Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 03.03.2016. |
|
||
| 29.02.2016. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem uvažena potpredsednice, predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, u vremenu predviđenom za predstavnika poslaničke grupe u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara govoriću o saradnji Srbije i Mađarske, naravno povodom dva sporazuma koji se između ostalog nalaze na dnevnom redu, ali dozvolićete mi u jedom širem kontekstu.
Naime u poslednje vreme sa obe strane, dakle, zvaničnici i Mađarske i Srbije potvrđuju da je odnos dve zemlje na istorijskom maksimumu. Bilateralne odnose kao što je to poznato karakteriše vrlo intenzivan politički dijalog i vrlo intenzivne i česte posete.
Možda bih krenula unazad, ono što je najsvežije, pored toga što će i danas ili bar početkom ove nedelje da se vide najviši zvaničnici, je da je na predlog premijera Mađarske Viktora Orbana predsednik Republike Srbije je dobio da je njemu dodeljeno državno priznanje Veliki krst Mađarskog Ordena za zasluge sa ogrlicom i zvezdom, sa zlatnim zracima, a to mu je uručeno 17. februara 2025. godine.
Sa druge strane premijer Mađarske, Viktor Orban je 16. septembra 2022. godine odlikovan Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici za izuzetne zasluge u očuvanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa dve zemlje.
Ono što je za Savez vojvođanskih Mađara izuzetno značajno i što bih želela da naglasim i da podsetim sve nas, da je predsednik Mađarske, Tamaš Šuljok boravio u zvaničnoj poseti prošle godine 27, i 28. oktobra 2025. godine i da je tada predsednik Mađarske i predsednik Srbije sa svim ostalim zvaničnicima i uz prisustvo i našeg predsednika i naše delegacije da su tom prilikom posetili Čurug, da su postavili i položili vence na „Spomenik pomirenja“ kao i u „Muzeju žrtava racije“ Topalov magacin.
Između ostalog su prisustvovali i blagosiljanju katoličke crkve „Snežne gospe“ u Žablju i da je ovim zapravo obeležena desetogodišnjica istorijskog pomirenja između dve zemlje.
Podsetila bih da je Fondacija „Ištvan Pastor“ prošle godine 30. oktobra novoustanovljenu nagradu ili ti odlikovanje te fondacije dodelila nekadašnjem predsednicima Republike Srbije Tomislavu Nikoliću i nekadašnjem predsedniku Mađarske Janošu Aderu. Oni su upravo priznanje dobili zbog izuzetnih zasluga u postizanju istorijskog pomirenja srpskog i mađarskog naroda i za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa između Republike Srbije, zapravo njihovo unapređenje u partnersku saradnju. Dakle, tada je obeležena desetogodišnjica, a podsetila bih sve vas da je 2013. godine tadašnji predsednik Republike Srbije i predsednik Mađarske, da su oni tada u Čurugu položili zajedno venac na tada novoizgrađeni spomenik nevinim mađarskim žrtvama koji su stradali tokom 1944/1945. godine, kao i na spomenik nevinim srpskim žrtvama u Topalovom magacinu koji su stradali 1942. godine. Zapravo je tim činom i izvinjenjem je učinjen ogroman korak, to je značilo pomirenje dva naroda posle Drugog svetskog rata, a ovaj visoki dom Narodna skupština Republike Srbije je tada usvojila Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini tokom 1944/1945. godine.
Ono što je takođe značajno da je tada i Vlada Republike Srbije na čijem čelu je bio Aleksandar Vučić je ukinula Rezoluciju o kolektivnoj krivici Mađara na šta su vojvođanski Mađari čekali decenijama.
Kada pričamo o političkoj saradnji činjenica da su dve vlade imale nekoliko, šest zajedničkih sednica u proteklom periodu. Prva zajednička sednica dve vlade je bila 1. jula 2014. godine, a poslednja 8. septembra 2021. godine, dakle, šesta zajednička sednica Vlade, a posle toga je potpisan ugovor između Republike Srbije i Mađarske o prijateljskim odnosima u saradnji u oblasti strateške saradnje. Zapravo je samim tim stvoren ili napravljen, formiran i Savet za stratešku saradnju. Taj ugovor je stupio na snagu 20. januara 2023. godine, a prva sednica tog strateškog saveta je bila u Srbiji, ali ne u Beogradu, već na Paliću 20. juna te 2023. godine, na kojoj su prisustvovali predsednici jedne i druge države. Sa Mađarske strane tada Novak Kotalin, koji su potpisali zajedničku izjavu o osnivanju Strateškog saveta za saradnju između Srbije i Mađarske i potvrđeno je partnerstvo između dve zemlje koje je izuzetno značajano i na pripremi svega ovoga i da bi do toga došlo je SVM i naš tadašnji predsednik, sada već nažalost pokojni, Ištvan Pastor takođe prisustvovao.
Tada se konkretizovalo nekoliko stvari na nekoliko tema, najviše danas značajna energetika. Dogovorena je izgradnja naftovoda između Novog Sada i Mađarske, trgovina gasom. Naravno, dogovoreni sa određeni projekti u oblasti infrastrukture, železnice i tako dalje i nešto više od godinu dana posle toga, dakle, prošle godine u novembru, 14. novembra 2024. godine održan je Druga sednica tog Strateškog saveta u Budimpešti na kojoj su, takođe, prisustvovali članovi Vlade Republike Srbije, kao i predsednik, odnosno šef i zamenik šefa poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara.
To je bio jedan izuzetno plodonosan sastanak Strateškog saveta na kome je naravno bilo i nekoliko tet-a-tet sastanaka, ali potpisano je sedam sporazuma, dokumenata. Njih bi spomenula. Jedan od najznačajnijih, zajednička politička Deklaracija između Srbije i Mađarske nakon sednice Saveta za stratešku saradnju između premijera Mađarske i predsednika Srbije, Memorandum o razumevanju između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske i sličan Memorandum, takođe, između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, o razvojnoj saradnji. Značajno iz ugla evropskih integracija, produžetak rada eksperata koji su iz Mađarske angažovani na ekspertskoj pomoći u Republici Srbiji iz oblasti evropskih integracija, takođe sa Ministarstvom spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, Program saradnje u oblasti kulture za period 2024. i 2027. godina, između Ministarstava kulture Mađarske i Srbije i Ugovor između Republike Srbije i Mađarske o pravnoj pomoći u građanskim stvarima između ministarstava pravde, ugovor koji se sada nalazi na dnevnom redu, inače ratifikacija je na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije.
Značajno je naglasiti da je mađarski parlament ovaj ugovor ratifikovao u maju i mi se zahvaljujemo što je on prošao sve moguće procedure i u samom Ministarstvu pravde i što se sada nalazi na dnevnom redu.
Zašto je on neophodan? Poslednji ugovor koji se odnosio na ovu oblast je iz davnih iz 1968. godine, a svesni smo toga da bilateralnu i političku saradnju i u pravnom smislu ima sve više kontakata između recidenata jedne i druge zemlje i da je jednostavno bilo neophodno i na ovom polju zaključiti sporazum ili, u ovom slučaju, ugovor.
Značajno je naglasiti i da je ministar pravde Mađarske nedavno posetio Beograd i tokom njegove posete smo, između ostalog, i obećali da ćemo ratifikovati i ovaj sporazum.
Sedmi sporazum, odnosno memorandum, dokument koji je bio na dnevnom redu Strateškog saveta u novembru prošle godine u Budimpešti je Memorandum o razumevanju između Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije i Ministarstva kultura i inovacija Mađarske.
Drugi sporazum koji sad imamo na dnevnom redu je potpisan još na onoj prethodnoj sednici Strateškog saveta, koja je bila na Paliću, tako da je značajno da je on konačno u skupštinskoj proceduri i da smo na ovoj sednici uspeli da ga stavimo na dnevni red.
Pored bilateralnih, dakle, političkih odnosa koji se svakako baziraju na nekoliko stuba, saradnja u oblasti ekonomije, energetske bezbednosti, ilegalnih migracija i ne manje značajan položaj nacionalnih manjina, dakle, sa jedne strane nas, mađarske nacionalne manjine koja živi u Srbiji, s druge strane, srpske nacionalne manjine koja živi u Mađarskoj, značajno je naglasiti da zaista saradnja jača na svim poljima. Jedna od najznačajnijih i najvidljivijih je ekonomska saradnja između dve zemlje koja je u proteklom periodu zaista sve intenzivnija. Vidi se da je razmena roba i usluga na sve višem nivou.
Naravno, ekonomska saradnja se najpre zasniva na tome i to se meri, na rastućim mađarskim investicijama u srpsku privredu, zajedničkim projektima u infrastrukturi.
Ukoliko mi vreme dozvoli, pokušaću da nabrojim nekoliko i da u širem kontekstu pričam o njima.
Ovde je više puta pomenuta energetika i ne manje značajan gasni aranžman, od bilateralnog, ali možemo reći i od nekog šireg regionalnog značaja. Osnovni cilj i jedne i druge zemlje je da se ostvari energetska stabilnost i bolje strukturne veze, ali kada smo već kod ekonomije, dozvolićete da iz ugla Saveza vojvođanskih Mađara naglasim izuzetno veliki značaj Fondacije „Prosperitati“. Fondacija „Prosperitati“ je formirana kod nas u Srbiji. Značajno je što nismo imali nikakvog problema u njenom funkcionisanju u proteklom periodu, a zapravo se finansira u potpunosti iz izvora mađarske Vlade, a obezbeđuje pomoć najpre poljoprivrednicima, mladim bračnim parovima, ali i ne manje značajnim malim, srednjim preduzećima koji funkcionišu najviše u Vojvodini, ali se polako ulaže i u neka preduzeća koja nisu na samoj teritoriji AP Vojvodine.
Kada napravimo presek ili sumiramo rezultate Fondacije „Prosperitati“ i one pomoći koja je kroz Fondaciju „Prosperitati“ stigla iz Mađarske. Može se reći da je u prethodnom periodu kupljeno 5.374 hektara poljoprivrednog zemljišta. Dakle, to poljoprivredno zemljište su kupili naši poljoprivredni proizvođači koji žive na teritoriji AP Vojvodine. Kada su oni konkurisali uslov je bio da imaju i mađarsko i sprsko državljanstvo i to je sve provereno i sa poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. Dakle, nema nikakve diskriminacije u tim projektima.
Izgrađeno je ili kupljeno, izgrađeno, sređeno, jer ti projekti su se odnosili na kupovinu kuća, 1.338 novih kuća, takođe na teritoriji AP Vojvodine zahvaljujući raznim projektima koji su pomagali, dakle, srednja, mala preduzeća, startap projekti. Nastalo je 667 novih preduzeća. Kada sve sumiramo, različitu vrste pomoći, da li u sredstvima, da li u ekspertizi, u mentorskom programu, dakle, kroz Fondaciju „Prosperitati“, zahvaljujući pomoći iz budžeta Vlade Mađarske, pomoć je dobilo 2.147 preduzeća i preko 6.000 poljoprivednika. Cilj programa na kome su eksperti SVM mnogo radili, sada radimo na novoj strategiji koja će se odnositi na novi programski period i projekte koji će takođe da se nude kroz Fondaciju „Prosperitati“, je da naši ljudi, dakle, vojvođanski Mađari, ostanu u ovoj zemlji da mogu da planiraju svoju budućnost.
Kada sam govorila o ekonomiji, tu bih još naglasila da se Mađarska godinama nalazi u prvih deset najznačajnijih trgovinskih partnera, gde naravno prednjače OTP banka, kompanija za distribuciju nafte i gasa „Mol“, ali šta se planira još u budućnosti ili šta je najaktuelnije? Prioritetni ciljevi saradnje odnose se na jačanje energetske bezbednosti, planirana je izgradnja naftovoda, kao što sam spomenula, između Novog Sada i Mađarske, kao i novog dalekovoda, dalje unapređenje infrastrukturnih veza železničkih, drumskih i avio veza. Potpisani su ugovori o nabavci i skladištenju gasa u Mađarskoj, što izuzetno mnogo znači Srbiji, pri čemu, moramo naglasiti, što je poznato, da su Srbija i Mađarska osnovale zajedničku kompaniju za trgovinu gasom „Serbhungas“ i ne manje značajno i proširenje EU.
Znamo da visoki zvaničnici Mađarske Srbiju podržavaju na ovom putu. Oni smatraju da zapadni Balkan treba da postane deo EU, da je Srbija centralna zemlja u ovom procesu i zaista, gde god mogu, na svim bilateralnim, multilateralnim sastancima na svim nivoima zdušno i sam ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine, a i ostali zvaničnici, ministar za evropske poslove, podržavaju Srbiju. Mađarska je za otvaranje svih poglavlja i klastera za koje je Srbija spremna i ne manje značajno što sam spomenula, šalju nam eksperte na polju evropskih integracija. Dakle, predstavnik Mađarske pomaže rad kako ministarstva, pa i cele Vlade na ovom polju.
Pošto sam spomenula infrastrukturu značajno je podvući da dinamika radova na mađarskoj deonici brze pruge Beograd-Budimpešta takođe teku svojim planiranim tokom. Svi znamo sada da je brza pruga Novi Sad – Subotica puštena u rad nedavno, konkretno 3. oktobra.
Mađarski ministar građevinarstva i saobraćaja Janoš Lazar, koji je bio inače na centralnoj manifestaciji SVM povodom Svetog Ištvana, mi to uvek slavimo najbliže subote 20. avgusta, ove godine 16. avgusta je u svom obraćanju kasnije naglasio da je izuzetno značajno da železnica i brza pruga obezbeđuje još jače veze i dokaz koliko Mađarska želi da pomogne da Srbija što pre uđe u EU, a na taj način kroz Mađarsku i srpska roba i proizvodi kroz njih uđu u Evropu.
Ono što je možda najsvežije, najaktuelnije je i godina kulture. Naime, ove godine godina kulture Srbije i Mađarske, koja je počela zapravo u septembru ove godine, plan je da se u prvoj polovini, odnosno u prvih šest meseci najpre predstavi Mađarska u Srbiji, pa Srbija u Mađarskoj, dakle pola godine gde će se organizovati izuzetno veliki broj manifestacija.
Naš ministar kulture je bio u Budimpešti, njihov ministar kulture je bio ovde. Manifestacija otvaranja je bila u Bačkoj Topoli i plan je da u budućem periodu pored velikih događaja kao što su muzički događaji, koncerti, pozorišne predstave na više lokacija u Srbiji budu organizovane i manje, pa čak i neke koje se odnose na kulinarske specifičnosti kako bi se kroz kulturu još više upoznali, približili i sarađivali.
Činjenica je da je tema ilegalnih migracija ona koja je vrlo aktuelna i za SVM i za generalno vojvođanske Mađare koji žive blizu granice, ali i za sve nas. Bitno je naglasiti da Republika Srbija i Mađarska sarađuju i na ovom polju.
Izuzetno je značajno jer mi smo zapravo granica sa Šengenom. Održavanje stabilnosti i bezbednosti, ako mogu tako da kažem i cele Evrope zapravo zavisi od nas. Mi smo od samog početaka, dakle SVM je još te 2015. godine naglašavao da kada pričamo o ilegalnim migracijama i o ekonomskim migrantima i tim ljudima jasno koji prolaze kroz Republiku Srbiju kada smo imali vrlo nemele scene u okolini Kanjiže, dakle u opštini Kanjiža, okolnih sela Subotice i kažem blizini granice je da interesi bezbednost naših građana, dakle građana Republike Srbije moraju da imaju primat. Raduje nas što su se sada stavovi Srbije i Mađarske po tom pitanju približili.
Spomenula bih da je bilo pokušaja čak i za neku triletaralnu saradnju između Mađarske, Austrije i Srbije vezano za migracije, Austrija je imala neki svoj interes pa se malo povukla iz toga, ali je bitno da se spreče nelegalne migracije i trgovina ljudima.
Sve u svemu, da zaključim, Savez vojvođanskih Mađara je srećan što konačno imamo dva sporazuma, konkretna sa Mađarskom, pravna pomoć i zaštita podataka na dnevnom redu. Svakako ćemo njihovu ratifikaciju i potvrđivanje podržati kao i sve ostale tačke koje se nalaze na dnevnom redu.
Ne manje značajno, a mislim da je to najaktuelnije što će i pregovori oko mira koji se odnose na celu Evropu između predsednika Amerike i Rusije da se održe u Budimpešti. Raduje nas što je to i predsednik države pozdravio.
Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem uvažena predsednice.
Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želela bih da postavim pitanje vezano za populacionu politiku ili ti za probleme sa demografijom, sa kojom se nažalost svi suočavamo.
Za SVM je od posebnog značaja da se problem populacione politike rešava na više nivoa. Kao što je poznato, menjali smo Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom nekoliko puta. Mi smo svakog puta glasali za te izmene i dopune, jer povećavali smo zapravo roditeljski dodatak i donete su mnoge pozitivne stvari.
Podsetila bih sve nas da danas iz republičkog budžeta posle prvog deteta se dobija 500 hiljada dinara, za drugo dete 600 hiljada dinara u 24 rate, za treće dva miliona 280 hiljada u 120 rata, a za četvrto čak tri miliona i 180 hiljada u 120 rata. Međutim, bez obzira na sve to vidimo na terenu da samo povećanje roditeljskog podatka ne donosi adekvatna poboljšanja, dakle, ne povećava se rađanje.
Kako to rešiti? Kao što sam u samom uvodu rekla, za nas je značajno sa jedne strane da sa nacionalnog nivoa ima ovoliko izdataka, dodataka i pomoći. Sa druge strane, Autonomna pokrajina Vojvodina takođe pomaže porodicama sa decom. Postoje razne mogućnosti i razni projekti, kao i same jedinice lokalnih samouprava. Situacija je vrlo šarolika.
Međutim, sami finansiji dodaci nisu dovoljni. Statistike pokazuju da u jedinicama lokalnih samouprava više dece se rađa tamo gde je na primer besplatan vrtić. Dakle, sve je više lokalnih samouprava gde se u to obezbeđuje, odnosno određene druge stvari.
Vidimo u medijima prateći da je i sam predsednik Republike ovih dana izjavio, što je činjenica, da je Srbija prva u regionu po visini roditeljskog dodatka i svakako pozdravljamo napore i ministarke za brigu o porodici, kao i ministarke bez portfelja.
Želimo da naglasimo, kao što je to poznato, da je model naše matice, Mađarske, izuzetno dobar, i pored finansijske pomoći postoje mnoge, kao što je na primer, i međugeneracijska solidarnost, jer statistike takođe pokazuju da bi se više porodica odlučilo za drugo i treće dete kada bi imali više mogućnosti pomoći, kako mi to kažemo, baka servisa, dakle, od njihovih roditelja, odnosno od baba i deda. U Mađarskoj je to delimično rešeno time što ukoliko bake i deke rade imaju mogućnost izostanka radi čuvanje.
Tako da je naš predlog da sve više intenzivira saradnja koja je očigledno dobra na svim nivoima, ali i po pitanju porodične politike, demografije i načina kako zaista doći do toga da mladi parovi dobiju više dece i da svesni toga da ne to ne može da se vidi za nekoliko godina već je potrebno pet i 10, ali da se poveća broj dece, jer svesni smo toga da nažalost sama činjenica da se manje njih rađa i odliv mozgova dovodi do vrlo negativne slike.
Dakle, još jednom pozdravljamo napore koje čini i predsednik Republike i sama resorna ministarka i nadamo se da će saradnja sa Mađarskom po ovom pitanju biti što intenzivnija.
Konkretno pitanje se odnosi upravno na to, jer mislim da nije dovoljno poznato javnosti šta resorno ministarstvo čini, koje mogućnosti i projekte ka lokalnim samoupravama, upravo u cilju poboljšanja demografske slike Srbije, koja je značajna za sve građane, a posebno i za Vojvođanske Mađare. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, predsedništvo, predsedniče, potpredsednici, članovi Vlade, u ime Odbora za evropske integracije naglasila bih i izvestila ovaj uvaženi dom da smo 14. jula imali sednicu Odbora na kojoj smo raspravljali o dva predloga zakona koji se sada nalaze na dnevnom redu, naravno, najpre iz ugla usklađenosti sa pravnim tekovinama EU.
Prvi je Predlog zakona o informacionoj bezbednosti. Ustanovili smo i potvrdili da je on u potpunosti usklađen najpre sa Ugovorom o funkcionisanju EU, ali ono što je značajno i zašto se on sada nalazi pred nama, je usklađenost sa dve direktive, najpre Direktiva 2016/1148 Evropskog parlamenta i Saveta iz 2016. godine, koja se odnosi na mere za zajednički nivo bezbednosti mreža i informacionih sistema.
U međuvremenu je u EU procenjeno da oni moraju da revidiraju svoje zakonodavstvo i postoji novija mera, direktiva koja je detaljnija iz 2022. godine, 2055 Evropskog parlamenta i Saveta. I ovaj predlog zakona je u potpunosti usklađen vezano za mere za visok zajednički nivo sajber bezbednosti.
Smatramo da je ovo izuzetno značajna tema danas. Značajno je da se građanima Republike Srbije podigne nivo svesti, da se obezbedi sigurnost njihovih podataka na mrežama i koje se koriste generalno informacionim sistemima, pouzdanost usluga, vezano za informaciono-komunikacione tehnologije. U svakom slučaju, jedan moderan zakon koji se najviše donosi upravo radi usklađenosti sa pravnim tekovinama EU.
S druge strane, drugi predlog zakona o kome je malopre pričao uvaženi ministar Glamočić je Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu, poljoprivrednog i ukrasnog bilja, koji je takođe iz ugla usaglašenosti sa pravnim tekovinama EU u redu.
Ono što je za nas značajno najviše, nažalost, u poslednje vreme pričamo o tom famoznom otvaranju Klastera 3, a manje se priča o tome da se mi zapravo spremamo i za otvaranje Klastera 5 i da je mera jedan, koja je neophodna upravo za otvaranje Klastera 5 i deo donošenja ovog zakona. Uvaženi ministar je pričao o tome da se to regulisalo sa tri različita, sada je cela materija stavljena u jedan predlog. Naravno, i jedan i drugi predlog zakona su poslati na mišljenje Evropskoj komisiji. Stiglo je pozitivno mišljenje za jedan još krajem 2023. godine, za drugi krajem 2024. godine.
Ne manje značajno, pošto je nova mera Evropske komisije, generalno EU vezana za zapadni Balkan koji nikako nije zaboravljen, kao deo toga smo mi doneli, odnosno naša Vlada prošle godine u oktobru reformsku agendu. Donošenje ova dva predloga zakona je u potpunosti u skladu i sa reformskom agendom. Konačno možemo da kažemo da ispunjavamo određene mere, najznačajnije iz ugla ovog drugog koji se odnosi na poljoprivredu, ubrzanje fundamentalnih reformi.
Sa druge strane, naravno JE kako mi to zovemo MEI-NPAA ili ti Nacionalni program za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, koji je takođe najsvežiji. Vlada Republike Srbije ga je donela sredinom avgusta, o kojem smo takođe raspravljali na Odboru za evropske integracije krajem meseca kada je uvaženi resorni ministar za evropske integracije, gospodin Starović prisustvovao.
Mi smo revidirani, novi sveži MEI-NPAA ili Nacionalni program isplanirali do kraja 2026. iliti 2027. godine u skladu sa time, o čemu je uvaženi predsednik Republike govorio, da Srbija zaista želi da ispuni sve svoje obaveze koje se tiču procesa evropskih integracija u nadi da će poboljšana komunikacija i loše razumevanje naše situacije nekako da se poboljša i da će zemlje članice biti konačno pozitivnije i kao što to predlaže izveštaj Evropske komisije i sama Evropska komisija da ćemo odmrznuti, nažalost, ove procese, jer ništa spektakularno se nije desilo više od tri i po godine i da će Srbija nastaviti svoji evropski put u svakom slučaju.
Odbor za evropske integracije je ustanovio da su ovi zakoni u potpunosti usklađeni sa AKI-jem. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, predsednice Vlade, članovi Vlade, pre sedam-osam dana evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji je predstavio ambasadorima zemalja članica Evropske unije tzv. „non-paper“, primenu revidirane metodologije za Srbiju i Crnu Goru. Ovaj dokument je zapravo razrada u februaru prošle godine predstavljenog dokumenta „Jačanje procesa pristupanja, kredibilna EU perspektiva za zapadni Balkan“, kojim je zapravo načelno predstavljena nova metodologija.
Komesar Varhelji je tada naglasio da „non-paper“ sadrži četiri osnovna principa: princip kredibilnosti procesa, drugi kao snažnijeg političkog upravljanja procesa, treći – ubrzanja dinamike pristupnih pregovara, kao i četvrti princip – predvidivosti procesa.
Suština nove metodologije, kao što smo to čuli i kao što već znamo, je zapravo to pregovaranje ne po poglavljima, već po klasterima, ali zapravo najveća novina koja postoji, samo što je sada definisana, je jača politička kontrola od strane visoke politike, kao i da je pojačavanje te uslovljenosti sa jedne strane dobro zbog nagrađivanja, ali sa druge strane je to kažnjavanje, znači mogućnost vraćanja procesa pregovora ako nema napretka. Kao što sam spomenula, ono što bi trebalo da bude dobro su konkretne nagrade u vidu veće finansijske podrške ili uključivanja u neke od internih politika.
Imajući u vidu izuzetnu kompleksnost ovog procesa, da on zaista već predugo traje, da kada pričamo samo, na primer, o pripremi izveštaja o skriningu, naravno ne računajući Poglavlje 31, samo da se izradi i usvoji izveštaj sa skrininga je bilo potrebno 15,6 meseci, da izveštaj sa skrininga za Poglavlje 31 nije usvojeno ni nakon šest i po godina, da ni nakon 56 meseci Srbija nije ispunila prelazna merila za poglavlja 23 i 24, a sada je naglašeno da nijedno poglavlje neće biti zatvoreno ukoliko se ne ispune upravo ova prelazna poglavlja. Znamo, ne predstavlja nikakvu novinu politička kontrola ovog procesa i znali smo da će ova fundamentalna poglavlja biti još nadjačana.
Konkretno pitanje poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara je ne da li je Vlada spremna za primenu ove nove metodologije, već da li je Vlada konkretno pripremljena za tu prvu, nadamo se što raniju, međuvladinu konferenciju na kojoj će se tačno definisati kako će to izgledati, dinamika monitoringa, konkretno preciziranje primene metodologije, planiranje sektorskog pristupa i da li možda postoji šansa da otvorimo ne jedno, već više klastera. Znamo da su sva poglavlja iz prvog klastera već zapravo otvorena. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Ja ću nekako simbolično iskoristiti tri i dva minuta u tri minuta i onda posle mene i onako nećete imati vremena za komentar, ali pošto uvažena predsednica Vlade spomenula, mislim da sada, pošto ovog momenta objavljuju rezultate glasanja da će Evropski parlament je ovih dana, tačnije konkretno o Srbiji raspravljaju danas o Izveštaju zapravo Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta u Srbiji koji je moramo to naglasiti nikada nije bio ovako obiman, ali nikada nije bio ni ovako politički nastrojen i kritičan.
Mislim da je jako, jako čudan. Primedbe u potpunosti izlazi iz okvira pregovaračkih poglavlja. To nije izveštaj. Mnoge stvari nisu vezane za Evropske integracije Srbije. Vrlo je zastareli naprotiv, birokratske fraze su koje ne prepoznaju realnost Srbije.
Jedan od najgorih primera koji ćete mi dozvoliti da baš konkretno prikažem je na primer tačka 41. koja apeluje na Vladu Srbije da građanima pruži sve relevantne informacije o pandemiji kao i vakcinama i dovode se u pitanje statistički podaci vezani za Kovid 19, dok smo čuli da smo mi zapravo trenutno, kada pričamo o procentu vakcinacije na milion stanovnika prvi u Evropi, sedmi u svetu, a kada pričamo o zemljama članicama Evropske unije procenti su mnogo niži, imaju mnogo više problema.
Srbija je zemlja u kojoj građani mogu da biraju od četiri vakcine, tako da ima, ovo je samo jedan jedini primer jel ima jako puno kritika i ako mogu u ime poslaničke grupe SVM da naglasim da smo svi mi svesni da je ovaj Izveštaj u ovakvoj formi zbog političkih snaga u Evropskom parlamentu, zato što više i Pipilit i Evropska narodna partija, bez obzira da su naši koalicioni partneri mi u IPP sa njihovim dugogodišnjim partnerima nemaju većinu i upravo zbog toga je trebalo napraviti neki širi kompromis koji je ispao takav kakav je, ali da naglasim da su poslanici mađarskog FIDESA upravo zbog jako dobrog odnosa, kako FIDESA, tako i Mađarske i Republike Srbije, ako mogu tako da kažem ipak smo mi neki most su glasali protiv ovog Izveštaja, zato što smatraju da on zaista nije na mestu i zato što oni žele iskreno da pomognu što brže učlanjenje Republike Srbije u Evropsku uniju, ali mislim da je to u interesu svih nas pa tako i vojvođanskih Mađara, Mađarske nacionalne manjine koju mi ovde zastupamo i da kažem da Narodna skupština i posebno Odbor za evropske integracije Narodne skupštine je spreman da i dalje radi, naravno u saradnji uz koordinaciju sa predsednikom parlamenta i sa Vladom Republike Srbije na ispunjenju svih naših obaveza. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Predsedništvo, predsednice i članovi Vlade, moje pitanje se tiče strategije podsticanja rađanja. Naime, ovu strategiju je Vlada Republike Srbije donela je još 16. marta 2018. godine. U okviru nje i konkretno posebno cilja dva, usklađivanja rada i roditeljstva, kao pojedinačan cilj navedeno je usklađivanje roditeljskog i profesionalnog domena. Jedna od aktivnosti predviđenih za realizaciju tog cilja je tzv. uvođenje licence, podržavajuće za porodične obaveze, za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja.
Moje konkretno pitanje je da li su preduzete konkretne mere u cilju realizacije pojedinačnog cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena? Koje su te mere? Koji i kakvi su efekti do sada preduzetih mera? Posebno, koji su efekti uvođenja licence podržavajuće vrlo rogobatno formulisano, za porodične obaveze, jer mi to razumemo kao femili, frendli za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja?
Pitanje bih postavila, ako je moguće, samoj predsednici Vlade, ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, u drugom krugu i samoj ministarki zaduženoj za populacionu politiku i dodatna pitanja. Pošto u samoj strategiji stoji da su nosioci za realizaciju pojedinačnog cilja u ovoj strategiji upravo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo privrede, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i smatram da su autori strategije vrlo dobro definisali da zapravo ova tri ministarstva budu nosioci realizacije cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena zato što je zaista kompleksno ovo pitanje, jer su posledice demografskih promena evidentnog starenja našeg stanovništva, smanjenja stope fertiliteta, migratornih procesa.
Znači, sve to zajedno su zaista vidljivi u svim oblastima života, kako ekonomije, socijalne i zdravstvene politike, samim tim se nekako menjaju i menja poslovno ponašanje, kulturne navike, drugačija je nekako tražnja za uslugama i proizvodima, menja se ka pojedinim vrstama usluga.
Činjenica je da demografi već duži niz godina, da ne kažem decenijama, upozoravaju na posledice fenomena nedovoljnog rađanja u Srbiji, nažalost, i zalagali su se za strateški pristup države, zato je dobro što mi imamo ovu Strategiju za podsticanje rađanja, prirodni priraštaj, za to je potrebno 2,1 dete. Cilj zapravo ove strategije je 1,85 deteta po ženi, a trenutne brojke su nažalost svega 1,48. Zahvaljujem.
Zahvaljujem uvažena predsednice.
Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želela bih da postavim pitanje vezano za populacionu politiku ili ti za probleme sa demografijom, sa kojom se nažalost svi suočavamo.
Za SVM je od posebnog značaja da se problem populacione politike rešava na više nivoa. Kao što je poznato, menjali smo Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom nekoliko puta. Mi smo svakog puta glasali za te izmene i dopune, jer povećavali smo zapravo roditeljski dodatak i donete su mnoge pozitivne stvari.
Podsetila bih sve nas da danas iz republičkog budžeta posle prvog deteta se dobija 500 hiljada dinara, za drugo dete 600 hiljada dinara u 24 rate, za treće dva miliona 280 hiljada u 120 rata, a za četvrto čak tri miliona i 180 hiljada u 120 rata. Međutim, bez obzira na sve to vidimo na terenu da samo povećanje roditeljskog podatka ne donosi adekvatna poboljšanja, dakle, ne povećava se rađanje.
Kako to rešiti? Kao što sam u samom uvodu rekla, za nas je značajno sa jedne strane da sa nacionalnog nivoa ima ovoliko izdataka, dodataka i pomoći. Sa druge strane, Autonomna pokrajina Vojvodina takođe pomaže porodicama sa decom. Postoje razne mogućnosti i razni projekti, kao i same jedinice lokalnih samouprava. Situacija je vrlo šarolika.
Međutim, sami finansiji dodaci nisu dovoljni. Statistike pokazuju da u jedinicama lokalnih samouprava više dece se rađa tamo gde je na primer besplatan vrtić. Dakle, sve je više lokalnih samouprava gde se u to obezbeđuje, odnosno određene druge stvari.
Vidimo u medijima prateći da je i sam predsednik Republike ovih dana izjavio, što je činjenica, da je Srbija prva u regionu po visini roditeljskog dodatka i svakako pozdravljamo napore i ministarke za brigu o porodici, kao i ministarke bez portfelja.
Želimo da naglasimo, kao što je to poznato, da je model naše matice, Mađarske, izuzetno dobar, i pored finansijske pomoći postoje mnoge, kao što je na primer, i međugeneracijska solidarnost, jer statistike takođe pokazuju da bi se više porodica odlučilo za drugo i treće dete kada bi imali više mogućnosti pomoći, kako mi to kažemo, baka servisa, dakle, od njihovih roditelja, odnosno od baba i deda. U Mađarskoj je to delimično rešeno time što ukoliko bake i deke rade imaju mogućnost izostanka radi čuvanje.
Tako da je naš predlog da sve više intenzivira saradnja koja je očigledno dobra na svim nivoima, ali i po pitanju porodične politike, demografije i načina kako zaista doći do toga da mladi parovi dobiju više dece i da svesni toga da ne to ne može da se vidi za nekoliko godina već je potrebno pet i 10, ali da se poveća broj dece, jer svesni smo toga da nažalost sama činjenica da se manje njih rađa i odliv mozgova dovodi do vrlo negativne slike.
Dakle, još jednom pozdravljamo napore koje čini i predsednik Republike i sama resorna ministarka i nadamo se da će saradnja sa Mađarskom po ovom pitanju biti što intenzivnija.
Konkretno pitanje se odnosi upravno na to, jer mislim da nije dovoljno poznato javnosti šta resorno ministarstvo čini, koje mogućnosti i projekte ka lokalnim samoupravama, upravo u cilju poboljšanja demografske slike Srbije, koja je značajna za sve građane, a posebno i za Vojvođanske Mađare. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je poznato, 1. jula ove godine Slovenija je preuzela predsedavanje Savetom EU, pod sloganom „Zajedno. Otpornost. Evropa“. Budući da je stav slovenačkog predsedavanja da nema EU bez više zajedništva i više Evrope, kao i da je, kao što znamo, Slovenija tradicionalno za proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana, očekivano se konačno, nakon dužeg vremena, pitanje proširenja EU našlo konkretno među definisanim prioritetima predsedavanja.
Dakle, polazeći od ovog, a i od nekoliko činjenica, kao što je da je na Prvoj međuvladinoj političkoj konferenciji koja je održana nedavno, tačnije 22. juna ove godine, praktično konačno zaista počela primena nove metodologije proširenja i na pregovarački proces Republike Srbije i da je potvrđeno da prema ovoj novoj metodologiji Srbija otvorila prvi klaster, čiju osnovu čine osnovna prava, da je takođe činjenica je je prema novoj metodologiji Republika Srbija spremna za otvaranje dva klastera, za otvaranje klastera tri – konkurentnost i inkluzivni rast, kao i četiri – zeleni dogovor i održiva povezanost, koji su u potpunosti pripremljeni u skladu sa novom metodologijom, kao i da su nedavno u proteklih nekoliko nedelja usvojene još četiri pregovaračke pozicije, dakle, pregovaračke pozicije za četiri poglavlja, konkretno, 10, 15, 16 i 19, da je Srbija zaista jako posvećena jačanju regionalne saradnje, kroz nekoliko inicijativa, najznačajnije su mini Šengen i Berlinski proces, da se iskreno radi na procesima političke stabilizacije i ekonomskog jačanja celog regiona, uz brojne inicijative, najavljen je i početak izgradnje „Auto-puta mira“ između Niša i Merdara, da npr. istraživanje Saveta za regionalnu saradnju predstavljenu u Tirani ove godine, konkretno 10. juna, na Samitu lidera Zapadnog Balkana, pokazuje da veliki procenat, 77% građana, veruje da regionalna saradnja jača Zapadni Balkan, kako politički, tako i bezbednosno i ekonomski, i ono što je značajno, o čemu smo čitali ovih dana, da je u 7. tački Manifesta o budućnosti EU, Viktor Orban, predsednik Vlade Mađarske posebno naglasio da nema prosperiteta EU bez članstva Republike Srbije, kao i da su prošle godine predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijeri, slovenački i mađarski premijer zajedno složili da žele jaku i kompetitivnu Evropu koja je dom različitih naroda.
Moje pitanje koje želim da postavim, kako ministarki tako i Ministarstvu za evropske integracije, a i samoj predsednici Vlade Republike Srbije je - da li tokom slovenačkog predsedavanja, dakle, u drugoj polovini ove godine, možemo očekivati dodatnu političku dinamiku i konačno važne konkretne korake koji će značiti merljiv, konkretan napredak Srbije, pa i celog regiona zapadnog Balkana u procesu pristupanja EU?
Dalje, da li pored ekonomskih stvari, ekonomske podrške, ne manje značajnog, izuzetno važnog ekonomskog investicionog plana, koji će obezbediti socijalno-ekonomski napredak i oporavak Srbije i regiona, možemo konačno da očeku9je postizanje i političkog konsenzusa između 27 zemalja članica EU za otvaranje klastera tri i četiri, kao snažnog impulsa i nedvosmislene podrške reformama koje Republika Srbija sprovodi? Zahvaljujem.
Zahvaljujem poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici.
Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost utvrđuje kao ciljanu vrednost da sve žene na selu budu pokrivene zdravstvenim i penzijski osiguranjem. Od kolikog je ovo značaja, govori između ostalog i podatak da duže od godinu dana kod lekara nije bilo 16,5% žena na selu, odnosno da skoro 2% žena nikada nije ni bilo na zdravstvenom pregledu.
Izuzetno važan korak su i odluke Ustavnog suda od kraja prošle godine, tačnije od 3. decembra 2020. godine kojima je Ustavni sud Srbije utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom određene odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koja s jedne strane to su odredbe koje isključuje pravo na naknadu plate ili zarade roditelja za vreme odsustva sa posla radi posebne nege, znači nege bolesnog deteta, u slučaju da je već ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Drugo pitanje. Takođe odredbe koje je Ustavni sud Srbije proglasio protivustavni se odnose na majke poljoprivrednice osiguranice.
Savez vojvođanskih Mađara je od samog stupanja na snagu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji smo ovde usvojili u julu 2018. godine ukazivao na određene diskriminatorske odredbe ovog zakona, koje između ostalih, ženama poljoprivrednicama se naknada po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta obračuna na drugačiji način i po drugim uslovima, znači od onoga što je slučaj sa ostalim ženama.
Napravljena je razlika prilikom utvrđivanja lica koja imaju pravo na naknadu, pa je tako predviđeno da naknadu može ostvariti žena koja je 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu zaposlenja, samostalne delatnosti, ugovora o delu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima, dok je za žene koje su poljoprivrednice osiguranice kao uslov za sticanje naknade predviđeno da su one osigurane ne 18 već 24 meseca pre rođenja deteta.
Upravo zbog toga smo početkom marta ove godine, ovde u ovom visokom domu, sam ja u ime poslaničke grupe SVM postavila pitanje, tražila obaveštenje od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, u toku pripreme predviđenog Nacrta o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Raduje nas da je ovaj predlog prošao Vladu Republike Srbije i da se on trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri i da ćemo negde u poslednjoj nedelji ovog meseca raspravljati o ovom predlogu i da će se konačno na ovaj način ispraviti nepravda, znači razlika koja je napravljena između žena poljoprivrednica koje dobiju decu i onih koje su osigurane po nekom drugom osnovu. U svakom slučaju će to biti 18 meseci.
Ali nezavisno od rođenja i nege deteta, žene poljoprivrednice svakog dana rade skoro sat vremena više od muškaraca, s tim što za žene sve statistike ukazuju na to da 60% svog vremena se bave tzv. neplaćenim poslovima i dodatno 17,8% žena poljoprivrednica nema zdravstveno osiguranje. Najčešće su naravno one zdravstveno osigurane preko svojih partnera, supruga, a u malom broju lično, kao poljoprivrednice osiguranice, to je tek svaka deseta ili još manje, negde oko 9% tih žena. Žena su manjina među zaposlenima na imanju, žene čine 55% nezaposlenog ruralnog stanovništva i 74% neplaćenih pomažućih članova poljoprivrednih gazdinstava. Broj gazdinstava registrovanih na žene, prema podacima Uprave za agrarna plaćanja je sada već recimo porastao na 26%, uvek je bio ispod 20%. procenat muškaraca koji su vlasnici poljoprivrednog zemljišta je dva puta veći od procenta žena, a čak 88% seoskih kuća u seoskim područjima pripadaju muškarcima, znači vlasnici su muškarci.
Znamo da je na pokrajinskom nivou uvedeno nekoliko mera da se upravo ispravi ova neravnopravnost. Upravo zato je naše pitanje, odnosno obaveštenje koje tražimo pošto je ovo multisektorsko pitanje od Ministarstva poljoprivrede, ali i od ministra bez portfelja zaduženog upravo za selo, pa i od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i socijalna pitanja koja su te mere koje su predviđene za žene poljoprivrednice kako bi se koliko, toliko one motivisale i izjednačile ove razlike između žena i muškaraca na selu. Hvala.
(Beograd, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Potpredsednik Skupštine | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 120000.00 | RSD | 02.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 37300.00 | RSD | 01.08.2022 - |