ARPAD FREMOND

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1981. godine u Bačkoj Topoli.

Osnovnu školu je završio u Pačiru, a nakon toga školovanje nastavlja u Bačkoj Topoli u Poljoprivrednoj srednjoj školi, na smeru veterinarskog tehničara. Maturirao je 2000. godine i studije nastavlja na subotičkom odeljenju Pedagoškog fakulteta u Somboru, gde diplomira 2004. U istoj instituciji u školskoj 2010/11. godini brani svoju master diplomu.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2000. godine. Jedan je od osnivača Omladinskog foruma Saveza vojvođanskih Mađara. Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine postaje narodni poslanik republičkog Parlamenta u trećem mandatu, a izabran je i na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine .

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je postao narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 12:26

Osnovne informacije

  • Savez vojvođanskih Mađara
  • Pačir
  • Bačka Topola
  • 04.12.1981.
  • profesor

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pitanje se odnosi na neisplaćene podsticaje poljoprivrednim proizvođačima, posebno stočarima, a glasi: koliko je tačan broj poljoprivrednih proizvođača koji nisu dobili podsticaje za stoku i da li je utvrđen krajnji rok do kada Ministarstvo planira da isplati podsticaje u potpunosti?

Takođe, ovo je pitanje i za Upravu za agrarna plaćanja i za Ministarstvo finansija.

Činjenica je da u drugoj godini borbe protiv pandemije poljoprivreda predstavlja jednu od ključnih privrednih grana, posebno imajući u vidu da su evropske vlade snabdevanje hranom proglasile pitanjem nacionalne bezbednosti. U Srbiji više od milion i po ljudi živi od poljoprivrede i važno je da svi zajedno razmišljamo kako da održimo i unapredimo poljoprivrednu proizvodnju. Država je donela niz mera kao pomoć poljoprivrednica, između ostalih i kredit za likvidnost Fonda za razvoj, uz povoljne kamatne stope, a prošlogodišnjim rebalansom i budžetom za 2021. godinu znatna sredstva su izdvojena za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, sa ciljem prevencije ublažavanja posledica Kovida – 19.

Različita vrsta podsticaja su važna mera. Nažalost, isplata podsticaja predstavlja problem o kojem se najviše priča, a poseban problem predstavlja i daje kašnjenje isplata podsticaja za stoku. Obraćaju mi se poljoprivrednici, najviše iz Zapadno-bačkog, Južno-bačkog, Severno-bačkog i Severno-banatskog okruga. Primer iz Kanjiže je ilustrativan za sve. Predstavnici lokalnog udruženja poljoprivrednika navode da su njihovi zahtevi, konkretno za podsticaje u iznosu od 20 hiljada dinara za svakog registrovanog tovnog bika koji se proda u klanicu, predate su prošle godine ali još uvek nema odgovora.

Po podacima ovog udruženja, svega 10% zahteva u opštini Kanjiža je obrađeno i isplaćeno. Nekima isplata podsticaja i dalje kasni više od godinu dana.

Sa druge strane, svesni smo i da se Uprava za agrarna plaćanja suočava sa problemima. Zbog Kovida – 19 deo zaposlenih je odsutan, godišnje dobijaju oko 80 hiljada zahteva, ali se realno radi na dvostruko većem broju predmeta, jer se veliki broj zahteva prenosi iz prethodne godine. Jedan od razloga otežanog rada je i taj što se zahtevi ne obrađuju hronološki, već što se najpre obrađuju najveći, a potom manji.

Svi znamo da se stočari suočavaju sa ozbiljnim teškoćama, smanjene subvencije po hektaru sa 5.200 na 4.000 dinara, što je dodatni problem, pogotovo u godini pandemije, koji i pored svega prati otežana prodaja poljoprivrednih proizvoda, posebno žive stoke. Trenutna cena svinja, junadi i jagnjadi isto nije zadovoljavajuća.

Izveštaj DRI za period od 2016. do 2018. godine navodi da je za tri godine iz republičkog budžeta izdvojeno 28 milijardi dinara, nekih 240 miliona evra za podsticaje u stočarstvu. Međutim, stanje se teško menja na bolje. U izveštaju DRI prepoznaje kao problem činjenicu da Ministarstvo poljoprivrede nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja za stočarstvo i za te tri godine tri puta su menjane uredbe u raspodeli podsticaja, a pravilnik čak 12 puta.

Izuzev oblasti ovčarstva, broj proizvedenih grla u Srbiji ima trend pada, a razlog je, između ostalog, i smanjen broj poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu je nešto malo veći od pet, a polovina poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima jedan do dva grla goveda, dok se najviše goveda gaji na farmama.

Imajući u vidu sve navedeno, apelujem na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na Upravu za agrarna plaćanja i na Ministarstvo finansija da ubrzaju postupak obrade zahteva za podsticaje u stočarstvu i u što je moguće kraćem roku isplate sva dugovanja stočarima. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Poštovani predsedniče, poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje ministarki zaštite životne sredine, a pitanje se tiče problema zagađenja Krivaje.

O neophodnosti rešavanja problema zagađenja reke Krivaje kod Bačke Topole, ali i u celom slivu reke sam govorio i ranije, a na pitanja koja sam postavio pre nekoliko nedelja dobio sam odgovor Ministarstva zaštite životne sredine da su ona pravna lica, koja su najveći zagađivači u obavezi da do 2025. godine izgrade svoje prečistače.

Preciznije, Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi i rokovima za njihovo dostizanje kompanijama u čijem poslovanju postoji rizik zagađenja životne sredine je naloženo da donesu akcione planove na osnovu kojih će regulisati ispuštanje otpadnih voda u reku, a za pravna lica krajnji rok za implementaciju ovih akcionih planova je 2025. godina.

Svesni smo da je reč o kompleksnim, teškim i dugotrajnim procesima, a za građane Bajše, Bačke Topole, Malog Iđoša i Srbobrana je važan svaki dan i svaka nedelja, svaki mesec, a ne svaka godina. Ozdravljenje životne sredine ne sme da čeka i zbog toga se ponovo obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine, sa pitanjem - da li postoji način za ubrzavanje rešavanja problema da svi zajedno Ministarstvo, lokalna samouprava, privredni subjekti se uključimo u rešavanje ovog problema?

Da li postoje sredstva i fondovi preko kojih bi Ministarstvo moglo da podrži projekte opštine Bačka Topola, koja bi omogućila rešavanje ovog problema?

Dugotrajno rešenje podrazumeva da pored centralnog prečistača, svaka kompanija izgradi vlastiti, sopstveni primarni i sekundarni prečistač. Međutim, nužna pretpostavka za realizaciju ove ideje je zainteresovanost i uključenost svih aktera.

Šta je urađeno do sada, kakva je zainteresovanosti na lokalnom nivou? Ono što govori u prilog zainteresovanosti svih ključnih aktera, jesu aktivnosti AP Vojvodine i opštine Bačka Topola, i kompanije čije poslovanje ugrožava životnu sredinu u slivu reke Krivaje. Projekat centralnog gradskog prečistača finansiraju AP Vojvodina i lokalna samouprava Bačka Topola, a očekuje se da će gradski prečistač, sa probnim radom početi još u toku ove godine.

Autonomna pokrajina Vojvodina i lokalna samouprava Bačka Topola su inače u ovaj projekat uložile više od 600 miliona dinara, međutim neophodna je dodatna podrška Ministarstva zaštite životne sredine kako bi se pomoglo kompanijama u izgradnji primarnih i sekundarnih prečistača. Izgradnja primarnih prečistača je uslov da se ove firme priključe na glavni gradski prečistač.

Lokalna samouprava sarađuje sa predstavnicima kompanija, posebno sa predstavnicima firmi „Žibel“ i „Perutnina Ptuj - Topiko“. Zahvaljujući gospodinu Staniću, direktoru „Žibela“ izgrađen je primarni prečistač za tehničke otpadne vode i napravljen projekat za sekundarno filitriranje otpadnih voda. Firma „Žibel“ planira i dodatna sredstva kako bi se smanjila jačina neprijatnog mirisa. Inače, firma „Žibel“ u zadnje vreme u ove projekte je uložila oko 140 miliona dinara sopstvenih sredstava. „Perutnina Ptuj - Topiko“ takođe je izdvojila značajna sredstva za izgradnju svog primarnog prečistača.

Dakle, na lokalnom nivou postoji spremnost da se zajednički radi, ali je nužna dodatna pomoć i zato se i obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine sa pitanje da li postoje fondovi kroz koje bi se olakšala izgradnja privatnih i sekundarnih prečistača. Za sad primarni prečistač nema industrija mesa „Topola“, nadamo se da će i ta firma započeti sa projektom izgradnje tog prečistača.

Poslanička grupa SVM je stava da samo zajedničkim radom možemo napraviti boljitak i sa strane lokalnih samouprave, privatnih subjekata i AP Vojvodine je urađen deo posla, ali nam je potreba pomoć ministarstva i zbog toga u ime građana tri opštine Bačka Topola, Mali Iđoš i Srbobran postavlja pitanje – da li postoji način da Ministarstvo zaštite životne sredine podrži projekte koji će za rezultat imati rešenje problema zagađenja rečice Krivaje? Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Poštovani predsedniče, poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje ministarki zaštite životne sredine, a pitanje se tiče problema zagađenja Krivaje.
O neophodnosti rešavanja problema zagađenja reke Krivaje kod Bačke Topole, ali i u celom slivu reke sam govorio i ranije, a na pitanja koja sam postavio pre nekoliko nedelja dobio sam odgovor Ministarstva zaštite životne sredine da su ona pravna lica, koja su najveći zagađivači u obavezi da do 2025. godine izgrade svoje prečistače.
Preciznije, Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi i rokovima za njihovo dostizanje kompanijama u čijem poslovanju postoji rizik zagađenja životne sredine je naloženo da donesu akcione planove na osnovu kojih će regulisati ispuštanje otpadnih voda u reku, a za pravna lica krajnji rok za implementaciju ovih akcionih planova je 2025. godina.
Svesni smo da je reč o kompleksnim, teškim i dugotrajnim procesima, a za građane Bajše, Bačke Topole, Malog Iđoša i Srbobrana je važan svaki dan i svaka nedelja, svaki mesec, a ne svaka godina. Ozdravljenje životne sredine ne sme da čeka i zbog toga se ponovo obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine, sa pitanjem - da li postoji način za ubrzavanje rešavanja problema da svi zajedno Ministarstvo, lokalna samouprava, privredni subjekti se uključimo u rešavanje ovog problema?
Da li postoje sredstva i fondovi preko kojih bi Ministarstvo moglo da podrži projekte opštine Bačka Topola, koja bi omogućila rešavanje ovog problema?
Dugotrajno rešenje podrazumeva da pored centralnog prečistača, svaka kompanija izgradi vlastiti, sopstveni primarni i sekundarni prečistač. Međutim, nužna pretpostavka za realizaciju ove ideje je zainteresovanost i uključenost svih aktera.
Šta je urađeno do sada, kakva je zainteresovanosti na lokalnom nivou? Ono što govori u prilog zainteresovanosti svih ključnih aktera, jesu aktivnosti AP Vojvodine i opštine Bačka Topola, i kompanije čije poslovanje ugrožava životnu sredinu u slivu reke Krivaje. Projekat centralnog gradskog prečistača finansiraju AP Vojvodina i lokalna samouprava Bačka Topola, a očekuje se da će gradski prečistač, sa probnim radom početi još u toku ove godine.
Autonomna pokrajina Vojvodina i lokalna samouprava Bačka Topola su inače u ovaj projekat uložile više od 600 miliona dinara, međutim neophodna je dodatna podrška Ministarstva zaštite životne sredine kako bi se pomoglo kompanijama u izgradnji primarnih i sekundarnih prečistača. Izgradnja primarnih prečistača je uslov da se ove firme priključe na glavni gradski prečistač.
Lokalna samouprava sarađuje sa predstavnicima kompanija, posebno sa predstavnicima firmi „Žibel“ i „Perutnina Ptuj - Topiko“. Zahvaljujući gospodinu Staniću, direktoru „Žibela“ izgrađen je primarni prečistač za tehničke otpadne vode i napravljen projekat za sekundarno filitriranje otpadnih voda. Firma „Žibel“ planira i dodatna sredstva kako bi se smanjila jačina neprijatnog mirisa. Inače, firma „Žibel“ u zadnje vreme u ove projekte je uložila oko 140 miliona dinara sopstvenih sredstava. „Perutnina Ptuj - Topiko“ takođe je izdvojila značajna sredstva za izgradnju svog primarnog prečistača.
Dakle, na lokalnom nivou postoji spremnost da se zajednički radi, ali je nužna dodatna pomoć i zato se i obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine sa pitanje da li postoje fondovi kroz koje bi se olakšala izgradnja privatnih i sekundarnih prečistača. Za sad primarni prečistač nema industrija mesa „Topola“, nadamo se da će i ta firma započeti sa projektom izgradnje tog prečistača.
Poslanička grupa SVM je stava da samo zajedničkim radom možemo napraviti boljitak i sa strane lokalnih samouprave, privatnih subjekata i AP Vojvodine je urađen deo posla, ali nam je potreba pomoć ministarstva i zbog toga u ime građana tri opštine Bačka Topola, Mali Iđoš i Srbobran postavlja pitanje – da li postoji način da Ministarstvo zaštite životne sredine podrži projekte koji će za rezultat imati rešenje problema zagađenja rečice Krivaje? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje koje sam već više puta postavljao i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača.

Pitanje je – kada ćemo konačno rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i pitanje bih postavio prvenstveno gospođi Ani Brnabić, ali i gospodinu Siniši Malom, ministru finansija.

Pre par dana kada smo imali raspravu o rebalansu budžeta za 2019. godinu onda je na moje izlaganje gospodin, ministar, Siniša Mali je dao odgovor kroz koji je naveo da se intenzivno radi na rešavanju ovog problema. Znamo dobro da je ovo jedno interesantno pitanje i mi poslanici SVM već godinama se bavimo ovim problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Smatramo da je izuzetno dobro ono što je već urađeno vezano za ovo pitanje prethodnih godina, izuzetno je dobro što je bilo reprograma. Izuzetno je dobro što je u porodici dovoljno samo jedan član da plati PIO. Izuzetno je dobro što je formirana Radna grupa u okviru više ministarstava za rešavanje ovog pitanja, a ipak pravo pitanje je samo da li ćemo u 2021. godini konačno rešiti ovaj problem naših poljoprivrednika?

Ostao je još problem vezan za sam iznos PIO, kao i dugovi koji su veliki problem našim proizvođačima. Prošle godine, poštovana gospođo Brnabić, vi ste obećali da ćemo u toku godine imati konačno rešenje i rekli ste da ste imali konsultacije sa Svetskom bankom i MMF. Međutim, zbog pandemije, zbog situacije sa Kovidom 19 naravno sve se odlaže, ali verujem da ćemo ipak imati šansu da u 2021. godini stavimo tačku na ovo pitanje. Poljoprivrednici koji gazduju na manjim posedima imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje koje na godišnjem nivou iznosi oko 100 hiljada dinara. Dug tih poljoprivrednika prema državi je više od dve milijarde evra, što nije mali iznos.

Svakom je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi ne mogu da plate iste iznose za PIO. I oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara, isti iznos ne mogu da plate. Ono što nas interesuje - kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, hvala vam na datom odgovoru. Pored izmene zakona, odnosno donošenja novog zakona, za nas poslanike SVM izuzetno je važno i da omogućimo barem reprogram u sledećoj godini. Izuzetno bi bilo dobro da taj reprogram traje najmanje godinu dana, pošto to nije bila praksa u prethodnom periodu.

Ono što je isto jako važno, da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade. Naravno, posle toga da im se otpišu kamate.

Veliki problem je i Poreska uprava koja je svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove stavila hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše, ne može ni da se pokloni unutar porodice. Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate nekima Poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, nije skinula hipoteku, treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu i smatram da treba da izađemo u susret s tim poljoprivrednim proizvođačima, da rešimo ovaj problem. Pitam vas – da li može po ovom pitanju bilo šta da se uradi?

Mi smatramo da treba da vodimo računa o najmanjim proizvođačima, moramo napraviti razne kategorije, kao što ste to i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda da plate sve ove doprinose. Želim da podsetim svakog da rešavanje ovog problema stoji i u koalicionom sporazumu između SNS i SVM. Smatramo da rešavanje ovog problema će biti dobro i za državu. Ako rešimo ovaj problem puniće se budžet, jer trenutno jako mali broj poljoprivrednika plaća ove iznose i ako rešimo ovaj problem onda država može samo da dobija, jer će poljoprivrednici početi redovno da izmiruju svoje obaveze. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje koje već godinama postavljamo i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača. Pitanje je kad ćemo rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i poljoprivredne proizvođače i pitanje bih postavio gospođi Ani Brnabić?

Ovo je jedno interresorno pitanje i mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara već godinama se bavimo ovim problemom, svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjili smo broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju PIO. Imali smo reporgram. Za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika smo rešili problem. Formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Međutim, ostao je još i problem vezan za iznos samog penzijskog i invalidskog osiguranja, iznos tog osiguranja ubuduće, kao i dugovi koji su veliki problem sa tim proizvođačima.

Nas u Savezu vojvođanskih Mađara interesuje konačno rešenje. Pitanje je da li ćemo još u ovom mandatu imati rešenje za naše poljoprivrednike. Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na manjoj površini od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, nego su samo izdali u zakup to poljoprivredno zemljište.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer dva hektara, nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključen između SNS i SVM iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i vezano za poljoprivredu skoro je rešeno iz tog sporazuma i nadam se da ćemo i ovo pitanje rešiti.

Svakome je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara. To jednostavno nema smisla. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pitanje se odnosi na neisplaćene podsticaje poljoprivrednim proizvođačima, posebno stočarima, a glasi: koliko je tačan broj poljoprivrednih proizvođača koji nisu dobili podsticaje za stoku i da li je utvrđen krajnji rok do kada Ministarstvo planira da isplati podsticaje u potpunosti?

Takođe, ovo je pitanje i za Upravu za agrarna plaćanja i za Ministarstvo finansija.

Činjenica je da u drugoj godini borbe protiv pandemije poljoprivreda predstavlja jednu od ključnih privrednih grana, posebno imajući u vidu da su evropske vlade snabdevanje hranom proglasile pitanjem nacionalne bezbednosti. U Srbiji više od milion i po ljudi živi od poljoprivrede i važno je da svi zajedno razmišljamo kako da održimo i unapredimo poljoprivrednu proizvodnju. Država je donela niz mera kao pomoć poljoprivrednica, između ostalih i kredit za likvidnost Fonda za razvoj, uz povoljne kamatne stope, a prošlogodišnjim rebalansom i budžetom za 2021. godinu znatna sredstva su izdvojena za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, sa ciljem prevencije ublažavanja posledica Kovida – 19.

Različita vrsta podsticaja su važna mera. Nažalost, isplata podsticaja predstavlja problem o kojem se najviše priča, a poseban problem predstavlja i daje kašnjenje isplata podsticaja za stoku. Obraćaju mi se poljoprivrednici, najviše iz Zapadno-bačkog, Južno-bačkog, Severno-bačkog i Severno-banatskog okruga. Primer iz Kanjiže je ilustrativan za sve. Predstavnici lokalnog udruženja poljoprivrednika navode da su njihovi zahtevi, konkretno za podsticaje u iznosu od 20 hiljada dinara za svakog registrovanog tovnog bika koji se proda u klanicu, predate su prošle godine ali još uvek nema odgovora.

Po podacima ovog udruženja, svega 10% zahteva u opštini Kanjiža je obrađeno i isplaćeno. Nekima isplata podsticaja i dalje kasni više od godinu dana.

Sa druge strane, svesni smo i da se Uprava za agrarna plaćanja suočava sa problemima. Zbog Kovida – 19 deo zaposlenih je odsutan, godišnje dobijaju oko 80 hiljada zahteva, ali se realno radi na dvostruko većem broju predmeta, jer se veliki broj zahteva prenosi iz prethodne godine. Jedan od razloga otežanog rada je i taj što se zahtevi ne obrađuju hronološki, već što se najpre obrađuju najveći, a potom manji.

Svi znamo da se stočari suočavaju sa ozbiljnim teškoćama, smanjene subvencije po hektaru sa 5.200 na 4.000 dinara, što je dodatni problem, pogotovo u godini pandemije, koji i pored svega prati otežana prodaja poljoprivrednih proizvoda, posebno žive stoke. Trenutna cena svinja, junadi i jagnjadi isto nije zadovoljavajuća.

Izveštaj DRI za period od 2016. do 2018. godine navodi da je za tri godine iz republičkog budžeta izdvojeno 28 milijardi dinara, nekih 240 miliona evra za podsticaje u stočarstvu. Međutim, stanje se teško menja na bolje. U izveštaju DRI prepoznaje kao problem činjenicu da Ministarstvo poljoprivrede nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja za stočarstvo i za te tri godine tri puta su menjane uredbe u raspodeli podsticaja, a pravilnik čak 12 puta.

Izuzev oblasti ovčarstva, broj proizvedenih grla u Srbiji ima trend pada, a razlog je, između ostalog, i smanjen broj poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu je nešto malo veći od pet, a polovina poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima jedan do dva grla goveda, dok se najviše goveda gaji na farmama.

Imajući u vidu sve navedeno, apelujem na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na Upravu za agrarna plaćanja i na Ministarstvo finansija da ubrzaju postupak obrade zahteva za podsticaje u stočarstvu i u što je moguće kraćem roku isplate sva dugovanja stočarima. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Poštovani predsedniče, poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje ministarki zaštite životne sredine, a pitanje se tiče problema zagađenja Krivaje.

O neophodnosti rešavanja problema zagađenja reke Krivaje kod Bačke Topole, ali i u celom slivu reke sam govorio i ranije, a na pitanja koja sam postavio pre nekoliko nedelja dobio sam odgovor Ministarstva zaštite životne sredine da su ona pravna lica, koja su najveći zagađivači u obavezi da do 2025. godine izgrade svoje prečistače.

Preciznije, Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi i rokovima za njihovo dostizanje kompanijama u čijem poslovanju postoji rizik zagađenja životne sredine je naloženo da donesu akcione planove na osnovu kojih će regulisati ispuštanje otpadnih voda u reku, a za pravna lica krajnji rok za implementaciju ovih akcionih planova je 2025. godina.

Svesni smo da je reč o kompleksnim, teškim i dugotrajnim procesima, a za građane Bajše, Bačke Topole, Malog Iđoša i Srbobrana je važan svaki dan i svaka nedelja, svaki mesec, a ne svaka godina. Ozdravljenje životne sredine ne sme da čeka i zbog toga se ponovo obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine, sa pitanjem - da li postoji način za ubrzavanje rešavanja problema da svi zajedno Ministarstvo, lokalna samouprava, privredni subjekti se uključimo u rešavanje ovog problema?

Da li postoje sredstva i fondovi preko kojih bi Ministarstvo moglo da podrži projekte opštine Bačka Topola, koja bi omogućila rešavanje ovog problema?

Dugotrajno rešenje podrazumeva da pored centralnog prečistača, svaka kompanija izgradi vlastiti, sopstveni primarni i sekundarni prečistač. Međutim, nužna pretpostavka za realizaciju ove ideje je zainteresovanost i uključenost svih aktera.

Šta je urađeno do sada, kakva je zainteresovanosti na lokalnom nivou? Ono što govori u prilog zainteresovanosti svih ključnih aktera, jesu aktivnosti AP Vojvodine i opštine Bačka Topola, i kompanije čije poslovanje ugrožava životnu sredinu u slivu reke Krivaje. Projekat centralnog gradskog prečistača finansiraju AP Vojvodina i lokalna samouprava Bačka Topola, a očekuje se da će gradski prečistač, sa probnim radom početi još u toku ove godine.

Autonomna pokrajina Vojvodina i lokalna samouprava Bačka Topola su inače u ovaj projekat uložile više od 600 miliona dinara, međutim neophodna je dodatna podrška Ministarstva zaštite životne sredine kako bi se pomoglo kompanijama u izgradnji primarnih i sekundarnih prečistača. Izgradnja primarnih prečistača je uslov da se ove firme priključe na glavni gradski prečistač.

Lokalna samouprava sarađuje sa predstavnicima kompanija, posebno sa predstavnicima firmi „Žibel“ i „Perutnina Ptuj - Topiko“. Zahvaljujući gospodinu Staniću, direktoru „Žibela“ izgrađen je primarni prečistač za tehničke otpadne vode i napravljen projekat za sekundarno filitriranje otpadnih voda. Firma „Žibel“ planira i dodatna sredstva kako bi se smanjila jačina neprijatnog mirisa. Inače, firma „Žibel“ u zadnje vreme u ove projekte je uložila oko 140 miliona dinara sopstvenih sredstava. „Perutnina Ptuj - Topiko“ takođe je izdvojila značajna sredstva za izgradnju svog primarnog prečistača.

Dakle, na lokalnom nivou postoji spremnost da se zajednički radi, ali je nužna dodatna pomoć i zato se i obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine sa pitanje da li postoje fondovi kroz koje bi se olakšala izgradnja privatnih i sekundarnih prečistača. Za sad primarni prečistač nema industrija mesa „Topola“, nadamo se da će i ta firma započeti sa projektom izgradnje tog prečistača.

Poslanička grupa SVM je stava da samo zajedničkim radom možemo napraviti boljitak i sa strane lokalnih samouprave, privatnih subjekata i AP Vojvodine je urađen deo posla, ali nam je potreba pomoć ministarstva i zbog toga u ime građana tri opštine Bačka Topola, Mali Iđoš i Srbobran postavlja pitanje – da li postoji način da Ministarstvo zaštite životne sredine podrži projekte koji će za rezultat imati rešenje problema zagađenja rečice Krivaje? Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 11.02.2021.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje i predsednici Vlade i ministarki za zaštitu životne sredine, a pitanje se tiče zagađenja rečice Krivaje i vazduha u Bačkoj Topoli.

Pitanje je – šta planira Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo za zaštitu životne sredine da uradi u sprečavanju daljeg zagađenja Krivaje i vazduha u Bačkoj Topoli?

Kako i na koji način može Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, odnosno pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine da pomogne opštini Bačka Topola na čijoj teritoriji se nalazi ovaj problem?

Opština Bačka Topola, inače iz koje ja dolazim, već se godinama suočava sa problemima zagađivanja rečice Krivaje i vazduha u samom gradu. U opštini dosta razvojnih projekata je započeto i završeno u prethodnom periodu, dinamično se razvija industrijska zona, imamo prelepo jezero sa kupalištem, završili smo dom učenika, imamo vrhunsku fudbalsku akademiju, gradi se fudbalski stadion u centru grada. Takođe, isto se obnavlja zgrada više hotela u centru grada. Znači, dobre stvari se dešavaju.

Međutim, svi koji dođu u Bačku Topolu nažalost grad zapamte po neprijatnom mirisu, a da ne pričamo o građanima koji žive u susednom selu Bajša, jer kroz selo teče rečica Krivaja koja ima strašno neprijatan miris zahvaljujući zagađivanju iste.

Nažalost, ima više zagađivača, od Bačkotopolske gradske kanalizacije, preko raznih preduzeća, ali u ovom trenutku se gradi prečistač otpadnih voda sa kojim ćemo jedan deo problema sigurno rešiti još ove godine.

Među veće zagađivače spada i fabrika „Žibel“ koja prerađuje nejestive sporedne proizvode zaklanih životinja. Da ne bude nedoumice, za našu opštinu ovo preduzeće je isto tako važno kao ostala preduzeća koja posluju na teritoriji naše opštine, važni su nam radnici i zaposleni u preduzeću koji vrše jako ozbiljan posao i osetljivu delatnost.

Svi dobro znamo da uginule životinje i klanični otpaci predstavljaju stalnu potencijalnu opasnost kao mogući izvori infektivnog materijala i kao zagađivači životne sredine.

Širenje stočnih zaraza i ogromne materijalne štete koje one mogu da nanesu, kao i mogućnost da pojedine od tih zaraza pređu i na ljude, postao je problem i briga cele naše države.

Ako se pravilno sagledaju svi aspekti, jasno je od kolikog je značaja organizovano rešavanje neškodljivog uklanjanja klaničnih nejestivih i sporednih proizvoda klanja i uginulih životinja u cilju sprečavanja širenja stočnih zaraznih bolesti, uspešne zaštite i saniranja životne sredine i racionalnog korišćenja ovih otpadaka.

Međutim, svima nama je isto tako važno da sva preduzeća posluju u skladu sa svim zakonima i podzakonskim aktima naše države, i ujedno, da građani Bačke Topole ne moraju trpeti neprijatan miris u vazduhu i neprijatan miris rečice Krivje, koji se oseti od Bačke Topole kroz Bajšu, i Malom Iđošu do Feketića.

Pitanja koje me je interesuju.

Kako i na koji način posluje preduzeće „Žibel“ u pogledu pridruživanja propisa zaštite životne sredine? Da li plaća državi neke kazne zbog ugrožavanja životne sredine, odnosno, ne ispunjavanja određenih uslova iz podzakonskih akata?

U prethodnom periodu koji nadležni državni organ i na koji način je sprovodio kontrolu nad osetljivim poslovanjem preduzeća?

Da li su uzimani uzorci i vršenja ispitivanja kvaliteta uzoraka iz rečice Krivaja? Koji nadležni državni organ i na koji način je identifikovao zagađivače rečice Krivaja i kontrolisao njihovo poslovanje?

Kako i na koji način može jedna lokalna samouprava da pomogne privatnom preduzeću u izgradnji svog sopstvenog prečistača?

Nadam se da ću odgovore dobiti što pre u ime svih građana opštine Bačke Topole i Malog Iđoša i nadam se da ćemo zajednički naći rešenje na sve spomenute probleme. Hvala.

Imovinska karta

(Pačir, 07.07.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69237.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -