Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Arpad Fremond

Arpad Fremond

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje koje sam već više puta postavljao i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača.

Pitanje je – kada ćemo konačno rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i pitanje bih postavio prvenstveno gospođi Ani Brnabić, ali i gospodinu Siniši Malom, ministru finansija.

Pre par dana kada smo imali raspravu o rebalansu budžeta za 2019. godinu onda je na moje izlaganje gospodin, ministar, Siniša Mali je dao odgovor kroz koji je naveo da se intenzivno radi na rešavanju ovog problema. Znamo dobro da je ovo jedno interesantno pitanje i mi poslanici SVM već godinama se bavimo ovim problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Smatramo da je izuzetno dobro ono što je već urađeno vezano za ovo pitanje prethodnih godina, izuzetno je dobro što je bilo reprograma. Izuzetno je dobro što je u porodici dovoljno samo jedan član da plati PIO. Izuzetno je dobro što je formirana Radna grupa u okviru više ministarstava za rešavanje ovog pitanja, a ipak pravo pitanje je samo da li ćemo u 2021. godini konačno rešiti ovaj problem naših poljoprivrednika?

Ostao je još problem vezan za sam iznos PIO, kao i dugovi koji su veliki problem našim proizvođačima. Prošle godine, poštovana gospođo Brnabić, vi ste obećali da ćemo u toku godine imati konačno rešenje i rekli ste da ste imali konsultacije sa Svetskom bankom i MMF. Međutim, zbog pandemije, zbog situacije sa Kovidom 19 naravno sve se odlaže, ali verujem da ćemo ipak imati šansu da u 2021. godini stavimo tačku na ovo pitanje. Poljoprivrednici koji gazduju na manjim posedima imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje koje na godišnjem nivou iznosi oko 100 hiljada dinara. Dug tih poljoprivrednika prema državi je više od dve milijarde evra, što nije mali iznos.

Svakom je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi ne mogu da plate iste iznose za PIO. I oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara, isti iznos ne mogu da plate. Ono što nas interesuje - kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, hvala vam na datom odgovoru. Pored izmene zakona, odnosno donošenja novog zakona, za nas poslanike SVM izuzetno je važno i da omogućimo barem reprogram u sledećoj godini. Izuzetno bi bilo dobro da taj reprogram traje najmanje godinu dana, pošto to nije bila praksa u prethodnom periodu.

Ono što je isto jako važno, da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade. Naravno, posle toga da im se otpišu kamate.

Veliki problem je i Poreska uprava koja je svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove stavila hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše, ne može ni da se pokloni unutar porodice. Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate nekima Poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, nije skinula hipoteku, treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu i smatram da treba da izađemo u susret s tim poljoprivrednim proizvođačima, da rešimo ovaj problem. Pitam vas – da li može po ovom pitanju bilo šta da se uradi?

Mi smatramo da treba da vodimo računa o najmanjim proizvođačima, moramo napraviti razne kategorije, kao što ste to i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda da plate sve ove doprinose. Želim da podsetim svakog da rešavanje ovog problema stoji i u koalicionom sporazumu između SNS i SVM. Smatramo da rešavanje ovog problema će biti dobro i za državu. Ako rešimo ovaj problem puniće se budžet, jer trenutno jako mali broj poljoprivrednika plaća ove iznose i ako rešimo ovaj problem onda država može samo da dobija, jer će poljoprivrednici početi redovno da izmiruju svoje obaveze. Hvala.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, želim još jednom da vam se zahvalim na datim odgovorima.
Mi iz Saveza vojvođanskih Mađara apsolutno podržavamo napore Vlade Republike Srbije u rešavanju ovog pitanja. Važno je da napravimo red, i to što pre, u ovom sistemu, važno je da pogledamo kakvu ekonomsku moć imaju ta mala gazdinstva, neka da oslobodimo plaćanja i izuzetno je važno za nas da u srazmeri sa prihodima plaćaju ubuduće poljoprivredni proizvođači doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Naravno, ja ću sve ovo preneti svim poljoprivrednicima na terenu, ne samo u mojoj opštini u Bačkoj Topoli, nego u nekim drugim opštinama gde su poljoprivredni proizvođači jako zainteresovani za rešavanje ovog problema.
Hvala vam još jednom na datim odgovorima i naravno mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara stojimo vam na raspolaganju oko rešavanja ovog problema. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u toku današnje rasprave mogli ste čuti stavove poslanika SVM u Predlogu zakona koji se nalazi na dnevnom redu.

Dozvolite mi da u preostalom vremenu naše poslaničke grupe govorim o temi poljoprivrede, u kontekstu rebalansa za 2020. godinu.

Iz Predloga se jasno vidi da je planirano znatno više sredstava za poljoprivredu. Uprava za agrarna plaćanja će dobiti više od pet milijardi dinara, zahvaljujući čemu će do kraja godine moći da se isplati preostali dug Ministarstva za subvencije, što je izuzetno značajno za naše poljoprivrednike, a moći će se uvesti i nove mere, prvenstveno za naše mlade poljoprivredne proizvođače.

Skoro da nema dana a da mi se ne obrati neko od poljoprivrednih proizvođača i ne pita kada će da se nastavi isplata subvencija i šta je sa rezultatima konkursa za mlade poljoprivrednike.

Po Predlogu budžeta, subvencije za poljoprivredu su 46,8 milijardi dinara, revidiraju se u iznosu od 5,6 milijardi, što je skoro više od 14%. Od ovih sredstava subvencije za ruralni razvoj su najveće, skoro tri milijarde dinara, a povećavaju se sredstva i za Upravu za veterinu i za kreditnu podršku.

Usled epidemija korona virusa naši poljoprivrednici su se suočili sa raznim teškoćama. Po našoj proceni su, bez obzira na nove izazove, poštovali mere i poljoprivredna godina je uspešno realizovana.

Dobro se sećam koliki broj poruka smo dobili u prvoj polovini godine od naših poljoprivrednika, koliko pitanja je bilo, i to najviše u vreme zabrane kretanja, što pokazuje kako su naši poljoprivrednici disciplinovani, vredni i njima je posao uvek na prvom mestu.

Pre par dana smo od ministra Nedimovića mogli čuti da je u ovom ciklusu stiglo znatno više zahteva za subvencije nego ranije. I to pokazuje da je sistem dobro funkcionisao i za vreme vanrednog stanja. Povećan je broj zahteva za subvencije u oblasti mlečnog govedarstva i nabavke genetike.

Čuli smo i najavu bespovratnih sredstava u novom paketu mera za mlade poljoprivrednike do milion i 500 hiljada dinara, što poslanička grupa SVM apsolutno podržava. Kroz ovaj program se posebno insistira na stočarstvu, povrtarstvu i voćarstvu.

Poljoprivreda je jedna od stvari koja je povezana sa skoro svakim domaćinstvom. Moramo da investiramo i tu granu privrede jer to rade i sve zemlje. U ovoj teškoj situaciji se vidi koliko je proizvodnja hrane važna. Izuzetno je značajno što mi nismo imali problema sa nestašicom hrane.

Ministar Nedimović je pre par dana govorio o penziji poljoprivrednih proizvođača, odnosno o njihovom penzijskom i invalidskom osiguranju. Ovo je jedna kompleksna tema koja nije pipnuta od 1986. godine. Naravno, ova tema je vezana i za budžet, pošto dugove poljoprivrednika vodimo kao prihode naše države.

Mi, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, godinama pratimo situaciju sa penzijsko-invalidskim osiguranjem poljoprivrednih proizvođača. U više navrata smo govorili o tom problemu. Imali smo dobru saradnju po ovom pitanju sa prošlom vladom i gospodinom ministrom, međutim, do konačnog rešenja još uvek nije došlo.

Prisutni smo na terenu i verujte mi, nema tribine, odnosno sastanka sa poljoprivrednicima, gde ova tema nije prisutna. Svi pitaju, svakog poljoprivrednika interesuje kad će da se reši u celosti ovaj problem? Prošle godine sam pitao i premijerku o ovom problemu. Rekla je da se vode razgovori sa Svetskom bankom i da će se razgovarati i sa MMF-om, kao i da će se ovi problemi rešiti do kraja 2020. godine. Naravno, u tom trenutku niko nije znao šta nas čeka u 2020. godini i da ćemo imati problem sa pandemijom korona virusa i zbog nastale situacije se, naravno, sve prolongira.

Znamo da je ovo jedno interresorno pitanje, da moramo u rešavanje uključiti Ministarstvo finansija, Ministarstvo za rad, kao i Ministarstvo poljoprivrede. I mi, poslanici SVM, se već godinama bavimo ovim problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate penzijsko-invalidsko osiguranje.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate PIO ni zdravstveno osiguranje koje na godišnjem nivou iznosu oko 100 hiljada dinara. Naravno, ako gledamo visinu doprinosa, može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer, dva hektara, jednostavno nema od čega da plati ove iznose.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjen je broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju ove doprinose, formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede, imali smo i reprogram 2014. i 2016. godine, što je izuzetno značajno.

Međutim, ostao je još jedan problem vezan za iznos samog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i dugovi, koji su veliki problem svim proizvođačima i, naravno, vide se u budžetu Republike Srbije. Rešavanje ovog problema stoji i u koalicionom sporazumu između SNS i SVM i nadamo se da ćemo ovo pitanje u toku 2021. godine konačno i rešiti.

Svakome je jasno da poljoprivrednici doprinose treba da plaćaju u srazmeri sa prihodima koje ostvaruju i veličinom zemljišta koje obrađuju, a ne da svi plaćaju iste iznose, i oni koji gazduju na tri hektara i oni koji gazduju na 300 hektara. To, jednostavno, nema smisla.

Izuzetno je važno da omogućimo reprogram u toku 2021. godine. Bilo bi značajno da taj reprogram traje više meseci i ako može čak i godinu dana. Ono što je takođe važno je da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu da plate odmah, ako su u stanju da to urade, i onda posle toga da im se otpišu kamate. Naravno, ovako bi se punio budžet Republike Srbije.

Trenutno je ogroman problem što je poreska uprava svim proizvođačima koji imaju dugove stavila pod hipoteku poljoprivredno zemljište i naravno to poljoprivredno zemljište ne može ni da se proda, ni da se prepiše.

Moramo da vodimo računa o najmanjim poljoprivrednim proizvođačima. Moramo napraviti razne kategorije po našem predlogu, kao što je to i u planu. Oni koji gazduju na manjoj površini nikako nemaju dovoljno prihoda i zbog toga moramo da uradimo ovu kategorizaciju.

Smatramo da će rešenje ovog pitanja biti dobro za državu, jer se trenutno ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose, odnosno jako mali broj poljoprivrednika plaća ove iznose ili vrlo teško uplaćuju poljoprivrednici. Ako rešimo ovaj problem, onda država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila.

Naravno, gospodine ministre, vi to dobro znate, prethodna Vlada Srbije je već neko vreme radila na ovom pitanju. Siguran sam da ste i vi bili uključeni i sa Svetskom bankom i sa MMF-om i naravno Ministarstvo finansija ima ključnu ulogu u rešavanju ovog problema. Znači, Vlada ima model kako bismo to mogli da uradimo i po kojoj dinamici. Paralelno sa tim treba da radimo i na rešavanju dugova i pravljenju novog sistema u zavisnosti od prihoda koje ostvaruju poljoprivredna gazdinstva.

Nažalost, trenutak dug iznosi oko dve milijarde evra što je jako puno i to su značajna sredstva. Važno je da u ovom sistemu napravimo red i to što pre. Kako sada stvari stoje, nadamo se da ćemo u 2021. godini konačno rešiti ovu situaciju.

Na kraju, želim da zaključim da poslanička grupa SVM će podržati rebalans. Očekujemo i predlog zakona o budžetu za 2021. godinu, kroz koji se nadamo da ćemo rešiti u nekom delu i problem poljoprivrednika sa plaćanjem doprinosa za PIO. Hvala na pažnji.
Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje koje već godinama postavljamo i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača. Pitanje je kad ćemo rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i poljoprivredne proizvođače i pitanje bih postavio gospođi Ani Brnabić?

Ovo je jedno interresorno pitanje i mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara već godinama se bavimo ovim problemom, svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjili smo broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju PIO. Imali smo reporgram. Za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika smo rešili problem. Formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Međutim, ostao je još i problem vezan za iznos samog penzijskog i invalidskog osiguranja, iznos tog osiguranja ubuduće, kao i dugovi koji su veliki problem sa tim proizvođačima.

Nas u Savezu vojvođanskih Mađara interesuje konačno rešenje. Pitanje je da li ćemo još u ovom mandatu imati rešenje za naše poljoprivrednike. Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na manjoj površini od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, nego su samo izdali u zakup to poljoprivredno zemljište.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer dva hektara, nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključen između SNS i SVM iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i vezano za poljoprivredu skoro je rešeno iz tog sporazuma i nadam se da ćemo i ovo pitanje rešiti.

Svakome je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara. To jednostavno nema smisla. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.
Poštovana predsednice Vlade, hvala vam na datim odgovorima.

Za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara izuzetno je važno da omogućimo reprogram u toku 2020. godine i izuzetno bi bilo važno da taj reprogram traje najmanje šest meseci, ali najbolje bi bilo da to traje ako može i godinu dana. Godine 2016. kad smo imali reprogram, onda je to trajalo svega četiri meseca, što smatram da nije dovoljno.

Ono što je isto važno je da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade i, naravno, onda posle toga da im se otpišu kamate.

Ogroman problem je trenutno da poreska uprava svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove, stavila je hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše. Naravno, izuzetno je dobro što nije došlo do licitacije i kako ja imam informaciju, neće ni doći do licitacije. To ostaje u njihovom vlasništvu i poljoprivredno zemljište i sve ostalo.

Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate, nekima poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, ni skinula hipoteku. Treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu. Smatram da treba da izađemo u susret svim poljoprivrednim proizvođačima i da rešimo i ovaj problem.

Smatram da moramo da vodimo računa o najmanjim proizvođačima. Moramo napraviti razne kategorije, kao što ste i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara, nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda. Plaćanjem ovih doprinosa, imamo stručnjake i formirana je i ta radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Apelujemo na vas da uključite ih u rešavanje ovog problema.

Tu smo i mi, poslanici SVM i spremni smo da učestvujemo u svemu tome. Smatramo da će ovo biti dobro i za državu, ako rešimo ovaj problem, jer trenutno se ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose ili teško uplaćuju poljoprivrednici, ali ako rešimo ovaj problem, onda država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Brnabić, hvala još jednom na datim odgovorima.

Važno je da napravimo red, i to što pre. Kako sad stvari stoje, u 2020. godini ćemo konačno staviti tačku na ovaj problem i biće sve rešeno. Važno je da pogledamo kakvu ekonomsku moć imaju ta mala gazdinstva. Neke da oslobodimo od plaćanja i izuzetno je važno za nas da u srazmeri sa prihodima da plaćaju ubuduće poljoprivredni proizvođači ove doprinose.

Ja ću sve ovo preneti svim poljoprivrednim proizvođačima na našem terenu, u moj opštini, u Bačkoj Topoli, u Kanjiži, u Senti, u Subotici. Ova je tema svakodnevna i interesuje naše poljoprivrednike. Mi vam stojimo na raspolaganju i hvala vam još jednom na datim odgovorima. Doći će do zajedničkog sastanka, sigurno. Hvala još jednom.
Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan izuzetno važan zakon koji će po mišljenju poslanika Saveza vojvođanskih Mađara unaprediti rad i bezbednost naših opština.

Mi u Savezu vojvođanskih Mađara već godinama govorimo o potrebi da se komunalna milicija obrazuje i u opštinama i izuzetno nam je drago da ćemo donošenjem ovog zakona imati ovu mogućnost.

Nakon parlamentarnih izbora, 2016. godine, Savez vojvođanskih Mađara je potpisao koalicioni sporazum sa Srpskom naprednom strankom i deo ovog koalicionog sporazuma je i mogućnost ostvarenja komunalnih milicija na lokalu. Ovaj deo koalicionog sporazuma se odnosi na lokalne samouprave i konkretno glasi da će se izmenama Zakona o komunalnoj policiji omogućiti obrazovanje komunalne policije i u opštinama.

U Predlogu zakona stoji mogućnost da se komunalna milicija uvede u opštinama, utvrđena na osnovu ocene da su u dosadašnjem funkcionisanju opština uočene znatne teškoće u održavanju komunalnog reda i obezbeđenju efikasnog izvršavanja zakona i drugih propisa i akata.

Kako smo čuli od gospodina ministra, organizovanje ovakve službe i njeno funkcionisanje u opštinama doprineće kako otkrivanju prekršaja komunalnog reda, tako i preventivnom delovanju u sprečavanju tih prekršaja. Na ovaj način se opštinama omogućuje da u saradnji sa policijom i drugim subjektima preuzmu i realizuju sopstveni deo odgovornosti za komunalni i drugi red u opštini.

Pored uvođenja mogućnosti osnivanja komunalne milicije i u opštinama, Predlogom zakona se propisuje i mogućnost da dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu obrazovati zajedničku komunalnu miliciju ili da opština ugovorom sa gradom ili drugom opštinom može obezbediti delovanje komunalne milicije na svojoj teritoriji.

Umesto dosadašnjeg naziva "komunalna policija", uvodi se termin "komunalna milicija", ministar je detaljno obrazložio zašto je to tako, s obzirom da pravo na upotrebu naziva policije ima isključivo MUP i Ministarstvo odbrane, što je propisano Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o policiji.

Jedinice lokalne samouprave će da obrazuju komunalnu miliciju kao unutrašnju organizacionu jedinicu u sastavu jedinstvenog organa opštinske, odnosno gradske uprave i uprave organizovane za pojedinu oblast. Ta jedinica ne može imati manje od tri komunalna milicionera, što je isto dobro.

U Predlogu zakona stoji da će poslove komunalne milicije obavljati uniformisani komunalni milicioneri. Dalje - izuzetno, poslove komunalne milicije mogu obavljati komunalni milicioneri bez službene uniforme sa oznakama, po pisanom nalogu načelnika komunalne milicije. Gospodin ministar je takođe govorio o tome zašto je to tako.

Pored ovlašćenja propisanih važećim Zakonom o komunalnoj policiji, a to su upozorenje, usmeno naređenje, provera identiteta, dovođenje, pregledanje lica i predmeta, privremeno oduzimanje predmeta, video nadzor i upotreba sredstava prinude, fizičke snage itd, Predlogom zakona o komunalnoj miliciji proširuju se ovlašćenja i to pozivanje, zaustavljanje, pregledanje lica, predmeta i vozila, traženje obaveštenja, a u sredstva prinude se dodaje i ručni sprej sa nadražujućim dejstvom. Smatramo da su ta proširena ovlašćenja potrebna i, naravno, mi iz Saveza vojvođanskih Mađara to apsolutno podržavamo.

Što se tiče zasnivanja radnog odnosa, na prava i dužnosti iz radnog odnosa komunalnih milicionera primenjuju se propisi koji uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u jedinici lokalne samouprave u skladu sa kojim se obezbeđuje odgovarajuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina.

Ovo je takođe izuzetno važno za nas, jer su dosta lokalnih samouprava, živi veliki broj pripadnika nacionalnih manjina, pa moramo da vodimo računa i o tome i naravno ovaj predlog zakona vodi računa i o tome.

Pored uslova regulisanih navedenim propisima, komunalni milicioneri moraju da ispunjavaju posebne uslove, da imaju psiho-fizičku sposobnost potrebnu za obavljanje poslova komunalne milicije, da ne postoje bezbedonosne smetnje za obavljanje poslova, da ima položen ispit za komunalnog milicionera i ima stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, najmanje jednu godinu dana radnog iskustva u struci.

Izuzetno, u radni odnos se može primiti profesionalni vojnik preuzimanjem iz Vojske Srbije i policijski službenik u statusu ovlašćenog službenog lica preuzimanje iz MUP, što je sasvim normalno.

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, jer je budžetima opština i gradova koji žele da iskoriste ovo pravo, da obrazuju komunalnu miliciju, potrebno obezbediti dodatna sredstva za obrazovanje i početak rada komunalne milicije. Naravno, ovde treba uključiti sredstva za uniformu, oznaku, opreme za rad, kao i za osposobljavanje i usavršavanje ovih komunalnih milicionera.

Iznos tih sredstava zavisiće prvenstveno od opredeljenja lokalne samouprave u pogledu broja komunalnih milicionera. Opštine i gradovi koji nisu imali komunalnu policiju nisu predvideli, naravno, budžetom za tekuću godinu, sredstva za ove namere, ali s obzirom da se uvodi mogućnost osnivanja komunalne milicije, tek nakon stupanja na snagu ovog zakona, koji će biti ovih meseci, ali ima vremena ove godine, odnosno početkom jula, ali ima vremena ove godine da se sredstva planiraju u budžet za narednu godinu. Sve lokalne samouprave koje žele ovo da uvedu imaće dosta vremena i imaće prilike da to urade.

Komunalna milicija je važna jer se preko njih obezbeđuje izvršavanje nadležnosti jedinice lokalne samouprave u oblastima, odnosno pitanjima komunalne delatnosti, zaštita životne sredine, ljudi, dobara i obezbeđuje zaštitu, održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata.

Izuzetno je važno što će komunalna milicija pružati pomoć drugim organizacionim jedinicama uprave, kao i preduzećima, organizacijama i ustanovama koje na osnovu zakona, odnosno opšteg akta jedinice lokalne samouprave odlučuju u pojedinim pravima građana, pravnih lica i drugih stranaka i vršioca komunalne delatnosti, kada po oceni ovlašćenog, organizacije, postoje pretpostavke da sprovođenje njihove izvršne odluke neće biti moguće bez prisustva tih komunalnih milicionera.

Naravno, poslanici SVM će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o komunalnoj miliciji. Smatramo da je ova mogućnost važna za sve lokalne samouprave i naravno u tim lokalnim samoupravama, gde mi imamo gradonačelnika, trudićemo se da uvedemo ovu mogućnost. Hvala.
Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovani ministri i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara iznesem naše stavove u vezi predloženih zakona, koji se nalaze na dnevnom redu.

Prvenstveno želim da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, o Predlogu Zakona o turizmu i o Predlogu zakona o ugostiteljstvu.

Za sva tri predloga Zakona je zajedničko da se sa njima unapređuje proces implementacija pravnih tekovina EU i uvođenjem konkretnih direktiva se ispunjavaju uslovi za ostvarenje pregovaračkih poglavlja.

Vođeni i navedenim razlozima poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati ove predloge zakona, svesni da se njima regulišu kompleksne oblasti života i rada i da je na primer, bezbednost hrane, kao što i to gospodin ministar i rekao, koje je pregovaračko Poglavlje 12, jedna od najtežih sistemskih pitanja.

U tom smislu ni u zemljama članicama EU ne postoji jedinstven pristup ili uopšte usvojeno pravilo, kako rešiti podelu nadležnosti i odgovornosti u oblasti bezbednosti hrane, a naročito kako rešiti problem službenih kontrola.

Iako je važećim zakonom bezbednosti hrane postignut napredak u unapređenju standarda bezbednosti hrane i uveden novi koncept kojim su obuhvaćeni svi sektori u lancu hrane, sistem bezbednosnih hrane u Republici Srbiji je postao sveobuhvatan integrisan. Svakodnevni život je pokazao da je neophodno unaprediti njegovo sprovođenjem i donošenjem i primenom podzakonskih propisa.

Podsećam da izveštaji Evropske komisije u ovoj oblasti posebno ukazuju na problem da sadašnji broj zaposlenih i njihov obrazovni profil, kako u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tako i u Ministarstvu zdravlja nije dovoljan da podrži prenošenje propisa EU u oblasti bezbednosti hrane u nacionalno zakonodavstvo, a naročito njihovo sprovođenje i primenu.

Vođeni činjenicom da pravnu tekovinu u Poglavlju 12. čini veoma veliki broj regulativa, direktiva i odluka koje imaju za cilj osiguranje visokog stepena bezbednosti hrane, pravila higijene za proizvodnju hrane, zdravlja i dobrobit životinja i zdravlja bilja u okviru EU, kao i odgovarajući monitoring u koalicioni sporazum u između Saveza vojvođanskih Mađara i SNS smo uneli.

Doneće se pravilnik o malim proizvođačima, kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla, koji će im omogućiti da proizvode prerađuju i plasiraju svoje proizvode u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane.

Godine 2017. na osnovu člana 49. Zakona o bezbednosti hrane, donet je pravilnik o malim količinama primarnih proizvoda koji služe za snabdevanje potrošača na području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla.

Ovim putem želim da se zahvalim ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću na donošenju ovog pravilnika. Ovaj pravilnik se odnosi na hranu životinjskog porekla, a ostali smo dužni sa donošenjem pravilnika o drugim primarnim proizvodima u malim količinama.

Donošenje ovakvog pravilnika je strateški važno za poslanike Saveza vojvođanskih Mađara, pošto smatramo da svi mi posebno treba da vodimo računa o malim proizvođačima. Za nas je opstanak što više malih gazdinstava od strateškog značaja. Smatramo da na njih posebno treba da pazimo.

Budući da se Predlogom zakona o bezbednosti hrane menjaju odredbe koje se odnose na male količine hrane, postoji obaveza donošenja novog pravilnika koji reguliše to pitanje i to u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona.

U članu 16. Predloga zakona kojim se menja član 49. propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane se ne odnosi na direktno snabdevanje potrošača primarnim proizvodima u malim količinama. Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje isključenja, prilagođavanja ili odstupanja od zahteva o higijeni hrane za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, odnosno za hranu biljnog porekla i to za objekte u kojima se proizvode male količine hrane. Drugo, u kojima se primenjuju tradicionalne metode u određenim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane. Treće, u kojima se posluje hranom sa tradicionalnim karakteristikama i četvrto koji se nalaze u područjima u kojima postoje posebna geografska označenja.

Navedena isključenja prilagođavanja ili odstupanja mogu da se odnose na izgradnju, uređenje i opremanje objekata u poslovanju hranom, kao i na olakšice u primeni sistema samokontrole u objektima u kojima se proizvode male količine hrane, uzimajući u obzir odgovarajuće faktore rizika iako takva odstupanja ne utiču na ostvarivanje ciljeva ovog zakona.

Ministar bliže propisuje male količine primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, kao i područja za obavljanje te delatnosti. Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove za stavljanje u promet malih količina hrane, koje se količine hrane smatraju malim količinama, vrstu hrane, mesto, odnosno područje na kome male količine hrane mogu da se stave u promet, kao i obrazac potvrde u zavisnosti od vrste hrane koja se stavlja u promet i sadržinu evidencije.

Pored navedenog pravilnika, predviđeno je donošenje velikog broja različitih podzakonskih akata, čija primena će uz poslovanje odgovarajućih laboratorija za analizu i kontrolu proizvoda obezbediti standard bezbednosti hrane.

Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara ne želimo da uvedemo ništa novo, samo želimo da se i u naš sistem ugradi sistem poslovanja malih gazdinstava, koji postoji u nekim zemljama, članicama E. AKo mala gazdinstva mogu da posluju na ovakav način, na primer, u Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, onda treba da preuzmemo i mi i da na takav način obezbedimo opstanak malih poljoprivrednih proizvođača.

Pozitivna činjenica je da je akreditovana Nacionalna referentna laboratorija za bezbednost hrane, hrane za životinje i ispitivanja kvaliteta mleka, kompetentna za obavljanje poslova ispitivanja bezbednosti hrane i da je otvorena akreditovana Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka, što je od posebnog značaja za poljoprivrednike, jer dobijamo laboratoriju za kontrolu mleka koja je i formalno osposobljena za superviziju kvaliteta mleka na čitavoj teritoriji Srbije.

Od posebnog je značaja da se ispitivanje uzoraka radi na lični zahtev poljoprivrednika, ali i na zahtev mlekara sa kojima direkcija ima ugovor, da periodično ispitujemo mleko, kao i na zahtev nadležnih inspekcijskih službi.

Tačka u kojoj se ukrštaju Predlog zakona o turizmu, Predlog zakona o ugostiteljstvu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, je instrument za predpristupnu pomoć u oblast ruralnog razvoja, budući da upravo program IPARD promoviše koncept integralnog ruralnog razvoja.

Koncept integralnog ruralnog razvoja kao deo regionalne razvojne politike se zasniva na sveobuhvatnom razvoju seoskih mešovitih područja u kojima živi gotovo polovina stanovnika Srbije.

Uspešan ruralni razvoj počiva, između ostalog, i na sledećim principima - prepoznati mogućnosti diversifikovanog ruralnog razvoja svake sredine, voditi konzistenu politiku smanjenja siromaštva u ruralnim područjima i ubrzati proces decentralizacije vlasti, jačati ulogu i odgovornost same lokalne samouprave.

Tokom ove godine se očekuje aktiviranje mera sedam IPARD programa, koji se odnosi na diversifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja. Izuzetno je važno da je IPARD program krenuo. Nadam se da ćemo do kraja roka uspeti da iskoristimo sva sredstva koja nam stoje na raspolaganju, to je u interesu kako Ministarstva poljoprivrede, tako i svih poljoprivrednika.

Specifični ciljevi i mere sedam su: investiciona podrška razvoju turističkih objekata i usluga poljoprivrednim proizvođačima i drugim privrednim subjektima u ruralnim oblastima, jer na taj način ekspanzija privrednih aktivnosti u zemlji u oblasti ruralnog turizma, a drugo podrška razvoju turističkih rekreativnih aktivnosti posebno za porodični i dečiji turizam.

Ukupan budžet za ovu meru je oko 23 miliona evra do 2020. godine, a podsećam da je u avgustu 2018. godine usvojen Nacionalni program za ruralni razvoj za period između 2018. i 2020. godine.

Ne možemo govoriti o konceptu integralnog ruralnog razvoja ukoliko zanemarimo jedan važan kanal distribucije za mala poljoprivredna gazdinstva, za tradicionalne zanate i lokalne proizvode, a to su pijace.

Usvajanjem Pravilnika o malim proizvođačima, kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla, uloga pijace postaje još značajnija. Istovremeno, pijace doprinose čuvanju sela i ruralnih sredina, omogućuju razvoj poljoprivredne proizvodnje, a kupcima, turistima, veliki izbor lokalnih proizvoda i povoljnije cene. Na oko 400 pijaca u Srbiji svakog dana neposredno radi oko 80.000 ljudi.

Istovremeno ne možemo govoriti o investicionoj podršci i razvoju turističkih objekata i usluga poljoprivrednim proizvođačima bez zakonskog okvira, kojim će se otkloniti neki od ključnih problema koji su prisutni u oblasti turizma i ugostiteljstva.

Imajući u vidu stepen dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva u Republici Srbiji, stvorili su se uslovi da se ova oblast sistemski reguliše sa dva zakona – Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu, budući da je važećim Zakonom o turizmu regulisana oblast turizma i ugostiteljstva.

Cilj donošenja oba zakona je i usklađivanje sa zakonodavstvom EU i to sa direktivom koja se odnosi na organizovana putovanja i povezane turističke aranžmane, kao i sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine.

Za nas poslanike SVM je izuzetno važno što su u toku javne rasprave na Nacrt zakona o turizmu prihvaćene naše primedbe, koje su se odnosile na usklađivanje pojedinih odredbi Nacrta zakona o turizmu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine u delu koji se odnosi na predlaganja akta o proglašenju turističkog prostora na teritoriji AP Vojvodine, predlaganje člana Komisije za kategorizaciju turističkih mesta, dok će organizacija polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča i turističkog pratioca na području AP Vojvodine biti regulisano podzakonskim aktom čije je donošenje u nadležnosti ministra.

Kao prioritetan cilj za oba zakona navedena je potreba za smanjenje sive ekonomije. U izveštaju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj iz februara 2018. godine navodi se da je u 2017. godini najveći procenat privrednih subjekata koji posluju u zoni sive ekonomije u poljoprivredi i ugostiteljstvu, i to oko 20%.

Sledeći problem koji utiče na stepen sive ekonomije, posebno u delu domaće radinosti i seoskih turističkih domaćinstava, je propisana obaveza rada preko posrednika, preko lokalne turističke organizacije, turističke agencije ili drugog pravnog lica.

Nautičko turistička i lovno turistička delatnost obrađene su samo u segmentu koji se odnosi na pružanje ugostiteljskih usluga smeštaja. Novina je da lovno turističku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako kao korisnik lovišta ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje oblast lovstva.

Jedna od novina se odnosi na ugostiteljske usluge u ugostiteljskim objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu. Precizirani su uslovi pod kojima ugostitelj može da pruža ugostiteljske usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka u ugostiteljskom objektu domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva.

Takođe, novina je da se davanje u zakup kuće, stana, apartmana, sobe, ležaja ili drugog prostora koji je namenjen za smeštaj od strane pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica u periodu do 30 dana smatra pružanjem ugostiteljske usluge smeštaja.

Navedene odredbe koje se odnose na ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu, počinju sa primenom od 1. jula 2019. godine.

Mi poslanici SVM smatramo da su ove izmene potrebne i da ćemo sa izmenama ovih zakona unaprediti sektor turizma i nadamo se da ćemo poboljšati stanje u poljoprivredi.

Gospodine ministre Nedimoviću, ja sam često na terenu. Imao sam razne tribine. Poljoprivrednici i dalje najviše pitanja imaju oko penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednih proizvođača i kad će se to pitanje rešiti. Znamo da najveći problem predstavlja to što isti iznos plaća i onaj proizvođač koji gazduje na tri hektara i onaj koji gazduje npr. na 300 hektara i da je neophodno da obaveze poljoprivrednih proizvođača budu u srazmeri sa površinom obrađenog zemljišta i ostvarenim prihodima od poljoprivrede. Naravno, poljoprivrednici žele i veće subvencije, a tema je i registracija poljoprivrednih mašina, odnosno sam tehnički pregled, gde su rigorozni uslovi.

To su samo neke teme na koje treba da reagujemo. I dalje treba da radimo zajednički, da unapredimo položaj poljoprivrednika i svih onih koji žive u ruralnim sredinama. Smatram da smo na dobrom putu kroz izmene i ovih zakona.

Na kraju, želim još jednom da kažem da će poslanici SVM, odnosno mi poslanici SVM smatramo da su izmene zakona koje se nalaze na dnevnom redu pozitivne i da ćemo u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.
Poštovana predsednice, predsedništvo, predsednice Vlade i članovi Vlade, želeo bih da postavim pitanje u ime poslanika SVM i to predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić, a pitanje se tiče PIO poljoprivrednih proizvođača.

Naime, poslanici SVM se već godinama bave problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO, a mnogi ni zdravstveno osiguranje.

Ne želim da govorim o tome kolika su dugovanja poljoprivrednih proizvođača prema državi, ne želim ni da krivim ikoga za nastalu situaciju, samo želim da govorim o tome da je problem prisutan i mi iz SVM želimo da rešimo ovo pitanje.

Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na površini manjoj od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, već ih izdaju u zakup.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni i toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer, dva hektara nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Proizvođači, dakle, nemaju od čega da plate ove doprinose, to svako zna, ali na žalost, niko ne reaguje. Pitam vas, poštovana predsednice Vlade da li ste o ovom problemu razgovarali sa MMF, pošto su dugovanja planirani prihodi budžeta Republike Srbije, a država ne može da naplati ova sredstva, jer proizvođači jednostavno nemaju od čega da plate ove iznose? Interesuje nas šta možete kao predsednica Vlade da uradite po ovom pitanju, pošto je ovo jedno složeno interresorno pitanje?

Naime, u rešavanju ovog problema treba da se uključe i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija, kao i Poreska uprava i PIO fond.

Inače, rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključenom između SNS i SVM, iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i od dogovorenih prioriteta iz oblasti poljoprivrede skoro sve, ostalo je samo da reši ovo pitanje penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika.

Svakome je jasno da doprinose koje poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta, da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na sto hektara, ovo nema smisla, ne može da funkcioniše.

Šta je urađeno po ovom pitanju? Menjanje Zakona o PIO jedan član je u obavezi da plati ove iznose. Bilo je i reprograma 2014. i u 2016. godini. Formirana je i radna grupa. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovo pitanje?
Poštovana predsednice Vlade, hvala vam na datim odgovorima.

Ono što je važno za nas poslanike SVM, da omogućimo i reprogram npr. od 1. januara 2019. godine i da reprogram traje najmanje godinu dana. U 2016. godini reprogram je trajao svega nepunih četiri meseca. Bilo bi dobro sada da dođe opet do reprograma, i ono što je najvažnije, da omogućimo svim poljoprivrednim proizvođačima koji žele glavnicu odmah da isplate, da im otpišemo kamatu, a naravno, oni koji nemaju toliko sredstava da isplate glavnicu, njima da dozvolimo reprogram i da na rate uplaćuju iznose.

Trenutno poreska uprava, to je još jedan problem, poreska uprava svim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju dugove stavlja hipoteku na poljoprivredno zemljište. To je isto još jedan ogroman problem. Tako oni ne mogu da prodaju to zemljište. Moramo da pazimo na to šta radi poreska uprava, odnosno Ministarstvo finansija, jer ako se stavi hipoteka na to poljoprivredno zemljište i neko stavi to na licitaciju, to će stvoriti ogromne probleme. Moramo paziti da ne dođe do toga.

Moramo da vodimo računa o najmanjim proizvođačima, moramo napraviti razne kategorije, po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manje od 5 ha, nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda za plaćanje ovih doprinosa. Imamo stručnjake koje možemo da uključimo u rešavanje ovog problema. Stoga apelujemo na Vladu da u rešavanju ovih problema uključi tu radnu grupu, to je najvažnije, koja se bavi ovom temom. Tu smo i mi, poslanici SVM, spremni da učestvujemo u svemu tome. Samo vas molimo da što pre nađemo rešenje za ovaj problem.

Smatramo da će ovo biti dobro i za državu, ako rešimo sve ovo, jer se trenutno ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose. Ako rešimo ovaj problem, država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila. Hvala.
Hvala.
Poštovana predsednice, poštovana gospođo Brnabić, gospodine Nedimoviću, hvala još jednom na datim odgovorima. Samo želim da na kraju dodam još jedan primer i da kroz njega ukažem na to kako je trenutno stanje na terenu.
Imam slučaj iz Male Bosne, kod Subotice, gde je gospođa koja je nosilac poljoprivrednog gazdinstva ušla u reprogram i platila ceo iznos glavnice koja je bila više od 300.000 dinara. U tom trenutku, mislim da 2016. godine, koja je imala u tom trenutku, šta su joj rekli u Poreskoj upravi… Ona je izmirila sva dugovanja, platila je glavnicu. Nakon dve godine se ispostavilo da je ipak ostala dužna nekih 12.000 dinara i sad zbog administrativne greške Poreske uprave, Poreska uprava traži od nje da uplati i kamatu.
Šta je sad problem? Problem je u tome što kamata iznosi više od 200.000 dinara, jer po Poreskoj upravi ona nije platila ceo iznos glavnice. Glavnica je plaćena u roku. Sad sistem pokazuje da ipak treba da plati više, a ona je sad već probila rok i mora da plati kamatu. Međutim, u Poreskoj upravi joj kažu da oni ne mogu ništa, ali, na primer, ako pola kamate uplati onda će se ostalo praštati. To joj obećavaju.
Gospođa mi je rekla da se posle tih izjava, cenkanja, osećala kao da je na pijaci. Smatram da je ovako nešto nedopustivo. Molim vas, poštovana gospođo Brnabić, da proverite šta rade filijale Poreske uprave po Srbiji. Po mom mišljenju, Poreska uprava treba da izađe u susret građanima koji su u problemu i ako to bude tako i ako svi mi budemo zajedno radili na rešavanju ovog problema, onda ćemo i uspeti u tome. Mi vam stojimo na raspolaganju i hvala vam još jednom na datim odgovorima. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslanika SVM iznesem naše stavove o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu.

Tema koja povezuje set predloga zakona o strancima, o azilu i privremenoj zaštiti, o jedinstvenom matičnom broju građana, o izmenama Zakona o javnom redu i miru, o dopunama Zakona o državljanstvu, kao i izmenama i dopunama Zakona o policiji i Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je upravo zaštita, unapređenje ljudske bezbednosti. Razlozi za donošenje ovih zakona su prevshodno usklađivanje oblasti lične sigurnosti i bezbednosti celog društva sa evropskim standardima i korpusom pravnih tekovina EU, a drugi, ne bitan razlog, je usklađivanje određenih oblasti ne samo sa Ustavom Srbije iz 2006. godine, već i sa realnošću. Na primer, važeći Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana je donet pre 40-ak godina, 1978. godine. Prethodnih decenija se puno toga promenilo, pa je jedan broj država ukinuo JMBG i uveo lični identifikacioni broj ili su u istovremenoj upotrebi u nekim državama JMBG i lični identifikacioni broj.

Za poslanike SVM je važno da predlozi zakona koje je pripremilo MUP prate i primedbe Evropske komisije u realizaciji Poglavlja 24 – pravo, sloboda i bezbednost. Razlog zbog koga će poslanici SVM podržati ovaj set zakona jeste činjenica da će uvođenjem standarda i usklađivanjem sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti bezbednost građana Srbije biti veća, pravna država i vladavina prava će biti zaštićene, a Srbija će postati deo jednog zaista velikog sistema koji sve izazove rešava razmenom informacija i bliskom saradnjom sa zemljama, članicama EU. Sada ću pokušati da izdvojim, za nas najvažnije detalje predloženih zakona.

Poslanici SVM će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima zbog toga što u jednom delu predstavlja rezultat naših višegodišnjih zalaganja. Naime, gospodine ministre, još 2014. godine postavio poslaničko pitanje i zalagali smo se da se izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja reši veliki problem naših poljoprivrednika, a to je pitanje obavezne registracije priključnih poljoprivrednih mašina koje fabrički ne mogu ispuniti uslove registracije. Rešavanje ovog problema je navedeno i u koalicionom sporazumu SVM i SNS i izuzetno je dobro da ćemo izmenom zkona ispuniti ovo obećanje dato poljoprivrednicima.

Inače, ovo je stalno bila tema na terenu, na raznim tribinama. Doneto je i više hiljada potpisa u Ministarstvu poljoprivrede kojima su poljoprivredni proizvođači tražili da se menja zakon, odnosno da se priključne mašine koje fabrički ne mogu da se registruju izuzmu iz registracije. To su prese, to su velike prskalice, koje fabrički ne mogu ispuniti i ne mogu da prođu tehnički pregled. Problem je bio da ove mašine nisu mogli prođi tehnički pregled jer jednostavno fabrički nisu ispunili neke kriterijume, na primer nisu imali kočnice, ni signalizaciju. Reč je o priključnim mašinama sa kojima se radi na poljoprivrednom zemljištu, isključivo na kojima se radi na poljoprivrednom zemljištu i nigde u EU ih ne registruju. Drugi deo problema smo rešili još ranije, to je bila registracija onih mašina u poljoprivredi koja nisu imale poreklo, odnosno poljoprivrednici nisu imali račune od pre 30, 40 godina o kupovini, do kraja 2015. godine svako je mogao da registruje ta vozila za koja nisu imala adekvatnu dokumentaciju.

Dakle, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da se ne moraju registrovati priključna vozila za traktor namenjen za obavljanje radova. To je ogroman uspeh za nas.

Važna novina je da redovnom šestomesečnom tehničkom pregledu ne podležu traktori, priključna vozila za traktor, radne mašine i motokultivatori, ostaje samo godišnji tehnički pregled. Takođe za radne mašine se izdaju registracione nalepnice u trajnom važenju. Sve ovo će doneti uštede, umanjiti izdatke poljoprivrednicima s obzirom da po važećem zakonu podležu godišnjem i šestomesečnom pregledu vozila. Ta odredba je od značaja, imajući u vidu da je shodno podacima iz popisa poljoprivrede 2012. godine u Srbiji popisano skoro 600.000 traktora u vlasništvu poljoprivrednih proizvođača.

Još jedan detalj vezan za Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja, u obavezi sam da javnost upoznam da je u razgovorima sa ljudima na terenu bilo primedbi na visinu novčanih kazni za pojedine prekršaje, ali smo mišljenja da bi bilo dobro videti rezultate primene samog zakona i sagledati efekte, pa onda eventualno predložiti da se kaznena politika uskladi sa realnošću.

Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, podržavaju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom redu i miru, u delu pooštravanja novčane kazne, napajanje pirotehničkih proizvoda, najpre zbog toga što je to pitanje sigurnosti, najčešće dece i mladih, ali je to i pitanje odgovornosti i bezbednosti celog društva.

Svedoci smo da nekontrolisana prodaja i nepravilno rukovanje pirotehničkim sredstvima, proizlaze posledice koje osećaju porodice i vršnjaci, a u saniranje posledica su uključeni i zdravstvo, policija, komunalne službe. Prema ovom Predlogu zakona za napajanje pirotehničkih proizvoda, kojima se narušava javni red i mir i ugrožava sigurnost građana, novčana kazna se povećava sa dosadašnje donje granice sa 10.000 dinara na 50.000 dinara, a gornja granica sa 50.000 dinara na 100.000 dinara.

Što se tiče pucanja iz vatrenog i drugog oružja ili imitacija oružja, kojim se narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana, povećava se donja granica novčana kazna sa 50.000 dinara na 100.000, što isto, naravno, podržavamo.

Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, pozdravljaju činjenicu da Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, nisu menjane odredbe važećeg zakona, naime u januaru 2016. godine su usvojeni amandmani Saveza vojvođanskih Mađara, da prilikom zasnivanja radnog odnosa MUP vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju jezika i pisma, koje je u službenoj upotrebi na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju je obrazovana organizaciona jedinica u kojoj lice zasniva radni odnos radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini.

Koristim ovu priliku da ukažem na činjenicu da ponekad nije lako prevesti zakonske odredbe u stvarnost. Tako smo u avgustu prošle godine svedočili činjenici da je raspisan konkurs za sto vatrogasaca u 46 opština u Srbiji, među kojima su Novi Sad, Senta, Sečanj, Žitište, Čoka, Novi Kneževac, Ada, Kanjiža, Bačka Topola, Bač, Kovačica itd. budući da je sastavni deo važećeg Zakona o policiji prihvaćen amandman Saveza vojvođanskih Mađara, koji se tiče posebnih uslova zasnivanja radnog odnosa, da se samo za pojedina radna mesta koja su utvrđena aktom o sistematizaciji može propisati da lice koje zasniva radni odnos u MUP-u ima isključivo državljanstvo Republike Srbije, svedoci smo da je nakon 17 radnih nedelja, koliko je trajala višemesečna provera i osposobljavanje, značajno već i broj budućih vatrogasaca, pripadnika nacionalnih manjina popunilo redove vatrogasnih brigada u celoj Srbiji.

Povodom ovog pitanja smo bili u kontaktu sa predstavnicima MUP-a, sa državnim sekretarom gospodinom Miličkovićem, i mi sami unutar naše zajednice smo radili na tome da se što više mladih i sposobnih ljudi prijavi, učestvuje na ovim konkursima. Saradnja po ovom pitanju je bila odlična.

Gospodine ministre, zahvaljujemo vam se na otvorenosti. Siguran sam da je po ovom konkursu za vatrogasce, primljeno više pripadnika nacionalnih manjina nego prethodnih 20 godina ukupno.

Pre par dana je završen još jedan važan konkurs. Ministarstvo unutrašnjih poslova je 26. januara raspisao konkurs za upis 400 polaznika u Centar za osnovnu obuku policijsku u Sremskoj Kamenici za potrebe policijske uprave za Grad Beograd.

Takođe istog dana, raspisan je i konkurs za upis 250 polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku i to za potrebe, između ostalih, i za nas jako važni policijskih uprava i to u Pančevu, Subotici, Kikindi, Somboru, Zrenjaninu i Novom Sadu.

Gospodine ministre, nadam se da ćemo zajednički uraditi sve kako bi što više pripadnika nacionalnih manjina uspešno konkurisalo za policajce. To je izuzetno značajno za multietničke sredine.

Mada poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, podržavaju Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana i važno je da se nakon 40 godina donese zakon usklađen sa realnošću, ali ukazujemo na činjenicu da je verovatno već vreme da se razmisli i o usklađivanju jedinstvenog identifikacionog broja sa međunarodnom metodologijom EU. Naime, međunarodni propisi nalažu da se zaštite lični podaci građana, kao i da se uvede jedinstvena identifikacija koja broji cifre u identifikacionom broju, ograničava na 12.

Veliki broj institucija rukuje ličnim podacima građana, a procene su da su one napravile milion baza podataka. Predlog poslanika Saveza vojvođanskih Mađara je da se u krivično zakonodavstvo uvede krivično delo krađe identiteta.

Takođe, za poslanike SVM je od posebnog značaja činjenica da se Predlogom zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, olakšava našim starim sugrađanima koji nisu uspeli da u zakonom utvrđenom roku do 31. decembra 2016. godine, zamene lične karte. Postupak zamene trajno važeće lične karte biometrijskim ličnim kartama.

Predlogom zakona se predviđa da u državljanstvu Republike Srbije može biti primljen državljanin SFRJ i državljanin druge republike, ranije SFRJ, odnosno državljanin druge države nastale na teritoriji Socijalističke Federacije Republike Jugoslavije, koji na dan 31. decembra 2016. godine i na dan podnošenja zahteva ima prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, kako bi se omogućilo da po olakšanim uslovima steknu državljanstvo Republike Srbije.

Poslanici SVM smatraju značajnim i donošenje zakona o strancima, o azilu i privremenoj zaštiti, kao i graničnoj kontroli, posebno imajući u vidu preporuke iz izveštaja Evropske komisije o realizaciji akcionog plana za Poglavlje 24.

Poslanici SVM će podržati ove predloge zakona zbog toga što smatramo da će predložena rešenja omogućiti da Republika Srbija zadrži visok nivo u poštovanju međunarodno prihvaćenih standarda u oblasti ljudskih prava, uz istovremeno očuvanje bezbednosti svih njenih građana.

Nema sumnje da je u oblasti migracija Srbija shodno svojim mogućnostima značajno doprinela upravljanju prilivom migranata, da je odigrala aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasno je sarađivala sa susednim zemljanima i članicama EU.

Što se tiče migrantske krize, podsetio bih sve vas da smo u ovom visokom Domu, mi iz SVM prvi ukazali na ovaj problem kada je šef naše poslaničke grupe, gospodin Balint Pastor, još pre dve i po godine, govorio o tome da potrebno pre svih zaštiti građane Srbije i njihovu imovinu.

Zbog one njegove izjave su nas tad nazvali fašistima a ne manje negativnu reakciju je izazvala izgradnja ograde na granici sa Mađarskom, što je, složićete se sa nama, na kraju praktično dovelo do zatvaranja balkanske rute i činjenice da se drastično smanjio priliv migranata i da su oni počeli da traže alternativne puteve i da nas obilaze.

Smatramo da je izuzetno značajno sprečavanje ilegalnih migracija i krijumčarenje ljudi. Pozdravljamo i rad združenih snaga Vojske i policije Srbije. dakle, stavovi SVM su od početka migrantske krize poznati i nepromenjeni. Vladi Republike Srbije na prvom mestu treba da bude bezbednost građana. Ne može osporiti da se Vlada Srbije uspešno bori i sa tim globalnim problemom. Uprkos tome što je kroz našu teritoriju prošlo oko milion migranata u poslednje dve i po godine nije došlo do ozbiljnog narušavanja bezbednosti naših građana. Savez vojvođanskih Mađara će na tome insistirati i u budućnosti.

Podsećam i da je SVM od samog početka migrantske krize sa dozom rezerve gledao na osnivanje prihvatnih centara za migrante u lokalnim samoupravama, gde pripadnici nacionalnih manjina žive u većem broju, jer je po Ustavu Republike Srbije zabranjeno preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menjanje nacionalnog sastava stanovništva.

Savez vojvođanskih Mađara je stava da migrantska kriza predstavlja jedan od najvećih izazova za EU u njenoj istoriji i da je stoga neophodno definisati zajedničku evropsku politiku i pronaći jedinstveno evropsko rešenje. Ovo je pitanje koje zahteva ozbiljan i koordinisan stav svih članica EU.

Smatramo da je potrebno da Srbija učestvuje u razgovorima na svim nivoima, kako bi pomogla u kreiranju regionalnih mehanizama za upravljanje migrantskom krizom.

Na kraju, želim još jednom da ponovim da ćemo podržati predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Smatramo da će donošenje, odnosno izmene i dopune seta predloženih zakona, svakako poboljšati pitanje očuvanja i unapređenja ljudske bezbednosti. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – Partija za demokratsko delovanje smatra da donošenje seta obrazovnih zakona, i to Predlog zakona o dualnom obrazovanju i predlozi izmena i dopuna zakona iz oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja koje danas razmatramo, predstavlja važan korak u usklađivanju sa Strategijom Evropa 2020, usklađivanje sa Strategijom pametnog, održivog i inkluzivnog rasta.

Izazov koji stoji pred svima nama je kako da pametnom politikom obrazujemo kompetentne učenike, da im učinimo dostupnim znanja, veštine, stavove i vrednosti, a to su ključni elementi razvoja jednog društva i, na koncu, kako da zadržimo talentovane, stručne i kreativne ljude, koji će kreirati društvo, znanje, inovacije i nove tehnologije.

Donošenje ovog seta obrazovnih zakona je važan korak u obrazovnim formama, ali moram da istaknem da pored niza razloga za donošenje ovih zakona, usklađivanje sa krovnim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, unapređenje kvaliteta efikasnosti i efikasnosti svih nivoa obrazovanja i vaspitanja, obezbeđivanje unapređivanja kvaliteta, dostupnosti i pravednosti svih nivoa obrazovanja i vaspitanja, kao ključni razlog vidimo učenje zasnovano na razvoju ključnih kompetencija.

Razvijanje kompetencija podrazumeva razvijanje pozitivnog odnosa učenika prema obavezama, razvijanje saveti i odgovornosti za preuzete obaveze, kao i razvoj pozitivnog odnosa prema timskom radu i preduzetništvu.

U cilju unapređenja kvaliteta obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara su predložili amandmane na predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i na Predlog zakona o dualnom obrazovanju, a koji imaju za cilj unapređenje vaspitno-obrazovnog rada za pripadnike nacionalnih manjina, na jeziku i pismu nacionalne manjine, preciznije regulisanje korišćenja jezika nacionalne manjine u ostvarivanje vaspitno-obrazovnog rada.

Takođe, amandmanima smo reagovali u smislu dodavanja podataka koji se tiču određivanja obrazovnog statusa deteta, učenika i odraslog. Mišljenja smo da su podaci o nacionalnoj pripadnosti, podaci o jeziku na kojem je stečeno osnovno, srednje i visoko obrazovanje, o prethodno završenom programu obrazovanja i vaspitanja, odnosno nivo obrazovanja na maternjem jeziku, od značaja za evidencije koje vode javne isprave koje izdaju predškolske ustanove, odnosno osnovna i srednja škola.

Treće, mišljenja smo da ukoliko se plan i program nastave učenja ostvaruje na jeziku nacionalne manjine u programu dualnog obrazovanja, da je važno precizirati obavezu poslodavca da organizuje i realizuje učenje kroz rad na jeziku te nacionalne manjine, kao i da instruktor poznaje jezik nacionalne manjine kojom se ostvaruje plan i program nastave i učenja.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje je stava da je važno uskladiti ovaj set obrazovnih zakona ne samo sa krovnim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, već i sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina koji u članu 13. predviđa da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama predškolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja.

Četvrto, za Poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara i Partije za demokratsko delovanje je važno da su rešenja predložena ovim zakonom u skladu sa ovlašćenjima nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i odredbama Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, posebno u delu koji se odnosi na poverene poslove AP Vojvodini.

Dakle, predlozi seta obrazovnih zakona poštuju zakonske odredbe o poverenim poslovima, davanje saglasnosti za realizaciju nastave i ostvarivanje školskog programa na jezicima nacionalnih manjina za manje od 15 učenika, po pribavljenom mišljenju odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine, priznavanje strane školske isprave, postupak priznavanja strane školske isprave, vođenje evidencije i čuvanje dokumentacije o priznavanju strane školske isprave, davanje saglasnosti na broj učenika radi sticanja specijalističkog odnosno majstorskog obrazovanja, stručne osposobljenosti, prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije.

Obrazovne reforme i predlozi zakona koji su pred nama se mogu razumeti samo kao deo šireg procesa usklađivanja sa evropskim vrednostima i standardima.

Za Poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara i Partije za demokratsko delovanje je važno da su predlozi zakona saglasni tematskim komentarima Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina od tematskog komentara koji se odnosi na obrazovanje, do tematskog komentara koji se odnosi na pravo pripadnika nacionalnih manjina, ne samo identifikaciju.

U duhu tematskih komentara Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, predložili smo amandmane koji podrazumevaju kontekstualno šire shvatanje obrazovanja. Pod pojmom obrazovanja podrazumevamo ne samo obavezan osnovni školski sistem, već predškolsko i više obrazovanje, istraživanje, stručno obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje profesionalnih grupa i obrazovne aktivnosti van redovne školske nastave.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje važnim razlogom za donošenje ovih zakona vidi povećanje obuhvata dece i obezbeđivanje dostupnosti svih nivoa obrazovanja.

U širem kontekstu, povećanje obuhvata dece i obezbeđivanje dostupnosti uspostavljanja socijalnog partnerstva usmerenog na povezivanje obrazovanja i tržišta rada kroz zakonodavni i institucionalni okvir sistema nacionalnog okvira kvalifikacija, jesu pretpostavke smanjene stope siromaštva.

Kao značajan korak u podršci reformama obrazovnog sistema u Srbiji kao prvi sporazum EU ove vrste sa nekom od zemalja zapadnog Balkana krajem septembra 2017. godine Republika Srbija je potpisala sa Evropskom komisijom ugovor o realizovanju projekta obrazovnih reformi, za šta je EU izdvojila 27,4 miliona evra bespovratnih sredstava za period od 2017. do 2019. godine.

Projektom je planirano da će oko 40 hiljada nastavnika u Srbiji biti trenirano u skladu sa novim modernim programima, što će studentima obezbediti visoko kvalitetna predavanja i da će istovremeno četiri hiljade nastavnika, koji predaju na jezicima nacionalnih manjina, dobiti specijalne treninge, a posebni udžbenici na manjinskim jezicima biće štampani.

Kada govorimo o dodatnim treninzima za nastavnike podsećam na aktivnost iz Manjinskog akcionog plana, da je razvijanje programa stručnog usavršavanja nastavnika i saradnika, koji izvode nastavu na jeziku nacionalnih manjina i u Izveštaju o realizaciji manjinskog akcionog plana za aktivnosti, koji dospevaju zaključno sa drugim kvartalom 2017. godine se navodi da će Radna grupa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, formirana u junu 2017. godine, izraditi novi pravilnik o stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.

Kao deo ovih aktivnosti i Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu u okviru Centra za usavršavanje nastavnika realizuje programe za stručno usavršavanje nastavnika i saradnika koji izvode nastavu na jeziku nacionalnih manjina.

Takođe, u okviru ovog centra izvode se akreditovani seminari za nastavnike i saradnike koji izvode nastavu na jeziku nacionalnih manjina.

Dozvolite mi da govorim malo o brojevima i statistici. Ukupan obuhvat dece uzrasta od tri do pet, šest godina je nizak u poređenju sa drugim Evropskim zemljama, kao i ciljevima strategije raznih obrazovanja u Republici Srbiji od 2020. godine. Naime, dok prosečno učešće dece uzrasta od četiri godine do polaska u osnovnu školu u 28 zemalja EU u 2012. godini iznosi oko 94%, u Srbiji je to bio slučaj za oko 74% dece navedenog uzrasta. Ohrabruje da je ukupan procenat obuhvata dece predškolskog uzrasta u stalnom porastu, dok je 2002. godine 32% dece bilo obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem, u školskoj 2016-2017. godini obuhvaćen 52, 53%.

Imajući u vidu demografske projekcije, populacija dece predškolskog uzrasta se smanjuje neprekidno po stopi do 1% godišnje, potrebno je dobro planiranje novih kapaciteta predškolskih ustanova kako bi se izbegao nesklad između dostupnih kapaciteta i broja predškolske dece.

U 28 opština u Vojvodini pripremni predškolski program realizuje se na dva jezika, u šest opština gradova realizuje se na tri jezika, na srpskom, mađarskom i slovačkom u gradu Novom Sadu i u opštini Kovačica, na srpskom, mađarskom i rumunskom u gradu Zrenjaninu i u opštini Žitište, na srpskom, mađarskom i rusinskom u opštini Kula, dok se na srpskom, mađarskom i hrvatskom pripremni predškolski program realizuje na teritoriji grada Subotice.

Ono što zabrinjava je smanjenje broja dece u pripremnom predškolskom periodu iz godine u godinu. S druge strane, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku obuhvaćeni srednjoškolskim obrazovanjem dece, srednjoškolskog uzrasta iznosi 85,4%. Evidentno je i osipanje pre završetka srednjeg obrazovanja i ono iznosi 3,21% u trogodišnjem i 1,29% u četverogodišnjem srednjoškolskom obrazovanju, što na nivou celokupnog srednjoškolskog obrazovanja predstavlja stopu odustajanja od 1,54%.

Kada govorimo o odeljenjima sa malim brojem polaznika u srednjim školama, ministarstvo je u školskoj 2017/18. godini odobrilo otvaranje mađarskih odeljenja, apotekarski tehničar u Hemijsko-tehnološkoj školi u Subotici, u Somborskoj gimnaziji „Veljko Petrović“ i Ekonomskoj školi smer kuvar, u Umetničkoj školi „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu i u Hemijsko-prehrambenoj školi u Čoki otvaranje kombinovanog odeljenja smera mesar i pekar.

Pripremni predškolski program i obrazovno vaspitni rad u Vojvodini u osnovnim i srednjim školama pored srpskog, ostvaruju se i na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku, dvojezični u nacionalno mešovitim sredinama. U AP Vojvodini nastava na jezicima nacionalnih manjina, nacionalnih zajednica organizovano je u 43 srednje škole, sa sedištem u 17 lokalnih samouprava, u 12 gimnazija, u 27 stručnih škola, u dve mešovite škole i u dve umetničke škole na mađarskom jeziku.

Dakle, u školskoj 2015/16. godini na teritoriji AP Vojvodini od 466 redovnih osnovnih i srednjih škola, u 20, a u 138 škola pored srpskog jezika nastava je realizuje još na jednom ili dva manjinska jezika. Ukupno u 158 škola pored srpskog nastavnog jezika postoji neki od manjinskih jezika. U školskoj 2015/16. godini u 1240 osnovnih škola na teritoriji Republike Srbije nastava se izvodi na srpskom nasavnom jeziku, na jeziku osam nacionalnih manjina, albanskom, bugarskom, bosanskom, mađarskom, rumunskom, slovačkom i hrvatskom, kao i kombinovana na srpskom jeziku i jeziku nacionalne manjine.

Da polako zaključim, gospodine ministre, želim još jednom da podvučem da će poslanička grupa SVM i Partija za demokratsko delovanje podržati predloge zakona i očekujemo da ćete pokazati otvorenost po pitanju prihvatanja naših amandmana, čiji je cilj usklađivanje ovih predloga sa usvojenim krovnim zakonom i ostalim spomenutim zakonima. Drago nam je što smo u prošlom periodu sa vam izgradili izuzetno dobru saradnju i nadamo se da ćete i po pitanju ovih naših predloga biti otvoreni. Hvala na pažnji.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi jedan od najvažnijih zakona kada je poljoprivreda u pitanju. Zakon o poljoprivrednom zemljištu je značajan za sve naše poljoprivrednike, a i za građane Republike Srbije i u ime poslaničke grupe SVM i Partije za demokratsko delovanje želim da iznesem naše stavove o ovom važnom pitanju.

Pre dve godine smo u ovom visokom domu menjali Zakon o poljoprivrednom zemljištu kada su glavni razlozi za promenu zakona bili da se otklone određeni problemi, nedostaci u primeni zakona. Tada su uvedena nova rešenja kojima se omogućilo bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Republike Srbije. Tada smo rekli da je poljoprivredno zemljište privredno bogatstvo i dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Smatram da zbog toga ima izuzetno veliku ulogu i veliki značaj. Kod poljoprivrednih proizvođača ova tema izaziva najveće interesovanje, pitanje vlasništva poljoprivrednog zemljišta, odnosno korišćenje zemljišta uvek izaziva najveće interesovanje kod proizvođača. Ako kažem da je u mom okruženju, u Vojvodini, 50% građana na neki način povezano sa ovom oblašću, onda je svima jasno da je ova tema ozbiljna i jako važna.

Donošenje predloga zakona je važno zato što predstavlja pitanje odgovornosti i moralnog prava naše generacije da raspolaže poljoprivrednim zemljištem koje predstavlja bazu za održivi razvoj narednih generacija. Postavlja se pitanje vrednosti koje želimo sačuvati kada je u pitanju poljoprivredno zemljište. Za formiranje 60 centimetara zemljišta potreban je jedan i po milion godina, što znači 20 hiljada generacija prosečne starosti od 75 godina. Poljoprivredno zemljište je proizvodno i ekonomski najvažnija kategorija raspoloživog zemljišta koje predstavlja praktično neobnovljivi prirodni resurs. Moramo biti pažljivi i osetljivi kada je poljoprivredno zemljište u pitanju, jer od zemljišne politike mnogo zavisi.

Moramo svi mi zajednički da mislimo unapred, jer jednostavno ne znamo kakvi izazovi nas čekaju u predstojećim decenijama, ne znamo da li će biti dovoljno hrane, na primer za par decenija, nije svejedno šta i na koji način proizvodimo i nije svejedno ni to ko upravlja ovim prirodnim resursom i na koji način.

Poslanička grupa SVM već godinama prati situaciju vezano za zemljišnu politiku. Balint Pastor, šef naše poslaničke grupe, je pre četiri godine, 26. decembra 2013. godine, u svom pitanju predsedniku i potpredsedniku Vlade već spomenuo da se možda na prvi pogled može pomisliti da se radi o pitanju iz oblasti poljoprivrede, ali se radi o strateškim pitanjima, o političkim pitanjima kada je zemljište u pitanju.

Balint Pastor je već tada rekao da po SVM treba predvideti da poljoprivredno zemljište može da kupuje samo neko ko je registrovan i poljoprivredni proizvođač, koji ima prebivalište određeni broj godina na području katastarske opštine itd. Pitanje je tada glasalo šta želi da učini Vlada Republike Srbije, jer po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u članu 63. Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji državljana država članica EU od 1. septembra 2017. godine mogu da stiču pravo svojine nad poljoprivrednim zemljištem u Republici Srbiji, pod kojima to mogu učiniti i državljani Republike Srbije i to treba nekako sprečiti, odnosno ograničiti.

Nije tadašnja Vlada, kao ni ova Vlada kriva za nastalu situaciju. Međutim, na nama je da na neki način ovo ipak ograničimo, odnosno da zaštitimo naše interese, da sačuvamo naše prirodno bogatstvo. Ni jedna država koja je želela da postane članica EU to nije dopustila državljanima državama članica EU nekoliko godina pred pristupanje u EU, nego su to učinili nekoliko godina nakon punopravnog članstva. Izneo bih samo nekoliko primera, Republika Poljska je ispregovarala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju na način da tu mogućnost mogu da stiču državljani EU 12 godina nakon pristupanja Republike Poljske EU. U Češkoj je to 10 godina nakon pristupanja, kao i u Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Slovačkoj itd. U slučaju Srbije, za par dana stupa na snagu ovaj deo sporazuma, a mi smo još daleko od punopravnog članstva u EU.

Naravno, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju se ne može menjati, to je prihvaćeno i mi se moramo držati toga. Međutim, uvek treba paziti da nekršeći Sporazum nađemo mesto za interese naših poljoprivrednih proizvođača. Pre dve godine kada smo menjali zakon i onda smo pričali o ovom problemu i predložili smo slična rešenja koja sada stoje u Predlogu zakona. Inače, tada najviše pitanja poljoprivrednih proizvođača su bila vezana za prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta, jer se nije znalo kakve će posledice imati na njih sama odredba kroz koju se daje mogućnost investitorima da uzmu u zakup poljoprivredno zemljište na 30 godina.

Tada smo rekli da je bitno da Republika Srbija ni u kom slučaju ne izgubi pravo nad vlasništvom poljoprivrednog zemljišta, jer je poljoprivredno zemljište prirodno bogatstvo koje će biti prirodno bogatstvo i za 350 godina, ako se sa njima upravlja na način kako treba.

Svaka država u okruženju čuva svoje prirodno bogatstvo, svoje poljoprivredno zemljište, znajući da će hrana biti najveća vrednost u sledećim decenijama. Smatram da država Srbija to isto treba da ima na umu i drago nam je da ova Vlada, na čelu sa gospođom Brnabić, i ministar poljoprivrede gospodin Nedimović drže svoju reč i vode brigu o tome šta je obećano u ekspozeu. Obećano je da će država Srbija sačuvati svoje prirodno bogatstvo i to sada upravo i činimo.

Treba da naglasim da mi, poslanici SVM, nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog stranog investitora, jer smatramo da su investicije dobrodošle, da su neophodne i da bismo bez spoljne infuzije kapitala, bez razvoja privrede i poljoprivrede tapkali u mestu još decenijama. Međutim, uvek smo naglašavali u ove četiri godine, od kada je Sporazum stupio na snagu, ovaj deo sporazuma, da treba da preciziramo ko i na koji način može steći pravo vlasništva nad zemljištem, na prvenstvo zakupa, odnosno da preciziramo koje zemljište i na koji način može da se da strancima.

Pre dve godine smo podržali kupovinu zemljišta u državnoj svojini za naše proizvođače i to za mala poljoprivredna gazdinstva koja gazduju na do 30 hektara poljoprivrednog zemljišta. Do tada ovakvu mogućnost nisu imali naši proizvođači, smatramo da je u budućnosti izuzetno važno da ovu mogućnost imaju i dalje. Naravno, naši proizvođači koji gazduju na manjim površinama, jer oni samo tako mogu da opstanu, a istovremeno, kroz izmene zakona sada ih dodatno štitimo, jer u praksi ograničavamo strancima kupovinu zemljišta.

Pre dve godine su prihvaćeni naši amandmani koji su išli u pravcu da se vodi računa i o tome ko i na koji način može da uzme u zakup poljoprivredno zemljište, znači da u roku od tri godine neko ima aktivan status, odnosno da živi u istoj katastarskoj opštini, katastarskoj jedinici gde se zemljište uzima u zakup. Kod kupovine tu je povećano na pet godina, što je isto jako dobro i sa ovim Predlogom zakona koji se nalazi na dnevnom redu štitimo ne samo državno, nego i zemljište u privatnom vlasništvu.

Naravno, kada je poljoprivredno zemljište u pitanju, ne smemo da ne govorimo i o problemima oko restitucije istog i o čemu se, nažalost, ne govori dovoljno. Poslanička grupa SVM i PDD otvoreno se zalaže za to da država vrati oduzetu imovinu i ako može da to uradi što brže. Zna se na koliko hektara su predati zahtevi i zna se koliko hektara ima država u svom vlasništvu. Treba otvoreno da kažemo da je znatno manje traženo nazad nego što država ima, pa treba sve vratiti pravim vlasnicima i neka oni odluče šta će sa njime, da li će obrađivati, da li će prodavati ili izdati. Treba da kažem da poslanici SVM smatraju da je zemljište koje je predmet restitucije se ni u kom slučaju ne sme prodavati. Naravno, to stoji u zakonu i to maksimalno podržavamo.

Da se vratimo na Predlog zakona koji se nalazi na dnevnom redu i Sporazumu o stabilizaciji. Šta piše u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju? Naime, članom 63. stav 2. Zakona o potvrđivanju Sporazuma uređeno je da će po stupanju na snagu ovog Sporazuma Srbija da dopusti državljanima država članica EU da stiču svojinu nad nepokretnostima u Srbiji uz potpunu, celishodnu primenu postojećih postupaka. U periodu od četiri godine od stupanja na snagu ovog Sporazuma Srbija će postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo, koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji, kako bi državljanima članica EU osigurala isti tretman kao i svojim državljanima.

Ukoliko pogledamo evropska iskustva u oblasti prodaje poljoprivrednog zemljišta, vidimo da različita zakonodavstva uglavnom uvode tri vrste ograničenja. Prava se tiču vrsta zemljišta i propisuju da je zabranjeno prodavati nacionalne resurse, poput mineralnih izvora i sličnih strateških resursa. Druga se tiču načina korišćenja. Na primer, u Nemačkoj se raskida ugovor o kupoprodaji ako se obrađuje zemlja. Treće se odnosi na kupca poljoprivrednog zemljišta. Ograničenja se tiču maksimalnog broja hektara koje neko može kupiti, preko obaveznog prebivališta, do neophodnog prethodnog iskustva u poljoprivredi.

Treba da kažem još jednom zbog javnosti da, nažalost, Srbija po ovom pitanju nema prostora za drugačiju primenu Sporazuma i mi kao država moramo to da poštujemo. Međutim, kroz zakonske odredbe možemo da pooštrimo kriterijume za sticanje prava kupovine zemljišta i u ovom zakonu je upravo to i urađeno.

Imajući u vidu da uslovi za sticanje svojine nad nepokretnostima, poljoprivrednim zemljištem državljanina država članica EU u skladu sa narednim sporazumom predstavljaju materiju koju je moguće urediti samo zakonom, izrađen je ovaj predlog zakona i predloženo je njegovo donošenje. Kroz ova rešenja ćemo u praksi uspeti da na primer do 2027. godine odložimo kupovinu poljoprivrednog zemljišta za građane EU. Naravno, slična praksa postoji i u raznim državama članicama EU, svako čuva svoje na sve moguće načine. Smatramo da to treba da uradimo i mi.

Izmena se odnosi na član 1. stav 4. važećeg Zakona, kojim je propisano da vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko, odnosno pravno lice, pa u cilju usklađivanja sa odredbama Zakona o potvrđivanju Sporazuma pomenuti stav 4. propisuje da strana fizička i pravna lica ne mogu da budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Međutim, ovim zakonom nisu navedeni uslovi pod kojima pravno lice može biti vlasnik poljoprivrednog zemljišta, već samo uslovi za fizička lica.

Šta stoji u Predlogu zakona – državljanin države članice EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini može steći pravnim poslom, uz naknadu ili bez naknade, pod uslovima propisanim ovim zakonom, poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini lice može steći ako je najmanje 10 godina stalno naseljen u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta, obrađuje najmanje tri godine poljoprivredno zemljište koje je predmet pravnog posla, uz naknadu ili bez naknade, ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj, bez prekida najmanje 10 godina i ako ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Pozitivno je i to da po predlogu Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, koji je predmet pravnog posla, gde pravo preče kupovine odobrava Vlada na predlog Komisije, u skladu sa ovim zakonom. Dobro je i to da lice može steći svojinu najviše na dva hektara poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.

Pozdravljamo predlog da se odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove za sticanje poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini od strane državljana država članica EU ne primenjuju u slučaju povraćaja imovine, koje se vrši u skladu sa zakonima kojima se uređuje vraćanje oduzete imovine bivšim vlasnicima.

Mišljenja smo da će predložena izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu imati smisla samo u svetlu dugoročnog planiranja i otvaranja novih ekonomskih perspektiva, te strateškog promišljenog daljeg razvoja, ne samo poljoprivrede, već celog društva.

Stav poslaničke grupe SVM, Partija za demokratsko delovanje je da su predložena rešenja u uslovima sticanja poljoprivrednog zemljišta u duhu postojećih evropskih rešenja, kao i da će dolazak jednog broja novih vlasnika doneti nove tehnologije i znanja i doprineti poboljšanju konkurencije u Srbiji. Činjenica je i da se u poljoprivredi pozitivan trgovinski bilans značajno povećao u poslednje dve godine i pored brojnih sumnji koje su iskazane zbog politike liberalizacije koja se sprovodi shodno SSP-u.

U 2016. godini pozitivan trgovinski bilans Srbije sa EU za osnovne poljoprivredne proizvode iznosio je više od 440 miliona evra, 12% više nego u 2015. godini. Poslanička grupa SVM, Partija za demokratsko delovanje podržava predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, polazeći od činjenice da suština problema koje treba da rešimo nije samo pitanje prodaje zemlje stranim državljanima, već pitanje perspektive kako osnažiti ekonomski položaj poljoprivrednika, kako rešiti problem depopulacije sela demografskog starenja.

Ono što je najbitnije je da kroz ovo zakonsko rešenje Srbija ispunjava obaveze iz sporazuma, a ujedno i štiti interese naših državljana, odnosno poljoprivrednih proizvođača, što stoji i u našem koalicionom sporazumu sa SNS.

Na kraju samo još želim dve teme da spomenem ministru i da iskoristim priliku da postavim neka pitanja. Prvo pitanje je vezano za sušu. Ono što me interesuje, jeste kad mogu proizvođači da računaju na neke mere koje će u nekom delu smanjiti njihove gubitke, odnosno šta Ministarstvo planira da preduzme i kako želi da pomogne poljoprivrednicima u ovoj ekstremno sušnoj godini?

Drugo pitanje je vezano za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Gospodine ministre, ono što nas interesuje jeste da li postoji šansa da u toku ove godine rešimo problem dugova naših poljoprivrednika i da menjamo Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, deo koji se odnosi na poljoprivredne proizvođače? Obećali ste i dosta je urađeno po ovom pitanju, ali nas interesuje kad možemo da očekujemo dalje pomake.

Na kraju treba da ponovim još jednom da u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu možete da računate na podršku SVM i Partije za demokratsko delovanje. Hvala.