Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7648">Zoltan Pek</a>

Zoltan Pek

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, narodni poslanici, dame i gospodo, ja bih postavio pitanje u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara ministru omladine i sporta gospodinu Udovičiću. Tema je iz sporta, a odnosi se na izradu nacionalne strategije razvoja sporta.

Prethodna Vlada u avgustu 2019. godine je odlukom formirala jednu radnu grupu koja je imala zadatak da izradi novu sportsku strategiju za našu zemlju za period od 2020. do 2030. godine. Članovi ove radne grupe su, više od 30 članova ima, iz raznih ministarstava i nadležnih institucija, iz međunarodnih organizacija, iz civilne sfere i naravno iz medija.

Zadatak im je bio da se u roku od šest meseci od formiranja ove radne grupe izradi nacionalna strategija razvoja sporta. Ova radna grupa je imala nekoliko sastanaka, ali nažalost nije došlo do toga da se ispuni dati zadatak. Treba znati da nam je poslednja strategija rađena od 2014. do 2018. godine. Znači, rok je četiri godine, period je četiri godine, moglo bi se reći – to je jedan olimpijski ciklus, u vezi roka. Ova nova strategija bi trebalo da se izradi na deset godina. Znači, to je neka novina, pozitivna novina i ovaj period je dva i po olimpijska ciklusa. To je dobro i za sport, za razvoj sporta i za razvoj samih sportista.

Kao što sam rekao, ne znamo dokle se stiglo sa ovim zadatkom. Pitanje je – da li ova radna grupa još radi, da li je formirana nova radna grupa za izradu nacionalne sportske strategije? Ako jeste, onda koji je dati rok za izradu ove strategije i za koji period se radi ova nova sportska strategija?

Zašto je važna izrada nacionalne sportske strategije? Kao što znamo, ovde u ovoj strategiji se daju osnovni prioritetni ciljevi, kao što je razvoj sporta dece i omladine, kao i školskog sporta, onda razvoj rekreativnog sporta, da bi se što više naših građana bavilo sportom, razvoj i unapređenje samog vrhunskog sporta, razvoj i unapređenje sportske infrastrukture. Ova nacionalna ili prethodne nacionalne strategije su osnov za izradu strategija naših nacionalnih sportskih saveza, granskih sportskih saveza, u gradovima i u lokalnim samoupravama.

Lokalne samouprave, po zakonu, nakon donošenja nacionalne sportske strategije moraju doneti svoje strategije za godinu dana. Znači, od završetka objavljene nacionalne sportske strategije godinu dana imaju da je izrade. Jer šta je problem? U lokalnim samoupravama osnova finansiranja samog sporta je sportska strategija te lokalne samouprave.

Treba znati da u Srbiji ima 87 nacionalnih sportskih saveza. Imamo saznanja da su neki sportski savezi počeli da izrađuju svoje strategije na deset godina. To je pozitivno jer u ovome što mi znamo novina je u tome da sada mlađe sportiste imaju u vidu, da ovi mladi, talentovani sportisti od 14 i 15 godina su kao ciljna grupa, jer ovi sportisti za narednih desetak godina će činiti reprezentaciju naše zemlje na međunarodnim takmičenjima, kao što je balkansko prvenstvo, mediteransko prvenstvo, evropsko prvenstvo ili svetsko i naravno i Olimpijske igre.

(Predsednik: Moram samo da vas upozorim da završite.)

Još dve rečenice.

Svaka zemlja je ponosna i svaki sportista je ponosan na medalje koje su osvojene na ovim međunarodnim takmičenjima, kao naravno i na Olimpijadi koja se sada ove godine održava u Tokiju, 2028. godine u Los Anđelesu, a 2032. godine se još ne zna. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovana zamenice predsednika, poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo, pred nama je set zakona od pet zakona na dnevnom redu, tri poreska zakona i dva carinska zakona. Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za ove zakone. Nekoliko reči bih izneo o nekim zakonima koji su pred nama.

Kao prvo, Predlog zakona dopune i izmene Carinskog zakona. Važeći Carinski zakon je donet krajem 2018. godine, a primenjuje se od juna 2019. godine. Ovaj zakon nam je potpuno usaglašen sa Carinskim zakonom EU. Kao što znamo, osnovni cilj naše države je da postane punopravna članica EU i onda zato naši državni organi imaju najveći cilj da naše nacionalno zakonodavstvo usaglase sa zakonodavstvom EU i carinski zakoni su između tih zakona.

Kao što sam rekao, zakon je primeni od 2019. godine i došlo je do jedne značajne promene što je sad u Predlogu zakona, a tiče se naplate carinskog duga. Do sada je u zakonu bilo tri godine, a sad se povećava na pet godina i zastarelost na 10 godina. Ovde treba da istaknem da rokovi zastarelosti nisu predmet usaglašavanja sa Carinskim zakonom EU. Mislimo da svakako država mora da zaštiti svoj interes i zato smo za, da bi se povećavao ovaj rok od tri na pet godina.

Drugi zakon je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Kao što smo čuli od kolege, u Predlogu ovog zakona otvoreni i alternativni investicioni fondovi postaju poreski obaveznici. Smatramo da je to pozitivno. Njihove poreske obaveze ispunjava društvo za upravljanje koje upravlja tim fondovima.

Druga novina je u poboljšavanju komunikacije između poreskog obveznika i Poreske uprave. Kao što znamo, u poslednjih nekoliko godina računarski sistem, cela obrada baze podataka, komunikacija sa poreskim obveznikom je jako poboljšana u poslednjih nekoliko godina. Ovde je još jedna promena predviđena, i to kod zahteva poreskih obveznika za povraćaj više uplaćenih poreza ili eventualno ako nije na dobrom mestu knjižen pored da se izvrši preknjižavanje. Isto ove, kao i ostale zahteve, zahtev za porez kod kuće mogu da odrade poreski obveznici pored računara, jer preko e-portala Poreske uprave to svakako mogu da odrade. Mislimo da je ovako jednostavnije i lakša je komunikacija između poreskog obveznika i same Poreske uprave.

Ovde bih još nekoliko predloga ili novina izneo. Kao prvo, preciziraju se obaveze Agencije za privredne registre u slučaju kada je poreskim obveznicima privremeno oduzet PIB i uspostavljena je mera zabrane sticanja i osnivanja novih privrednih subjekata. Propisuje se novo krivično delo poreske prevare u vezi sa porezom na dodatnu vrednost.

Treći zakon o kojem bi malo pričao jeste Predlog izmene Zakona o porezu na imovinu. Kao što sam rekao, alternativni i otvoreni fondovi isto se ove javljaju kao novi obveznici, ali najveća izmena je u tome da jedan deo posla Poreske uprave će preći u lokalne samouprave i to 2022. godine. Zato treba da se pripreme same lokalne samouprave i treba da odrade ovaj posao što se tiče poreza na poklon, nasleđe i prenos apsolutnih prava,

Za premeštaj radnika, arhive, same aplikacije, lokalne samouprave imaju vremena od 1. novembra do 31. decembra 2021. godine. Znači, imaju jedan interval od dva meseca da bi odradili ovaj posao, jer sa ovim porezima lokalne samouprave imaju izvorni prihod. Mislimo da proširenje poreskog odeljenja sa ovim poslovima lokalnih samouprave je pozitivno.

Još ovde treba navesti da se predlaže ovim zakonom da se predmet oporezivanja proširi na nasleđe i poklon digitalne imovine. To je još novina u ovom zakonu.

Novina u ovom zakonu je i da se jedan rok proširuje od devet meseci na 12 meseci kada je u pitanju prosečna cena ili osnovica za porez na imovinu u zonama lokalnih samouprava. To znači da se u svakoj lokalnoj samoupravi porezi na imovinu se plaćaju po zonama, u zavisnosti od toga u kojoj zoni se kupuje stan ili bilo koja nepokretnost. Što je bliže centru, to je opremljenija ova zona komunalijama i onda više vredi ta imovina ili kuća, stan ili bila šta što se kupuje.

Osnovicu poreza su odredile lokalne samouprave po prosečnoj ceni. Prosečna cena se izračunavala po prodaji ovih nepokretnosti u tim zonama, a uzeo se interval od devet meseci, što se sad proširuje na 12 meseci, i to od 1. oktobra prethodne godine do 30. septembra tekuće godine je ovaj interval, znači, na 12 meseci je prošireno.

U ovom predlogu zakona predlaže se još je i utvrđivanje poreske osnovice pomoćnih objekata da se razvrstavaju u istu grupu nepokretnosti gde su i garaže.

Kao što sam rekao na početku, poslanička grupa SVM će glasati za ove zakone. Hvala.
Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ja ću izneti stav poslaničke grupe SVM o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu.

Predlogom zakona predviđaju se ukupni prihodi od 1.314 milijardi dinara, povećano od 1,7% na iznos predviđen rebalansom za 2019. godinu i rashodi u visini od 1.334 milijardi dinara, što daje deficit od 20,2 milijarde dinara, odnosno 0,3% BDP.

Projektovan je realan rast privrede od 4%. Projekcija javnog duga je 50,3% BDP-a. Prihodovana i rashodovana strana budžeta je konzervativno i realno planirana.

Treba istaći da u poslednjih tri godine kod ostvarenja budžeta imamo suficit. Pošto su i prihodi i rashodi za 2020. godinu realno planirani, očekujemo da ćemo u sledećoj godini isto kod ostvarenja imati suficita.

Jedna od ključnih karakteristika budžetske politike u 2020. godini je ravnomerna raspodela fiskalnog prostora za povećanje životnog standarda na osnovu povećanja plata i penzija za oko 1,3% BDP-a, a na osnovu povećanja minimalne cene rada.

U predlogu budžeta izdvojeno je 247 milijardi dinara za plate, kao i 158 milijardi dinara na penzije. Penzije će prema takozvanoj švajcarskoj formuli sledeće godine rasti za 5,4%. Planirano je povećanje neoporezivanog dela bruto zarade na 16.300 dinara i istovremeno, smanjene su stope PIO doprinosa na teret poslodavca sa 12% na 11,5%.

Gubitak prihoda države po osnovu ovih mera u 2020. godini procenjuje se na oko 13 milijardi dinara, dok će efekat na fiskalni rezultat iznositi 10 milijardi dinara, što s obzirom da će masa zarada na nivo opšte države po ovom osnovu biti manje za tri milijarde dinara.

Druga ključna karakteristika je podsticaj ekonomskog rasta ovog budžeta. To se postiže kod povećanja javnih investicija i kroz rasterećenje privrede sa smanjenja opterećenja na zarade.

Ukida se regulativa kojom je dosad bilo određeno da lokalne samouprave i javna preduzeća uplaćuju deo fonda zarade u budžet Republike Srbije.

Kod javnih investicija Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za kapitalna ulaganja izdvaja oko 70 milijardi dinara, najviše na kapitalne projekte izgradnje autoputeva i železničke infrastrukture.

Kada je reč o infrastrukturi, izdvojena su sredstva za Moravski koridor, za Fruškogorski koridor, za izgradnju autoputa Beograd–Sarajevo, za izgradnju saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, za deonicu Obrenovac-Ljig, za deonice Surčin-Obrenovac, Novi Sad-Surčin, za beogradsku obilaznicu, za brzu saobraćajnicu Novi Sad-Ruma, za projekat mađarsko-srpske železnice, kao i za rekonstrukciju železničke pruge Niš–Dimitrovgrad.

U okviru kapitalnih ulaganja imamo 13 novih projekata za koja su izdvojena oko 525 miliona dinara.

Treba istaći, u pozitivnom smislu reći da je došlo do povećanja sredstava za Ministarstvo zaštite životne sredine, i to na 7,9 milijardi dinara, a to je povećanje od 27,6%. Najveći deo sredstava u iznosu od 4,3 milijarde dinara je u zelenom fondu, od toga 3,1 milijardu dinara je za subvencije za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada.

Pozitivno ocenjujemo da je došlo i do povećanja sredstava Ministarstvu za zdravlje. Ovde bih istakao da je povećan iznos sredstava za lečenje retkih bolesti na 2,4 milijarde dinara.

Povećana su i sredstva za ulaganja u obrazovanje i inovacije. Kao podršku razvoju nauke, udvostručena su sredstva za Fond za nauku na milijardu dinara. Za razvoj inovacione strukture su obezbeđena sredstva završetak Data centra u Kragujevcu, kao i sredstva za završetak naučno-tehnoloških parkova u Nišu i u Novom Sadu.

Što se tiče poljoprivrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predviđeno je oko 52 milijarde dinara, što čini oko 46% od ukupnih poreskih prihoda Republike Srbije. Za subvencije su izdvojene 4,5 milijardi dinara.

Za sredstva AP Vojvodine su u ovom budžetu izdvojene 76,5 milijardi dinara. Transferi za povremene poslove su 47 milijardi, a sredstva namenjena za kapitalne izdatke su 29 milijardi dinara.

Poslanička grupa SVM analizira predlog budžeta Republike Srbije za 2020. godinu kroz dve perspektive – jedna su budžetske stavke, sume opredeljene za konkretne projekte za narednu godinu, a druga perspektiva je četvorogodišnji kontekst, dakle, analiza postignuća u određenim oblastima za period od 2016. do 2020. godine.

Ne možemo razumeti predlog budžeta za narednu godinu bez analize prethodno urađenog, imajući u vidu kompleksne ekonomske, socijalne i političke okolnosti u kojima su se realizovali ovi projekti. Otuda poslanička grupa SVM analizira predlog budžeta, prateći napredak koji je ostvaren, a posebno u oblastima koje su definisane koalicionim sporazumom između SVM i SNS iz avgusta 2016. godine.

Za poslaničku grupu SVM je ključna reč kontinuitet u saradnji i podršci realizacije vojvođanskih kapitalnih projekata. U smislu kako je 28. oktobra 2016. godine u Narodnoj skupštini najavio tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić da će Vlada uložiti u 118 objekata u Vojvodini 1.790.000.000 dinara. Vreme je pokazalo, a brojke i potvrđuju, da se u prethodnih tri i po godine kroz budžetske stavke kontinuirano izdvajalo za regionalni razvoj, unapređenje infrastrukture i kapitalna ulaganja u AP Vojvodina.

Podsećamo da su pojedine kapitalne investicije i razvojni projekti koji prevazilaze lokalni značaj uvršteni su među prioritete Vlade Republike Srbije. Na primer, za projekat mađarsko-srpske železnice u 2020. godini planirano je 15 milijardi. Projekcija za 2021. godinu je 23 milijarde, a za 2022. godinu je 31 milijardu dinara.

Podsećamo da je u 2019. godini za projekat mađarsko-srpske železnice izdvojeno devet milijardi dinara, u 2018. godini osam milijardi, što je bilo skoro deset puta više od 850 miliona dinara, koliko je bilo predviđeno u 2017. godini.

Takođe, u nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine uvršteni su i rekonstrukcija i modernizacija pruga Subotica-Segedin-Baja, kao što sam rekao, Budimpešta-Beograd i Subotica-Pančevo.

Za rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Subotica-Segedin u budžetu je predviđeno oko milion dinara, a još važnije je da je za naredne godine planirano za 2021. godinu 902 miliona, za 2022. godinu 178 miliona dinara.

U Vojvodini za poslednjih godinu i po dana od 2018. godine rekonstruisano 129 kilometara regionalnih pruga. U toku je rekonstrukcija još 67 kilometra, a do kraja godine očekuje se remont dodatnih 15,5 kilometara. Vrednost ovih radova je oko 92 miliona evra.

Moram se osvrnuti na granične prelaze. Od 2016. godine su tri granična prelaza otvorena. Jedan je Rastina – Bačsentđerđ, otvoren 3. aprila 2018. godine, drugi je otvoren rekonstruisan prelaz kod Bajmoka, Bačalmaš, 7. februara ove godine i treći je kod Rabe - Kibekhaza, otvoren je 11. oktobra ove godine.

Za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja da će Vlada Srbije nastaviti u narednoj godini da finansira dva najveća subotička kapitalna ulaganja izgradnju Narodnog pozorišta i obilaznice granični prelaz Kelebija, petlja Subotica-jug poznato kao „Y krak“.

To je više decenijski projekat poznat kao „Y krak“, treba da bude završen na kraju ove godine. Predlogom budžeta za 2020. godinu planirano je 500 miliona dinara za izgradnju dva nadvožnjaka.

Treba istaći da u ovoj godini, 2019. godini, izdvojeno milijardu i 400 miliona dinara, a sa rebalansom je dodato još 330 miliona dinara, što je ukupno u ovoj godini milijardu i 730 miliona dinara.

Kao što sam rekao, za sledeću godinu, budžet za 2020. godinu, je planirano još dodatnih 500 miliona. Od ovih para će biti izgrađena dva nadvožnjaka koja su obećana poljoprivrednicima, a da bi oni mogli što lakše da dođu do svojih njiva. Jedan nadvožnjak će biti na Pačirskom putu, a drugi nadvožnjak će biti na Kelebijskom Mejkuckom putu.

Što se tiče projekta Narodnog pozorišta, za dalju izgradnju Narodnog pozorišta predviđeno je u budžetu za 2020. godinu 400 miliona. Najbitnije je da se projekat nastavlja sa finansiranjem. Za ovih 400 miliona i sa ovim 400 miliona… U poslednje četiri godine za ovaj projekat je obezbeđeno 8,9 miliona evra. Očekivalo se da bi u prvoj polovini 2020. godine trebalo da bude završen ovaj projekat, ali među zvaničnim informacijama je istaknuto da Ministarstvo za odobreni novac traži da se u narednoj godini završi bar jedna faza, jedna funkcionalna celina u Narodnom pozorištu. To bi značilo da može da se koristi bar jedan od projektovane tri sale.

Još bih izdvojio i jedan projekat, a to je Palić – Akva park. Za razvoj Palića, kao turističke destinacije, kontinuirano su obezbeđena sredstva za finansiranje projekata predviđenih Strategijom razvoja turizma Republike Srbije i pratećim akcionim planom. Za 2020. godinu u budžetu je planirano 10 miliona dinara. Ista suma je bila opredeljena 2017, 2018. i 2019. godine.

Pored ovih kapitalnih investicija, treba da istaknem još nekoliko značajnih investicija koje su predviđena u AP Vojvodina, kao što su brze saobraćajnice prvog B reda Novi Sad – Ruma, to je oko 200 miliona dinara, onda izgradnja postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Kikindi od 60 miliona dinara, kao i novi projekat za unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja. Isto je ovde predviđeno 60 miliona dinara, kao što je predviđeno za novi program rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza kod Horgoša. Naravno, treba istaći izgradnju autoputa deonice Beograd – Zrenjanin.

Na kraju sam ostavio poljoprivredu. Što se tiče poljoprivede, kao što sam rekao, Ministarstvo ima 52 milijarde dinara, od toga su 4,5 milijardi dinara subvencije, a iznos subvencije za AP Vojvodinu je devet milijardi dinara.

U danu za glasanje poslanička grupa SVM će glasati za ovaj Predlog zakona. Hvala.
Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću izneti stavove poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara za dva zakona, i to Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o budžetu, ili tzv. rebalansu.

Prvo ću početi sa Zakonom o budžetskom sistemu.

U samom zakonu u članu 2. važećeg zakona vrši se dopuna definicije evidencionog računa. Ova definicija nije bila stavljena u važećem zakonu, a sada je stavljena i ova definicija evidencionog računa koji se otvara u okviru sistema izvršenja budžeta lokalnih vlasti.

Druga je novina – dato je ovlašćenje ministru finansija da kod dospeća obveznica Republike Srbije emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu daje instrukcije za konverziju dinara u valute. To je isto novina.

Onda se precizira procedura donošenja same finansijske strategije. Do sada je tako bilo da je ova finansijska strategija došla u ovaj plenum, a sad prvo ide na odbor Narodne skupštine, i to na Odbor za finansije, tamo se razmatra i posle se usvaja ovde u ovom domu.

Produženi su rokovi, i to na 2021. godinu. Produžen je rok za primenu odredaba ovog zakona, Zakona o budžetskom sistemu, do 2021. godine koji se odnosi na programske budžete, i to na programske budžete zdravstvenih ustanova i apotekarskih ustanova. Isto je pomeren rok do 2021. godine za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja za sve korisnike budžetskih sredstava na svim nivoima vlasti. Znači, kod ova dva mesta je produžen rok za 2021. godinu.

Jedna od najbitnijih promena je, što je i ministar izneo, povećanje plata u javnom sektoru i ovo povećanje plata od 8 do 15% je razmak, u proseku je to 9,6%, i odnosi se na novembarsku platu, koja se isplaćuje u decembru.

Naveo bih taksativno koja su povećanja. Za radnike MUP-a, BIA i Ministarstva odbrane je 9% povećano. Za radnike Ustavnog suda, sudova, tužilaštva i Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija isto 9%. U visokoškolskim ustanovama radnici osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanova učeničkog standarda i studentskog standarda za 9%. Istraživačima za 10%. Radnicima ustanova kulture za 10%. Radnicima predškolskih ustanova za 9%. Za radnike ustanova socijalne zaštite, osim zdravstvenih radnika, za 9%. Kod ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije za 8%. Za korisnike sredstava budžeta lokalnih vlasti za 8%. Za radnike organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih obveznika za 8%. Radnicima zdravstvenih ustanova, lekarima za 10%, medicinskim sestrama za 15%, a ostalom nemedicinskom osoblju za 8%.

Što se tiče još značajnih promena u ovom zakonu, još jedna važna promena što ovde nije naglašena - produžen je rok još za godinu dana, znači za decembar 2020. godine, zabrana zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava.

Još jedna značajna promena u ovom zakonu je da se predlaže brisanje posebnog fiskalnog pravila koje se odnosi na indeksaciju penzija. S obzirom na to da 2020. godine penzije će se usklađivati na način propisan zakonom kojim se uređuje penzijsko-invalidsko osiguranje.

Sad bih prešao na drugi zakon, Zakon o budžetu i tzv. rebalansu. Ovde, kao što je i gospodin ministar već istakao da pričamo o pozitivnom rebalansu budžeta. Planirani prihodi su bili 1.246 milijardi dinara. Sa ovim rebalansom je ovaj iznos revidiran na više i to za 3,7%, ako pričamo u dinarima, to je, kao što je gospodin ministar rekao, 46,6 milijardi dinara. Znači, otprilike 50 milijardi dinara je povećana prihodovna strana našeg budžeta.

Ako gledamo samu strukturu ovih prihoda, poreski prihodi iznose 1.092 milijarde dinara. To je ukupno oko 84,5% prihoda. Ne poreski prihodi su 185 milijardi dinara, što je 14,3% od ukupnih prihoda, a ostalo čine donacije u iznosu od 14,8 milijardi dinara, što je 1,1% od ukupnih prihoda.

Treba da kažem da je naš budžet uravnotežen. Rashodi su pod kontrolom. To je jedna tendencija koja u poslednjih četiri godine karakteriše naš finansijski sistem i naš budžet. To je za pohvalu svakako. Mi mislimo da ovaj trend treba i dalje da održimo.

Ovim rebalansom trošimo samo ono što smo zaradili i ništa više. To je isto novi trend u našim finansijskim planovima, do sad prethodno što je bilo nije nažalost tako ispalo. Znači, trošimo ono što smo zaradili i ovo je oko 50 milijardi dinara, a sa ovih 50 milijardi dinara povećao rashodovanu stranu našeg budžeta.

Trinaest milijardi dinara povećao je infrastrukturne projekte u okviru ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture. Rast infrastrukturnih ulaganja je za pohvalu. Savremena i moderna infrastruktura je osnovni stub našeg privrednog razvoja. Dobri putevi savremena, moderna železnička pruga, železnička infrastruktura će povući nove investitore i otvaraće se nova radna mesta.

Ovim rebalansom je u Ministarstvu građevine i saobraćaja kod nekih stavki je smanjen rashod, a kod nekih stavki je povećan.

Smanjen je rashod, i to mislimo da je pozitivno kod projekta mađarsko- srpske železnice, jer vidi se da će do kraja godine ovaj planirani iznos za ovaj deo posla neće se izvršiti, pa mislimo da ne treba da tamo stoje pare, nek se premeštaju u druge svrhe gde se to može iskoristiti.

Rebalansom je isto predviđeno povećanje sredstava za izvođenje dela radova u izgradnji autoputa E-75, to je deonica graničnog prelaza „Kelebija“ – petlja „Subotica Jug“ u iznosu od 330 miliona dinara.

Povećan je obim sredstava na realizaciji izgradnje autoputa E – 673, deonica Obrenovac – Ljig. Za izgradnju autoputa E – 761, deonice Pojate –Preljina. I, za izgradnju autoputa, kao što je i gospodin ministar rekao, Beograd – Sarajevo.

Dodatnih 10 milijardi dinara je dodato za nabavku opreme u sektoru bezbednosti. Dodatnih devet milijardi dinara je dato za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima na osnovu zakona što smo doneli u aprilu ove godine, Zakona o konverziji kredita švajcarskim francima, mislimo da je to dobra stvar. Oko devet milijardi dinara je dato za jednokratnu pomoć penzionerima u iznosu od 5.000,00 dinara. Dodatnih devet milijardi dinara je dato za kamate koje se isplate prevremeno od otplate starih kredita, mislim da je i to isto za pohvalu.

Svakako, treba da se rešimo onih kredita koji su uzeti za velike kamate sa nedovoljnim ili sa ne baš najboljim uslovima i to moramo da zatvorimo, te kreditne linije, što pre tim bolje. Mislimo da je to pozitivno u ovom rebalansu.

Na kraju, dodatnih dve milijarde dinara je predviđeno za povećanja plata u javnom sektoru, kao što sam i pre detaljno izneo, ko, gde, koliko će imati povećanja plata.

Nažalost, došli smo u takvu situaciju da stručna radna snaga odlazi iz javnog sektora u privatni sektor, ali mogu i da kažem, nažalost, ne samo u privatni sektor je ovaj odliv nego je i odliv i inostranstvo.

Znači, momentalno imamo tržište rada kao jedno međunarodno tržište rada, bar se to odnosi na sever Vojvodine. Mladi stručnjaci nam odlaze i došli smo do toga da ne samo mladi, nego i srednja generacija stručnjaka odlazi u inostranstvo.

Već godinama se odlaže uvođenje platnih razreda u javni sektor. Možda bi to bio neki princip ili nekakav pozitivan efekat, možda bi doneo kod odliva radne snage iz javnog sektora u privatni sektor.

U neku ruku to smo i videli i ovaj princip je možda ustanovljen kod povećanja plata u zdravstvenim ustanovama. Znači, lekari dobijaju 10%, medicinske sestre 15%, ostalo osoblje 8%. To je u neku ruku princip platnih razreda.

Na kraju bi rekao da poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za ove zakone u danu za glasanje. Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da govorim o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit povlašćenog kupca za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Novi Sad - Subotica - državna granica, Kelebija.

Na Petoj zajedničkoj sednici Vlade Srbije i Mađarske 15. aprila ove godine, u Subotici je potpisano niz sporazuma, 11 sporazuma. Na toj sednici je potpredsednica Vlade i ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović vodila razgovore sa mađarskim ministrom za inovaciju i tehnologiju, sa Laslom Palkovićem, o zajedničkim projektima dve zemlje u oblasti infrastrukture i saobraćaja.

Jedna od tema je bila i modernizacija i rekonstrukcija pruge Beograd – Budimpešta. U tom razgovoru je bio u načelu dogovor da će Srbija uskoro potpisati jedan finansijski ugovor za ovaj deo od Novog Sada do Subotice, a Mađarska će potpisati ugovor za izvođenje radova cele pruge od Budimpešte do Beograda.

Što se tiče Ugovora o izvođenju radova, 25. aprila ove godine je tender završen u Mađarskoj i biće potpisan do 25. maja ove godine. Celokupna investicija će trajati oko pet godina. Pred nama je ugovor sa kojim, ako dajemo ovlašćenje za potpis, Srbija će izvršiti svoj deo posla.

Što se tiče cele pruge Budimpešta – Beograd, u Koridoru 10, koji prelazi preko naše zemlje, ovaj deo je dužine oko 185 kilometara i to iznosi 21% cele železničke pruge Koridora 10 koji prelazi u Srbiju. Važan deo ove pruge je od Novog Sada do Subotice i do granice, a ovaj deo pruge je dužine oko 97,5 kilometara.

Što se tiče cele pruge, na ovoj pruzi idu vozovi, na ovoj relaciji sa brzinom od 37, 38 kilometra na čas i ceo put od Novog Sada do Subotice traje oko dva, dva i po sata.

Treba istaći da je ova pruga 1883. godine prvi put predata, znači pre 136 godina. Znači, dosta je stara pruga.

Kakav je međunarodni značaj cele pruge od Budimpešte do Beograda, znači, ceo Koridor 10B, to je deo tradicionalnog železničkog transporta koridora za vezu Evrope, mogu kazati cele zapadne i centralne Evrope sa Grčkom, sa Turskom i sa Bliskim istokom. Znači, dosta je velikog značaja ova pruga.

Što se tiče nacionalnog programa za javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine, u ovom programu je isto naveden ovaj projekat modernizacije pruge od Novog Sada do Subotice i do mađarske granice. Predmet projekta je modernizacija postojeće jednokolosečne dotrajale železničke pruge Koridora 10B u savremenu dvokolosečnu prugu za mešoviti putnički i teretni saobraćaj, i to sa brzinom vozova do 200 kilometara na sat. Rekonstrukcija ove pruge od Beograda do državne granice do Mađarske, nakon ove rekonstrukcije će se vozovi kretati do 200 kilometara na sat, kao što sam rekao, i biće završena po planu do 2023. godine.

Cela modernizacija ove pruge je jedno od najznačajnih infrastrukturnih ulaganja u naš region od strane Narodne Republike Kine.

Kao što istorija pokazuje, bez železnice nema ekonomskog razvoja. Treba znati da je prva komercijalna pruga u svetu otvorena 1830. godine u Velikoj Britaniji. Do 1850. godine u zapadnoj Evropi je bilo izgrađeno oko 40 kilometara pruge, a istovremeno u Aziji, u Africi i u Latinskoj Americi je samo 4.000 kilometara pruge bilo izgrađeno, znači, 10 puta manje pruge, zato je razvijenost ovih zapadnih zemalja bila veća od ostalih u svetu.

Projekat modernizacije i rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, kao što sam rekao, je jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u Republici Srbiji, čija je zajednička realizacija dogovorena na nivou predsednika vlada Republike Srbije, Kine i Mađarske.

Na Sedmom samitu šefova Vlade Narodne Republike Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, 6. jula 2018. godine zaključen je komercijalni ugovor između Vlade Republike Srbije i kineskog izvođača. Prihvaćen je ugovor o radovima od milijardu i 162 miliona dolara. Ovaj komercijalni ugovor obuhvata usluge, nabavku, izgradnju, isporuku i ugradnje svih neophodnih elemenata za rekonstrukciju deonica železničke pruge između Novog Sada i Subotice i od Subotice do Mađarske granice, u dužini od 108 kilometara.

Sa ovim ugovorom i sa ovom izgradnjom, ako se završava do 2023. godine, dobijamo jednu takvu prugu koja ispunjava sve uslove osnovnog koridora transevropske transportne mreže.

Kakav je ovaj ugovor? Koje elemente ima ovaj ugovor? Pod kojim finansijskim uslovima je ovaj ugovor sačinjen? Iznos od 988 miliona dolara je za kredit, što je 85% od vrednosti celog komercijalnog ugovora i ima Republika Srbija tzv. učešće ili sopstveni deo od 15%, što je u dolarima 174 miliona dolara. Ugovor se potpisuje na 20 godina i po fiksnoj kamatnoj stopi od 2% godišnje.

Poslanici SVM misle da je ovo jako, veoma značajni projekat što se tiče modernizacije cele železničke infrastrukture u Srbiji i zato će glasati u danu za glasanje za ovaj zakon.
Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih govorio o ovom famoznom zakonu, Zakonu o konverziji stambenih kredita i indeksiranim u švajcarskim francima.

Problem korisnika stambenih kredita u švajcarskim francima je najzad tema je koja je došla na skupštinu i gledamo da rešimo ovaj problem. Okolne zemlje su rešile već ovaj problem, Mađarska, kao što smo čuli, Hrvatska, Crna Gora i ostali, Mađarska je u 2014. godini je rešila ovaj problem. Svaka je zemlja imala svoj model, koji model je najbolji to se ne zna, mi imamo ovaj model što je ispred nas i mislim da je to momentalno jedno najbolje rešenje.

Kako je došlo do kredita koji su u francima bili indeksirani? Prve kredite je u Austrijska Narodna banka izdavala onim građanima koji su živeli pored granice Švajcarske i imali i radili u Švajcarskoj i imali zarade u švajcarcima i zato je donela ovu odluku. Ova odluka se polako proširila na okolne zemlje, kao što je Mađarska, bivše zemlje SFRJ, Rumunija. U našoj zemlji smo počeli da dajemo ove kredite 2005. godine.

Zašto ovo kažem? Kažem jer pre nego što sam bio političar, 22 godine sam radio u banci, u to vreme bio sam direktor stanovništva u banci.

Znači, 2005. godine smo počeli da izdajemo ove kredite. Bilo je tako vreme da su samo ovi stambeni krediti bili davani u švajcarskim francima, to je trajalo oko godinu dana.

Ekspanzija ovih kredita koji su primali naši građani je najveća bila od 2007. i 2008. godine. Zamislite taj trenutak, kako su tada građani razmišljali. Krediti su dati indeksirani u švajcarskim francima. Švajcarski franak je bila jako stabilna valuta, evro je kao jedna nova valuta bila u evropskim zemljama. Oni su tako razmišljali. Znači, stabilan franak, stabilan kredit i to se da uzetu. U to vreme kvalitet evra i švajcarskog franka je bio 1 prema 1,2 i to je održano od 2011. godine do 2015. godine.

Znači, svaka zemlja ima svoju monetarnu politiku i monetarna politika je zasnivana na tome koliko je njena nacionalna valuta u paritetu sa evrima. To je i Švajcarska radila.

Zašto je došlo do ovog kolapsa, u koji smo ušli? Ušlo je puno naših građana, ostalo je samo oko 17 hiljada građana koji još imaju ove kredite, a iznos ovih kredita je oko, ako sam dobro pogledao, 540 miliona evra. Znači, građanin je ušao u banku, zatražio kredit. Nismo imali prilike da dajemo kredite, naročito stambene kredite. Prvo smo počeli sa potrošačkim kreditima, a posle su došli stambeni krediti. Znači, imali su prilike, takva nam je bila ekonomija, da smo mogli da dajemo ove kredite. Građanin je ušao, mislio da je franak jako stabilan.

Što se tiče kamatnih stopa, kamatne stope su bile najmanje. Znači, manje od onih kredita koji su bili izdavani u evrima. Sve brošure, sva politika, bankarska politika namenjena građanima je bila jako atraktivna, zato su ovi ljudi ušli u banke i dizali ove kredite.

Nažalost, jako malo od banaka ili od radnika banaka nije gledao predznake, što je bilo u EU. Jer, 2007. godine, ako se dobro sećam, Evropska centralna banka, Centralna banka Austrije, je davala već znake da ove vrste kredita imaju dvostruki devizni rizik. U našoj zemlji, 2007. godine, to treba istaći, tadašnji guverner Narodne banke, gospodin Radovan Jelašić je dao jednu izjavu u vezi ovog dvostrukog deviznog rizika, samo je bio problem što niko nije obraćao pažnju na to.

Došli smo do toga da 2011. godine već se nije dalo da se da kredit u švajcarskim francima, već samo u evrima. Jer, ovo pitanje koje je dovelo u kolaps celu ovu tezu ili celu ovu problematiku, jeste jedna tzv. izjava Evropske centralne banke, 2015. godine, januara meseca, da će svakog meseca kupovati obveznice u visini od 60 miliona evra. Zato je reagovala Narodna banka Švajcarske i od tog datuma, januara 2015. godine, oni su odustali od onog pariteta što je bio pre, 1:1,20. Zato je došlo do ovog kolapsa, nažalost.

Kao što sam rekao, zakon je ispred nas. Ovo je bila mala istorija zašto smo došli do ovoga i kako je to bilo. Treba još jednom istaći da je u to vreme jedina prepreka bila da neko ne uzme ovaj kredit visina ličnog dohotka. Jer, ako je klijent ušao u banku, tada je jedino pitanje bilo koliko on može kredita da podnosi, pošto je 50% od ličnog dohotka bilo dozvoljeno da se optereti sa bilo kakvim kreditom. I zato su ljudi toliko navalili.

Toliko je bila niska kamatna stopa da su krediti u švajcarcima bili povoljniji od kredita u evrima. Niko nije obraćao pažnju šta će doći za pet, 10, 15, 20 godina, jer im niko nije rekao šta ih čeka.

Kao direktor banke, ja sam upozoravao moje prijatelje, poznanike, da ne uzimaju ovakve kredite i da će biti problema, pošto sam u to vreme čitao razne novine o bankarskim sistemima. Zato sam i rekao da ne treba uzimati, već samo do 35% svoje plate, jer se ne zna šta će biti i kako će biti cela kamatna politika.

Ovo rešenje koje imamo, a posle ću da kažem šta imamo još ovde malo riskantno i kod ovog zakona, znači, zakon je ispred nas i mislimo da je to dobro rešenje, zbog čega ćemo glasati za ovaj zakon. Znači, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za ovaj zakon.

Kao što je gospodin ministar rekao da su u ovom zakonu u pitanju oni ljudi ili građani koji su uzeli kredite, ali, šta se gleda kao glavnica, ili otpis ili konverzija ovih kredita? To je preostali dug glavnice i obračunata i nenaplaćena kamata. Znači, to je glavni deo duga. To se konverzuje u dinare, pretvara se u dinare, otpisuje se 38% od toga i preostali deo se daje isto kao kredit, ali kredit po onoj kamatnoj stopi što je u datoj banci primenjeno 31. marta ove godine. Ako banka nije imala takve kredite, onda mora da da takve uslove da ove kredite moraju izdati po, ako je kamata varijabilna ili promenjiva, da to ne bude iznad 3,4%, plus tromesečni ili šestomesečni euribor, ako je fiksna, bila je i fiksna kamata i banka je imala takve kredite, onda fiksna kamata ne sme da bude iznad 4%.

Rekao sam da ću reći kakve ćemo probleme imati, ako ćemo ih imati, to se još ne zna, jer se ne zna šta će biti u ekonomiji, ja kao bankar imao sam priliku da euribor bude plus 4,4. Sad je minus 2, 02, znači da je sad jako povoljna. Za 10, 15 godina, ne zna se šta će biti.

Znači, ovo je još jedan deo rizika od toga što banka izdaje kredite. Znači, 3,4% kamate plus euribor. Znači, ovde ima još malo rizika, ali to se da prihvatiti, jer svaki kredit koji je indeksiran u stranoj valuti, ima ovakav euribor. Da se vratim na temu.

Znači, ako zakon stupa na snagu banka mora u narednih 30 dana da ponudi potrošaču kredita ili ko je imao do sada ovaj kredit svoju ponudu o konverziji, a primalac kredita nakon ili u toku 30 dana prijema ovog sporazuma mora da potpiše ili da prihvati ili da ne prihvati. Ako ne prihvati, onda mu ostaje ovaj kredit da otplaćuje kako je do sada bilo.

Kao što je gospodin ministar rekao, znači nisu samo oni građani u pitanju kojima još ostaje dug, nego oni građani prema kojima se vodi parnični postupak ili prinudna naplata, njima se ovaj proces zaustavlja do onih 30 dana kako se oni odluče šta će, kako će da odrade, posle po njihovoj odluci postupak ide dalje.

Kao što smo rekli, sredstva obezbeđenja su značajna jer kod svakog kredita, svaka banka ima sredstva obezbeđenja, a ima jedno dva, tri ili u stara vremena uzeli smo više ovih sredstava obezbeđenja, kao što je hipoteka, onda osiguranje života i bilo je tako osiguranje kod nacionalne korporacije.

U vezi ovih sredstava obezbeđenja treba istaći da oni ostaju na snazi. Znači, ne treba za ove nove konverzirane kredite da se sklope novi ugovori o životnom osiguranju ili novu hipoteku da stave.

Što se tiče troškova konverzije, ovi troškovi spadaju na teret banke. Znači, građani uopšte nemaju nikakav teret kao naknadu ili bilo šta u vezi ovih kredita. To je isto jako pozitivno, što se tiče građana.

Tu treba istaći da banka posle daje zahtev za 15% troškova konverzije da sklopi ugovor sa Republikom Srbijom da bi onih 15%, što će prihvatiti Vlada, iz budžeta da nadoknadi bankama.

Kao što sam rekao, imamo momentalno 16.800 građana koji imaju ovakve kredite. Kao što sam rekao, iznos ovih kredita je oko 540 miliona dinara. Mislim da je ovo u našoj zemlji jedno od najboljih rešenja za problem ovih građana i zato ćemo mi glasati na ovaj zakon, kao i za ostale zakona koji su na dnevnom redu. Hvala vam.
Hvala.

Poštovana predsednike, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih govorio o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarke o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.

Ovim predlogom što je pred nama, Predlogom zakona, potvrđuje se Sporazum koji je potpisan između dve vlade u Budimpešti, 9. februara 2018. godine. Ovaj predlog poboljšava onaj prethodni predlog što je bio ili Sporazum što je bio, pa je potpisan 2012. godine, tačno 24. januara između dve vlade, Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.

Najveća novina je u članu 6. Predloga ovog zakona, koji se odnosi na član 12. stav 4. Sporazuma koji se menja i glasi – Ako postoje neophodni personalni, tehnički i infrastrukturni uslovi, ugovorne strane takođe mogu odobriti međunarodni promet putnika preko graničnog prelaza ili produženje radnog vremena, o čemu s uzajamno obaveštavaju diplomatskim putem. Za nas je najistaknutija reč ili deo rečenice – produživanje radnog vremena graničnih prelaza. Sa ovim ugovorom se stvara zakonski i pravni preduslov za produženje radnog vremena na graničnim prelazima koji rade od sedam do devetnaest časova.

Treba znati da je dužina granice između dve države oko 175 kilometara. Preko graničnih prelaza godišnje prelaze oko šest miliona putnika u jednom i u drugom pravcu. Treba znati da do 2015. godine između dve države je bilo samo pet graničnih prelaza, a u ovoj godini se radi već o osam graničnih prelaza koji rade na dužini granica između dve zemlje. Znači, u poslednje tri, četiri godine, otvorena su tri nova granična prelaza. Kao što je otvoren i u ovoj godini jedan granični prelaz, pre sedam, mislim da nema ni sedam dana, to je granični prelaz kod Bajmoka, Bajmok-Bačalmaš, koji momentalno radi od sedam do devetnaest časova. Ovde su radovi bili oko godinu, godinu i po dana. Dok je obnovljen ovaj novi granični prelaz, uloženo je oko 2,1 milion evra, 1,8 miliona evra su iz pristupnih fondova EU, a 300 hiljada evra je iz budžeta Republike Srbije.

Kao što sam rekao, momentalno ovaj granični prelaz radi od sedam do devetnaest časova i otvoren je za putničke automobile i za autobuse koji mogu koristiti ovaj granični prelaz. Treba znati da je ovaj granični prelaz od Horgoša udaljen 50 kilometara, a od Kelebije oko 30 kilometara. Otvoren je zbog toga da bi se rasteretila ova dva granična prelaza.

Kao što smo čuli kod izjave ministra da se u ovoj godini, ako se sastaju dve vlade, na ovom zajedničkom sastanku će se razgovarati o tome da se ovaj granični prelaz, radno vreme ovog graničnog prelaza da se produži na 00 - 24 časa i da se proširi za prelaz teretnih vozila. S tim, ako se ovo dogodi, nadamo se da će se sporazumom oko dve vlade ovo potpisati, imaćemo četiri granična prelaza koji će raditi 00 – 24 časa, a to je Horgoš-Reske, Kelebija-Tompa, Bački Breg-Hercegsanto i Bajmok-Bačalmaš.

U ovom sporazumu je istaknuta još jedna važna vest – da će se u ovoj godini početi sa izgradnjom još jednog graničnog prelaza, a to je granični prelaz na severu Banata. Radi se o Rabe-Kibekhaza koji će se isto raditi od ujutru od sedam do 19 časova. Ovde treba istaći da će Kikinda sa ovim graničnim prelazom imati najkraću relaciju da se poveže sa mrežom evropskih auto-puteva. Ako je tačno, sa ovih devet izgrađenih graničnih prelaza, razlika u kilometrima između dva granična prelaza pašće ispod 20 kilometara, što je jako povoljno za stanovništvo i za privredu cele naše zemlje, a naročito severnog dela naše zemlje. Hvala na pažnji.
Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM podržava predlog izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o budžetu za 2019. godinu, kao i prateće finansijske zakone i ostale zakone koji su na dnevnom redu.

Metodologija i planirane budžetske stavke su izbalansirane i realne. Jednostavno rečeno finansije su stavljene pod kontrolu. Zahvaljujući izbalansiranim merama fiskalne konsolidacije stvoren je fiskalni prostor koji će u 2019. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, ukidanje kriznih dela penzije, povećanja plate u javnom sektoru, smanjenje poreskog opterećenja rada. Sredstva opredeljena budžetom za 2019. godinu imaju cilj za rasterećenje privrede i podsticaj njenog rasta, povećanje životnog standarda i naravno kapitalna ulaganja.

Takođe, stabilan priliv stranih direktnih investicija uz reformu obrazovnog sistema, podršku socijalnom preduzetništvu, robnom budžetiranju i podizanje minimalne cene rada, sve to podržavamo kao mere koje imaju za cilj privredni razvoj, smanjenje siromaštva i ravnomerni regionalni razvoj.

Poslanička grupa SVM je stava da ne možemo govoriti o ravnomernom regionalnom razvoju niti smanjenju siromaštva ukoliko nije obezbeđena odgovarajuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina pri zapošljavanju. Naime, poslanička grupa SVM je podnela tri amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima sa ciljem obezbeđenja odgovarajuće zastupljenosti nacionalnih manjina pri zapošljavanju u državnim organima na način kako je to regulisano i Zakonom o zaposlenima u javnim službama, Zakonom o zaposlenim u AP i jedinicama lokalne samouprave i Zakonom o javnim agencijama.

U tom smislu, nadamo se da će Vlada prihvatiti naše amandmane. Naravno, na osnovu dogovora sa gospodinom ministrom Ružićem i ujedno mu se zahvaljujemo za stručnu i poštenu saradnju. Samo još nekoliko rečenica o značaju ravnomernog regionalnog razvoja. Brojne primedbe sa terena i iz jedinica lokalnih samouprava ukazuju na nužnost donošenja nove uredbe o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalnih samouprava. Na promenu metodologije, na temelju na kome se računa stepen razvijenosti jedinica lokalnih samouprava. Problem je, jer najveći podsticaj da sredstva dobijaju oni investitori koji ulažu u opštine koji su prema stepenu razvijenosti razvrstani u lošije kategorije, dok investitori koji bi ulagali u opštine koji su kategorizovani u veće kategorije dobijaju manja sredstva.

Primera radi na terenu iz opštine iz koje dolazim, iz opštine Senta, investitor je hteo da otvori jednu novu fabriku, firmu i uporedio je Sentu i Kikindu. Senta je u prvoj kategoriji, a Kikinda u trećoj kategoriji ovog razvrstavanja i na žalost po radniku je ispalo da dobije ne nekoliko stotina evra nego više od 1.000 evra po radniku ako otvori fabriku u Kikindi. Zato je potrebno što misle i druge jedinice lokalne samouprave, potrebno je metodologiju uskladiti sa realnim životom, jer oko 50% vojvođanskih opština zbog toga gubi mogućnost učešća na raznim konkursima. Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave je poslednji put doneta 2014. godine.

Mere koje će obezbediti povećanje životnog standarda su izmene Zakona o budžetskom sistemu koji omogućava da se povećavaju plate u javnom sektoru u 2019. godini. To je razmak od 7% do 12% i sa tim će se početi od 1. januara 2019. godine. Povećanje ovih plata je u zavisnosti ko gde radi, u kojem sektoru, znači, zdravstvo dobija najviše, ako gledamo, odbrana, obrazovanje i policija dobijaju nešto manje, a carina i poreski organi, radnici u poreskim organima i ostali korisnici dobijaju oko 7%.

Ovde treba naglasiti da je produženo važenje zabrane zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava do kraja 2019. godine. Ovaj zakon na terenu stvara velike probleme naročito kod zdravstvenih ustanova i kod nekih organa lokalne samouprave. Masovno se priča o pojavi na severu Vojvodine, taj masovni odliv lekara specijalista, medicinskih sestara. Skoro smo došli do toga da ne možemo da nađemo zdravstveno osoblje koje će raditi. Jeste da je stopa nezaposlenosti u padu, ali treba ovde istaći i činjenicu da na ovo utiče jako masovno i migracija radne snage u inostranstvo.

Pozitivno ocenjujemo povećanje plate, jer znamo da finansijski uslovi toliko dopuštaju ali mislimo da ovaj odliv mozgova i stručne snage samo mogu da uspore, a nikako da spreče.

Što se tiče kapitalnih ulaganja u budžet, vidimo da je opredeljeno ukupno 220 milijardi dinara.

Mi pozitivno ocenjujemo da infrastrukturna ulaganja su na onom nivou kao što je bio ove godine, možda su malo i povećana. Jer, mislim da ili mislimo da ova ulaganja su osnova daljeg razvoja naše privrede.

Što se tiče rasterećenja privrede, izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, obezbeđuje sa manje fiskalno opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada i smanjuje troškove poslovanja za poslodavce i druge isplatioce prihoda.

Tim izmenama je smanjena stopa doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti sa 1,5% na 0,75%. Po osnovu smanjene stope doprinosa, neto efekat na fiskalni rezultat proceni se oko devet milijardi dinara.

Naime, smanjuje se poresko opterećenje prosečne neto plate sa 63% na 62%, a ušteda za ukupnu privredu, kao što smo čuli da je to oko 12 milijardi dinara. Predviđeno je sa izmenom Zakona o porezu na dobit jedno smanjenje, što se tiče obaveza poreskih obveznika kroz izmene načina obračunavanja amortizacija. Ali, ovi efekti mislim da će doneti rezultate tek 2020. godine.

Pošto imamo novog ministra finansija, ja bih ovo rekao da, ukoliko bi pogledali stenografske beleške sa sednica Narodne skupštine, na kojima se raspravlja o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, odmah bi se uočilo da u poslednjih desetak godina sva obraćanja poslaničkih grupa SVM, bez razlike počinju istim rečima.

Ukazujemo da politika, standard i kriterijumi i transferi budžetskih sredstava AP Vojvodine, još uvek nije donet zakon o finansiranju AP Vojvodine. Rizikujući da se, ponavljam, da je ustavnim zakonom o sprovođenju Ustava Republike Srbije, utvrđeno da je rok za usaglašavanje svih pravnih akata sa Ustavom je bio 31. decembar 2008. godine. No, što bi rekli mudri ljudi strpljenje je moć. Sa vremenom i strpljenjem i dudov list postaje svila.

Što se tiče rešenja o Predlogu zakona o budžetu za 2019. godinu za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja, kao što je gospodin Rističević rekao – razdeo budžeta za subvenciju poljoprivrede iznosi 41,5 milijardi dinara što je sedam milijardi dinara više nego u ovoj godini.

Veliki udeo sredstava ili povećanje ovih sredstava su iz IPA dva programa što isto pozitivno ocenjujemo da naši poljoprivrednici konkurišu na ovaj projekat. Deo iz ovih sredstava je namenjen za izgradnju sistema za navodnjavanje na teritoriji Vojvodine, i to je u iznosu oko 362 miliona dinara.

I to je pozitivno ocenjujemo. Ako smo kod Vojvodine, onda bih istakao da je ukupnu transfer iz budžeta Republike Srbije za Pokrajinu iznosi sad 65,5 milijardi dinara, što je veće nego što je bilo prošle godine.

Iz budžeta izdvajamo nekoliko projekata koji su važni za našu poslaničku grupu, to kao vidimo da i ove godine su odobrena sredstva za izgradnju i dogradnju Narodnog pozorišta u Subotici u visini od 330 miliona dinara.

U prethodnih godinu i po dana, bilo je nekih problema kod ovog posla, pošto su poslovi bili blokirani zbog problema u postupku u javnoj nabavci, ali ove godine u julu mesecu, izabran je novi izvođač, i radovi su sad počeli ponovo da idu redovnim tokom. Očekivano je da će u prvoj polovini 2020. godine ovi radovi biti završeni.

Drugi projekat, što moram da istaknem, to je izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E 75 i to je deonica granični prelaz „Kelebija“ petlja „Subotica Jug“, mi ga zovemo „ipsilon krak“.

Ovde za ova kapitalna ulaganja opredeljeno je milijardu i 400 miliona dinara, što je 400 miliona više nego u prethodnoj godini. U maju su počeli radnici kompanije „Vojput“ jedan novi deo, izgradnja deonice obilaznice oko Subotice na potezu između magistrale ka Bačkoj Topoli i Bikolačkog puta.

Planirano je da će ovi radovi biti završeni za 240 dana i nadamo se da će se to i ostvariti.

Ovde se radi o petnaestogodišnjoj staroj asfaltnoj podlozi, ponovo treba da se utvrde novi nasipi koji vode na dva nadvožnjaka, jedan je preko Subotice – Beograd, a drugi je preko Čantaviskog puta.

Moram da istaknem za građane Subotice, „ipsilon krak“ je od životne važnosti, jer treba da izmeste teretni saobraćaj iz samog centra grada, koji povezuje severni deo autoputa Koridora 10 sa graničnim prelazom Kelebijom. Ovde se radi o gradskom saobraćaju, oko 350 hiljada teških kamiona prođe ovim putem.

Veliki projekat tzv. srpsko – mađarske železnice su isto dobili devet milijardi 700 miliona dinara u projektovanju budžeta. Pošto imamo planski budžet, vidi se da 2020. godine je skoro ista cifra predviđena za tu godinu, a za sledeću godinu oko 11 milijardi i 700 miliona dinara je predviđeno za ovaj veliki projekat.

Ovde treba još istaći nekoliko projekata koji su vezani za obnovu železničkih pruga. To je pruga između Subotice i Segedina i u okviru projekta srpske mađarske železnice, deo pruge Novi Sad – Subotica, kao što je ovde, treba da istaknem još jednu prugu koja je manja, ali nama je jako važna od Subotice do Sente, jer ova pruga je predviđena u ovom delu budžeta.

Višegodišnja zalaganja grupe SVM su dala rezultat i na to ukazuje činjenica da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave za budžet Fonda za nacionalne manjine opredelio za sledeću godinu 30 miliona dinara, i za rad i funkcionisanje Saveta nacionalnih manjina 286,5 miliona dinara.

Ovde treba još da istaknem da Ministarstvo kulture i informisanja je opredelilo za podršku informisanja nacionalnih manjina na maternjem jeziku 40 miliona dinara.

Ministarstvo kulture, izvinite, ovde je u budžetu još predviđeno i to nam je dosta važno, nastavlja se izgradnja Radio televizije Subotice u iznosu od 550 miliona dinara i za finansiranje delatnosti RTV je 900 miliona dinara predviđeno.

Još imamo nekoliko projekata koje bi izneo, kao što je Žeželjev most, naučno-tehnološki park u Novom Sadu i sve su ovi projekti kao što sam rekao na početku, i zbog ovoga će poslanici SVM glasati za ove zakone koji su na dnevnom redu.

Hvala što ste me saslušali.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ja bih prvo o Predlogu zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o ekonomskom i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata.

Kao što znamo, da saradnja između dve države, dve Republike u poslednjih nekoliko godina je u svim oblastima na istorijskom nivou, a jedan od osnovnih ciljeva saradnje dve zemlje je infrastrukturalni razvoj obe zemlje.

Okvirni sporazum je potpisan u Budimpešti 9. februara 2018. godine na zajedničkoj sednici dve Vlade. Sporazum je potpisan u cilju unapređenja bilateralne saradnje, ekonomske saradnje u oblasti infrastrukturnog razvoja.

Da bi ovaj okvirni sporazum stupio na snagu i da bi započeli aktivnosti i realizaciju ovog sporazuma, neophodno je doneti ovaj zakon, koji je pred nama.

Saradnja ovim sporazumom uključuje pre svega, upravljanje vodom za piće i otpadnim vodama, transport i održivu mobilnost, upravljanje čvrstim otpadom, sanacija i rekultivizacija, zaštita životne sredine i energetika.

Saradnja će se obavljati kroz razvoj i sprovođenje infrastrukturnih projekata, pripremu strateških i studijskih izvodljivosti, pokretanje projekata, modernizacija i adaptacija postojeće infrastrukture, proširenje izgradnje nove infrastrukture, kao i izgradnju i rekonstrukciju infrastrukture.

Sporazum još predviđa tehničku pomoć stručnjaka, profesionalaca, specijalizovanih za usavršavanje državnih službenika, zaduženih za izradu razvojnih planova i drugih oblasti u vezi sa infrastrukturnim projektima.

Vlada Republike Srbije je 6. jula 2018. godine imenovala svoje članove, srpski deo upravnog odbora, kao što je i mađarska strana imenovala svoje članove tog Odbora.

Prvi sastanak ovog upravnog odbora je održan u julu mesecu ove godine. Za sprovođenje okvirnog sporazuma, strane će osnovati nadzorni odbor koji će činiti predstavnici odgovarajućih ministarstava ili državnih organa kako se već zajedno dogovore nadležna ministarstva.

Sporazum je zaključen na pet godina, uz mogućnost automatskog produženja na dodatnih pet godina, uz saglasnost oba potpisnika sporazuma.

Sa ovim sporazumom mislimo da je Mađarska ušla u krug strategijskih partnera Srbije, kao što je ministarka rekla, Kina, Azerbejdžan, Rusija, Turska, itd.

Znači, mi podržavamo ovaj sporazum i, naravno, zbog toga glasaćemo za ove zakone koji su pred nama.

Drugi zakon o kojem bih nešto govorio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata.

Osnovni razlog donošenja ovog zakona je da omogući efikasnije sprovođenje ozakonjenja ili legalizacije nezakonito izgrađenih objekata u Republici Srbiji, imajući u vidu broj nezakonito izgrađenih objekata koji su predmet legalizacije.

Prema podacima Ministarstva, ako smo dobro obavešteni, u Republici Srbiji je podneto oko 771.000 zahteva za legalizaciju, a nakon izvršenog popisa od strane Građevinske inspekcije evidentirano je i utvrđeno je da još postoji oko 1,6 miliona nezakonito izgrađenih objekata koji do tada nisu bili evidentirani i za iste nije ni bio podnet zahtev za legalizaciju. Ukupno, znači, ima oko više od dva miliona nezakonito izgrađenih objekata, od toga, ako je istina, 50% se odnosi na stambene zgrade.

Šta su konkretni ciljevi ovog zakona? Zakon treba da podstakne jednostavniji, efikasniji, brži i jeftiniji postupak legalizacije, da vlasnici nezakonito izgrađenih objekata budu aktivne stranke u postupku legalizacije, da svi nezakoniti objekti, ukoliko ne ispunjavaju zakonske uslove, budu ozakonjeni i uvedeni u legalne tokove, dodatno uticanje na sprečavanje nezakonite gradnje i, naravno, na uređenje tržišta nekretnina.

Bitne novine su da svi objekti u Srbiji koji nisu legalizovani, jer ne ispunjavaju uslove propisane zakonom moći će da se ruše odmah nakon drugostepene odluke, posle odluke o žalbi, odnosno na osnovu konačne odluke, neće morati da se čeka ishod eventualnog spora na Upravnom sudu.

Znači, kao što je ministarka rekla da u praksi je naročito izričena ova pojava da do sada svi bespravni graditelji, čak i kada je bio odbio postupak legalizacije, pokrenula je spor na Upravnom sudu koji je trajao nekoliko godina i za vreme trajanja spora na Upravnom sudu ovi objekti nisu bili rušeni, nego se nastavljala dalja izgradnja i investitori su izgradili zgrade, prodavali stanove građanima, a vlasnici su uzeli stanove koji nisu bili legalizovani i njegova briga ili legalizacija je prešla na nove vlasnike stanova.

Sa ovim izmenama državi se daje mogućnost da u najgore slučajeve bespravne gradnje, kao što su gradnja na javnim površinama u zoni zabrane gradnje, poput zone aerodroma „Nikola Tesla“, da sruši odmah ove objekte po konačnosti rešenja.

Uvodi se obaveza provera vidljivosti na satelitskom snimku za sve objekte koji se legalizuju. Znači svaki građanin će moći da izvrši uvid u satelitski snimak kod organa nadležnog za poslove legalizacije građevinskog inspektora ili službi za Katastar nepokretnosti, a onda se uvodi obaveza podnošenja poreske prijave za porez na imovinu pre dobijanja rešenja o legalizaciji.

Svi započeti postupci legalizacije moraju da se završe u roku od pet godina kako se ne bi oštetili oni građani koji su gradili pre donošenja zakona, a čiji objekti nisu potpisani usled propusta građevinskog inspektora, njima će biti omogućena legalizacija.

Na kraju, zabranjuje se naknadno priključenje bespravnih objekata na javnu infrastrukturu, a za javna preduzeća koja to dozvole predviđene su kazne od 1,5 milion do 3 miliona dinara ili krivična odgovornost o ponovljenom postupku.

Sledeći zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama o planiranju i izgradnji. Ja ću samo navesti neke bitne novine u vezi ovog zakona. Pripremni radovi za objekte veće od 800 kvadrata moći će da se rade bez građevinske dozvole, što bi prema mišljenju struke trebalo da ubrza gradnju ovih objekata.

Uvedeno je i niz objedinjenih postupaka kako bi se ubrzale procedure i time pojeftinio proces same izgradnje. Izrada i donošenje planskih dokumenata proglašeni su javnim interesom za Republiku Srbiju.

Uveden je i vremenski okvir za važenje urbanističkog plana, koji ne može biti duži od 25 godina, sa obavezom da svi planski dokumenti doneti pre 1. januara 1993. godine prestaju da važe danom donošenja ili danom stupanja ovog zakona, ali sa obavezom donošenja novog plana u roku za 12 meseci, znači za godinu dana.

Planovi detaljne regulacije se odnose na period od šest meseci. Do sada je to bilo godinu dana. Gradnjom će moći da se bave samo privredna društva koja imaju licenca.

Ministarstvo građevinarstva će izdavati i oduzimati licence članovima Inženjerske komore Srbije i obavljaće nadzor nad delom poslova Komore, pri kojoj će formirati pet matičnih sekcija umesto dosadašnjih četiri, a Skupština Komore imaće 60 članova umesto 120.

Izdvojio bih član 15. Predloga zakona koji menja član 36. Zakona u smislu propisivanja uslova koji su potrebni da pravno lice ispuni kako bi moglo da izrađuje dokumente poslovnog i urbanističkog planiranja.

Znači, od 2003. godine, kada je donet zakon, ova materija nije bila uređena i u petnaestogodišnjoj praksi je pokazala niz slabosti jer se poverivanje izrade planskih dokumenata vršilo po jednostavnom postupku javnih nabavki, gde se, po pravilu, od strane nosioca izrade planskog dokumenta nisu proveravali kapacitete i reference obrađivača planskih dokumenata, već su kao kriterijum bili samo ponuđeni rok i cena.

Ja sam bio predsednik opštine. Nažalost, ovo u praksi je istina, jer imali smo puno slučaja. S druge strane, javna preduzeća osnovana od strane jedinica lokalnih samouprava imale su i povlašćeni položaj u odnosu na druga pravna lica, na privredna društva koji su upisana u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti.

Znači, sa predloženim izmenama i uvođenjem novog pravnog instituta prekinuće se negativna praksa i izjednačiće se položaj pravnih lica sa javnim ovlašćenjima i privatnih privrednih društva i takođe će imati pozitivan uticaj na kvalitet izrade planskih dokumenata.

Sledeći zakon koji je pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u društvenom saobraćaju. Razlozi zbog kojeg su doneti ovi zakoni, kao što je ministarka rekla, neophodno je izvršiti izmenu u odredbama kojima se uređuje taksi prevoz.

Izmenama i dopunama su definisani uslovi za obavljanje taksi prevoza koji će važiti za celu teritoriju Republike Srbije, odnosno biće jednoobrazni za taksi prevoznike na celoj teritoriji naše zemlje.

Naime, u poslednjim izmenama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju iz 2011. godine propisivanje uslova za pristupanje delatnosti taksi prevoza i utvrđivanje da li privredni subjekti ispunjavaju sve propise i uslove je bilo u nadležnosti lokalnih samouprava.

Prevoz putnika se obavlja putničkom, znači druga izmena je važna za prevoz putnika koji se obavlja putničkim vozilom, koje je iznajmljenom uslugom vozača, tzv. limo servis. Ova usluga je neprecizno i nepotpuno uređena sa Zakonom o turizmu u smislu da ova usluga se ne razdvaja od usluga prevoza, a naročito iz razloga što u registar subjekata koji obavljaju delatnost limo servisa nikada nije bio vođen. Znači, ne postoji ovaj registar.

Sledeća novina je što se tiče inspekcijskog nadzora, da republička, opštinska i gradska inspekcija zbog nedovoljnih kapaciteta za kontrolnu taksu i limo servis nisu u mogućnosti da u potpunosti izvrše kontrolu u skladu sa odredbama zakona. Po rešenju je za ovaj problem pronađeno jedno rešenje, odavanjem ovlašćenja komunalnoj policiji. U velikim gradovima naročito će ovo doći do izražaja.

Treba istaći da ovaj zakon kojim se uvodi naročito za prevoz putnika onim sa kombijem sedam plus jedan ili osam plus jedan, koji su kombiji u pitanju u ovom zakonu je predviđeno da za obavljanje limo servisa mora se koristiti ili mora se ugraditi ovaj digitalni tahograf. To znači za ove prevoznike će biti malo troška, ali mislimo da uvođenjem ovog tahografa ćemo i uticati na bezbednost saobraćaja. Pošto idu na velike relacije u inostranstvo, onda mislimo da je to, nekom rečju, pozitivno za bezbednost saobraćaja.

Kao što sam rekao na početku, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za ovaj zakon. Hvala.
Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SVM će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju zbog značajnih izmena i dopuna na koje ću se u svom obraćanju osvrnuti.

Prva izmena je promena načina obračuna visine prevremene starosne penzije za osiguranike sa beneficiranim radnim stažom koji odlaze u prevremenu starosnu penziju uz smanjenje visine penzije, tako da se penali za ove osiguranike računaju u odnosu na sniženu starosnu granicu za svakog konkretnog osiguranika sa beneficiranim stažom. Na ovaj način se pravednije obračunava visina prevremene penzije za ove osiguranike, jer će se procenat umanjenja utvrđivati u odnosu na njihovu sniženu starosnu granicu, a ne u odnosu na opštu starosnu granicu, a kako je predviđeno važećim zakonom.

Ovde bih istakao da se nadamo da će se nekim narednim izmenama ukinuti trajno umanjenje visine prevremene starosne penzije za sve korisnike.

Sledeća izmena je, što mislimo da je pozitivno, da do dostizanja finansijske izdržljivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja penzije će se usklađivati prema propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem, a ne kao do sada dva puta godišnje sa rastom inflacije i sa delom BDP, i to 1. aprila i 1. oktobra.

Predloženim izmenama se predviđa mogućnost uvećanja primanja isplatom novčanog iznosa, kao uvećanje uz penziju, ali u zavisnosti od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Republike Srbije i Fonda. Data je i mogućnost da se sredstva Fonda mogu izuzetno koristiti za isplatu novčane pomoći korisnicima penzija kada je takva pomoć potrebna velikom broju korisnika. Iznos utvrđuje Vlada, računajući na bilansne mogućnosti Fonda.

Sledeća izmena je u cilju smanjenja broja privremenih rešenja Fonda PIO. Uvodi se promena u načinu obračuna poslednje godine staža osiguranja. Mislim da je to pozitivno, jer prema dosadašnjoj praksi poslednju godinu staža osiguranja je bilo moguće obračunati tek po isteku godine, kao što je gospodin ministar rekao da je Republički zavod za statistiku objavio prosečnu godišnju zaradu u Republici, pa je Fond morao da donosi privremena rešenja.

Ovde još treba napomenuti da se uvodi oročavanje trajanja privremenih rešenja - tri godine u slučaju nepostojanja svih potrebnih podataka za donošenje konačnog rešenja.

Kao sledeće - prestaje ovlašćenje Fonda da vrši prinudnu naplatu na ime neuplaćenih doprinosa PIO sa obustavom jedne trećine penzije osiguranicima koji su sami obveznici uplate doprinosa. Na ovaj način će korisnici penzija primati penziju prema uplaćenim doprinosima, jer se visina penzije određuje u skladu sa dužinom i visinom plaćanja doprinosa.

Kao sledeća značajna izmena je u delu matične evidencije, što isto pozdravljamo, vrši se usklađivanje sa Zakonom o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja čime se značajno smanjuju obaveze poslodavaca u pogledu popunjavanja i dostavljanja različitih prijava. Ovde se najviše misli na obrazac M4, i pored toga smo čuli od ministra da je to ukupno 17 obrazaca, što ne treba da se popunjava.

Na kraju sam ostavio jednu najznačajniju izmenu da Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija prestaje da važi 30. septembra 2018. godine. Osnov za isplatu penzija za mesec oktobar od 2018. godine i njeno dalje usklađivanje čime je penzija isplaćena, odnosno pripadajuća za mesec oktobar 2014. godine usklađena prema važećim propisima.

Kako sam na početku izlaganja naglasio da poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati predlog ovog zakona, ali moram da ukažem da nažalost u predloženim izmenama nije predviđeno rešenje dugogodišnjeg problema plaćanja doprinosa za PIO malih poljoprivrednih proizvođača.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara skoro 10 godina se bavi sa problemom PIO osiguranja poljoprivrednih proizvođača, sa problemom koji imaju poljoprivredni proizvođači zbog plaćanja i nažalost zbog neplaćanja PIO. Glavni problem je u veličini poseda poljoprivrednih gazdinstava. Podsećanja radi, istu visinu doprinosa su u obavezi da plaćaju poljoprivrednici, vlasnici koji imaju pola hektara zemlje kao i oni koji imaju 100 hektara zemlje. Zbog dugovanja na ime nenaplaćenih doprinosa ili neplaćenih doprinosa za PIO Poreska uprava pokreće postupak prinudne naplate. Ako imamo tačan izveštaj, onda u aprilu ove godine ova dugovanja su iznosila 184 milijarde dinara.

Ovde treba istaći da su neki problemi i rešeni. Izmenom Zakona o PIO iz 2014. godine omogućeno je da obavezu plaćanja doprinosa ima samo jedan član porodično-poljoprivrednog gazdinstva, što je i ministar istakao, a do 2014. godine je postojala obaveza plaćanja za sve članove porodičnog gazdinstva.

Možemo kazati da je bilo i reprograma dugova, ali nažalost, osnovni problem nije rešen. Naime, predlog Radne grupe četiri ministarstva prethodne Vlade je bio da se doprinosi plaćaju srazmerno ekonomskoj veličini i porodičnog gazdinstva. Sa ovim predlogom bi ublažili postojeći problem, ali nažalost dati predlog nije uvrstan u ovaj Predlog zakona koji je pred nama. Šta je suština ovog predloga? Važno je da poljoprivrednici koji gazduju na manjim površinama PIO osiguranje plate srazmerno ekonomskoj snazi svojih imanja. Prihode lako možemo da izračunamo, važno je samo da u raznim ministarstvima shvate ozbiljno ovaj problem.

Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara svesni smo toga da poljoprivrednici moraju plaćati PIO. Mi samo predlažemo da oni poljoprivrednici koji gazduju na manjim površinama plate manji iznos na ime PIO srazmerno ekonomskoj veličini, ekonomskoj snazi svojih porodičnih gazdinstava. Nekoliko statističkih podataka za poljoprivredne penzije u ovoj godini, po našim izvodima, imamo 146.703 poljoprivrednih penzionera, a prosečna penzija im je 11.580,00 dinara. Znači, jako su male ove penzije.

Apelujem na uvaženog ministra, gospodina Đorđevića, da u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sa Ministarstvom finansija pripremi neki predlog, neko rešenje za ovaj problem kako bi se ugradio u naredne izmene Zakona o PIO.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju izneću nekoliko izmena i dopuna za koje mislimo da će poboljšati ovaj zakon, što je pred nama, i to su kao prvo – prošireno je ovlašćenje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje da kodeksom o akademskom integritetu reguliše i sukob interesa prilikom izbora u zvanje nastavnika i saradnika i zasnivanje radnog odnosa na visokoškolskoj ustanovi. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta pored redovnog nadzora u četvrtoj godini akreditacionog ciklusa vrši i vanredni nadzor.

Kao sledeće – visokoškolska ustanova može da organizuje kratki program studija i za lica koja imaju završeno srednje obrazovanje.

Kao sledeće – Univerzitet u Beogradu se proglašava visokoškolskom ustanovom od nacionalnog značaja.

Svaka visokoškolska ustanova treba da ima savet poslodavaca, što je i do sada bilo u mogućnosti. Uvedeno je tajno glasanje za izbor organa poslovođenja, a preporuka za razrešenje Agencije za borbu protiv korupcije je uvedena kao zakonska smetnja za izbor lica na dužnosti organa poslovođenja.

Kao što je gospodin ministar rekao – uvodi se mesto menadžera za akademiju strukovnih studija i za visoku školu. Uvodi se i pojam, uslov i način izbora lektora srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama u inostranstvu.

Kao što je rekla prethodna koleginica da je i produžen rok završetka studiranja za jednu godinu, za neke studente za dve godine studiranje po starom nastavnom programu.

Posebno ću se osvrnuti na izmenu Predloga zakona koji se odnosi na jezik studija. Naime, promenjena je odredba koja uređuje upotrebu jezika, tako da je data mogućnost da visokoškolska ustanova organizuje polaganje ispita i izvodi pojedine delove studija kao i odbranu završnog master i specijalističkog rada i doktorske disertacije na stranom jeziku u skladu sa statutom, a bez potrebe za posebnom akreditacijom celog studijskog programa na stranom jeziku. Tako je dodat novi stav kojim se reguliše da visokoškolska ustanova može ostvariti studijski program na jeziku nacionalne manjine i stranom jeziku ukoliko je ovaj program odobren, odnosno akreditiran.

Primedba naše poslaničke grupe ide u pravcu da se može organizovati polaganje ispita i izvoditi pojedini delovi studija, kao i organizovati izradu i odbranu završnog master i specijalističkog rada, kao i doktorske disertacije na jeziku nacionalne manjine, a ne samo na stranom jeziku. U tom pravcu smo podneli jedan amandman. U vezi ovog našeg amandmana možemo da kažemo da Zakonom o visokom obrazovanju sa poslednjim izmenama iz 2014. godine je u članu 80. stav 2. ovo pitanje je bilo regulisano na način koji mi predlažemo amandmanom. Nadamo se da će gospodin ministar prihvatiti naš amandman i hvala na pažnji.
Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih govorio o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom potpisan je u Nišu, 21. novembra 2016. godine. Ovim sporazumom je predviđeno da je plovidba rekom Tisom slobodna i otvorena za plovidbu brodova ugovorenih strana i svih država bez obzira na zastavu broda.

Uredbom Vlade Republike Srbije o određivanju međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva, reka Tisa je međudržavni vodni put na kojem važi međunarodni režim plovidbe na celoj dužini toka kroz Republiku Srbiju, tj. od nultog do 164 kilometra. Ponovo treba da naznačim da ovo znači da je plovidba rekom Tisom slobodna i otvorena za brodove svih država bez obzira na zastavu broda.

Potvrđivanje sporazuma predstavlja dugoročan pravni osnov za dalje unapređenje odnosa između dve države, obzirom na činjenicu da je usklađen sa međunarodnim standardima plovidbe i sa važećim međunarodnim ugovorima. NJegovim stupanjem na snagu prestaće da važi Sporazum između Vlade Savezne Republike Jugoslavije ili Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o plovidbi rekom Tisom, koji je potpisan 9. marta 1955. godine. Ovaj sporazum je važio više od 60 godina.

Potvrđivanjem ovog sporazuma steći će se uslovi za uključivanje reke Tise u transevropsku mrežu vodnih puteva, što predstavlja dobru osnovu za razvoj bilateralne saradnje i dobrosusedskih odnosa, kao i osnov za dalji razvoj vodnog saobraćaja. Ovde treba da vam dam jednu informaciju, da je ovaj sporazum parlament Mađarske već ratifikovao.

Zašto je važan ovaj sporazum? Sporazum je važan zbog usklađivanja Srbije sa pravnim tekovinama poglavlja 21. i sa novom infrastrukturom, politikom EU, tj. povezivanje svih oblika transporta sa transevropskom transportnom mrežom. Sporazume je važan i zbog uključivanja reke Tise u transevropsku mrežu vodnih puteva, što je preduslov za učešće evropskim fondovima za finansiranje strateških projekata.

Sporazum je važan zbog uključivanja vojvođanskih opština u projekte prekogranične saradnje kako bi se iskoristio status reke Tise kao međunarodnog plovnog puta i zajedničkim planiranjem stvorili uslovi da ove opštine unaprede vodoprivrednu i saobraćajnu infrastrukturu, da poboljšaju standardne zaštite životne sredine, ali i da prihoduju od dobiti u trgovini, da prihoduju od prometa putnika i roba i da ostvare prihod i iz turizma. Treba istaći da i na reci Tisi nema nijednog pristaništa za putnički saobraćaj. Izrađena pristaništa su samo za robni transport.

Jedan od najvećih i najznačajnijih pristaništa na reci Tisi je u mom rodnom gradu, u Senti. Sam grad ima odličan drumski i železnički saobraćaj. Drumski i železnički most od 1963. godine spaja severnu Bačku i severni Banat. Što se tiče same luke, luka Senta raspolaže sa oko 18 hiljada kvadratnih metara zatvorenog skladišta, a od toga 1.300 kvadratnih metara čine javna carinska skladišta.

Pored zatvorenih skladišnih prostora, ima i otvorenih skladišnih prostora u veličini oko 20 hiljada kvadratnih metara, a od toga pet hiljada kvadratnih metara čine carinska skladišta. Godišnji pretovarni kapacitet ove luke je milion i 500 tona razne robe. Ovde su u pitanju žitarice, stočna hrana, suvi repini rezanci i razna rinfuzna roba.

Pored mogućnosti robnog transporta, reka Tisa ima i izuzetne potencijale razvoja nautičkog turizma. Nekoliko godina unazad organizuje se čak i sezonska linija brodom visoke turističke klase, tzv. kruzer, na liniji od Budimpešte do Tokaja, čime se dokazuje interesovanje, kao i mogućnost značajnog unapređenja turizma na osnovu vodnog saobraćaja.

Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine predviđeno je da se u toku 2017. godine inicira otvaranje još 16 novih putničkih pristaništa, deset na Dunavu, dva na Savi i četiri na Tisi, a to je u gradovima Titel, Bečej, Senta i Kanjiža.

Plovni put reke Tise je potpuno obeležen u skladu sa važećim međunarodnim propisima, ali nažalost nema zvanično proglašenih objekata bezbednosti plovidbe. Ovde mislim na zimovnike, skloništa i sidrišta. Ovde bih ponovo istakao mogućnost učešća na tenderima koji su ispisani u raznim evropskim fondovima za finansiranje izgradnje strateških projekata, kao što sam rekao npr. izgradnja ovih ovde objekata kao što su zimovnici, skloništa ili sidrišta.

Za današnje luke u Republici Srbiji karakteristično je relativno loše stanje lučke infrastrukture, dok je lučka suprastruktura zastarela, zbog čega su pretovarne operacije niskog kvaliteta, neproduktivne, neefikasne, dugotrajne i nažalost povećavaju troškove i za korisnike i za pružaoce usluga. Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije je predviđeno poboljšanje postojećih lučkih infrastruktura.

Na kraju, poslanici SVM će glasati u danu za glasanje za ovaj sporazum, kao i za ostale sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala lepo.
Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.
Pred nama je jedan od najvećih zakona što treba da donesemo, to je Zakon o budžetu za sledeću 2017. godinu. Predlog ovog zakona je planiran relativno nizak deficit od 69 milijardi dinara. Ovo je već treća godina, uzastopna godina, gde su planirani rashodi nominalno manji od planiranih rashoda od prethodnog perioda.
Ovde treba da istaknemo, od kada sam ja narodni poslanik, ove godine smo dobili ostvarenje budžeta, od 1. januara do 30. septembra ove godine. Treba da pohvalim Ministarstvo finansija, jer do sada to nikada nije bilo u praksi, a ove godine to smo dobili. Vidi se po ovom ostvarenju da imamo ili imali smo suficit od 27 milijardi dinara, mislim da do kraja godine ovaj suficit će se povećavati, kao što je gospodin ministar rekao na Odboru finansija.
Šta bi rekao za ovaj zakon? Mislimo da je jako realan i dobro je planiran, što se tiče i prihodovne i rashodovane strane. Treba još jedna pohvala da se kaže da u ovom budžetu je stavljena neka nova novina, gde su uključeni i veliki infrastrukturni projekti, koji ranije nisu bili uključeni u budžetima. To je za pohvalu.
Mislimo da bi bio bolje planiran ovaj budžet ako bi stavili one rashode koji su zbog lošeg poslovanja naših velikih javnih preduzeća, ali mislim da će to u sledećoj godini biti odrađeno, ako već iz godine u godinu se poboljšava planiranje našeg budžeta. Ako smo kod velikih, javnih, državnih preduzeća, moram da istaknem da, pre dve godine bilo je odluke da više se neće uzimati garancije za pokrivanje lošeg poslovanja ovih velikih javnih preduzeća, i u to vreme mi smo to pohvalili, i vreme je pokazalo da je to bila dobra odluka.
Pošto u ovom budžetu ove garancije iznose 40 milijardi dinara, ako gledamo budžet ili planirani budžet za 2015. godinu, ove cifre su bile oko 80 milijardi dinara, znači tu je već prepolovljeno. Dobra je odluka bila, vreme je pokazalo. Nažalost, ovi rashodi su ostali, ali polako će i ovi nestati sa našeg budžeta ili iz našeg budžeta.
Kao što znamo da za korišćenje, i nažalost i za ne korišćene, kredite i za same garancije plaćamo kamate. Kamate, kao rashod,u našem budžetu su dosta velike, je u dosta velikoj cifri, ovde u 2017. godini je oko 134 milijardi dinara. Trebalo je kazati, da ove kamate stalno iz godine u godinu su rasle. Gledao sam 2012. godinu tada je bilo 60 milijardi dinara, odvojeno za kamate, sada je 134 milijardi, ali isto ovde treba istaći da nivo kamata za 2017. godinu je šest milijardi manja, nego za 2016. godinu. Znači, ovde isto vidimo poboljšanje od šest milijardi dinara, što je isto pozitivno.
Sledeće stavke, velike stavke u našem budžetu su plate i penzije. Prvo bi o platama nekoliko reči. Kao što smo videli, u zakonu o budžetskom sistemu, sledeće godine će se plate povećavati zaposlenima u obrazovanju, u policiji, vojsci, zdravstvu i u sudstvu, pa i u nekim drugim segmentima. To u našem budžetu iznosi oko 10 milijardi dinara. Znači, povećanje ide od 3% do 6%, zavisnosti od segmenta o kojim radnicima je reč. Ovaj efekat će malo ublažiti racionalizacija koja bi trebala da se odradi kod broja zaposlenih u javnom sektoru, kao što smo videli da su ovde budžetirala sredstva za otpremnine oko dve milijarde dinara.
Još treba da istaknem da smo produžili za godinu dana zabranu zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava.
Kao što sam rekao, druga najveća stavka u našem budžetu su penzije i jedna pozitivna stvar, da u sledećoj godini penzije ćemo povećavati za 1,5%. To nisu velika neka sredstva, kada gledamo pojedinačno, to iznosi sedam milijardi dinara u našem budžetu. Ovde bi istakao, ne znam da li ste pratili, odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Mi smo tražili jednu statistiku u Vojvodini i u vojvođanskim gradovima, samo u dva grada ima veći broj zaposlenih od penzionera, to je Subotica i Novi Sad. Znači, ovu tendenciju broja zaposlenih moramo da povećavamo da bi se ova loša tendencija prevazišla.
Ako gledamo subvencije, istakao bih samo one što mislimo da je već godinama naš cilj i za to se borimo, a to su subvencije za poljoprivredu. Ovde vidimo, u ovom budžetu i pohvala za ministarstva, ili za celu Vladu, da su povećali budžet poljoprivrede koji iznosi 43,8 milijardi dinara, što je 3,3 milijardi dinara veće od prošlog budžeta što smo imali u 2016. godini. Isto pohvala jedna, od ovih 3,3 milijardi dinara 2,2 milijarde idu na investicije. Ovo je četiri puta više nego u prošloj godini. Ova sredstva za investicije su za podsticaj u stočarstvu, za nabavku opreme i mehanizacije. Mi smatramo da je bitno da poljoprivredni proizvođači znaju unapred na šta mogu da računaju i na koja sredstva mogu da računaju. Kao što sam rekao da smo i prethodnih godina govorili da u poljoprivredi ima što više sredstava.
Ovim predlogom je predviđeno pet hiljada dinara, po grlu za krave i za uzgoj teladi za tov, što do sad nije bilo u podsticajima i mislimo da je to isto pozitivna stvar.
Predlogom ovog budžeta je predviđen i povraćaj u iznosu od 50% novca za nabavku specijalizovanih traktora, i za voćarsko i vinogradarsku proizvodnju, i 50% za hladnjače i objekte za preradu.
Godine 2012. bio je jedan popis poljoprivrede gde se vidi da je, nažalost, 95% tadašnjih poljoprivrednika imao traktore koji su stariji od 20 godina, a da ne govorim o kombajnima, o tanjiračama , o plugovima i o drljačama. Znači, oni su jako stari. Mislimo da je ovo sad velika i dobra stvar što imamo podsticaj za nabavku mehanizacije.
Što se tiče prihoda, vidimo da ove godine prihodovna strana nam je povećana i najveći prihodi su, kao svake godine, prihodi od poreza. Kod poreskih prihoda imamo najveći rast kod poreza na dobit od 28% i dosta je veliki rashod poreza na dohodak građana 23,3% i imamo porast carine u 11%.
Kao što je gospodin ministar rekao, da ovaj porast dela poreza je osnovana na efikasnoj naplati poreza, što je poraslo u 2016. godini. To je isto pozitivno, ali trebalo bi još malo poboljšati.
One mere koje su preduzete za suzbijanje sive ekonomije, crnog tržišta, imaju određeni efekat, ali nažalost nisu baš značajne. Samo da navedem jedan primer, ja živim na severu Vojvodine u jednom malom gradu, u Senti, kad izlazim na pijacu šverceri donose robu iz Mađarske, ja kilogram sira mogu da kupim na toj pijaci jeftinije nego kad pređem u Segedin i idem na pazarim u nekom velikom tržnom centru. Znači, ovo je suludo. Ja bar tako mislim. Znači, ovde moramo nešto da preduzmemo da bi poboljšali sivu ekonomiju, da bi stisli malo dole, a naročito i crno tržište.
Što se tiče sredstava za AP Vojvodinu, mi smo svake godine za to da Vojvodina dobije svoje pare, što je u Zakonu o budžetskom sistemu predviđeno. Znamo da su određeni prihodi, taksativno su navedeni, koliko prihoda se dobija na osnovu poreza na dobit, na osnovu poreza dohotka građana i ovde bih imao jednu primedbu da na osnovu poreza na dobit, da se zna da veliki broj fabrika koje posluju u Vojvodini imaju sedište u Beogradu. Znači, porez na dobit koji plaćaju fabrike koje posluju u Vojvodini, nažalost se plaća gde je sedište fabrike. Znači, ja cenim biznismene da moraju da otvaraju sedište u Beogradu, ali to nije statistika, nego je to činjenica.
Mi smo i prošle godine rekli da još nismo doneli zakon o finansiranju Vojvodine, nažalost i zakon o izmeni Zakona o nadležnostima, ali mislim da ćemo kad-tad doći do toga i da ćemo to doneti. Jer, ako dobro znam, u akcionom planu Vlade Republike Srbije za ispunjavanje preporuka Evropske komisije, usvojen na sednici Vlade od 6. decembra 2012. godine, u tački 37. navedeno je da se Vlada obavezuje da usvoji zakon o finansiranju Vojvodine i da će formirati radnu grupu i pripremiti nacrt. Ovaj zadatak je imalo Ministarstvo finansije i privrede, a nažalost ovo još nije do sad odrađeno, ali mislimo da će se jednom to završiti.
Kao što znamo, iz budžetskih sredstava AP Vojvodina dobija transferna sredstva i ima sredstva koje ulaže, i tu su kapitalne investicije. To je pozitivna stvar. Izdvojio bih nekoliko kapitalnih ulaganja za koje smo se mi, u neku ruku, zalagali već godinama. U ovom budžetu, kao što je i u prethodnom budžetu bila je navedena stavka 300 miliona dinara za deo Koridora 10, što mi zovemo „Ipsilon krak“, gore kod Subotice i ove godine je izdvajano. Mislim da treba da pohvalimo predsednika Vlade što je urgirao, i ove godine su počeli radovi na tom projektu.
Vidi se da je u ovom budžetu izdvojeno 300 miliona dinara, za 2018. godinu je planirano još milijardu dinara, a za 2009. godinu 800 miliona dinara. Ovde treba istaći da ovaj deo Koridora 10 je počeo da se gradi 1990. godine i za 26 godina je urađeno samo 11 kilometara ili polovina ovog dela puta.
Druga investicija je Narodno pozorište u Subotici, što je u poslednja dva budžeta isto bila jedna stavka budžeta. Od prošle godine je stavka od 35 miliona dinara, ove godine isto smo vodili pregovore u vezi ove investicije i stavljena je, ili smo predali amandman, da u budžetu bude stavljeno 111 miliona dinara.
Treba znati da je 2006. godine potpisan jedan trojni ugovor između Vlade Republike Srbije, Vlade AP Vojvodine i samog Grada Subotice. Ovo je trojni ugovor gde su napisali obaveze u vezi finansiranja ove investicije, 45% nosi Vlada Srbije, 45% Vlada Vojvodine i 10% sam Grad Subotica.
Za pozorište treba znati da ono ima tradiciju oko 200 godina. Ova zgrada je izgrađena 1854. godine, 1904. godine je rekonstruisana, 1915. godine je delimično stradala u požaru, pa je ponovo 1926. godine rekonstruisana, i od 2006. godine je ponovo u izgradnji. Ja mislim da, kao što smo tražili procenu da bi se ovaj projekat završio trebalo bi oko milijarda i 250 miliona dinara za naredne tri godine.
U saopštenju pokrajinske Vlade od 22. oktobra ove godine, nakon održane zajedničke sednice Vlade Republike Srbije i pokrajinske Vlade, se navodi da predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, je rekao sledeće - da će biti završeno i Narodno pozorište u Subotici, kao i da će se finansiranje različitih institucija nacionalnih manjina biti povećana sredstva u odnosu na ovu godinu. Mislim da, ako gledamo prošlu godinu 35 miliona, a u ovoj godini će biti 111 miliona, da je premijer održao svoje obećanje. Kao što sam rekao, imamo amandman za budžet u vezi ove investicije. Nadam se da će ga Vlada prihvatiti.
Sledeći projekat je isto važan za nas. To je projekat Palić, gde se ulaže deset miliona dinara u razdelu Ministarstva turizma. Na kraju bih rekao da Poslanička grupa SVM-PDD će glasati za ovaj budžet. Hvala što ste me saslušali.
Hvala vam.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da iznesem stavove poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara. Kao prvo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Kao pozitivne promene ću da iznesem, ono najbitnije, promene što su u ovom zakonu, a najveća pozitivna promena je u vezi sa odlaganjem plaćanja dugovnog poreza na rate sa 24 meseca je produženo na 60 meseci, što mislimo da je pozitivna stvar.
Isto je jedna novina da kod davanja sredstava za obezbeđenje naplate duga po porezu je povećan limit i to tako da pravno lice umesto milion dinara, ovaj limit je povećan na 1.500.000 dinara, kod preduzetnika sa 200.000 na 1.500.000, a kod fizičkog lica sa 100.000 dinara na 200. Znači, iznad ovih iznosa treba da sredstva za obezbeđenje dužnik.
Novina je isto kod kamatne stope što moramo izdvojiti da poreski dug je obračun kamate na poreski dug biće jednaka sa godišnjom referentnom stopom Narodne banke Srbije, što isto mislim da je pozitivno. Ja mislim da je sa današnjim danom to je 4,25%, to je dosta niska kamatna stopa, ako gledamo šta je bilo do sada.
Što se tiče još olakšice za kamate moram istaći, da ako je poreski obveznik koji ima dugove i redovno plaća svoje obaveze i pored toga i svoje obaveze po dugu, onda može dobiti otpis kamate u visini od 50% za onaj dug što je otplatio i to nakon isteka 12 meseci.
Ima ovde još jedna stavka što se tiče kamate i mislimo da je to isto pozitivno, ako poreski obveznik što je dužan isplatio je svoj dug pre roka, onda isto mu se otpisuje 50% kamate na taj dug što je isplatio.
Svakako, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati ovaj zakon.
Drugi zakon o kojem ću malo detaljnije da pričam, to je Zakon o javnim preduzećima. Kao što smo čuli i videli u izlaganju gospodina ministra, da Zakon koji je u primeni ima dosta problema.
Problema je bilo o tome da nije precizno utvrđena delatnost od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao ni delatnosti koje su neophodne za rad državnih organa i organa jedinica lokalnih samouprava.
Bilo je problema u Zakonu koji je u primeni da akt o osnivanju nije sadržao podatak o procentualnim udelima osnivača u osnovnom kapitalu. Bilo je problema kod prestanka mandata predsednika i članova nadzornog odbora i kod uslova za razrešenje, jer u Zakonu uopšte nije bilo predviđeno da ako predsednik ili član nadzornog odbora može biti razrešen ukoliko u trajanju mandata bude osuđen za krivično delo. Mislim da je to izneo i gospodin ministar.
Bilo je problema kod funkcije zamenika direktora javnih preduzeća, sam zakon nije bio propisao funkciju zamenika direktora, ali znamo da kod svakog javnog preduzeća smo imali zamenika direktora. Onda, kod izbora direktora isto je bilo problema da samo mali broj javnih preduzeća je izabrao svog direktora na osnovu javnog konkursa. To su samo neki problemi zbog kojih je trebalo doneti novi zakon i u ovom zakonu, što je u Predlogu zakona, što je ispred nas, izdvajaću neke bitne novine, što mislimo da su bitne u ovom zakonu.
Kao prvo, poveravanje obavljanja delatnosti od opšteg interesa društvu kapitala i preduzetniku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno privatno partnerstvo i koncesija. Mislim da je to i u drugom zakonu što je ispred nas isto vezano sa ovim zakonom.
Kao druga novina je da su naznačena strateška značajna privredna društva za Republiku Srbiju u kojima Republika Srbija ima direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 25% osnovnog kapitala i u roku od šest meseci treba da Vlada utvrdi spisak tih privrednih društava.
Još jedna novina je da osnivače ne može osnivati drugo javno preduzeće za obavljanje iste delatnosti od opšteg interesa, samo osim u slučajevima realizacije projekta javnog privatnog partnerstva. Ovde bi trebalo istaći da na ovaj način se sprečava, pre svega, na lokalnom nivou nekontrolisano osnivanje javnih preduzeća.
Neke odredbe su precizirane i to ove odredbe koje ću sada probati da iznesem, kao na primer, preciznije su određeni uslovi za izbor članova nadzornog odbora i sam postupak izbora direktora javnih preduzeća. Onda, prošireni su kriterijumi za prestanak mandata predsednika i članova nadzornog odbora, pre isteka perioda na koji su imenovani.
Ukinut je izvršni odbor kao još jedan „suvišni kolektivni organ“, a predviđeno je da direktor bira izvršne direktore čime se personalizuje odgovrnost, kako direktora, tako i izvršnih direktora. Proširena je odgovornost direktora za donošenje dugoročnog i srednjoročnog plana poslovne strategije. Onda, pooštreni su uslovi za razrešenje nadzornog odbora i direktora sa novim odredbama, kao i naznačeno da period obavljanja funkcije vršilaca dužnosti direktora ne može biti duža od jedne godine, a isto lice ne može da se bira na v.d. direktora dva puta. Predviđena je obaveza donošenja dugoročnog i srednjoročnog plana strategije uz saglasnost osnivača, u roku od godinu dana od dana donošenja ovog zakona.
Kao što je gospodin ministar rekao da rok za dostavljanje godišnjih planova poslovanja javnih preduzeća koji se ne finansiraju iz budžeta, da li iz Republike Srbije ili iz jedinice lokalne samouprave ili od AP Vojvodine imaju rok do 1. decembra tekuće godine za narednu godinu i oni koje javna preduzeća koja su finansirana iz budžeta, oni imaju rok 15 dana nakon donošenja budžeta kod osnivača.
Ako smo kod planova, ovde je u ovom zakonu naznačeno da ona javna preduzeća koja nisu finansirana iz budžeta, oni imaju mogućnost da donesu trogodišnji program poslovanja, što mislimo da je pozitivno.
Predviđeno je da osnivači javnih preduzeća osnivačka akta ovih preduzeća moraju da usaglase sa zakonom u roku od šest meseci nakon donošenja zakona, a javna preduzeća su dužna da svoja opšta akta usaglase sa osnivačkim aktom u roku od 90 dana od dana usklađivanja osnivačkog akta sa odredbama ovog zakona, što mislimo da je isto pozitivno.
Članovi nadzornih odbora i predstavnici osnivača u skupštini društvenog kapitala koji ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom razrešiće se i novi će se imenovati najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja ovog zakona.
U javnim preduzećima u kojima direktor nije izabran po javnom konkursu u skladu sa odredbama važećeg zakona mora se raspisati javni konkurs u skladu sa odredbama ovog zakona. Mislim da je to isto jedna pozitivna stvar. Takođe je i predviđeno da ovi javni konkursi koji su raspisani moraju biti okončani najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Po osnovu ovih novina, pozitivnih novina, poslanička grupa SVM će glasati za ove zakone u danu za glasanje. Hvala što ste me saslušali.
Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, probaću da govorim o tri zakona koji su pred nama. Nekoliko reči o Zakonu o budžetskom sistemu. Samo nekoliko važnih promena što je u ovom zakonu pisano i treba istaći i gospodin ministar je to istakao kao delimično povećanje plata u javnom sektoru, to je od 2% do 4% u zavisnosti koji je deo javnog sektora u pitanju i o povećanju penzija od 1,25%. Neću da govorim da li je to dosta ili nije. Vreme će pokazati. U kakvoj smo mi situaciji, zemlja u kakvoj je situaciji, mislim da je to za sada realno.
Ovde još treba istaći da ova privremena mera zapošljavanja je do kraja godine produžena. Znači, do kraja 2016. godine i to je jedan bitan elemenat i najvažnije je da su sredstva tekuće budžetske rezerve su sa 2% na 2,5% povećane.
Gospodin ministar je na odboru rekao zašto je to, da bi bilo više razlike, ne razlike nego prosto kod neplaniranih ili prebačaja plana da se pare prebace ili da se iskoriste.
Što se tiče najvažnijeg zakona, Zakona o budžetskom sistemu za 2016. godinu ovde vidimo da po Predlogu zakona deficit nam je planiran od 121 milijarde dinara. Treba istaći da u toku ove godine smo imali trajno smanjenje deficita i to zbog dve, mislim da su, najvažnije mere koje su uticale na smanjenje deficita države. Jedna je tzv. bolna mera, smanjenje plata i penzija, a druga je bolja naplata poreza.
Ako gledamo ovaj planirani deficit, on je na realnom nivou. Vidimo isto iz budžeta, Predloga zakona da će se Vlada Srbije do godine zadužiti za 662 milijarde dinara za potrebe finansiranja budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice kredita.
Ovde treba istaći da je ovo za 45 milijardi dinara manje od planiranog, što je bilo u 2015. godini. Mislio sam da treba istaći garancije koje je država dala za javna preduzeća. U ovom Predlogu zakona ove garancije iznose 44 milijarde dinara, odnosno 360 miliona evra. Ovde treba istaći da su ove garancije manje za 39 milijardi dinara u odnosu na 2015. godinu. Ovde je reč o tri javna preduzeća „Elektroprivreda“, „Elektromreža Srbije“, „Srbijagas“.
Kao što znamo da smo prošle godine doneli jednu odluku da nećemo davati garancije preduzećima, javnim preduzećima za pokrivanje gubitaka i to se u budžetu za 2015. godinu vidi da nije dato, ali nažalost stare garancije su aktivirane i u iznosu od 32 milijarde dinara, što smo videli kod razlike, ako sam dobro zapisao, tekući rashodi i… Znači, 32 milijarde dinara su nam obaveze koje moramo da platimo. To znači da su ovi rashodi još uvek veliki, ali je zaustavljena tendencija rasta ovih rashoda, što znači da državne garancije umesto 82 milijarde dinara, što je bilo u budžetu za 2015. godinu, su smanjene na 44 milijarde dinara.
Kao što vidimo, planirani prihodi su na nivou 997 milijardi dinara, a od toga 830 milijardi su poreski prihodi. Ovi prihodi mislimo da su realno projektovani. Iz ovih prihoda vidimo da su najveći prihodi, povećanje najvećih prihoda je kod prihoda od akciza, što je planirano na nivou od 254 milijarde dinara, a od toga su 38 milijardi dinara veći od prihoda, od ovih prihoda u 2015. godini.
Što se tiče rashoda, rashodi su planirani u 1.119 milijardi dinara. Ovde je bilo reči o subvencijama. Kao što vidimo, subvencije su skoro ostale na istom nivou kao što je u 2015. godini i kolega je istakao subvencije za poljoprivredu. Kao što je gospodin ministar rekao da ove subvencije nisu povećane nego su ostale na 28 milijardi dinara, ali treba istaći da je ove godine ispalo da su planirane subvencije bile premale, premalo sredstava. To je oko, ako je istina, oko osam milijardi dinara, što smo premašili plan u ovim rashodima.
Najveći rashodi, koji stalno rastu, to su rashodi od kamata. Kao što vidimo, 140 milijardi je rashoda u kamatama i to su treći ili četvrti najveći rashodi u našem budžetu. Nažalost, ovi rashodi su sve veći i veći, ako gledamo unazad nekoliko godina. Na primer, u 2012. godini ovi rashodi su bili 59 milijardi dinara, a sada su 90 milijardi dinara veći nego što je bilo 2012. godine.
Što se tiče sredstava AP Vojvodine, planirani transfer sredstava je 35,4 milijarde dinara, dok su sredstva za ulaganja teritorije AP 15 milijardi dinara. Ovde moram da istaknem jedan projekat što je nama bitno što je stavljen u projekte koji se izvode na teritoriji AP Vojvodine, to je „ipsilon krak“, mi ga zovemo tako „ipsilon krak“ kod Subotice. Iznos za ovaj projekat je 197 miliona dinara.
Ovde treba da istaknem da je 2. jula gospodin premijer dao obećanje gospodinu Balintu Pastoru da će ovaj projekat biti stavljen u budžet za 2016. godinu. Kao što vidimo, obećanje je dato i ispunjeno je. Hvala vam za to. Važno je da je ovaj projekat u budžetu, jer već godinama nije unesen u budžet. Ovih 197 miliona dinara treba ceniti, jer znamo u kakvoj je privrednoj situaciji cela zemlja.
Takođe, mislio sam da istaknem dva projekta vezano za železnicu, a isto je u projektima koji se izvode na teritoriji AP Vojvodine. Zahvalni smo isto i za to. To je milijardu i 100 miliona dinara za mađarsko-srpske železnice i milijardu dinara koje je izdvojeno za eksproprijaciju železnice Beograd-Budimpešta. Sa ovim programom mislim da ćemo postaviti jedan kamen temeljac privrednog razvoja severa naše zemlje. Jer, ako gledamo okolne zemlje gde su počela infrastrukturna ulaganja u železnicu ili puteve, tamo je i ubrzano počeo privredni rast tog regiona.
Iz samog budžeta vidimo da nije planirano povećanje transfera opštinama i gradovima, ostao je na 33 milijarde dinara. Treba da istaknem da je poslanička grupa SVM podnela jedan amandman, koji smo podneli za dalju obnovu zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Sredstva su u iznosu od 35 miliona dinara. Za ovaj projekat ugovor je sklopljen 2006. godine između Vlade Republike Srbije, Izvršnog veća AP i samog Grada Subotice. Što se podela sredstava tiče, 45% je uzela obavezu Republiku, 45% AP, a 10% sam Grad Subotica.
Treba da istaknem da je od 2006. do 2008. godine Republika Srbija iz sredstava Nacionalnog investicionog plana snosila deo troškova ove obnove, u visini od 229 miliona dinara. Nažalost, od 2009. do 2014. ili već 2015. godine smo dali, ili bile su date pare, a ovu ugovornu obavezu sama država nije ispoštovala. Ali, pošto smo predali amandman koji suštinski ne menja sredstva, samo smo predali u tom smislu da se nastavi sufinansiranje ovog projekta. Znači, projekat rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici.
Što se tiče samog trećeg zakona, reč je o Zakonu o podsticajima u poljoprivredi u ruralnom razvoju. Mi smo za ovaj zakon predali pet amandmana. Jedan od predatih amandmana se odnosi na predate zahteve od strane poljoprivrednih gazdinstava koji ostvaruju pravo na ovaj podsticaj i odnosi se na nepotpune zahteve. Mislimo da je jednostavno odbiti neke zahteve, ali trebalo bi da damo mogućnost za ove nepotpune zahteve da se dopune. Znači, da damo mogućnost dopune ovog zahteva da se ponovo traže od ovih poljoprivrednih proizvođača.
Dva amandmana smo predali na veličinu podsticaja, i to kod podsticaja za biljnu proizvodnju, kojima je predviđeno da se brišu reči: „minimalni iznos od 6.000 dinara po hektaru“ i zamenjuje se rečima: „do 6.000 dinara po hektara“. Tako, kada je reč o regresima za gorivo i veštačko đubrivo, u Predlogu zakona stoji - do 6.000 dinara po hektaru, umesto – minimalnom ukupnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru, kao što je bilo do sada. Mi sa našim amandmanima tražimo da se unese minimalni iznos od 4.000 dinara za ove podsticaje, jer mislimo ako je reč do 6.000 dinara da to može značiti da mogu dobiti podsticaj i 100 dinara po hektaru. Znači, nije naznačeno striktno koliko je to dinara u pitanju. Zato smo mislili da postavimo jedan minimum granice ovih podsticaja.
Gospodin ministar je rekao da ćemo u narednoj godini imati poseban zakon u vezi ovih podsticaja. Ja mislim da treba da gledamo i ova mala gazdinstva kojih puno ima, a naročito na severu Vojvodine, a oni neće moći da daju velika ulaganja ili trajne investicije u svoje gazdinstva. Znači, moraju neke pare da dobiju da bi jednostavno mogli da žive.
Četvrti amandman nam je dat na datum kod ostvarivanja prava na podsticaje koji se odnose na biljnu proizvodnju, podaci koji se uzimaju iz registra. Tu smo tražili smo da ovaj podatak bude 31. mart 2016. godine. Mislimo da je to relevantniji podatak.
Peti amandman je jedan takav amandman kakav retko dajemo, a reč je o tome da se briše jedan član Predloga zakona. Kao što sam rekao, naša poslanička grupa jako retko daje takve amandmane. Ali, treba ovde istaći da se već niz godina vodi borba u vezi suštine ovog amandmana. Suština je u nadležnosti organa autonomnih pokrajina i organa jedinica samouprave. Sa ovim našim amandmanom želimo da zadržimo postojeću autonomiju utvrđivanja mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja AP i u jedinicama lokalnih samouprava, kao što je sada u važećem zakonu.
Znači, mislimo da treba ostaviti mogućnost nadležnim organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalnih samouprava da nastave sa polaganjem poljoprivrednika, ukoliko imaju za to mogućnost.
Ove pare od kojih oni iz nekih fondova daju pomoć poljoprivrednicima, to su pare koje su dobijene od zakupa poljoprivrednog zemljišta. Znači, to su njihovi sopstveni prihodi, onda zašto ne bi mogli da damo da ove njihove prihode daju, ako oni već mogu pomoći poljoprivrednicima.
Mi se nadamo da ćete ove naše amandmane da prihvatite i hvala vam što ste me saslušali.