Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a pitanje je vezano za obnovu saobraćajnice Bačka Topola – Bajmok. Konkretno, kada se može očekivati radova na obnovi ove saobraćajnice?

Iako se čini da saobraćajnica koja povezuje dva mala grada Bajmok i Bačku Topolu, a dužina putnog pravca je 29 kilometara, nije pitanje od velikog značaja. Moram vas upoznati sa činjenicama koje govore upravo suprotno.

Naime, rehabilitacija saobraćajnice Bačka Topola – Bajmok je važna jer predstavlja vezu između državnog puta II A reda, 105, auto-puta A1. Praktično, ova deonica povezuje auto-put A1 sa graničnim prelazom Bajmok-Bačalmaš.

Svesni važnosti državnog puta II A reda, 105, koji povezuje državnu granicu Srbije sa Mađarskom i Rumunijom, od graničnog prelaza Bajmok do graničnog prelaza Vrbica i naselja Bajmok, Pačir, Stara Moravica, Bačka Topola, Novo Orahovo, Senta, Čoka, Mokrin, SVM je i u koalicioni sporazum sa SNS uneo kao posebnu tačku obnovu putnog pravca Bačka Topola – Bajmok.

Apelujemo na Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu da što hitnije pristupi obnovi ove saobraćajnice, a procenjeno je da su potrebna ulaganja od 275 miliona dinara iz nekoliko razloga. S obzirom da naročito preko leta imamo ogromni pritisak radnika sa zapada koji putuju u širem regionu preko naše zemlje, uskoro možemo očekivati otvaranje još graničnih prelaza ka Mađarskoj, koja će raditi od 00 -24, a među njima i granični prelaz Bajmok.

Granični prelaz Bajmok – Bačalmaš je otvoren početkom 2019. godine i procene su da preko tog prelaza godišnje prođe oko 100 hiljada automobila. U kojoj meri se intenzifikuje prelaz državne granice između Srbije i Mađarske govori i činjenica da je do 2012. godine između Srbije i Mađarske postojali pet graničnih prelaza, a danas je devet graničnih prelaza.

Obnovljeni put bi značio bolje regionalno povezivanje naselja u opštini Bačka Topola sa naseljima susednih opština, Subotica, Sombor, Kula, Mali Iđoš, Bečej, Ada, Senta i bolje povezivanje privrednih potencijala, posebno imajući u vidu planirani regionalni put Sombor – Kikinda.

Prema podacima dostupnim u Nacrtu prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine, u AP Vojvodini je najniža pokrivenost putnom mrežom, kao i što je najniža pokrivenost stanovništva putnom mrežom.

Svesni problema, SVM godinama ulaže napore da, shodno mogućnostima Vlade Republike Srbije, učinimo što je više moguće da se gradi i obnavlja vojvođanska putna mreža od nivoa auto-puta do regionalnih, opštinskih, seoskih i atarskih puteva.

Pitanje bezbednosti svakako zauzima važno mesto. Zbog lošeg kolovoza dešavaju se saobraćajne nesreće često sa tragičnim ishodom.

Inače, to je put koji prolazi kroz Pačir i Staru Moravicu, mesta koja razvijaju banjski turizam, izvorišta termalnih lekovitih voda i važno je da pristup sve većem broju posetilaca bude bezbedan i siguran i da mogu dolaziti najkraćim putem.

SVM je stava da regionalno premrežavanje Vojvodine putnom infrastrukturom i povezivanje sa panevropskim koridorima predstavlja jedini način da se uklone uska grla, unapredi infrastruktura i pojednostavi prekogranični promet putnika i roba sa regionom i EU. Zato se nadamo da će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture što skorije inicirati radove na obnovi deonice Bačka Topola – Bajmok.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a pitanje je vezano za početak obavljanja delatnosti novog doma učenika u Bačkoj Topoli, kako bi se za više od sto učenika obezbedilo pravo na smeštaj, ishranu i vaspitni rad.

Završetak radova na domu učenika je praćen pomešanim osećanjima, sa jedne strane olakšanje, a sa druge strane velika briga. Olakšanje za roditelje i za nastavnike, pogotovo u vremenu pandemije kada svakodnevno putovanje nosi povećani rizik zaražavanja dece, a u Bačkoj Topoli tri srednje škole pohađa ukupno 1200 učenika. Više od polovine, oko 600 učenika su putnici. Najviše upisanih đaka putnika pohađa poljoprivrednu školu, u čijoj blizini je izgrađen dom učenika. To je škola koja će promenom delatnosti postati poljoprivredna škola sa domom učenika. Ipak, dom će biti otvoren za učenike svih srednjih škola na teritoriji Bačke Topole.

Planirano je da u školskoj 2021/2022. godini u 51 sobi, koje su urađene i opremljene shodno najvišim standardima, bude smeštena 102 učenika, s tim da je jedna soba pripremljena za učenike sa invaliditetom.

Radovi na domu su nedavno okončani i preostaje nam svega nekoliko meseci do početka nove školske godine, što podrazumeva napeto ispunjavanje brojnih zakonskih obaveza u veoma kratkim rokovima.

Sportskim rečnikom, moglo bi se reći da se nalazimo u finišu aktivnosti koje treba da se završe kako bi se dom mogao koristiti od septembra tekuće godine. Te aktivnosti su, između ostalog, sledeće: utvrđivanje mreže domova učenika i drugih ustanova učeničkog standarda na teritoriji AP Vojvodine, dobijanje saglasnosti na aktu, organizaciji i sistematizaciji, pokretanje postupka za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje, raspisivanje konkursa za prijem 21 radnika u domu, kao i raspisivanje konkursa za prijem učenika u dom.

Po informacijama dobijenim od škole, ovi postupci su u toku, a ključno je pitanje za Ministarstvo prosvete kako se planira finansiranje ove ustanove? Kako se planirana obezbeđivanje finansiranja novih radnih mesta i troškova funkcionisanja Doma učenika u Bačkoj Topoli?

Svesni smo da svi zakonom propisani postupci moraju biti rešeni u narednih par meseci, ali i da svi ti postupci podrazumevaju da su sredstva iz budžeta već obezbeđena.

Obezbeđena finansijska podrška je važna i da bi se shodno članu 3. stav 1. Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava pokrenuo i postupak za pribavljanje saglasnosti za zapošljavanje 21 radnika u domu učenika pred Komisijom za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava.

Obezbeđena finansijska podrška je važna i da bi shodno članu 6. stav 3. Zakona o učeničkom i studentskom standardu i članu 8. stav 1. Pravilnika o smeštaju i ishrani učenika i studenata Ministarstvo prosvete najkasnije tri meseca pre početka školske godine raspisalo konkurs za prijem učenika srednjih škola u ustanovu za smeštaj i ishranu učenika.

Obzirom da se pored škole i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, kao i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine i nacionalne zajednice u više navrata obraćao Ministarstvu vezano za ovaj dom iskreno se nadamo da Ministarstvo planira mrežu domova učenika za školsku 2021/2022. godinu, uključujući i novi dom učenika o kome danas govorim.

Očekujemo od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da zajedno sa nama učini dodatni napor kako bi novi dom učenika pri Poljoprivrednoj školi u Bačkoj Topoli započeo sa radom od naredne školske godine.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pitanje koje bih uputio Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je vezano za problem tzv. čobanske najezde. Već godinama prvenstveno na teritoriji Severnobačkog i Zapadnobačkog okruga ponavlja se isti problem. Čobani u potrazi za ispašom sa svojim stadima ulaze u tuđe livade, pašnjake i useve i nanose ogromne štete. Nažalost, iako su nadležne institucije upoznate sa problemom, do sada se nije došlo do koordinisanog odgovora nadležnih službi i inspekcija. Nadam se da ćemo iznošenjem ovog problema pred predstavnike Ministarstva zajednički doći do efikasnog i koordinisanog odgovora.

U tom smislu postavio bih dva pitanja. Prvo pitanje – postoji li način da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ustroji i uskladi postupanje nadležnih službi i inspekcija kako bi se efikasno i vodeći računa o bezbednosti ljudi i stoke rešio ovaj problem?

Drugo pitanje – da li postoji način da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama na čijim njivama se pravi šteta od čobanske najezde i da li oni mogu računati na pomoć države i na naknadu štete?

Svestan sam da se mnogi ponašaju po maksimi čije je stado njegova je i livada, ali smatram da ipak kod nas u Bačkoj to nije tako i da se tradicija čobanskog nepoštovanja tuđeg vlasništava mora prekinuti. Na primer, i ove zime u katastarskoj opštini Pačir, gde ja živim, stado oko dve hiljade ovaca je napravilo ogromnu štetu. U najvećoj meri šteta je načinjena na više hiljada hektara koju obrađuje „Matijević agrar“, ali ništa manja šteta nije načinjena ni na privatnim parcelama.

Stada koja su došla na ispašu u Pačirski atar nisu iz naše opštine, nisu ni iz našeg okruga i napasana su bez dozvole nadležnih službi i inspekcija. Naravno, ovo nije prvi slučaj da se više stotina ovaca napasa preko zime i proleća prvenstveno na teritoriji vojvođanskih opština. Dešava se da posle odlaska nomadskih čobana na njivama poljoprivrednici pronalaze i uginule životinje, što otvara dodatne probleme, jer se ne zna da li su te životinje uginule zbog bolesti, pa tako mogu biti izvor zaraze i za naše ovce i krave.

Kako nadležne službe postupaju u praksi? U opštini Bačka Topola postoji poljočuvarska služba, ali ova služba ne sme da reaguje samostalno, već samo u koordinaciji sa policijom i inspekcijom i, kada reaguju policija i poljočuvarska služba, ovčari biraju livade blizu opštinskih granica i preteraju stado sa teritorije jedne na teritoriju druge opštine i tako to traje danima i nedeljama.

Propisi kažu da čobani nemaju pravo da svojim stadima borave na nečijoj zemlji bez potpisane dozvole vlasnika parcele i da moraju imati potvrdu o zdravstvenom stanju stada, a provera tih potvrda je u nadležnosti veterinarske inspekcije. U slučajevima napasanja tuđih stada na teritoriji opštine Bačka Topola, po mojim informacijama čobani ni u jednom slučaju nisu imali i nisu posedovali propisanu dokumentaciju i dozvolu. Bilo je takvih slučajeva u našoj opštini i na teritoriji mesnih zajednica Mali Beograd i Gornja Rogatica.

Razumem da je čobanin deficitarno zanimanje, pa tako po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje samo u Srbiji nedostaje oko 300 čuvara stoke, a polovina od tog broja, oko 150, smatra se gorućim nedostatkom. Isto tako smatram da, kao i kod svakog zanimanja, čobanin mora da poštuje propise u očuvanju javnog zdravlja i ljudske bezbednosti, očuvanju životne sredine i, pre svega, mora da poštuje nepovredivost privatne imovine. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pitanje se odnosi na neisplaćene podsticaje poljoprivrednim proizvođačima, posebno stočarima, a glasi: koliko je tačan broj poljoprivrednih proizvođača koji nisu dobili podsticaje za stoku i da li je utvrđen krajnji rok do kada Ministarstvo planira da isplati podsticaje u potpunosti?

Takođe, ovo je pitanje i za Upravu za agrarna plaćanja i za Ministarstvo finansija.

Činjenica je da u drugoj godini borbe protiv pandemije poljoprivreda predstavlja jednu od ključnih privrednih grana, posebno imajući u vidu da su evropske vlade snabdevanje hranom proglasile pitanjem nacionalne bezbednosti. U Srbiji više od milion i po ljudi živi od poljoprivrede i važno je da svi zajedno razmišljamo kako da održimo i unapredimo poljoprivrednu proizvodnju. Država je donela niz mera kao pomoć poljoprivrednica, između ostalih i kredit za likvidnost Fonda za razvoj, uz povoljne kamatne stope, a prošlogodišnjim rebalansom i budžetom za 2021. godinu znatna sredstva su izdvojena za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, sa ciljem prevencije ublažavanja posledica Kovida – 19.

Različita vrsta podsticaja su važna mera. Nažalost, isplata podsticaja predstavlja problem o kojem se najviše priča, a poseban problem predstavlja i daje kašnjenje isplata podsticaja za stoku. Obraćaju mi se poljoprivrednici, najviše iz Zapadno-bačkog, Južno-bačkog, Severno-bačkog i Severno-banatskog okruga. Primer iz Kanjiže je ilustrativan za sve. Predstavnici lokalnog udruženja poljoprivrednika navode da su njihovi zahtevi, konkretno za podsticaje u iznosu od 20 hiljada dinara za svakog registrovanog tovnog bika koji se proda u klanicu, predate su prošle godine ali još uvek nema odgovora.

Po podacima ovog udruženja, svega 10% zahteva u opštini Kanjiža je obrađeno i isplaćeno. Nekima isplata podsticaja i dalje kasni više od godinu dana.

Sa druge strane, svesni smo i da se Uprava za agrarna plaćanja suočava sa problemima. Zbog Kovida – 19 deo zaposlenih je odsutan, godišnje dobijaju oko 80 hiljada zahteva, ali se realno radi na dvostruko većem broju predmeta, jer se veliki broj zahteva prenosi iz prethodne godine. Jedan od razloga otežanog rada je i taj što se zahtevi ne obrađuju hronološki, već što se najpre obrađuju najveći, a potom manji.

Svi znamo da se stočari suočavaju sa ozbiljnim teškoćama, smanjene subvencije po hektaru sa 5.200 na 4.000 dinara, što je dodatni problem, pogotovo u godini pandemije, koji i pored svega prati otežana prodaja poljoprivrednih proizvoda, posebno žive stoke. Trenutna cena svinja, junadi i jagnjadi isto nije zadovoljavajuća.

Izveštaj DRI za period od 2016. do 2018. godine navodi da je za tri godine iz republičkog budžeta izdvojeno 28 milijardi dinara, nekih 240 miliona evra za podsticaje u stočarstvu. Međutim, stanje se teško menja na bolje. U izveštaju DRI prepoznaje kao problem činjenicu da Ministarstvo poljoprivrede nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja za stočarstvo i za te tri godine tri puta su menjane uredbe u raspodeli podsticaja, a pravilnik čak 12 puta.

Izuzev oblasti ovčarstva, broj proizvedenih grla u Srbiji ima trend pada, a razlog je, između ostalog, i smanjen broj poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu je nešto malo veći od pet, a polovina poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima jedan do dva grla goveda, dok se najviše goveda gaji na farmama.

Imajući u vidu sve navedeno, apelujem na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na Upravu za agrarna plaćanja i na Ministarstvo finansija da ubrzaju postupak obrade zahteva za podsticaje u stočarstvu i u što je moguće kraćem roku isplate sva dugovanja stočarima. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje ministarki zaštite životne sredine, a pitanje se tiče problema zagađenja Krivaje.

O neophodnosti rešavanja problema zagađenja reke Krivaje kod Bačke Topole, ali i u celom slivu reke sam govorio i ranije, a na pitanja koja sam postavio pre nekoliko nedelja dobio sam odgovor Ministarstva zaštite životne sredine da su ona pravna lica, koja su najveći zagađivači u obavezi da do 2025. godine izgrade svoje prečistače.

Preciznije, Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi i rokovima za njihovo dostizanje kompanijama u čijem poslovanju postoji rizik zagađenja životne sredine je naloženo da donesu akcione planove na osnovu kojih će regulisati ispuštanje otpadnih voda u reku, a za pravna lica krajnji rok za implementaciju ovih akcionih planova je 2025. godina.

Svesni smo da je reč o kompleksnim, teškim i dugotrajnim procesima, a za građane Bajše, Bačke Topole, Malog Iđoša i Srbobrana je važan svaki dan i svaka nedelja, svaki mesec, a ne svaka godina. Ozdravljenje životne sredine ne sme da čeka i zbog toga se ponovo obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine, sa pitanjem - da li postoji način za ubrzavanje rešavanja problema da svi zajedno Ministarstvo, lokalna samouprava, privredni subjekti se uključimo u rešavanje ovog problema?

Da li postoje sredstva i fondovi preko kojih bi Ministarstvo moglo da podrži projekte opštine Bačka Topola, koja bi omogućila rešavanje ovog problema?

Dugotrajno rešenje podrazumeva da pored centralnog prečistača, svaka kompanija izgradi vlastiti, sopstveni primarni i sekundarni prečistač. Međutim, nužna pretpostavka za realizaciju ove ideje je zainteresovanost i uključenost svih aktera.

Šta je urađeno do sada, kakva je zainteresovanosti na lokalnom nivou? Ono što govori u prilog zainteresovanosti svih ključnih aktera, jesu aktivnosti AP Vojvodine i opštine Bačka Topola, i kompanije čije poslovanje ugrožava životnu sredinu u slivu reke Krivaje. Projekat centralnog gradskog prečistača finansiraju AP Vojvodina i lokalna samouprava Bačka Topola, a očekuje se da će gradski prečistač, sa probnim radom početi još u toku ove godine.

Autonomna pokrajina Vojvodina i lokalna samouprava Bačka Topola su inače u ovaj projekat uložile više od 600 miliona dinara, međutim neophodna je dodatna podrška Ministarstva zaštite životne sredine kako bi se pomoglo kompanijama u izgradnji primarnih i sekundarnih prečistača. Izgradnja primarnih prečistača je uslov da se ove firme priključe na glavni gradski prečistač.

Lokalna samouprava sarađuje sa predstavnicima kompanija, posebno sa predstavnicima firmi „Žibel“ i „Perutnina Ptuj - Topiko“. Zahvaljujući gospodinu Staniću, direktoru „Žibela“ izgrađen je primarni prečistač za tehničke otpadne vode i napravljen projekat za sekundarno filitriranje otpadnih voda. Firma „Žibel“ planira i dodatna sredstva kako bi se smanjila jačina neprijatnog mirisa. Inače, firma „Žibel“ u zadnje vreme u ove projekte je uložila oko 140 miliona dinara sopstvenih sredstava. „Perutnina Ptuj - Topiko“ takođe je izdvojila značajna sredstva za izgradnju svog primarnog prečistača.

Dakle, na lokalnom nivou postoji spremnost da se zajednički radi, ali je nužna dodatna pomoć i zato se i obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine sa pitanje da li postoje fondovi kroz koje bi se olakšala izgradnja privatnih i sekundarnih prečistača. Za sad primarni prečistač nema industrija mesa „Topola“, nadamo se da će i ta firma započeti sa projektom izgradnje tog prečistača.

Poslanička grupa SVM je stava da samo zajedničkim radom možemo napraviti boljitak i sa strane lokalnih samouprave, privatnih subjekata i AP Vojvodine je urađen deo posla, ali nam je potreba pomoć ministarstva i zbog toga u ime građana tri opštine Bačka Topola, Mali Iđoš i Srbobran postavlja pitanje – da li postoji način da Ministarstvo zaštite životne sredine podrži projekte koji će za rezultat imati rešenje problema zagađenja rečice Krivaje? Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje i predsednici Vlade i ministarki za zaštitu životne sredine, a pitanje se tiče zagađenja rečice Krivaje i vazduha u Bačkoj Topoli.

Pitanje je – šta planira Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo za zaštitu životne sredine da uradi u sprečavanju daljeg zagađenja Krivaje i vazduha u Bačkoj Topoli?

Kako i na koji način može Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, odnosno pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine da pomogne opštini Bačka Topola na čijoj teritoriji se nalazi ovaj problem?

Opština Bačka Topola, inače iz koje ja dolazim, već se godinama suočava sa problemima zagađivanja rečice Krivaje i vazduha u samom gradu. U opštini dosta razvojnih projekata je započeto i završeno u prethodnom periodu, dinamično se razvija industrijska zona, imamo prelepo jezero sa kupalištem, završili smo dom učenika, imamo vrhunsku fudbalsku akademiju, gradi se fudbalski stadion u centru grada. Takođe, isto se obnavlja zgrada više hotela u centru grada. Znači, dobre stvari se dešavaju.

Međutim, svi koji dođu u Bačku Topolu nažalost grad zapamte po neprijatnom mirisu, a da ne pričamo o građanima koji žive u susednom selu Bajša, jer kroz selo teče rečica Krivaja koja ima strašno neprijatan miris zahvaljujući zagađivanju iste.

Nažalost, ima više zagađivača, od Bačkotopolske gradske kanalizacije, preko raznih preduzeća, ali u ovom trenutku se gradi prečistač otpadnih voda sa kojim ćemo jedan deo problema sigurno rešiti još ove godine.

Među veće zagađivače spada i fabrika „Žibel“ koja prerađuje nejestive sporedne proizvode zaklanih životinja. Da ne bude nedoumice, za našu opštinu ovo preduzeće je isto tako važno kao ostala preduzeća koja posluju na teritoriji naše opštine, važni su nam radnici i zaposleni u preduzeću koji vrše jako ozbiljan posao i osetljivu delatnost.

Svi dobro znamo da uginule životinje i klanični otpaci predstavljaju stalnu potencijalnu opasnost kao mogući izvori infektivnog materijala i kao zagađivači životne sredine.

Širenje stočnih zaraza i ogromne materijalne štete koje one mogu da nanesu, kao i mogućnost da pojedine od tih zaraza pređu i na ljude, postao je problem i briga cele naše države.

Ako se pravilno sagledaju svi aspekti, jasno je od kolikog je značaja organizovano rešavanje neškodljivog uklanjanja klaničnih nejestivih i sporednih proizvoda klanja i uginulih životinja u cilju sprečavanja širenja stočnih zaraznih bolesti, uspešne zaštite i saniranja životne sredine i racionalnog korišćenja ovih otpadaka.

Međutim, svima nama je isto tako važno da sva preduzeća posluju u skladu sa svim zakonima i podzakonskim aktima naše države, i ujedno, da građani Bačke Topole ne moraju trpeti neprijatan miris u vazduhu i neprijatan miris rečice Krivje, koji se oseti od Bačke Topole kroz Bajšu, i Malom Iđošu do Feketića.

Pitanja koje me je interesuju.

Kako i na koji način posluje preduzeće „Žibel“ u pogledu pridruživanja propisa zaštite životne sredine? Da li plaća državi neke kazne zbog ugrožavanja životne sredine, odnosno, ne ispunjavanja određenih uslova iz podzakonskih akata?

U prethodnom periodu koji nadležni državni organ i na koji način je sprovodio kontrolu nad osetljivim poslovanjem preduzeća?

Da li su uzimani uzorci i vršenja ispitivanja kvaliteta uzoraka iz rečice Krivaja? Koji nadležni državni organ i na koji način je identifikovao zagađivače rečice Krivaja i kontrolisao njihovo poslovanje?

Kako i na koji način može jedna lokalna samouprava da pomogne privatnom preduzeću u izgradnji svog sopstvenog prečistača?

Nadam se da ću odgovore dobiti što pre u ime svih građana opštine Bačke Topole i Malog Iđoša i nadam se da ćemo zajednički naći rešenje na sve spomenute probleme. Hvala.