon o azilu i Zakon o putnim ispravama. Mi smo čuli tokom prošlog leta da će do kraja prošle godine ova Narodna skupština usvojiti 40 evropskih zakona. To se nažalost nije desilo, ne zbog toga što je Skupština loše radila, nego zbog toga što prošla vlada te predloge zakona uopšte nije uputila u skupštinsku proceduru.
To se mora promeniti, jer za vreme mandata ove vlade i ove skupštine, Narodna skupština mora da donese više stotina zakona koji će biti harmonizovani sa pravnim poretkom EU. Nama je veoma bitno što smo od gospodina Cvetkovića čuli u ekspozeu da će biti izrađen akcioni plan u vezi harmonizacije našeg pravnog sistema sa pravnim sistemom EU.
Pored ubrzanih evropskih integracija, za Mađarsku koaliciju je nesporan cilj i privreda. Što pre treba doneti zakon o stranim ulaganjima i zakon o regionalnom razvoju. Treba raditi na konkurentnosti poljoprivrede. Te teme su nažalost bile potpuno zapostavljene za vreme mandata prošle vlade.
Za nas je prioritet decentralizacija. Mora se doneti zakon o imovini lokalnih samouprava i mora se vratiti imovina Vojvodini. Kao peti cilj Mađarske koalicije svakako treba napomenuti proširenje prava pripadnika nacionalnih manjina. Krajnje je vreme da se u ovoj skupštini donese zakon o načinu izbora, nadležnostima i finansiranju nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Nadam se da će prvi cilj novoformiranog Ministarstva za ljudska i manjinska prava biti upravo izrada predloga zakona o nacionalnim savetima.
Znači EU, privreda, poljoprivreda, decentralizacija i proširenje prava pripadnika nacionalnih manjina su prioriteti Mađarske koalicije.
Da li je postizanje ovih ciljeva u interesu samo Mađara? Ne, nije. Ovi ciljevi nisu samo u interesu vojvođanskih Mađara, nego su u interesu cele države Srbije. U ovom trenutku samo ova vlada može imati šanse da sa uspehom odgovori na ove izazove.
Malopre sam već jednom rekao, želeo bih još jednom da podvučem, Mađarska koalicija nije i neće biti faktor nestabilnosti. Nije i neće biti faktor nestabilnosti bez obzira što smo bili u poziciji da ucenjujemo ostale stranke iz buduće koalicije, ali ultimatume nismo postavljali ni u vezi strukture, ni u vezi personalnih rešenja, ni u vezi programa nove Vlade Republike Srbije.
Naravno da očekujemo, kao i sve druge stranke koje će podržavati novu Vladu Republike Srbije, poštovanje naših prioriteta. Od nove vlade i njenih ministara očekujemo da uvek imaju otvorena vrata za naše predloge, sugestije, molbe, u mnogo većoj meri nego što je to poslednjih godina bilo. Ti zahtevi će uvek biti dobronamerni, koji će podjednako biti u interesu i nacionalnih zajednica i Republike Srbije.
Mađarska koalicija i Bošnjačka lista za evropski Sandžak će danas glasati za novu Vladu Republike Srbije. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, red je da ovako, na kraju današnjeg radnog dana, iznesem stav poslaničke grupe Manjina i Mađarske koalicije povodom jedne ovakve značajne odluke Skupštine, kakva je izbor predsednika.
Mi smo spremni da podržimo kandidata za predsednika parlamenta, iza kojeg stoji dovoljni konsenzus stranaka koje će najverovatnije formirati vladu. Sada naravno nije još izbor Vlade na dnevnom redu, a pošto je izbor predsednika Skupštine uvek jasan znak da je postignuta parlamentarna većina, treba da kažem i nekoliko rečenica o budućoj vladi.
Savez vojvođanskih Mađara i Mađarska koalicija je spremna da podrži Vladu, koja će raditi, ne na nivou reči, na ubrzanim evropskim integracijama, na odomaćivanju evropskih vrednosti, privrednim i poljoprivrednim temama, proširenju autonomije Vojvodine, decentralizaciji i obezbeđivanju manjinskih prava. Sada je verovatno da će nova vlada biti spremna da se suoči sa navedenim izazovima.
Zbog toga smo spremni da budemo deo nove parlamentarne većine i pošto ćemo biti deo nove parlamentarne većine mi ćemo podržati izbor gospođe Slavice Đukić-Dejanović za funkciju predsednika Narodne skupštine. Pored ovog jasnog stava, moram da kažem nedvosmisleno da nismo srećni zbog toga što će parlamentarna većina biti sastavljena od ovih stranaka. To isto tako nedvosmisleno moram da kažem da mislim na SPS.
Mi smo spremni da sarađujemo i moraćemo sarađivati, i spremni smo isto tako da doprinesemo postizanju zajedničkih ciljeva u toj budućoj vladi, ali nismo spremni i na kolektivnu amneziju, ni na kolektivnu amnestiju. To nije moj lični stav, to nije lični stav samo narodnih poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, nego je to stav Mađarske nacionalne zajednice, i to se nedvosmisleno reći.
Meni je veoma žao što to niko nije rekao od ovih mojih kolega, koji će isto sa nama činiti buduću parlamentarnu većinu, jer bi bilo pošteno da to kažu ili bi bilo pošteno da su to rekli. Mi nismo postavljali ultimatume ni u personalnom ni u programskom smislu, ali smo i te kako zainteresovani za efikasan rad parlamenta. Još jednom da ponovim da ćemo podržati izbor gospođe Slavice Đukić-Dejanović za predsednika Skupštine, ali smatramo prirodno da imamo i očekivanja prema kandidatu za ovu značajnu funkciju. Isto tako smatram da je pošteno da sa ovog mesta javno kažemo koja su naša očekivanja.
Parlament se u mnogim evropskim zemljama zove cenjeni dom ili visoki dom. Parlament je najviše predstavničko telo u svakoj demokratiji. Rad Skupštine treba da bude dostojan najvišeg doma, a atmosfera treba da bude radna.
Za ovo je uvek odgovoran onaj narodni poslanik koji je i predsednik Narodne skupštine, odnosno predsednik parlamenta. Nadam se da će parlament, pod vođstvom gospođe Slavice Đukić-Dejanović, raditi drugačije u odnosu na način rada kako smo to mogli da iskusimo u prošlom mandatu i kako je to izgledalo u prethodnim mandatima.
Isto tako, moram da kažem da očekujemo da, za razliku od prethodnog saziva Narodne skupštine, Skupština ima Vladu, a ne Vlada Skupštinu, bez obzira na to što ćemo mi činiti buduću parlamentarnu većinu. Isto tako, moram da kažem da će za ovo biti odgovoran onaj narodni poslanik koji će biti predsednik Narodne skupštine.
Nadam se da će svi narodni poslanici biti poštovani, da će se predsednica parlamenta konsultovati sa svim poslaničkim grupama o svakom značajnom pitanju za rad Narodne skupštine.
Isto tako, moram da kažem da je poslanička grupa Manjina prva formirana u ovom cenjenom domu. Mi ne želimo da predimenzioniramo naš značaj. Našu poslaničku grupu čini svega sedam poslanika, ali svakako da nećemo dozvoliti da nas omalovažavaju. Mi smo treći partner, pored koalicije oko DS i koalicije oko SPS, u toj novoj vladi i svakako da očekujemo da nas poštuju u budućoj vladajućoj većini.
Rekao sam da nismo postavljali ultimatume i ni sada nećemo postavljati ultimatume, a nećemo ni da predimenzioniramo naš značaj, ali svakako moram da kažem da bez sedam poslanika poslaničke grupe Manjina Slavica Đukić-Dejanović danas ne bi bila izabrana na funkciju predsednika Narodne skupštine.
Pre godinu dana smo slušali o 40 evropskih zakona koje je ovaj parlament trebalo da usvoji do kraja prošle godine, a usvojeni su samo Zakon o putnim ispravama i Zakon o azilu. Ovaj način rada svakako treba da bude promenjen, ukoliko je prvi prioritet buduće Vlade Republike Srbije ubrzane evropske integracije.
Priključenje Evropskoj uniji treba obezbediti u ovom cenjenom domu harmonizacijom pravnog sistema Republike Srbije sa pravnim sistemom EU. Treba doneti više stotina zakona za vreme ovog mandata Narodne skupštine. Nadam se da će to biti moguće.
Narodni poslanici poslaničke grupe Manjina će svakako biti spremni da doprinesu efikasnom i kvalitetnom radu Narodne skupštine i svakako smo spremni da budemo partner novoj predsednici Narodne skupštine u vođenju skupštine, na način da ova skupština zaista bude najviše predstavničko telo Republike Srbije, cenjeni dom ili visoki dom, kako se parlamenti nazivaju u evropskim demokratijama.

Uvaženi predsedniče Republike, uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, za SVM je tekst predložene rezolucije neprihvatljiv i ovo moram da kažem na početku, jer sam čuo na određenim medijima da će manjinske stranke glasati za ovu rezoluciju.

Još jednom želim da ponovim da je za SVM predloženi tekst rezolucije apsolutno neprihvatljiv. Neprihvatljiv iz više razloga.

Neprihvatljiv je iz razloga što postoji nedostatak iskrenosti, realnosti i državničke mudrosti u rezoluciji. Pored ovoga, smatramo da određene formulacije Predloga rezolucije nisu u skladu sa diplomatskim rečnikom. Nažalost, to sam morao da kažem i u februaru, morao sam to da kažem i u julu, ali je to aktuelno i sada kada raspravljamo o ovoj najnovijoj rezoluciji Narodne skupštine.

Rekli smo i to u julu, a moram i sada reći, da je tekst neodređen, na više mesta nejasan, pa samim tim i opasan, jer omogućuje svakakva tumačenja, a to nije dobro. Pored ovoga, moram da kažem i to da SVM nikada nije bila za pretnje, za samoizolaciju, za zaoštravanje odnosa sa svetom, za zaoštravanje odnosa sa svima.

Za SVM je neprihvatljivo i apsolutno se protivimo svakom oružanom sukobu, tj. upotrebi vojske i prekidu diplomatskih odnosa sa bilo kojom zemljom sveta. Od osnivanja insistiramo na mirnom rešavanju svih nesporazuma i sukoba, političkim sredstvima uz dijalog i uvažavanje interesa i većine i manjine na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Nažalost, Predlog ove rezolucije je oštriji od prethodnih rezolucija. Da li ova rezolucija znači, odnosno može da znači upotrebu vojske, da li može da znači prekid diplomatskih odnosa sa bilo kojom zemljom sveta, a to je za SVM apsolutno neprihvatljivo.

Znači, iz svih tih razloga mi ne možemo podržati predloženu rezoluciju, ali nećemo glasati ni protiv rezolucije, i to iz dva razloga. Prvi je razlog taj što smo bili uzdržani i u februaru i u julu, a u međuvremenu se nisu dogodile nove okolnosti, pa zbog toga nema razloga da menjamo naš stav. Znači, bićemo i ovom prilikom uzdržani.

A što je još bitnije, bez obzira na to što je Predlog teksta rezolucije apsolutno neprihvatljiv za SVM, nećemo glasati protiv jer nam je prihvatljiv naslov Predloga rezolucije. Ova rezolucija nosi naslov: Rezolucija o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Ukoliko bismo glasali protiv ove rezolucije, postojala bi realna opasnost da to neko svesno protumači kao stav da je SVM ili vojvođanski Mađari protiv suvereniteta Srbije, protiv teritorijalnog integriteta i protiv ustavnog poretka. To je glavni razlog zbog koga ćemo biti uzdržani i što nećemo glasati protiv ove rezolucije, bez obzira na to što postoji nedostatak iskrenosti i realnosti u ovoj rezoluciji.

Tekst rezolucije je neprihvatljiv za nas i zbog toga što, praktično, ne kaže ni jednu jedinu reč o tome kako će Republika Srbija da zaštiti Srbe, Rome, kao i ostalo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji.

Nema, skoro, ni reči o tome kako će ova država na Kosovu i Metohiji štititi imovinu i verske objekte Srba, Roma i ostalih stanovnika Kosova i Metohije koji ne pripadaju albanskoj naciji. To smatramo da nije dobro.

Želeo bih da kažem nekoliko rečenica i o konkretnom tekstu rezolucije. Na primer, u Predlogu rezolucije imamo formulaciju –međunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta. To nam nije jasno, šta znači ova formulacija. S druge strane, pored toga što svi zaključeni sporazumi treba da budu u funkciji očuvanja suvereniteta, jednostavno, SVM smatra da ovi sporazumi treba da budu i u funkciji boljeg života svih građana Republike Srbije, u funkciji usvajanja evropskog sistem vrednosti, u funkciji približavanja EU.

Znači, za nas je neprihvatljivo da jedini cilj potpisivanja i ratifikacije svih međunarodnih sporazuma bude očuvanje suverenosti. Pored toga, postoji i formulacija da odbrana Kosova i Metohije, kao integralnog dela Republike Srbije, predstavlja prioritet državnih institucija i svih javnih činilaca u državi. Prirodno je što je to prioritet, i normalno je što je to prioritet, ali je problem u tome što je to već dugi niz meseci i godina jedini prioritet Vlade Republike Srbije, što smatramo nedopustivim.

I u julu sam rekao da je dobro što država već godinama čini izuzetne diplomatske napore da sačuva teritorijalni integritet. Ali nije dobro što je ova tema već godinama jedina kojoj se posvećuje dovoljna pažnja. Već sam apelovao u julu, a i sada apelujem na Vladu da se isto tako energično i nepokolebljivo posveti privlačenju investicija, stvaranju novih radnih mesta, poboljšanju socijalne sigurnosti svih građana. To se, nažalost, ne dešava. U julu sam rekao da je dobro što je u tadašnjoj rezoluciji postojala formulacija da albanska nacionalna manjina na Kosovu i Metohiji ima legitimne interese. Naravno da ima.

Rekao sam u julu, kažem i sada, da pored albanske zajednice na Kosovu i Metohiji i mađarska i bošnjačka i romska i bugarska i rumunska, kao i sve ostale nacionalne zajednice imaju legitimne interese na celoj teritoriji Republike Srbije gde ove nacionalne zajednice žive.

Nije dobro što država i Vlada Republike Srbije želi da se posveti isključivo rešavanju problema albanske nacionalne zajednice u Republici Srbiji. Više puta sam rekao da u Republici Srbiji jednu trećinu stanovništva čine pripadnici nacionalnih manjina, pa bi bilo dobro da se Vlada pozabavi i rešavanjem problema ostalih nacionalnih zajednica koje žive u Vojvodini, u centralnoj i južnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji. U ovoj rezoluciji, nažalost, izostavljena je formulacija da albanska nacionalna zajednica na Kosovu i Metohiji ima legitimne interese.

Nadam se da Vlada Republike Srbije nije promenila mišljenje i nadam se da Vlada još uvek smatra da albanska nacionalna zajednica ima legitimne interese, ali te legitimne interese imaju i ostale nacionalne zajednice na celoj teritoriji Republike Srbije.

Sada, naravno, neću govoriti o tome koja su pitanja nerešena, ne nerešiva, nego nerešena pitanja nacionalne zajednice Mađara, o čemu smo mnogo puta govorili, nije to sada tema, ali bi bilo dobro da se Vlada posveti rešavanju tih problema, a isto tako i problema ostalih nacionalnih zajednica.

U Predlogu rezolucije postoji i sledeća formulacija – KiM će se smatrati sastavnim delom Republike Srbije sve do iznalaženja kompromisnog rešenja. Meni ova rečenica jednostavno nije jasna, jer nije precizirano šta će se tačno događati, kako će se i na koji način smatrati KiM sastavnim delom Republike Srbije.

Piše i to, možda to Vlada smatra specifičnim, da je Vlada Srbije obavezna da donese konkretan i sveobuhvatan plan mera koje će biti preduzete u svim oblastima njenih nadležnosti u slučaju protivpravnog proglašenja nezavisnosti KiM. Problem je u tome što, čak, ni narodni poslanici ne mogu znati, i ne znaju, koje su to mere. Mi znamo da su sva ministarstva bila u obavezi da pripreme te mere i akcione planove, ali ne znamo koje su to mere i kakvi su to akcioni planovi.

Pored toga, piše i sledeće – Vlada se obavezuje da što efikasnije primenjuje ustavne nadležnosti Republike Srbije na Kosovu, a posebno efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda građana pokrajine, a posebno srpskog i nealbanskog stanovništva. Hteo bih da postavim pitanje, mada je ovo, pretpostavljam, samo retoričko pitanje, jer nema teorije da dobijem odgovor:

Koje su to ustavne nadležnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji posle 1999. godine? Osim preambule Ustava Republike Srbije, koje su to konkretne nadležnosti Republike Srbije, organa Republike Srbije, Vlade Republike Srbije na Kosovu i Metohiji?

Sledeće pitanje: kako stoji budžet Republike Srbije što se tiče prihoda sa teritorije Autonomne Pokrajine KiM, kada je Republika Srbija ubrala i jedan jedini dinar na KiM posle 1999. godine, a možda to stanje traje već 15-20 godina? O kakvim nadležnostima se govori, dame i gospodo, u ovoj rezoluciji? Zbog ovoga sam rekao da je tekst rezolucije neiskren i nerealan, jer praktično, nažalost, Republika Srbija na KiM nema realnih nadležnosti od 1999. godine.

Pored toga, rezolucija sadrži i odredbu da će se posebno preispitati diplomatski i svi drugi odnosi Republike Srbije sa državama koje eventualno priznaju nezavisnost KiM. To je za Savez vojvođanskih Mađara apsolutno neprihvatljivo.

Na početku mog izlaganja, rekao sam da pojedine odredbe ove rezolucije nisu u skladu sa savremenim rečnikom diplomatije. Ova odredba je formulisana u skladu sa rečnikom diplomatije, jer ne piše da ćemo prekinuti diplomatske odnose, nego piše da ćemo preispitati diplomatske i sve druge odnose sa zemljama koje eventualno priznaju nezavisno Kosovo. Ali, to znači, na srpskom jeziku, jasno rečeno, da ćemo prekinuti diplomatske odnose i to je za SVM neprihvatljivo.

Što se tiče upotrebe Vojske, rekao sam u Narodnoj skupštini u raspravi, kada je Skupština raspravljala o Predlogu zakona o odbrani i o Predlogu zakona o vojsci, da nas je veoma obradovala izjava gospodina Borisa Tadića, predsednika Republike, od pre nekoliko nedelja, kada je on rekao da Srbija neće ratovati dok je on predsednik Republike. To nas je veoma obradovalo. Ali, nažalost, u skupštinskoj raspravi to nisam uspeo da čujem od ministra odbrane, gospodina Šutanovca, bez obzira na to što sam tri-četiri puta pitao. Ali, za nas mnogo znači to što je predsednik Republike rekao, mi mu verujemo, ali nam nije jasno zašto to nije napisano u rezoluciji.

Na kraju, želeo bih da kažem da je za nas neprihvatljivo i to što u rezoluciji piše da se proglašava vojna neutralnost Republike Srbije do eventualnog raspisivanja referenduma. Savez vojvođanskih Mađara se zalaže za evroatlantske integracije Republike Srbije. Od početka se zalažemo za ulazak Republike Srbije u NATO. Mi znamo da je jedna stranka koja je na Vladi promenila mišljenje, odnosno stav u odnosu na NATO, a iz ove rezolucije možemo videti da su sve vladajuće stranke promenile mišljenje i stav u odnosu na Vladu Republike Srbije, ma kako oni budu glasali povodom ove rezolucije.

Jasno treba reći građanima Republike Srbije da se sve stranke koje su na vlasti u Republici Srbiji protive ulasku Republike Srbije u NATO. Isto tako, jasno treba reći, sa ove govornice, da se Savez vojvođanskih Mađara zalaže za ulazak Republike Srbije u Evropsku uniju i za ulazak u NATO.

Želeo bih da ponovim, da iz svih ovih razloga, ne možemo glasati za tekst rezolucije, da ćemo biti uzdržani i da gledamo sa dozom zabrinutosti na činjenicu da su rezolucije Narodne skupštine sve oštrije i oštrije, i sa strepnjom očekujemo narednu rezoluciju Narodne skupštine Republike Srbije.

Na kraju, želeo bih da kažem, pošto sam rekao šta ne podržavamo i šta je problem u ovom predlogu za SVM, želeo bih da pročitam samo tri rečenice iz programa kandidata za predsednika Republike SVM, Demokratske stranke vojvođanskih Mađara i DZ vojvođanskih Mađara, gospodina Ištvana Pastora. U ovom programu, pod tačkom 3. piše sledeće: „Mirno rešavanje pitanja Kosova i Metohije.

Konačno rešenje statusa AP KiM je zajednički interes svih građana Republike Srbije. Najbolji put ka rešavanju pitanja konačnog statusa pokrajine bili bi pregovori. Osnovni preduslov za ostanak nealbanskog stanovništva na datom području predstavlja teritorijalna autonomija na etničkoj osnovi.

Ukoliko bi se tokom pregovora o konačnom statusu južne pokrajine na polju zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina stvorila povoljna rešenja koja se na drugim područjima Srbije trenutno ne primenjuju, ova prava prilagođena postojećim uslovima treba garantovati svim nacionalnim zajednicama koje žive na teritoriji Republike Srbije“. To piše u programu gospodina Ištvana Pastora, predsedničkog kandidata vojvođanskih Mađara i to je stav SVM povodom Kosova i Metohije. Hvala. (Aplauz.)

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre pet dana sam, čestitajući slavu Sveti Nikola, uputio jedan apel predsedniku Narodne skupštine, zamolivši ga da 24. decembra, na Badnji dan po Gregorijanskom kalendaru, Narodna skupština radi do 15 časova, a da 25. decembra Narodna skupština ne radi.

U ime narodnih poslanika SVM izneo sam jedan, po meni, konstruktivan predlog, rekao sam da treba Narodna skupština, kao najviše predstavničko telo Republike Srbije, da ima razumevanja prema onim narodnim poslanicima i građanima koji slave Božić po Gregorijanskom kalendaru i rekao sam da, ukoliko taj naš zahtev ne bude usvojen od strane predsednika Narodne skupštine, da ćemo u tom slučaju praviti opstrukciju rada Narodne skupštine sa tri poslanika.

Želeo bih da vas obavestim da smo bili spremni iz SVM da tokom današnjeg dana do 15 časova čitamo tekstove o Božiću, ali to nećemo raditi iz tri razloga: prvi je razlog taj što ne želimo zloupotrebljavati praznik Božića, sa druge strane mi nikada ne vršimo opstrukciju u Narodnoj skupštini, a sa treće strane, u petak sam uspeo da postignem jedan dogovor sa predsednikom Narodne skupštine, gospodinom Oliverom Dulićem, da će u toku današnjeg dana rad Narodne skupštine trajati do 15 časova. To smatramo prihvatljivim.

Ono što ne smatramo prihvatljivim je to da će Narodna skupština sutra raditi, ali ipak nećemo praviti opstrukciju, jer imamo razumevanje za rad Narodne skupštine, znamo da veliki broj zakona treba da bude donet još u toku ove godine. Jednostavno, iz tih razloga ne želimo da pravimo opstrukciju.

Želeo bih da kažem da bi bilo najbolje da je usvojen predlog koji sam izneo pre pet dana, da bi bilo dobro da Skupština ne radi ni sutra, ali će sutra raditi Narodna skupština i mi za to ove godine imamo razumevanje, ali bih već sada želeo da uputim apel predsedniku Narodne skupštine da u toku sledeće godine Narodna skupština ne radi ni u jedan veliki verski praznik.

Ova država je multikonfesionalna i multinacionalna, Narodna skupština je predstavnički dom svih građana Republike Srbije i ne bi trebalo da se radi ni na jedan ni na drugi Božić, ni na Kurban bajram, ni na ostale praznike koji se praznuju u Republici Srbiji.

Želeo bih još da kažem da je vrlo neodgovorno i neozbiljno što je neuspelo glasanje o budžetu bilo planirano za dan Kurban bajram, da i to pokazuje neodgovornost i neozbiljnost stranaka koje su na vlasti. Nadam se da se to neće nikada više ponoviti u ovoj Narodnoj skupštini.

Na kraju, želeo bih da čestitam Božić svim narodnim poslanicima, naravno svim građanima koji slave Božić po Gregorijanskom kalendaru, želeo bih da čestitam Božić i predsedniku Narodne skupštine, gospodinu Oliveru Duliću, koji sada Božić proslavlja u Subotici i pošto je ova država multikonfesionalna i multinacionalna, dozvolite mi, dame i gospodo narodni poslanici, da kažem i sledeće: čestit i blagoslovljen Božić želim svim građanima, áldott békés karácsonyi ünnepeket kívánok minden szerbiai polgárnak, a Vajdasági Magyar Szövetség nevében!

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Savez vojvođanskih Mađara, Lista za Sandžak i Unija Roma Srbije su podneli zajednički amandman na član 6. Predloga zakona o budžetu za 2008. godinu. Taj amandman sadrži dva podamandmana i odnosi se na položaj nacionalnih manjina u budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.

Već sam više puta rekao, i u načelnoj raspravi i u raspravi o amandmanima, da smatramo neprihvatljivim da se nacionalne manjine u budžetu spominju samo na jednom mestu, samo na jednoj poziciji, bez obzira na činjenicu što nacionalne manjine, zajedno sa Kosovom i Metohijom, čine jednu trećinu stanovništva Republike Srbije, a bez AP Kosovo i Metohija čine 18% stanovništva Republike Srbije.

Prvi amandman se odnosi na finansiranje onih učeničkih domova čiji osnivač nije Republika Srbija ili AP Vojvodina. Ima nekoliko takvih učeničkih domova.

Kao primere takvih učeničkih domova želeo bih da navedem učenički dom Gimnazije za talentovane učenike u Senti, učenički dom Emaus u Mužlji, učenički dom Apacaj u Novom Sadu i zrenjaninski devojački učenički dom. U tim učeničkim domovima prvenstveno stanuju i žive učenici mađarske nacionalnosti, ali sam siguran da takve učeničke domove imaju i druge nacionalne zajednice koje žive na teritoriji Republike Srbije.

Predviđeno je u budžetu, u ekonomskoj klasifikaciji 472, 1.250.000.000 dinara u Ministarstvu prosvete, a o raspodeli ovih sredstava će odluku doneti u toku godine Ministarstvo prosvete. Znači, to su neraspoređena sredstva. Mi smo amandmanom predložili da se od ovih sredstava, znači od 1.250.000.000 dinara, deset miliona dinara izdvoji za finansiranje ovih učeničkih domova čiji osnivač nije Republika ili Autonomna pokrajina. Ubeđen sam da zbog tih deset miliona dinara budžet ne bi bankrotirao. Znači, mislim da ukoliko postoji dobra volja u Vladi Republike Srbije, u Ministarstvu finansija i u Ministarstvu prosvete, onda se od tih sredstava može obezbediti deset miliona za te učeničke domove čiji su osnivači nevladine organizacije nacionalnih manjina i tradicionalne verske zajednice, odnosno crkve nacionalnih manjina.

Molio bih gospodina Cvetkovića ovom prilikom da prihvati ovaj naš amandman i da se dodele ta sredstva ovim učeničkim domovima, prvenstveno nacionalnih manjina. Inače bih želeo da naglasim da Republika Srbija ima jednu međunarodno-pravnu obavezu da finansira rad ovih učeničkih domova. Naime, postoji bilateralni sporazum između Republike Srbije i Republike Mađarske o zaštiti srpske manjine u Mađarskoj i mađarske manjine u Srbiji. Dve sednice međuvladine mešovite komisije su održane poslednjih godina. Na tim sednicama međuvladinih mešovitih komisija usvojeni su zapisnici i u oba zapisnika postoji ova obaveza, odnosno Republika Srbije je preuzela na sebe obavezu da će finansirati rad ovih učeničkih domova.

Prva sednica međuvladine mešovite komisije održana je 13. decembra 2004. godine i šesta tačka tog zapisnika govori o ovoj obavezi Vlade Republike Srbije, a druga sednica međuvladine mešovite komisije između Srbije i Mađarske održana je 10. novembra 2005. godine, a u tom zapisniku tačka 14) govori o obavezi Vlade Republike Srbije da finansira ove učeničke domove.

Nije dobro što već više godina Vlada Republike Srbije krši svoju međunarodnu obavezu u pogledu finansiranja, odnosno nefinansiranja ovih učeničkih domova čiji su osnivači nevladine organizacije i tradicionalne crkve, odnosno verske zajednice nacionalnih manjina, pa smo predložili amandmanom da se to protivzakonito stanje promeni.

Zbog toga apelujem na gospodina Cvetkovića da prihvati ovaj amandman Saveza vojvođanskih Mađara, Liste za Sandžak i Unije Roma Srbije.

Drugi deo amandmana odnosi se na gradnju, održavanje, hitne sanacije i rekonstrukciju verskih objekata tradicionalnih crkava i verskih zajednica nacionalnih manjina. Na osnovu Ustava, sve verske zajednice i crkve u Republici Srbiji su ravnopravne. Mađari imaju tri tradicionalne crkve, a to su: katolička crkva, reformatska crkva i evangelistička crkva.

Nažalost, iz Vlade Republike Srbije se izdvaja jako malo sredstava za rekonstrukciju verskih objekata katoličke, reformatske i evangelističke crkve, pa smo ovim amandmanom predložili da se 180 miliona dinara izdvoji u 2008. godini za hitne sanacije, rekonstrukciju verskih objekata crkava nacionalnih manjina.

U budžetu je predviđeno 180 miliona za ovu namenu na poziciji Ministarstva vera, pa smatramo da bi bilo dobro da od tih planiranih 180 miliona 28 miliona bude izdvojeno za rekonstrukciju verskih objekata nacionalnih manjina.

Nažalost, nijedan od ovih amandmana nije prihvaćen na sednici Vlade Republike Srbije. Želeo bih da citiram obrazloženje Vlade Republike Srbije zbog čega se ne prihvataju ovi amandmani Saveza vojvođanskih Mađara, Liste za Sandžak i Unije Rome Srbije. Vlada Republike Srbije kaže da nije moguće usvojiti ove amandmane iz razloga što je finansijskim planovima Ministarstva prosvete i Ministarstva vera precizno definisano za koje namene je moguće trošiti planirane iznose.

Želeo bih da kažem da, prema mojim saznanjima, finansijski plan ministarstva nije iznad zakona, nije iznad Ustava. U hijerarhiji pravnih akata budžet Republike Srbije treba da bude iznad finansijskog plana ministarstva, pa jednostavno ne mogu da prihvatim da se naši amandmani koji su podneti na Predlog zakona o budžetu za 2008. godinu odbijaju iz razloga što nisu u saglasnosti sa finansijskim planovima ministarstava.

Iz tog razloga molim gospodina Cvetkovića da prihvati ove amandmane. Prihvatanjem ovih amandmana bi položaj nacionalnih manjina bio drugačiji, bolji u predloženom budžetu za 2008. godinu, pa bih molio gospodina Cvetkovića da u ime Vlade prihvati ove amandmane. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i u načelnoj raspravi rekao da će Savez vojvođanskih Mađara glasati protiv predloženog budžeta za 2008. godinu iz više razloga. Jedan od tih razloga je protivustavan položaj Vojvodine u Predlogu budžeta za 2008. godinu.

Izneo sam već neke činjenice u načelnoj raspravi; gospodin Varga je malopre izneo neke dodatne činjenice, ali tu ima mnogo činjenica u vezi sa ponižavanjem Vojvodine i želeo bih još nekoliko činjenica da saopštim sa ovog mesta.

U skladu sa članom 184. Ustava Republike Srbije Vojvodini pripada najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Hteo bih da naglasim da postoji reč „najmanje“ u Ustavu Republike Srbije; znači, tih najmanje 7% moglo bi da bude i 10%, ili 12%, ali, nažalost, Vojvodina ne dobija ni tih 7% koje bi trebalo da dobije na osnovu člana 184. Ustava Republike Srbije. Šta je tu problem? Problem je u tome što se krši Ustav, a drugi problem je u tome što se Demokratska stranka zadovoljava sa 7%. Jednostavno, nije mi jasno zbog čega 7% stoji u Ustavu Republike Srbije. Zašto ne stoji više? Ali, kada već stoji 7%, onda bi bilo dobro da se ta ustavna odredba poštuje i da se ta sredstva, odnosno taj procenat iz republičkog budžeta doznači AP Vojvodini. Nažalost, to nije tako.

U Vojvodini je pokrajinska vlada, pokrajinsko Izvršno veće osnovalo Fond za kapitalna ulaganja. Pokrajinsko Izvršno veće je formiralo Fond za razvoj AP Vojvodine, a isto tako je formiran Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine. Taj fond je takođe osnovalo Izvršno veće AP Vojvodine. Ovi fondovi bi trebalo da deluju sa ciljem poboljšavanja ekonomskog položaja Vojvodine, poboljšavanja infrastrukture u Vojvodini, poboljšavanja položaja poljoprivrednih proizvođača, preduzetnika, malih i srednjih preduzeća. Nažalost, ovi veoma važni fondovi ne mogu postići svoje ciljeve iz prostog razloga što iz republičkog budžeta ne stižu ona sredstva koja bi trebalo da stižu na osnovu Ustava Republike Srbije.

Ja sam i u načelnoj raspravi rekao da je planirani budžet Fonda za razvoj AP Vojvodine u 2007. godini 1.600.000.000 dinara. Od toga je, nažalost, realizovano svega 67 miliona ili 4,2% planiranog iznosa. Zbog čega je to tako? Naravno, to nije tako zbog neodgovornosti osnivača Fonda za razvoj, to nije tako zbog neodgovornosti pokrajinskog Izvršnog veća, nego je to isključivo zbog ophođenja Republičke vlade, zbog toga što Republička vlada krši, nažalost, Ustav Republike Srbije.

Šta je krajnji problem? Krajnji problem je taj što je Fond za razvoj raspisao određene konkurse za poljoprivredne proizvođače, preduzetnike, mala i srednja preduzeća; ljudi i firme iz Vojvodine su konkurisali za ta sredstva, a Fond za razvoj ne može ta sredstva dodeliti onima koji su konkurisali jer je budžet Fonda za razvoj AP Vojvodine prazan.

Sličan je slučaj sa Fondom za kapitalna ulaganja. To je onaj fond koji gradi po Vojvodini, to je onaj fond zahvaljujući kojem se predsednik Izvršnog veća i potpredsednik Demokratske stranke gospodin mr Bojan Pajtić slika svakog dana u nekom vojvođanskom mestu.

On nastoji da pokaže da je ta izgradnja infrastrukture postignuta isključivo zahvaljujući Demokratskoj stranci, da je cela Vojvodina jedno veliko gradilište. Naravno, moram da priznam da se stvarno puno radi i gradi u Vojvodini, ali to nije rezultat rada isključivo Bojana Pajtića, to je rezultat rada Izvršnog veća AP Vojvodine. To Izvršno veće čine Demokratska stranka, Savez vojvođanskih Mađara, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Pokret snaga Srbije.

Gospodin Varga je vrlo ispravno rekao da je ono što radi gospodin Pajtić marketing autonomija, da tu nema ni „a“ od finansijske autonomije Vojvodine, a kamoli nekih drugih osobina autonomije.

Želeo bih da vas podsetim da vladajuća koalicija nije smatrala važnim da predloži Narodnoj skupštini zakon o imovini Vojvodine, da je Vojvodina možda jedina regija u celoj Evropi koja nema svoju imovinu, koja jedva da ima svoje izvorne prihode. Nažalost, vrlo malo je urađeno od 2000. godine. Vojvodina je jedina regija u Evropi u kojoj zgrada Skupštine AP Vojvodine i zgrada Izvršnog veća AP Vojvodine nisu vlasništvo organa AP Vojvodine i Vojvodine nego su vlasništvo Republike Srbije, što je jedno ponižavajuće stanje.

Da se vratim na Fond za kapitalna ulaganja. Ni ovaj fond nije mogao da uradi sve ono što je bilo planirano, jer ne stižu sredstva iz budžeta Republike Srbije. Kada sam ovo pitanje pokrenuo za ovom govornicom pre nekoliko dana, kada je načelna rasprava bila u toku, tada je gospodin Božidar Đelić, potpredsednik Republičke vlade, rekao da je tačno da nisu stigla sva sredstva koja su morala da stignu iz budžeta Republike, ali je to zbog toga što iz Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine nisu još svi predračuni stigli u Republičku vladu.

Mislim da nedvosmisleno moramo reći građanima Vojvodine da Demokratska stranka, Republička vlada i lično Božidar Đelić smatraju da je Vojvodina malo dete koje mora da trči sa raznim predračunima u centralu u Beograd, da pravda svoje troškove i da čeka da li će eventualno Republička vlada da doznači ta sredstva AP Vojvodini.

Mislim da bi trebalo da budu drugačiji odnosi između republičke i pokrajinske vlade, da bi ta sredstva trebalo doznačiti Vojvodini početkom godine ili periodično. Naravno da Izvršno veće i drugi organi AP Vojvodine treba da raspolažu tim sredstvima. Siguran sam da Izvršno veće AP Vojvodine zna kako se ta sredstva mogu najpametnije i najbolje potrošiti, u interesu svih građana Republike Srbije.

Ali, pošto to nije tako, bez obzira na činjenicu što je Demokratska stranka u većini i u republičkoj i u pokrajinskoj vladi, meni jednostavno nije jasno zašto gospodin Božidar Đelić, zašto gospodin ministar Cvetković nemaju poverenja u Bojana Pajtića. Zašto ovi ljudi nemaju poverenje u svog partijskog istomišljenika?

Zašto nemaju poverenja u potpredsednika svoje stranke kada već nemaju poverenja u druge članove pokrajinske vlade, pokrajinskog Izvršnog veća? Zašto ne doznačavaju ta sredstva, barem zbog Bojana Pajtića? Siguran sam da gospodin Cvetković i gospodin Đelić mogu imati poverenja u gospodina Pajtića. Pozivam ih i sa ovog mesta da ne tretiraju Vojvodinu kao malo dete i da ta sredstva koja pripadaju Vojvodini doznače ili početkom godine ili određenom periodikom.

Malopre sam govorio o Fondu za razvoj AP Vojvodine i rekao sam da je stiglo svega 4,2% od planiranog iznosa za Fond za razvoj AP. Ta sredstva bi trebalo da stignu prvenstveno iz privatizacionih prihoda, ali nažalost, ti prihodi ne stižu takvom dinamikom kako bi trebalo da stižu. Problem je u tome što ova Narodna skupština i narodni poslanici nisu videli završne račune u Narodnoj skupštini već niz godina i mi jednostavno ne znamo koliko sredstava je dobila Vojvodina. Mi uvek znamo samo koliko je bilo planirano sredstava da dobiju organi AP Vojvodine, a to naravno nije dobro.

Malopre je gospodin Varga rekao da je gospodin Elezović juče u jednoj TV emisiji rekao da je tačno da je vrlo malo sredstava stiglo iz republičkog budžeta u vojvođanski, ali da još uvek ima desetak dana i da će ta sredstva stići. Moram da kažem da sam i ja gostovao u toj emisiji i gospodin Elezović je ovo odgovorio na moje pitanje. Stvarno mislim da je smešno da Demokratska stranka obmanjuje ljude. Jednostavno, DS smatra da nije samo Vojvodina malo dete, nego su svi građani Vojvodine sa pravom glasa mala deca i da je moguće reći da je istina da nije stiglo skoro ništa za 50 nedelja, ali će sve stići za dve nedelje, do kraja godine ili za nedelju dana. Mislim da je to čista obmana.

Što se tiče ovog našeg konkretnog amandmana, mi smo predložili da sredstva iz NIP-a budu dodeljivana na predlog, odnosno tačnije odlukom organa AP Vojvodine. Jednostavno, mi smatramo da ova sredstva iz Nacionalnog investicionog plana koja pripadaju Vojvodini, prema Ustavu, treba da raspoređuju organi Vojvodine.

Još jednom bih želeo da kažem da Demokratska stranka čini većinu ne samo u Republičkoj vladi, nego i u pokrajinskoj vladi, pa bi bilo dobro da ljudi iz DS-a koji sede u Republičkoj vladi imaju barem razumevanja za Bojana Pajtića i za ljude iz DS-a u Izvršnom veću. Bilo bi dobro da ova autonomija Vojvodine ne bude samo mrtvo slovo na papiru, nego da stvarno zaživi i u praksi, da organi Vojvodine raspoređuju ta sredstva koja pripadaju po Ustavu.

Ja bih sa ovog mesta na kraju želeo da apelujem na Vladu Republike Srbije da što skorije, na osnovu odredaba Ustava Republike Srbije, predloži narodnim poslanicima i parlamentu predlog zakona o imovini AP Vojvodine, da Vojvodina ne bude jedina regija u Evropi koja nema svoju imovinu.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam juče rekao da će narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara glasati protiv predloženog budžeta, i to iz pet razloga: zbog enormno velike javne potrošnje koja ugrožava investicije; zbog neustavnog, odnosno protivustavnog položaja Vojvodine u ovom predlogu budžeta; zbog toga što ni reči nema o denacionalizaciji u Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu; zbog toga što se nacionalne manjine spominju samo na jednom mestu u celom budžetu i zbog položaja poljoprivrednih proizvođača.
Ja bih sada želeo da govorim o našem amandmanu, amandmanu narodnih poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, kojim smo predložili da se poboljša položaj onih građana Republike Srbije koji žive od poljoprivrede.
Znači, radi se o poljoprivrednim proizvođačima. Konkretno, predložili smo da se iz budžeta za 2008. godinu izdvoje sredstva u visini od milijardu dinara za smanjenje šteta od suše.
Moram da vam kažem da je cela Republika Srbija, a prvenstveno severni delovi AP Vojvodine, pogođena sušom ove godine, odnosno ovog leta, nezapamćenom u poslednjih 20 godina. Samo na teritoriji opština Bačka Topola, Kanjiža, Mali Iđoš, Novi Kneževac i Subotica ta šteta iznosi nešto više od 7,5 milijardi dinara.
Mi smo ovim amandmanom predložili da Vlada izdvoji milijardu dinara za smanjenje šteta od suše, pošto smo realni i smatramo da Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije nije u mogućnosti, nažalost, da isplati svu štetu poljoprivrednim proizvođačima.
Nije mi jasno zašto Vlada Republike Srbije nije podržala ovaj naš amandman. Nije mi jasno zašto Vlada nije svesna činjenice da se mora pomoći ljudima koji žive od poljoprivrede.
Naravno, ovaj amandman bi se odnosio ne samo na poljoprivredne proizvođače koji žive u Vojvodini, nego bi se odnosio na sve poljoprivredne proizvođače na teritoriji cele Republike Srbije. Ali, Vlada Republike Srbije smatra da ovim ljudima ne treba pomoći.
I u načelnoj raspravi sam rekao kako je glasio izborni slogan Demokratske stranke, odnosno rekao sam i u načelnoj raspravi da mi nije jasno zašto ministri koji pripadaju DS-u, i gospodin Cvetković, ministar za finansije, i gospodin Milosavljević, ministar poljoprivrede, neće da podrže poljoprivredne proizvođače, bez obzira na to što izborni slogan glasi – Život ne može da čeka.
Izgleda da život može da čeka, izgleda da vladajuće stranke, prvenstveno, Demokratska stranka ne smatra bitnim da pomogne poljoprivrednim proizvođačima. Demokratska stranka ne smatra da je bitno da pomogne malim i srednjim preduzećima i to meni nije jasno.
Mi smo predložili da se milijarda dinara dodeli poljoprivrednim proizvođačima, i to na način da se nijedan jedini dinar ne mora uzeti sa drugih pozicija. Postoji i iznos od 15,2 milijarde dinara, koji će se rasporediti po posebnom aktu Vlade Republike Srbije i mi smo predložili da se od tih 15 milijardi dinara, milijarda dinara dodeli poljoprivrednim proizvođačima koji su pretrpeli sušu.
Nije tačno da ovaj iznos ne bi mogao da se dodeli poljoprivrednim proizvođačima. Jednostavno, fali dobra namera Vlade Republike Srbije.
Moram malo i da repliciram gospodinu Petroviću, narodnom poslaniku Jedinstvene Srbije, jer je on malopre, govoreći o položaju poljoprivrede, rekao da su poljoprivredni proizvođači iz Vojvodine primenili silu, da su blokirali puteve i da su dobili određena sredstva.
Kao prvo, poljoprivredni proizvođači iz Vojvodine nisu primenili silu, oni jesu blokirali neke puteve na nekoliko dana, ali, moram da kažem svim narodnim poslanicima, bez obzira na to, nijedan jedini dinar nisu dobili. Znači, nije tačno da su poljoprivredni proizvođači iz Vojvodine dobili ijedan dinar.
Isto tako, moram da kažem gospodinu Petroviću da ćemo mi, svakako, podržati i njihov amandman, jer smatramo da njime možemo, isto tako, postići cilj koji želimo postići našim amandmanom.
Zarad javnosti i zbog informisanosti narodnih poslanika, moram da kažem da su krajem oktobra poljoprivredni proizvođači stvarno blokirali neke puteve u Vojvodini i da su zahtevali razgovor s ministrom poljoprivrede, gospodinom Slobodanom Milosavljevićem, ali je Vlada Republike Srbije, umesto gospodina Milosavljevića, poslala žandarmeriju, kao da se radi o nekim fudbalskim huliganima, kao da se radi o nekim kriminalcima. Jednostavno, na nekoliko stotina poljoprivrednih proizvođača Vlada Republike Srbije je poslala žandarmeriju.
To vrlo dobro pokazuje kakav je odnos Vlade Republike Srbije prema poljoprivredi, prema životnim problemima građana Vojvodine, i ne samo Vojvodine, nego i cele Srbije.
Rekao sam u načelnoj raspravi i to da poljoprivredni proizvođači do dana današnjeg jedan jedini dinar nisu dobili, a kada se desila poplava pre nekoliko nedelja u centralnoj Srbiji, Vlada Republike Srbije je telefonskom sednicom dodelila 58 miliona dinara za te građane.
Moram da ponovim da je Vlada Republike Srbije vrlo dobro uradila što je odmah reagovala, što je tim ljudima dodelila tu pomoć, mi to ne sporimo, to je u redu, to je rešavanje životnih problema građana Republike Srbije, ali mi nije jasno zašto od avgusta do dana današnjeg nijedan jedini dinar nije dodeljen poljoprivrednim proizvođačima.
Moram da ponovim i činjenicu da je Savez vojvođanskih Mađara još 10. avgusta uputio pismo i premijeru Srbije, i potpredsedniku Vlade Republike Srbije, i ministru poljoprivrede u Vladi Republike Srbije, i da smo tada ukazali da je došlo do nezapamćene suše u Vojvodini. Tada smo podsetili Vladu da je to elementarna nepogoda koja je pogodila ljude koji se bave ratarstvom, stočarstvom i voćarstvom, da su prosečni prinosi soje, kukuruza i suncokreta, prema procenama stručnjaka, smanjeni za 50 do 70% u nekim mestima u severnoj Vojvodini i da bi bilo dobro da Vlada reaguje.
Mi smo to pismo uputili na vreme, još jednom da ponovim, 10. avgusta. Naravno, nikakav odgovor na to pismo nismo dobili, a što je još veći problem, nisu odgovor dobili, u formi pomoći, ni poljoprivredni proizvođači.
S ovog mesta bih još jednom želeo da zamolim gospodina Cvetkovića, ministra finansija u Vladi Republike Srbije, da na način kako je prihvatio, u ime Vlade Republike Srbije, amandman narodnog poslanika Srđana Šajna, prihvati i ovaj naš amandman i da doprinese aktivno smanjenju posledica suše u Vojvodini i u celoj Srbiji.
Još jednom bih da ponovim da je ta milijarda dinara, koju smo predložili, po nama, ostvarljiva. Ta sredstva se mogu obezbediti u budžetu i veoma bi bilo bitno da se rešavaju problemi građana koji žive od poljoprivrede, koja im je isključivi prihod. Vlada Republike Srbije ne bi smela da na tako pasivan način reaguje, odnosno da nikako ne reaguje na probleme ljudi koji žive od poljoprivrede.
Molim gospodina Cvetkovića da prihvati, u ime Vlade Republike Srbije, ovaj amandman. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre neki dan u načelnoj raspravi sam rekao da će SVM glasati protiv predloženog budžeta iz formalnih i suštinskih razloga. Što se tiče suštinskih razloga, rekao sam da je to zbog enormno velike javne potrošnje koja se planira ovim budžetom, zbog položaja Vojvodine, zbog položaja poljoprivrednih proizvođača u ovom predlogu budžeta, zbog toga što ni reči nema o denacionalizaciji u ovom predlogu budžeta i zbog položaja manjina.

Sada bih želeo da govorim o položaju manjina u predloženom budžetu i želeo bih da vam predstavim nekoliko amandmana koje smo u interesu poboljšanja položaja nacionalnih manjina podneli.

Podneli smo četiri amandmana, odnosno podamandmana kojima želimo da poboljšamo položaj nacionalnih manjina kada je u pitanju budžet. Meni je veoma žao što Vlada nije smatrala celishodnim da prihvati ove naše amandmane, ali se još uvek nadam da će gospodin ministar finansija prihvatiti ove amandmane u raspravi, u ime Vlade Republike Srbije, i da će ovi amandmani postati deo predloženog budžeta za 2008. godinu.

Što se tiče prvog amandmana, predložili smo da se u budžetu za 2008. godinu izdvoji 10 miliona dinara za Fond za nacionalne manjine. Rekao sam u načelnoj raspravi da je dobro što se naša upornost isplatila i dobro je što u ovom predloženom budžetu stoji da će nacionalni saveti nacionalnih manjina imati 150 miliona dinara u 2008. godini. Upornost se isplatila, jer smo se mi dogovorili sa ministrom finansija u junu da će to tako biti, bez obzira na to što tada naš amandman za povećanje sredstava za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina nije bio usvojen, ali je sada pozicija nacionalnih saveta nacionalnih manjina sasvim u redu.

Glavni problem je što se nacionalne zajednice pominju samo na jednom mestu, na toj poziciji, ali nema ni reči o Fondu za nacionalne manjine, bez obzira na to što je Fond za nacionalne manjine formiran još Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina 2002. godine, sa ciljem podsticanja društvenog, ekonomskog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina.

Ovu odredbu citirao sam iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, koji je važeći zakon u Republici Srbiji, a bez obzira na to, u budžetu za 2008. godinu nije planiran nijedan dinar za rad ovog Fonda za nacionalne manjine.

Želeo bih da skrenem pažnju ministru da nije dovoljno da se izdvoje sredstva za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina, nego je od prvorazrednog značaja i formiranje Fonda za nacionalne manjine, odnosno otpočinjanje rada tog fonda koji je osnovan Zakonom još 2002. godine.

Mi smo našim amandmanom planirali jednu simboličnu sumu od 10 miliona dinara, prosto da bi taj fond počeo sa radom. Predložili smo da se ta sredstva obezbede, praktično, iz budžeta kabineta potpredsednika Vlade Božidara Đelića, jer smatramo nedopustivim da je budžet potpredsednika Vlade gospodina Đelića povišen za više od dva i po puta u odnosu na 2007. godinu. Bilo bi dobro da se iz tih sredstava izdvoji 10 miliona dinara za otpočinjanje rada ovog Fonda za nacionalne manjine koji je, da još jednom citiram odredbu važećeg zakona, formiran sa ciljem podsticanja društvenog, ekonomskog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina.

Ovaj naš amandman je odbijen sa obrazloženjem Vlade da Fond za nacionalne manjine nije osnovan nijednim propisom, pa samim tim nema ni osnova za opredeljivanje sredstava iz budžeta Republike Srbije. Ja bih želeo da kažem ministru da to jednostavno nije tačno. Već dva puta sam citirao odredbu važećeg zakona Republike Srbije o zaštiti prava i slobode nacionalnih manjina, pa bi bilo dobro da šest godina posle usvajanja tog zakona otpočne sa radom i ovaj fond.

Što se tiče drugih amandmana koje smo podneli u cilju poboljšanja položaja nacionalnih manjina, ja bih želeo da kažem sledeće. Mi smo planirali amandmanom da se u razdelu 23, koji je razdeo Ministarstva kulture, planiraju iznosi, tačno 46 miliona dinara, za realizaciju konkursa iz oblasti kulture nacionalnih manjina, a isto tako da se obezbedi iznos od 110 miliona dinara za realizaciju konkursa iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina putem elektronskih medija.

Mi smo tu dodali dve nove namene, ali nismo oduzeli nijedan dinar sa neke druge pozicije, jednostavno se radi o tome da je planiran iznos od milijardu i 46 miliona, kojim će raspolagati Vlada, odnosno Ministarstvo kulture, i mi smo želeli da našim amandmanom obezbedimo ta sredstva za finansiranje kulture nacionalnih manjina i za finansiranje elektronskih medija nacionalnih zajednica.

Na ovom mestu bih želeo da kažem da je ovo amandman ne samo poslanika SVM, nego i narodnih poslanika koalicije Lista za Sandžak i Unije Roma Srbije.

Radi se o tome da su u budžetu AP Vojvodine obezbeđena neka sredstva za finansiranje kulture nacionalnih manjina koje žive na teritoriji AP Vojvodina i neka sredstva su isto tako planirana iz budžeta Vojvodine za projekte elektronskih medija koji emituju programe na jezicima nacionalnih manjina, ali to nije slučaj na teritoriji ostatka Srbije. Na primer, Bošnjaci, Romi, Bugari, Vlasi i druge nacionalne zajednice koje ne žive na teritoriji Vojvodine oštećene su, jer ove nacionalne zajednice praktično ne dobijaju sredstva iz budžeta za svoju kulturu i za svoje informisanje.

Upravo iz ovog razloga smo mi zajednički predložili da se ova sredstva izdvoje iz budžeta. Još jednom bih želeo da napomenem da nismo predložili da se i jedan dinar uzme sa bilo koje druge pozicije. Mi smo jednostavno predložili da ova neraspoređena sredstva, odnosno deo ovih sredstava kojima će raspolagati Ministarstvo kulture dobiju namenu, a ta namena bi bila finansiranje kulture i finansiranje elektronskih medija nacionalnih zajednica.

Isto tako, predložili smo da se 67 miliona dinara nameni za realizaciju konkursa iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina putem štampanih medija. U ovom slučaju je situacija ista, znači, nismo predložili kao u prošlom, da tako nazovem, amandmanu, da se ijedan dinar uzme sa bilo koje druge pozicije, jednostavno smo predložili da ova neraspoređena sredstva kojima će Vlada raspolagati budu namenjena finansiranju štampanih medija nacionalnih manjina.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da jednu trećinu stanovništva Republike Srbije, sa AP Kosovom i Metohijom, čine nacionalne manjine, a bez Kosova i Metohije nacionalne manjine čine oko 18% stanovništva, onda mi iz SVM, Liste za Sandžak i Unije Roma Srbije smatramo da nije puno 46 miliona za kulturu nacionalnih manjina, nije puno 110 miliona za informisanje nacionalnih manjina putem elektronskih medija i 67 miliona dinara za informisanje nacionalnih manjina putem štampanih medija.

Nažalost, Vlada Republike Srbije je smatrala da ovaj amandman ne treba da prihvati, a obrazloženje je da će se raspored ovih sredstava vršiti nakon usvajanja budžeta, posle usvajanja kriterijuma, a da ti kriterijumi nisu trenutno definisani. Naravno da nisu definisani, ali ja bih želeo da pozovem Vladu da te kriterijume definiše u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Trenutno postoji 15 nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Pre dva dana je nacionalna zajednica Nemaca formirala svoj nacionalni savet. Smatram da nije dovoljno dati 150 miliona dinara za te savete, nego Vlada Republike Srbije treba da te savete konsultuje prilikom raspodele sredstava za kulturu i za informisanje nacionalnih zajednica.

Isto tako, predložili smo amandmanom da se putem posebnih priznanja u budućnosti vrednuju i ostvarenja umetničkog stvaralaštva nacionalnih manjina koja iz objektivnih razloga ne mogu značiti doprinos nacionalnoj kulturi i Republici Srbiji, ali znači izuzetan doprinos kulturi nacionalnih manjina koje žive u ovoj državi.

Mi smo predložili da se ova posebna priznanja dodeljuju i pripadnicima nacionalnih manjina i tu smo predložili da se samo tekst u članu 5. u razdelu 23 u ekonomskoj klasifikaciji 472 promeni i da nedvosmisleno stoji da se ova posebna priznanja mogu dodeljivati i pripadnicima nacionalnih manjina. Tu isto tako ne treba ni dinar da se da pripadnicima nacionalnih manjina, samo smo predložili tekstualnu izmenu u Predlogu zakona o budžetu, ali, nažalost, taj naš amandman isto tako nije prihvaćen od strane Vlade Republike Srbije.

Još jednom bih želeo da apelujem na ministra Cvetkovića (koji trenutno nije, nažalost, u sali) da prihvati ove naše amandmane u ime Vlade Republike Srbije, a ukoliko to ne želi da uradi, savetujem mu da u Predlogu budžeta za 2009. godinu ova rešenja predvidi. To je isto tako uradio i ove godine.

Znači, ono što smo mi prošle godine u formi amandmana predložili, to je sada napisano u budžetu za 2008. godinu. Ne znam zašto se amandmani opozicije ne prihvataju, ali postoje realne šanse da ovi amandman budu uključeni u Predlog budžeta za 2009. godinu. Nadam se da će to tako biti, jer će se onda predlog budžeta popraviti, bar u onom delu koji se odnosi na nacionalne zajednice.

Što se tiče položaja Vojvodine, položaja poljoprivrednih proizvođača, Savez vojvođanskih Mađara je predložio amandmane u vezi sa ovim temama. O tim amandmanima ćemo govoriti u toku sutrašnjeg dana, možda i prekosutra. Smatram da će ti amandmani biti usvojeni, jer jednostavno nije dobro da se usvoji budžet Republike Srbije u ovoj formi, znači, budžet koji gotovo da i ne govori o nacionalnim manjinama, kojim se krši Ustav što se tiče položaja Vojvodine i budžet u kojem nisu predviđene odgovarajuće sume za poljoprivredne proizvođače. Hvala lepo.

Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku, po članu 103. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Želeo bih da govorim o pitanju koje je na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o budžetu za 2008. godinu. Gospodine potpredsedniče, da li imam vašu dozvolu da nastavim da govorim o dnevnom redu?
(Predsedavajući: Izvolite, gospodine Pastor, hvala vam.)
Hvala lepo. SVM neće podržati Predlog zakona o budžetu za 2008. godinu, odnosno glasaćemo protiv predloženog budžeta. Ukratko ću izneti šta su naši razlozi zbog kojih ćemo glasati protiv predloženog budžeta.
Prvo, tu su neki formalni razlozi. Nadao sam se da o formalnim razlozima neću morati da govorim. O formalnim razlozima sam govorio u junu, kada je ova Narodna skupština donela Zakon o budžetu za 2007. godinu, ali sam, nažalost, primoran i ovom prilikom da govorim i o nekim formalnim pitanjima u vezi budžeta za 2008. godinu.
To što Predlog zakona o budžetu nije stigao u Skupštinu do Zakonom predviđenog roka, do 1. novembra, nego je to učinjeno sa nekoliko dana zakašnjenja i stoga ne bismo pravili problem. Problem je u tome što je tamo negde oko sredine novembra predlog budžeta bio povučen, a evidentan razlog za to je bio taj da se pre donošenja budžeta donesu zakoni koji su preduslov za raspisivanje predsedničkih izbora.
Tu je problem, jer je slogan DS bio – život ne može da čeka. Izgleda da život može da čeka, izgleda da je po DS najvažnije da imamo izbore za predsednika Republike, izgleda da DS misli da je glavni cilj postojanja građana Republike Srbije da učestvuju na izborima u svojstvu glasača i to nije dobro. Nije dobro ni zbog toga što ćemo mi evidentno, kao Narodna skupština, prekršiti zakon, jer neće biti moguće da donesemo zakon o budžetu do 15. decembra, ali za to neće snositi krivicu Narodna skupština, nego Vlada Republike Srbije.
Mogao bih da kažem da se barem sada budžet ne donosi u junu, nego se donosi u decembru, kao u svim normalnim evropskim zemljama i možda bismo morali da budemo zahvalni Vladi Republike Srbije što je dostavila Predlog zakona o budžetu u novembru ili decembru.
Kad smo kod formalnih pitanja, žao mi je što gospodin Cvetković trenutno nije tu, jer bih želeo da kažem da je dobro što je on, kao ministar finansija, ponudio razgovor sa poslaničkim grupama, da je obavio razgovor sa poslaničkim grupama o predlogu budžeta za 2008. godinu, i to je jedna vrlo dobra praksa i tako bi trebalo da se ponašaju i ostali ministri iz svojih nadležnosti, kada se radi o nekim bitnim predlozima zakona, da obave razgovor sa poslaničkim grupama pre nego što taj predlog zakona dođe na dnevni red Narodne skupštine. Toliko o formalnim problemima, odnosno o formalnim pitanjima.
Kada se radi o suštini, treba da kažem podatak da je ovaj predloženi budžet za 2008. godinu veći za 58 milijardi dinara u odnosu na budžet iz 2007. godine, da je deficit veći za milijardu i sto miliona dinara u odnosu na budžet iz 2007. godine. Odmah možemo videti da je veoma velika javna potrošnja, a to nije pre svega zbog toga što u Republici Srbiji ima milion i 300 hiljada penzionera i nije zbog svih zaposlenih, jer plate nisu svugde visoke.
Želeo bih da citiram jedan podatak iz dnevnog lista „Politika“ od pre nekoliko meseci, da je 1990. godine prosečna plata bila 389 evra, a 2007. godine je svega 353 evra. Znači, velika javna potrošnja nije zbog penzionera, nije zbog svih zaposlenih, nego je prvenstveno zbog toga što država i javna preduzeća troše više nego što bi trebalo i nego što bi smeli.
Još jedan podatak, bruto društveni proizvod je dve hiljade osamsto milijardi dinara, pa možemo odmah reći da će budžet 2008. godine biti 23,5% bruto društvenog proizvoda, a 2001. godine je bio 15,5%. Znači, to je jedna vrlo negativna tendencija: 2001. godine svega 15,5%, a 2008. godine će biti 23,5%. To je zbog velike javne potrošnje, a javna potrošnja čini 44% nacionalnog dohotka.
Problem je u tome što velika javna potrošnja ugrožava investicije. Investicije će biti u minusu za nekoliko godina.
Ovi pokazatelji će biti gori zbog toga što će biti okončana privatizacija, koja još traje ove godine po zakonu, verovatno će trajati i sledeće godine ukoliko ovaj parlament usvoji do kraja godine Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Ako se to ne dogodi do kraja godine, onda će se privatizacija produžiti, nažalost, nezakonito i bez zakonskog osnova.
Rešenje bi bilo smanjenje javne potrošnje i smanjenje deficita platnog bilansa, ali ovaj budžet ne doprinosi približavanju ovim ciljevima. Umesto javne potrošnje bi bilo dobro da možemo govoriti sa ovog mesta o inovacijama.
Što se tiče primanja budžeta, moram da kažem podatak da porez na dohodak građana iznosi, prema planovima u 2008. godini, 72 milijarde dinara. Sada se proširuje krug lica koja će plaćati porez na dohodak, na osnovu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Znači, 72 milijarde iz poreza na dohodak građana, a što se tiče poreza na dobit preduzeća, to je svega 34 milijarde dinara. Što se tiče poreza na dodatu vrednost u zemlji, to je nešto manje od 100 milijardi, a što se tiče PDV-a iz uvoza, a to je 205,5 milijardi dinara.
Šta je zaključak, odnosno šta je konkluzija u vezi primanja budžeta? Konkluzija može da bude da je još uvek ogromno učešće sive ekonomije, jer kod uvoza se ne može, odnosno teško je izbeći plaćanje poreza, a kod PDV-a u zemlji to, nažalost, nije slučaj, pa zbog toga postoji ova ogromna disproporcija, da je PDV iz uvoza 205,5 milijarde, a PDV u zemlji nešto više od 100 milijardi dinara.
Što se tiče poreza na dobit preduzeća, taj podatak, odnosno suma od 34 milijarde dinara je jedna izrazito mala suma. Naravno da je dobro što je u Evropi možda najniža stopa poreza na dobit preduzeća u Srbiji, ali je problem u tome što taj vid poreza skoro niko ne plaća, odnosno vrlo mali broj preduzeća, pa je zbog toga tako da porez na dobit preduzeća čini 34 milijarde, a porez na dohodak građana 72 milijarde dinara.
Što se tiče zaključaka u vezi ovih ekonomskih, odnosno makroekonomskih brojki, nije ni razvojni, nije ni socijalni ovaj budžet, to je jedno opšte mesto, ali nažalost taj zaključak stoji. Naravno da je više socijalni, jer se kupuje u određenoj meri socijalni mir, kako se to radilo i pre desetak, 15 godina.
Nije razvojni ovaj budžet, jer je velika javna potrošnja koja ide na uštrb investicija, a budžet je u nekoj meri i izborni budžet. Gospodin Cvetković je izjavio u prvoj polovini novembra, kao ministar finansija u Vladi Republike Srbije, da je ovaj predlog budžeta najbolji mogući u datim društveno-političkim uslovima.
Šta to znači? To znači da gospodin Cvetković, kao stručnjak, misli da ovaj budžet nije dobar.
To se u prevodu na srpskom jeziku tako mora reći. Ako je najbolji mogući u datim društveno-političkim uslovima, to znači da se ministar finansija, kao stručnjak, kao ekspert ne slaže sa predlogom budžeta koji je obrazložio pre nekoliko sati u Narodnoj skupštini.
Što se tiče izdataka iz budžeta, nažalost, moram da kažem, odnosno da iznesem istu onu rečenicu koju sam izneo i u junu, kada smo raspravljali o predlogu budžeta za 2007. godinu, da se za nauku ili zaštitu životne sredine u Srbiji još uvek planira neznatan iznos, naspram ogromnih iznosa za finansiranje potreba vojske ili policije, odnosno onih ministarstava za koje kažemo da su ministarstva sile.
Što se tiče MUP, to ministarstvo će imati 41 milijardu dinara. BIA će imati 3,4 milijarde, Ministarstvo odbrane će imati 65,3 milijardi dinara, a Narodna skupština će imati svega 2,2 milijarde dinara.
O čemu govore ove cifre. Ove cifre govore o tome da je Narodna skupština praktično jedini državni organ koji je smanjio svoje troškove, odnosno koji će smanjiti svoje troškove u 2008. godini, a to nije učinio MUP, nije učinila BIA, nije učinilo Ministarstvo odbrane.
Da vas podsetim, Narodna skupština će u 2008. godini imati 2,2 milijarde, a prošle godine, odnosno ove 2007. ima 3,6 milijardi dinara. Dobro je što će Narodna skupština raspolagati sa manje novca u sledećoj godini, ali nije dobro što neće biti tako za ova velika ministarstva.
Želeo bih da tu iznesem jednu brojku koja je smešna, to je budžet Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, to je svega 291 milion dinara. MUP će imati 61 milijardu, Ministarstvo odbrane 65 milijardi, BIA 3,4 milijarde, a Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo svega 291 milion dinara.
Da stanje bude još gore, ovo ministarstvo u ovoj godini ima 600 miliona dinara, znači Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo će raspolagati sa polovinom iznosa iz tekuće budžetske godine. Toliko o tome koliko Srbija želi da bude moderna država, koliko Srbija želi da uloži, odnosno Vlada Republike Srbije, u inovacije.
Što se tiče Ministarstva nauke, ovo ministarstvo će imati 8,2 milijarde, Ministarstvo poljoprivrede svega 22 milijarde, zajedno sa šumarstvom i vodoprivredom. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju će imati 5,8 milijardi, a ove godine je imalo 3,7. Ovo je jedna dosta velika povišica.
Što se tiče Saveta za borbu protiv korupcije, taj savet će imati svega 13 miliona dinara, a 2007. godine je imao 13 miliona i 700.000 dinara. Znači, ovaj savet za borbu protiv korupcije će imati manje u 2008. godini naspram brojke koju je imao ove tekuće budžetske godine.
Toliko o tome koliko Vlada Republike Srbije smatra ključnim problemom borbu protiv korupcije, bez obzira na činjenicu što je jedan od pet prioriteta Vlade gospodina Koštunice borba protiv korupcije.
Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, odnosno Komisija za lustraciju će imati svega 400.000 dinara. Nije greška, svega 400.000 dinara. Ministarstvo kulture, a to je jedan od poslednjih podataka koji ću izneti, raspolagaće sa 6,3 milijardi dinara, zajedno sa ustanovama kulture.
Vlada Republike Srbije je namenila deset puta manje novca kulturi naspram novca koji ova Vlada želi da troši na potrebe vojske, odnosno odbrane. Deset puta manje na kulturu nego na vojsku. Moram da kažem i to da se i dalje ne finansiraju iz Republičkog budžeta kulturne institucije nacionalnih manjina.
Što se tiče ove brojke od 6,3 milijarde dinara za Ministarstvo kulture, zajedno sa ustanovama kulture, moram da kažem da to nije ni 1% od budžeta. Prema podacima Uneska, samo se ona država smatra civilizovanom koja najmanje 1% od budžeta nameni za potrebe kulture. Prema ovim podacima, nažalost, Republika Srbija u 2008. godini neće biti civilizovana zemlja.
Što se tiče Kancelarije za pridruživanje EU, ova kancelarija će imati 79 miliona, samo nešto više od 3 miliona više od Kancelarije za saradnju sa medijima. Toliko o tome koliko ova Vlada, čiji je potpredsednik gospodin Božidar Đelić, smatra bitnim cilj približavanje EU. Kancelarija za pridruživanje EU 79 miliona, a Kancelarija za saradnju sa medijima 76 miliona. Meni to nije jasno.
Što se tiče povećanja iznosa za kabinet potpredsednika Vlade, gospodina Đelića, tu postoji najveća razlika između planiranih iznosa u 2007. godini i planiranih iznosa u 2008. godini. Iznosi za kabinet potpredsednika Vlade su povećani za više od dva i po puta.
Što se tiče denacionalizacije, meni nije jasno, prvo, kako je to moguće da ni u 2007. godini nije donet zakon o denacionalizaciji, ali mi je još manje jasno kako je moguće, gospodine Đeliću, da u budžetu za 2008. godinu ni jedan jedini dinar nije planiran za denacionalizaciju. To znači, prema ovome, da Vlada Republike Srbije ne smatra bitnim donošenje zakona o denacionalizaciji ni u 2008. godini, bez obzira na sva predizborna obećanja od 2000. godine pa nadalje na svim dosadašnjim izborima.
Što se tiče readmisije, pre nekoliko nedelja smo ovde govorili o readmisiji. Rekli smo ispred SVM da nam nije jasno kako može u Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o readmisiji stajati da nisu potrebna budžetska sredstva za sprovođenje Sporazuma o readmisiji.
To je tako nažalost bilo usvojeno u Narodnoj skupštini, ali isto moram da kažem da, bez obzira na činjenicu što će od 1. januara 2008. godine do kraja marta 2009. godine u Srbiju se vratiti između 60 hiljada i 150 hiljada državljana Republike Srbije koji nelegalno borave u EU, u ovom budžetu nisu planirana sredstva za sprovođenje ovog sporazuma.
U Sporazumu o readmisiji piše, gospodine Đeliću, da će se svi ti ljudi vratiti od 1. januara 2008. godine do 31. marta 2009. godine. SVM je kritikovao taj sporazum o readmisiji upravo zbog toga što nisu predviđene kvote, za razliku od dosadašnjih bilateralnih sporazuma između Srbije i nekih zemalja EU koji su predviđali kvote. Ovaj sporazum, nažalost, ne predviđa kvote, nego piše doslovce da će se ovaj proces završiti do 31. marta 2008. godine, a u budžetu za 2008. godinu ni jedan jedini dinar nije planiran za troškove sprovođenja Sporazuma o readmisiji.
Istina je da su planirana sredstva za devet novih zaposlenih u Službi za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, koja je nadležna i za proces readmisije, i to je dobro što je tako urađeno, ali nisu planirana sredstva za sprovođenje readmisije u smislu da budu obezbeđena sredstva za reintegraciju ovih ljudi koji će se vratiti u Republiku Srbiju u roku od 15 meseci.
Što se tiče subvencija, ovde je već neko rekao da su za železnicu planirana sredstva u iznosu od 10,6 milijardi dinara, a za poljoprivredu je planirano 17,3 milijarde dinara, za kulturu 950 miliona.
Meni nije jasno za šta će se potrošiti ta sredstva koja su planirana za železnicu, kada je u toku ukidanje linije između Subotice i Sente, linije koja je vrlo bitna, prvenstveno za đake, srednjoškolce i iz Subotice u Sentu se najlakše može doći vozom, odnosno šinobusom i sada se upravo planira ukidanje ove linije.
Moram da vam kažem da ova linija postoji dosta dugo, železnička linija, dovoljno je da kažem jedan vrlo interesantan podatak da je ovom linijom prolazio i Orijent ekspres, to je bio Pariz - Subotica - Senta - Kikinda - Bukurešt itd. Sada se planira ukidanje linije između Subotice i Sente, a za železnicu su planirana sredstva od 10,6 milijardi dinara. Ove subvencije ne doprinose investicijama i inovacijama već potrošnji.
Što se tiče subvencije za poljoprivredu i što se tiče položaja poljoprivrednih proizvođača, želeo bih da kažem, odnosno da vas sve podsetim, da je ove godine Vojvodinu, i ne samo Vojvodinu, nego celu Srbiju, pogodila nezapamćena suša. Na to su poljoprivredni proizvođači ukazivali još u junu i julu.
Poljoprivredni proizvođači su pisali i predsedniku Vlade, i potpredsedniku Vlade i ministru za poljoprivredu.
Naravno, na ta pisma nisu dobili odgovor. I neke stranke su isto tako pisale slična pisma, recimo, SVM je 10. avgusta 2007. godine uputio pismo, između ostalih, i potpredsedniku Vlade gospodinu Đeliću, gde smo ukazali na ovu nezapamćenu sušu, da je to elementarna nepogoda koja je prouzrokovala posebno teške posledice po ratarstvo, stočarstvo i voćarstvo.
Da su prosečni prinosi soje, kukuruza i suncokreta, prema procenama stručnjaka, smanjeni od 30 do 50%, a negde i do 70% i zamolili smo Vladu Republike Srbije da reaguje, jer jednostavno, ako - život ne može da čeka, onda ne mogu čekati ni poljoprivredni proizvođači. Jednostavno, nije moguće da ova vlada ne želi da se bavi problemima poljoprivrednih proizvođača.
Gospodine Đeliću, samo u opštinama Subotica, Kanjiža, Novi Kneževac, Mali Iđoš i Bačka Topola su posledice štete oko 7,5 milijardi dinara, a Vlada Republike Srbije do dana-današnjeg ni jedan jedini dinar nije izdvojila za saniranje posledica suše.
Moram da kažem da je SVM predložio jedan amandman kojim predlažemo da se za saniranje posledica suše predvide sredstva barem od milijarde dinara, da bismo nekako sanirali posledice.
Meni stvarno nije jasno kako je moguće da poljoprivredni proizvođači ni jedan jedini dinar nisu dobili od Vlade Republike Srbije, a kada se u centralnoj Srbiji dogodila šteta od poplava, onda je sledećeg dana Vlada Republike Srbije reagovala i dodelila je tim ljudima sredstva u visini od 48 miliona dinara. Dobro je što je tako učinila. Trebalo je da tako učini, da blagovremeno reaguje i da da ta sredstva ljudima koji su pretrpeli posledice poplava.
Jednostavno, meni nije jasno zašto još, a sada je već sredina decembra, poljoprivredni proizvođači ni dinara nisu dobili od Vlade Republike Srbije.
Kada su poljoprivredni proizvođači u severnoj Vojvodini organizovali protest, onda je Vlada Republike Srbije, umesto ministra za poljoprivredu, poslala pripadnike žandarmerije i to pokazuje kakvo je ophođenje sadašnje vlade prema životnim problemima građana. Meni stvarno nije jasno zašto su poslali žandarmeriju, umesto ministra poljoprivrede, kao da se radilo o nekim kriminalcima.
Što se tiče položaja Vojvodine u Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu svima nama je poznato da Vojvodini, prema važećem Ustavu Republike Srbije, pripada 7% i da se 7% mora transferisati iz Republike Srbije u budžet AP Vojvodine.
U Vojvodini je formiran fond za kapitalna ulaganja.
Pre neki dan smo čuli od direktora ovog fonda za kapitalna ulaganja da je ovaj fond u 2007. godini raspolagao sa 22 milijarde dinara, da je 15 milijardi dinara potrošeno na 415 projekata u 45 opština, i to je zvanična verzija. Moram da kažem da od toga ni 50% nije realizovano.
Šta je, zbog čega se to tako desilo, zbog čega nije realizovano? Zbog toga što sredstva iz republičkog budžeta jednostavno ne stižu u budžet AP Vojvodine. Dakle, 5. decembra je isto tako prema rečima direktora Fonda za kapitalna ulaganja potrošeno na 147 projekata pet milijardi dinara, plus postoje dve milijarde u rezervama kao rezerva Fonda za kapitalna ulaganja.
Moram da kažem da to nažalost nije tačno. Voleo bih da je to tačno, ali nije tačno. Želim da ponovim podatak, odnosno informaciju da je to samo zvanična verzija, a da se ni 50% od toga nije realizovalo, a Vlada Republike Srbije krši Ustav Republike Srbije.
Što se tiče Fonda za razvoj AP Vojvodine situacija je još gora. Planirana su sredstva u Fondu za razvoj AP Vojvodine od milijardu i 600 miliona dinara, a realizovano je svega 67 miliona, odnosno 4,2%.
Mogu da prihvatim sa žaljenjem činjenicu da Vladi Srbije nije bitna Vojvodina, ali ne mogu da prihvatim činjenicu da Vlada Srbije krši Ustav. Inače, Fond za razvoj raspisuje konkurse za preduzetnike, za mala i srednja preduzeća. Jako puno je ovaj fond pomogao u proteklim godinama, a nažalost, 2007. godine je rad ovog fonda, praktično, blokiran.
Ovaj fond radi prvenstveno iz privatizacionih prihoda, a ni ti privatizacioni prihodi ne stižu. Meni je vrlo drago što je tu gospodin Vlahović, jer on može potvrditi da 50 posto od privatizacionih prihoda iz Vojvodine ostaje u Vojvodini. To je zahvaljujući gospodinu Vlahoviću, koji je bio ministar u Vladi gospodina dr Đinđića. Tada se gospodin Vlahović dogovorio sa pokrajinskim sekretarom za privatizaciju da to bude tako. U Narodnoj skupštini je promenjen Zakon o privatizaciji i umesto pet posto, od tada Vojvodini pripada 50 posto.
Problem je u tome što ti novci ne stižu i problem je u tome što Vojvodini nikada nije bilo pokazano koliko pripada iz privatizacionih prihoda, a problem je i u tome što završne račune nikada nismo videli u Narodnoj skupštini i nismo videli koliko je novaca Vojvodina dobila. Uvek smo samo videli koliko je bilo planirano predlogom budžeta.
Tvrdim da iz privatizacionih prihoda Vojvodina nikada, nijedne godine nije dobila ni približno ona sredstva koja pripadaju Vojvodini, a s druge strane, još jednom da ponovim, Vlada Republike Srbije krši i Ustav, jer ne dobijamo sedam posto iz budžeta Republike Srbije.
Prema rečima Jovice Đukića, pokrajinskog sekretara za finansije, budžet je realizovan u iznosu od 7,2 posto, ali nažalost, taj podatak nije tačan. Možda je tačan ako se tu ubrajaju i plate zaposlenih u državnim organima i penzije u Vojvodini. Naravno, to se ne može tako računati.
Prema informacijama Fonda za kapitalna ulaganja, u 2007. godini je izgrađeno 480 kilometara puteva, u 2008. godini se planira izgradnja 650 kilometara, ali ovakvim ophođenjem Republike Srbije se to ne može postići, a nije se postiglo, nažalost, ni u 2007. godini.
Što se tiče Nacionalnog investicionog plana, planirano je devet milijardi dinara u Vojvodini za kapitalna ulaganja, odnosno za investicije u Vojvodini, ali nažalost, tim novcima raspolaže Republika, a ne nadležni organi AP Vojvodina.
SVM je predložio jedan amandman da se ovih devet milijardi dinara potroši na osnovu mišljenja, odnosno da ova sredstva potroše nadležni organi AP Vojvodina i nadam se da će ovaj naš amandman biti usvojen.
Da zaokružim ovu problematiku u vezi Vojvodine, jer postoji prećutna, možda ne samo prećutna saglasnost DS na ova rešenja, koja su ne samo protivna interesu AP Vojvodina, nego su i protivustavna. Jednostavno, smatram da ovo stanje ne treba da bude tolerisano, jer samo da još jednom ponovim ovaj podatak što se tiče Fonda za razvoj AP Vojvodina, planirana su sredstva od 1,6 milijardi dinara, a realizovano je svega 67 miliona. Ovaj fond za razvoj, zahvaljujući tome, ne može da pomaže preduzetnike u Vojvodini, ne može da pomaže mala i srednja preduzeća.
Još samo nekoliko rečenica o lokalnim samoupravama. Nama nije jasno zašto su takve pozicije lokalnih samouprava, nije nam jasno zašto u Skupštini još nije usvojen zakon o lokalnoj samoupravi, zašto lokalne samouprave još uvek nisu dobile nazad svoju imovinu. Jednostavno, Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj lokalne samouprave nemaju svoju imovinu. Gospodin Đelić kaže da nije jedina. Možda nije jedina, ali ne verujem da ima mnogo zemalja u Evropi u kojim lokalne samouprave nemaju svoju imovinu. Siguran sam da se i gospodin Đelić slaže da lokalne samouprave treba da imaju svoju imovinu.
Što se tiče položaja manjina u ovom budžetu, pošto sam ipak predstavnik poslaničke grupe Manjina, ali nisam želeo da govorim samo o položaju manjina u ovom budžetu, moram da kažem da se nacionalne manjine u ovom budžetu pominju samo na jednom mestu, za razliku od budžeta za 2007. godinu, gde su nacionalne manjine bile spominjane na tri mesta.
Pominju se nacionalni saveti nacionalnih manjina i moram da kažem da je gospodin Cvetković o držao reč.
Da je održao reč i što se tiče toga da će nacionalni saveti nacionalnih manjina dobiti ona sredstva u 2008. godini koja im pripadaju. Mi smo o tome razgovarali u junu.
Rekao sam da je neshvatljivo zašto nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju samo 63 miliona u budžetu za 2007. godinu. Mi smo predložili amandman da ta sredstva budu u visini od 150 miliona. Taj amandman u junu nije prihvaćen, ali u ovom predlogu budžeta taj iznos stoji, tako da bih želo da kažem i pred javnošću da sam bio u pravu kada sam u junu rekao da mi gospodina Cvetkovića smatramo za čoveka koji drži svoju reč. Gospodin ministar je održao svoju reč i nacionalni saveti imaju 150 miliona u 2008. godini.
Postoje tu neki problemi što se tiče položaja nacionalnih manjina, to sam ovde govorio i u junu, da ne postoji fond za nacionalne manjine. Prema odredbama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, taj fond je trebalo da bude formiran još 2002. godine. Nije formiran do današnjeg dana. Iz tog fonda bi trebalo da se finansiraju projekti nacionalnih manjina. Iz tog fonda bi trebalo da se finansira kultura nacionalnih manjina.
Na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, fond za nacionalne manjine trebalo bi da postoji sa ciljem podsticanja društvenog, ekonomskog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina i taj fond, nažalost, ne postoji.
Molim gospodina Đelića i gospodina Cvetkovića da obrate pažnju na ovo što ću reći na kraju. Mi smo predložili da se formira ovaj fond za nacionalne manjine, planirali smo našim amandmanom jednu smešnu sumu od 10 miliona dinara. Nadam se da se gospodin Đelić slaže sa time da se ovih 10 miliona oduzmu iz njegovog kabineta, da se, zahvaljujući njemu, formira fond za nacionalne manjine posle pet godina, da izađemo iz ovog protivzakonitog stanja i da fond profunkcioniše. Onda ćemo sledećih godina planirati i veće iznose.
Znači, ovih 10 miliona dinara su jedna smešna suma i nadam se da će naš amandman biti usvojen. Naravno, mi ćemo imati i neke druge amandmane o kojima ćemo govoriti i nadam se da će ti amandmani biti usvojeni.
Još na kraju samo da zaključim da je SVM protiv predloženog budžeta za 2008. godinu iz pet razloga.
Prvi razlog je taj što je planirana enormno velika javna potrošnja koja ugrožava investicije. Sa time mi ne možemo da se složimo.
Drugi je razlog položaj Vojvodine u budžetu, koji planirani položaj je ne samo u suprotnosti sa interesima građana Autonomne Pokrajine Vojvodine, nego je i protiv Ustava položaj prema predlogu budžeta za 2008. godinu.
Treći razlog, zbog kojeg Savez vojvođanskih Mađara glasa protiv budžeta, jeste položaj poljoprivrednih proizvođača. Želeo bih da apelujem na prisutne članove Vlade Republike Srbije da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima jer je ovo stanje jednostavno neodrživo.
Četvrti razlog je taj što se u Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu ne planira ni jedan jedini dinar za denacionalizaciju, bez obzira na to što je donošenje zakona o denacionalizaciji naše zajedničko izborno obećanje od 2000. godine i, nažalost, izgleda taj zakon u 2008. godini neće biti usvojen.
Peti razlog zbog kojeg SVM glasa protiv budžeta je taj što položaj nacionalnih manjina nije uređen na način kako bismo mi to želeli. Još uvek nije formiran fond za nacionalne manjine, ali se nadam da će usvajanjem našeg amandmana ovaj fond zaživeti i da će u 2008. godini fond za nacionalne manjine biti planiran u zakonu o budžetu kao posebna stavka. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodin Varga je zaboravio, očigledno, da vam kaže jednu činjenicu.
Istina je da smo mi bili kod vas, čini mi se u junu, kako je to gospodin Varga naveo, ali nije rekao šta je bio cilj naše posete i nije obrazložio zašto smo mi potom bili kod gospodina premijera, a to je bitno da se kaže ovde jer je očigledno da ste se vi uvredili zbog činjenice što smo mi otišli kod premijera posle sastanka s vama.
SVM nije glasao za ovu Vladu i mi smo izneli vrlo jasno još u maju zašto nismo glasali za ovu Vladu, a to je zbog programa ove Vlade, ali smo, bez obzira na tu činjenicu, čestitali svim ministrima na izboru i zatražili smo kod svakog ministra prijem da bismo izložili ciljeve SVM i da bismo izneli šta mi želimo tu da uradimo u Skupštini i kakve ćemo predloge imati.
Moram da kažem, gospodine ministre, da ste vi bili prvi od ministara koji nas je primio. Imali smo vrlo dobar razgovor, gde smo razgovarali i o nacionalnim savetima, i o privatizaciji medija, i o promeni granica upravnih okruga itd., ali je u tom danu bio već ugovoren sastanak sa gospodinom Koštunicom.
Želeo bih, gospodine ministre, da vi razumete da mi nismo išli kod premijera da vas tamo tužimo, mi nismo išli kod premijera da kažemo šta ste vi nama govorili i da se ne slažemo sa vašim ocenama, nego je bio tog dana ugovoren sastanak s vama i sastanak s gospodinom Koštunicom. Posle nekoliko dana su nas primili i u Ministarstvu kulture i u Ministarstvu poljoprivrede.
Nažalost, samo u ovim ministarstvima su želeli da razgovaraju sa narodnim poslanicima i predstavnicima SVM, ali, kažem, vi ste bili prvi koji ste nas primili. To je bio jedan vrlo lep gest i tako bi trebalo da uradi svaki ministar u Vladi. Nažalost, nije. Znači, nije bio cilj posete kod Koštunice da vas tužimo tamo.
Naravno da se nismo složili s vama kada ste rekli da se vi zalažete da se zakon o nacionalnim savetima donese tek krajem 2008. godine. Predlažem da predložite ovaj zakon, pa ćete videti šta je stav SVM i videćete da se mi zalažemo za direktne izbore, a sa predlogom gospodina Lađevića se ne slažemo iz tri razloga: prvo, taj predlog zakona ne predviđa konkretne nadležnosti, drugo, ne predviđa direktne izbore, a treće, ne predviđa garancije finansiranja nacionalnih saveta.
Znači, predlažem vam, gospodine ministre, da što pre Vlada predloži taj zakon, da vi obrazložite taj zakon. Videćete stav SVM-a i videćete da nema razlike u mišljenjima između vas i poslanika SVM.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću vrlo kratko pošto, na žalost, nema ministra u sali. U Ministarstvu spoljnih poslova pripadnici nacionalnih manjina su zastupljeni u izuzetno malom broju. To se odnosi i na zaposlene u Ministarstvu koji obavljaju svoje zadatke u Beogradu i kao na diplomate u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije.
Narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, Liste za Sandžak, Unije Roma Srbije, Romske partije predložile su amandman koji glasi: ''U cilju aktivnog uključivanja pripadnika nacionalnih manjina u rad Ministarstva, prilikom popunjavanja slobodnih radnih mesta preduzimaće se mere radi povećanja učešća pripadnika nacionalnih manjina u Ministarstvu''.
Isto ovo rešenje smo predložili i prilikom postavljanja ambasadora i diplomata visokih zvanja kao i imenovanje ostalih diplomata.
Mi, naravno, ne smatramo da mesta u diplomatiji treba da se dele po sistemu ključa, kako je to bilo pre dvadesetak godina, ali smatramo da bi bilo dobro da pripadnici nacionalnih manjina budu zastupljeni u većem broju u Ministarstvu spoljnih poslova, kao i u drugim državnim organima. Naravno da ne tražimo da pripadnici nacionalnih manjina budu zaposleni ako nemaju potrebna znanja, ali smatramo da među pripadnicima nacionalnih manjina ima takvih ljudi koji bi mogli da se angažuju u diplomatskoj službi, kao i da budu zaposleni u Ministarstvu u Beogradu.
Vlada je, na žalost, odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da se navedeni amandman odbija zbog toga što se na radne odnose u Ministarstvu spoljnih poslova primenjuje Zakon o državnim službenicima, koji u članu 9. stav 3. reguliše pitanje zapošljavanja nacionalnih i drugih manjina u državnim organima.
Ovaj stav 3. člana 9. glasi: Pri zapošljavanju u državne organe vodi se računa o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i broj osoba sa invaliditetom odslika u najvećoj mogućoj meri strukturu stanovništva. Ovo rešenje je pre otprilike šest meseci predložio naš kolega narodni poslanik Srđan Šajn i taj njegov amandman je tada bio usvojen i zbog toga ovo ovako stoji u Zakonu o državnim službenicima.
Isto tako vas moram podsetiti da od 2004. godine postoji Zaključak Vlade Republike Srbije o merama za povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave, ali se, na žalost, navedeni član Zakona o državnim službenicima, kao i ovaj Zaključak Vlade o merama za povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave, ne primenjuje.
Zbog toga je i ovo stanje danas, da pripadnika nacionalnih manjina nema ni u Ministarstvu za spoljne poslove ni u drugim ministarstvima, nema ni u sudovima, nema ni u tužilaštvima, nema ni u policiji i da ne nabrajam.
Zbog iznetih razloga smatramo da bi bilo dobro da se prihvati ovaj naš predloženi amandman. Moram da kažem da su na sednici Odbora za inostrane poslove Narodne skupštine ovaj amandman podržali isključivo i jedino narodni poslanici iz G17 plus. Ne znam šta je razlog zbog kojeg to nisu učinile i druge stranke vladajuće koalicije, ali se nadam da je još uvek moguće da u Danu za glasanje sve tri stranke vladajuće koalicije, odnosno njeni poslanici, podrže ovaj naš amandman.
Smatramo da je usvajanje ovog amandmana dobro ne samo za pripadnike nacionalnih manjina, nego i za Republiku Srbiju. Prošle nedelje sam već rekao da je u interesu Republike Srbije da po pitanjima bilateralne saradnje budu u Ministarstvu zastupljeni ljudi koji govore jezik, koji poznaju kulturu, koji poznaju odnose u državama u okruženju, sa kojima Republika Srbija treba da ima izuzetno dobro odnose.
Još jedanput molim sve poslanike da u Danu za glasanje podrže ovaj amandman. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Narodne skupštine, član 226.

Imam pitanje za vas, predsedniče Narodne skupštine, molim da mi odgovorite. Tema je privatizacija elektronskih medija. Neke nove činjenice su iskrsle, pa je to razlog mog javljanja.

Malopre sam u ''Dnevniku'' i na sajtu Tanjuga pročitao da je juče ministar Milan Marković boravio u Novom Sadu, da je tamo vodio razgovor sa predsednikom Izvršnog veća Vojvodine Bojanom Pajtićem i sa Miloradom Đurićem, pokrajinskim sekretarom za informisanje – o daljoj sudbini elektronskih medija na manjinskim jezicima.

Održali su i zajedničku konferenciju za štampu gde je Milan Marković ''podržao inicijativu Izvršnog veća da se elektronski mediji izuzmu iz obavezne privatizacije, tačnije, oni elektronski mediji koji emituju program i na jezicima nacionalnih manjina'', pošto, prema Milanu Markoviću, ''nema dovoljno garancija za opstanak manjinskih programa posle privatizacije''.

Izgleda da je urodilo plodom sve ovo javljanje u proteklim mesecima poslanika SVM-a, izgleda da je Demokratska stranka uvidela da treba menjati Zakon o radiodifuziji, ali, nažalost, DS želi da privatizuje ideju SVM-a. DS želi da pokaže da se baš ona zalaže za izuzimanje elektronskih medija, manjinskih, iz privatizacije.

Odmah moram da kažem da nama to ne smeta. Nama je bitno da se usvoji ovo rešenje, da se manjinski mediji izuzmu iz procesa privatizacije. Istina je da nije tačno da je to stav DS-a.

Istina je da nije tačno da je to palo na pamet DS-u, Pajtiću, Milanu Markoviću i Miloradu Đuriću, nego SVM-u, ali to nas ne interesuje. Nas interesuje da se ovaj problem reši, a pitanje za gospodina predsednika Narodne skupštine je - da li ovo znači da je DS promenila stav i da će se na sledećoj sednici Narodne skupštine naći Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji poslanika SVM-a, kojim se predviđa da se iz privatizacije izuzmu mediji na manjinskim jezicima? Hvala lepo.

Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja sam vama, s ovog mesta, u ponedeljak postavio jedno vrlo dobronamerno pitanje, koje se odnosilo na dostavljanje vojnih poziva, prvenstveno u zapadnoj Bačkoj. Nisam tvrdio da se to ne dešava na celoj teritoriji Republike Srbije, ali sam rekao da postoji velika zabrinutost zbog tih poziva radi preuzimanja ratnih rasporeda u Vojvodini, prvenstveno u zapadnoj Bačkoj.

Iz tog razloga sam vas molio da date odgovor s ovog mesta na to pitanje, da bismo zajedničkim snagama umirili ove građane. Mislim da je potpuno ljudski i da je u skladu sa funkcionisanjem ljudske psihe to što su ti ljudi zabrinuti, zbog proste činjenice što su ti ljudi bili prvi koji su bili upućivani na front devedesetih godina, u rat u kom, zvanično, Republika Srbija nije učestvovala, u rat protiv kog smo se zajednički borili, i vaša stranka, gospodine ministre, kao i stranka kojoj pripadam.

Postavio sam vam pitanje, na osnovu kog propisa se to čini? Da li je to u vezi sa mobilizacijom? Da li je to samo prvi korak ka mobilizaciji? Da li možete s ovog mesta da garantujete da Republika Srbija neće ratovati i da ovi ljudi nemaju zbog čega da budu zabrinuti?

Vi mi, gospodine ministre, niste dali odgovor, ali ste odgovorili gospođi Vesni Pešić kada je isto ovo pitanje postavila. Tada nisam bio u sali. U tom vašem odgovoru, gospodine ministre, Vesni Pešić, vi ste maksimalno izvređali stranku kojoj pripadam, bez obzira na to što nisam spomenuo ni vašu stranku, ni vas lično.

Smatram, to je moje mišljenje, da te vaše izjave od ponedeljka, u vezi sa strankom kojoj pripadam, u vezi sa Savezom vojvođanskih Mađara, nisu primerene, nisu dostojne ministra Vlade Republike Srbije. S ovog mesta, danas ću pokušati ponovo da dobijem odgovor, u interesu svih ovih građana, od vas, gospodine ministre.

Moram da kažem da me je vrlo obradovala izjava gospodina Tadića, predsednika Republike, na sednici Glavnog odbora vaše stranke, da Srbija neće ratovati. Želeo bih da isto to čujem i od resornog ministra.

Još jednom vas molim, s uvažavanjem, da odgovorite na ovo pitanje. Ovo pitanje je dobronamerno i postavljeno je sa ciljem da se stavi tačka na ovu problematiku, da je ne bismo ponovo morali pokrenuti.

Još jednom bih želeo da kažem, isto ono što sam već rekao u ponedeljak, da je Savez vojvođanskih Mađara pozvao sve ove obveznike da se odazovu pozivu. U saopštenju naše stranke smo rekli ovim ljudima da, po nama, nema mesta za zabrinutost, da to nije u vezi sa mobilizacijom, ali smo bili svedoci, pre desetak-petnaest godina, da je isto ovako, ili na sličan način sve to krenulo.

Jednostavno, voleli bismo da čujemo od resornog ministra podatke u vezi s dostavljanjem vojnih poziva.

Kao što ste videli i čuli, gospodine ministre, ni danas nisam spomenuo vašu stranku, nisam vređao nijednu stranku, ni vas lično. Molim da mi odgovorite na ovo pitanje, da ne bismo morali ponovo, i po medijima, i sa ovog mesta, da postavljamo ovo pitanje. Hvala.