ARPAD FREMOND

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1981. godine u Bačkoj Topoli.

Osnovnu školu je završio u Pačiru, a nakon toga školovanje nastavlja u Bačkoj Topoli u Poljoprivrednoj srednjoj školi, na smeru veterinarskog tehničara. Maturirao je 2000. godine i studije nastavlja na subotičkom odeljenju Pedagoškog fakulteta u Somboru, gde diplomira 2004. U istoj instituciji u školskoj 2010/11. godini brani svoju master diplomu.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2000. godine. Jedan je od osnivača Omladinskog foruma Saveza vojvođanskih Mađara. Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine postaje narodni poslanik republičkog Parlamenta u trećem mandatu, a izabran je i na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine .

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je postao narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 12:26

Osnovne informacije

  • Savez vojvođanskih Mađara
  • Pačir
  • Bačka Topola
  • 04.12.1981.
  • profesor

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u toku današnje rasprave mogli ste čuti stavove poslanika SVM u Predlogu zakona koji se nalazi na dnevnom redu.

Dozvolite mi da u preostalom vremenu naše poslaničke grupe govorim o temi poljoprivrede, u kontekstu rebalansa za 2020. godinu.

Iz Predloga se jasno vidi da je planirano znatno više sredstava za poljoprivredu. Uprava za agrarna plaćanja će dobiti više od pet milijardi dinara, zahvaljujući čemu će do kraja godine moći da se isplati preostali dug Ministarstva za subvencije, što je izuzetno značajno za naše poljoprivrednike, a moći će se uvesti i nove mere, prvenstveno za naše mlade poljoprivredne proizvođače.

Skoro da nema dana a da mi se ne obrati neko od poljoprivrednih proizvođača i ne pita kada će da se nastavi isplata subvencija i šta je sa rezultatima konkursa za mlade poljoprivrednike.

Po Predlogu budžeta, subvencije za poljoprivredu su 46,8 milijardi dinara, revidiraju se u iznosu od 5,6 milijardi, što je skoro više od 14%. Od ovih sredstava subvencije za ruralni razvoj su najveće, skoro tri milijarde dinara, a povećavaju se sredstva i za Upravu za veterinu i za kreditnu podršku.

Usled epidemija korona virusa naši poljoprivrednici su se suočili sa raznim teškoćama. Po našoj proceni su, bez obzira na nove izazove, poštovali mere i poljoprivredna godina je uspešno realizovana.

Dobro se sećam koliki broj poruka smo dobili u prvoj polovini godine od naših poljoprivrednika, koliko pitanja je bilo, i to najviše u vreme zabrane kretanja, što pokazuje kako su naši poljoprivrednici disciplinovani, vredni i njima je posao uvek na prvom mestu.

Pre par dana smo od ministra Nedimovića mogli čuti da je u ovom ciklusu stiglo znatno više zahteva za subvencije nego ranije. I to pokazuje da je sistem dobro funkcionisao i za vreme vanrednog stanja. Povećan je broj zahteva za subvencije u oblasti mlečnog govedarstva i nabavke genetike.

Čuli smo i najavu bespovratnih sredstava u novom paketu mera za mlade poljoprivrednike do milion i 500 hiljada dinara, što poslanička grupa SVM apsolutno podržava. Kroz ovaj program se posebno insistira na stočarstvu, povrtarstvu i voćarstvu.

Poljoprivreda je jedna od stvari koja je povezana sa skoro svakim domaćinstvom. Moramo da investiramo i tu granu privrede jer to rade i sve zemlje. U ovoj teškoj situaciji se vidi koliko je proizvodnja hrane važna. Izuzetno je značajno što mi nismo imali problema sa nestašicom hrane.

Ministar Nedimović je pre par dana govorio o penziji poljoprivrednih proizvođača, odnosno o njihovom penzijskom i invalidskom osiguranju. Ovo je jedna kompleksna tema koja nije pipnuta od 1986. godine. Naravno, ova tema je vezana i za budžet, pošto dugove poljoprivrednika vodimo kao prihode naše države.

Mi, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, godinama pratimo situaciju sa penzijsko-invalidskim osiguranjem poljoprivrednih proizvođača. U više navrata smo govorili o tom problemu. Imali smo dobru saradnju po ovom pitanju sa prošlom vladom i gospodinom ministrom, međutim, do konačnog rešenja još uvek nije došlo.

Prisutni smo na terenu i verujte mi, nema tribine, odnosno sastanka sa poljoprivrednicima, gde ova tema nije prisutna. Svi pitaju, svakog poljoprivrednika interesuje kad će da se reši u celosti ovaj problem? Prošle godine sam pitao i premijerku o ovom problemu. Rekla je da se vode razgovori sa Svetskom bankom i da će se razgovarati i sa MMF-om, kao i da će se ovi problemi rešiti do kraja 2020. godine. Naravno, u tom trenutku niko nije znao šta nas čeka u 2020. godini i da ćemo imati problem sa pandemijom korona virusa i zbog nastale situacije se, naravno, sve prolongira.

Znamo da je ovo jedno interresorno pitanje, da moramo u rešavanje uključiti Ministarstvo finansija, Ministarstvo za rad, kao i Ministarstvo poljoprivrede. I mi, poslanici SVM, se već godinama bavimo ovim problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate penzijsko-invalidsko osiguranje.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate PIO ni zdravstveno osiguranje koje na godišnjem nivou iznosu oko 100 hiljada dinara. Naravno, ako gledamo visinu doprinosa, može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer, dva hektara, jednostavno nema od čega da plati ove iznose.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjen je broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju ove doprinose, formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede, imali smo i reprogram 2014. i 2016. godine, što je izuzetno značajno.

Međutim, ostao je još jedan problem vezan za iznos samog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i dugovi, koji su veliki problem svim proizvođačima i, naravno, vide se u budžetu Republike Srbije. Rešavanje ovog problema stoji i u koalicionom sporazumu između SNS i SVM i nadamo se da ćemo ovo pitanje u toku 2021. godine konačno i rešiti.

Svakome je jasno da poljoprivrednici doprinose treba da plaćaju u srazmeri sa prihodima koje ostvaruju i veličinom zemljišta koje obrađuju, a ne da svi plaćaju iste iznose, i oni koji gazduju na tri hektara i oni koji gazduju na 300 hektara. To, jednostavno, nema smisla.

Izuzetno je važno da omogućimo reprogram u toku 2021. godine. Bilo bi značajno da taj reprogram traje više meseci i ako može čak i godinu dana. Ono što je takođe važno je da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu da plate odmah, ako su u stanju da to urade, i onda posle toga da im se otpišu kamate. Naravno, ovako bi se punio budžet Republike Srbije.

Trenutno je ogroman problem što je poreska uprava svim proizvođačima koji imaju dugove stavila pod hipoteku poljoprivredno zemljište i naravno to poljoprivredno zemljište ne može ni da se proda, ni da se prepiše.

Moramo da vodimo računa o najmanjim poljoprivrednim proizvođačima. Moramo napraviti razne kategorije po našem predlogu, kao što je to i u planu. Oni koji gazduju na manjoj površini nikako nemaju dovoljno prihoda i zbog toga moramo da uradimo ovu kategorizaciju.

Smatramo da će rešenje ovog pitanja biti dobro za državu, jer se trenutno ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose, odnosno jako mali broj poljoprivrednika plaća ove iznose ili vrlo teško uplaćuju poljoprivrednici. Ako rešimo ovaj problem, onda država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila.

Naravno, gospodine ministre, vi to dobro znate, prethodna Vlada Srbije je već neko vreme radila na ovom pitanju. Siguran sam da ste i vi bili uključeni i sa Svetskom bankom i sa MMF-om i naravno Ministarstvo finansija ima ključnu ulogu u rešavanju ovog problema. Znači, Vlada ima model kako bismo to mogli da uradimo i po kojoj dinamici. Paralelno sa tim treba da radimo i na rešavanju dugova i pravljenju novog sistema u zavisnosti od prihoda koje ostvaruju poljoprivredna gazdinstva.

Nažalost, trenutak dug iznosi oko dve milijarde evra što je jako puno i to su značajna sredstva. Važno je da u ovom sistemu napravimo red i to što pre. Kako sada stvari stoje, nadamo se da ćemo u 2021. godini konačno rešiti ovu situaciju.

Na kraju, želim da zaključim da poslanička grupa SVM će podržati rebalans. Očekujemo i predlog zakona o budžetu za 2021. godinu, kroz koji se nadamo da ćemo rešiti u nekom delu i problem poljoprivrednika sa plaćanjem doprinosa za PIO. Hvala na pažnji.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje koje već godinama postavljamo i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača. Pitanje je kad ćemo rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i poljoprivredne proizvođače i pitanje bih postavio gospođi Ani Brnabić?

Ovo je jedno interresorno pitanje i mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara već godinama se bavimo ovim problemom, svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjili smo broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju PIO. Imali smo reporgram. Za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika smo rešili problem. Formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Međutim, ostao je još i problem vezan za iznos samog penzijskog i invalidskog osiguranja, iznos tog osiguranja ubuduće, kao i dugovi koji su veliki problem sa tim proizvođačima.

Nas u Savezu vojvođanskih Mađara interesuje konačno rešenje. Pitanje je da li ćemo još u ovom mandatu imati rešenje za naše poljoprivrednike. Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na manjoj površini od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, nego su samo izdali u zakup to poljoprivredno zemljište.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer dva hektara, nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključen između SNS i SVM iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i vezano za poljoprivredu skoro je rešeno iz tog sporazuma i nadam se da ćemo i ovo pitanje rešiti.

Svakome je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara. To jednostavno nema smisla. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Poštovana predsednice Vlade, hvala vam na datim odgovorima.

Za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara izuzetno je važno da omogućimo reprogram u toku 2020. godine i izuzetno bi bilo važno da taj reprogram traje najmanje šest meseci, ali najbolje bi bilo da to traje ako može i godinu dana. Godine 2016. kad smo imali reprogram, onda je to trajalo svega četiri meseca, što smatram da nije dovoljno.

Ono što je isto važno je da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade i, naravno, onda posle toga da im se otpišu kamate.

Ogroman problem je trenutno da poreska uprava svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove, stavila je hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše. Naravno, izuzetno je dobro što nije došlo do licitacije i kako ja imam informaciju, neće ni doći do licitacije. To ostaje u njihovom vlasništvu i poljoprivredno zemljište i sve ostalo.

Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate, nekima poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, ni skinula hipoteku. Treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu. Smatram da treba da izađemo u susret svim poljoprivrednim proizvođačima i da rešimo i ovaj problem.

Smatram da moramo da vodimo računa o najmanjim proizvođačima. Moramo napraviti razne kategorije, kao što ste i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara, nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda. Plaćanjem ovih doprinosa, imamo stručnjake i formirana je i ta radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Apelujemo na vas da uključite ih u rešavanje ovog problema.

Tu smo i mi, poslanici SVM i spremni smo da učestvujemo u svemu tome. Smatramo da će ovo biti dobro i za državu, ako rešimo ovaj problem, jer trenutno se ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose ili teško uplaćuju poljoprivrednici, ali ako rešimo ovaj problem, onda država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje koje već godinama postavljamo i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača. Pitanje je kad ćemo rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i poljoprivredne proizvođače i pitanje bih postavio gospođi Ani Brnabić?

Ovo je jedno interresorno pitanje i mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara već godinama se bavimo ovim problemom, svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjili smo broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju PIO. Imali smo reporgram. Za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika smo rešili problem. Formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Međutim, ostao je još i problem vezan za iznos samog penzijskog i invalidskog osiguranja, iznos tog osiguranja ubuduće, kao i dugovi koji su veliki problem sa tim proizvođačima.

Nas u Savezu vojvođanskih Mađara interesuje konačno rešenje. Pitanje je da li ćemo još u ovom mandatu imati rešenje za naše poljoprivrednike. Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na manjoj površini od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, nego su samo izdali u zakup to poljoprivredno zemljište.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer dva hektara, nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključen između SNS i SVM iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i vezano za poljoprivredu skoro je rešeno iz tog sporazuma i nadam se da ćemo i ovo pitanje rešiti.

Svakome je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara. To jednostavno nema smisla. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Poštovana predsednice Vlade, hvala vam na datim odgovorima.

Za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara izuzetno je važno da omogućimo reprogram u toku 2020. godine i izuzetno bi bilo važno da taj reprogram traje najmanje šest meseci, ali najbolje bi bilo da to traje ako može i godinu dana. Godine 2016. kad smo imali reprogram, onda je to trajalo svega četiri meseca, što smatram da nije dovoljno.

Ono što je isto važno je da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade i, naravno, onda posle toga da im se otpišu kamate.

Ogroman problem je trenutno da poreska uprava svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove, stavila je hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše. Naravno, izuzetno je dobro što nije došlo do licitacije i kako ja imam informaciju, neće ni doći do licitacije. To ostaje u njihovom vlasništvu i poljoprivredno zemljište i sve ostalo.

Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate, nekima poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, ni skinula hipoteku. Treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu. Smatram da treba da izađemo u susret svim poljoprivrednim proizvođačima i da rešimo i ovaj problem.

Smatram da moramo da vodimo računa o najmanjim proizvođačima. Moramo napraviti razne kategorije, kao što ste i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara, nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda. Plaćanjem ovih doprinosa, imamo stručnjake i formirana je i ta radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Apelujemo na vas da uključite ih u rešavanje ovog problema.

Tu smo i mi, poslanici SVM i spremni smo da učestvujemo u svemu tome. Smatramo da će ovo biti dobro i za državu, ako rešimo ovaj problem, jer trenutno se ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose ili teško uplaćuju poljoprivrednici, ali ako rešimo ovaj problem, onda država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovana predsednice, predsedništvo, predsednice Vlade i članovi Vlade, želeo bih da postavim pitanje u ime poslanika SVM i to predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić, a pitanje se tiče PIO poljoprivrednih proizvođača.

Naime, poslanici SVM se već godinama bave problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO, a mnogi ni zdravstveno osiguranje.

Ne želim da govorim o tome kolika su dugovanja poljoprivrednih proizvođača prema državi, ne želim ni da krivim ikoga za nastalu situaciju, samo želim da govorim o tome da je problem prisutan i mi iz SVM želimo da rešimo ovo pitanje.

Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na površini manjoj od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, već ih izdaju u zakup.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni i toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer, dva hektara nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Proizvođači, dakle, nemaju od čega da plate ove doprinose, to svako zna, ali na žalost, niko ne reaguje. Pitam vas, poštovana predsednice Vlade da li ste o ovom problemu razgovarali sa MMF, pošto su dugovanja planirani prihodi budžeta Republike Srbije, a država ne može da naplati ova sredstva, jer proizvođači jednostavno nemaju od čega da plate ove iznose? Interesuje nas šta možete kao predsednica Vlade da uradite po ovom pitanju, pošto je ovo jedno složeno interresorno pitanje?

Naime, u rešavanju ovog problema treba da se uključe i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija, kao i Poreska uprava i PIO fond.

Inače, rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključenom između SNS i SVM, iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i od dogovorenih prioriteta iz oblasti poljoprivrede skoro sve, ostalo je samo da reši ovo pitanje penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika.

Svakome je jasno da doprinose koje poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta, da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na sto hektara, ovo nema smisla, ne može da funkcioniše.

Šta je urađeno po ovom pitanju? Menjanje Zakona o PIO jedan član je u obavezi da plati ove iznose. Bilo je i reprograma 2014. i u 2016. godini. Formirana je i radna grupa. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovo pitanje?

Imovinska karta

(Pačir, 07.07.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69237.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -