Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7649">Elvira Kovač</a>

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Zahvaljujem.
Sledeći je Vladan Glišić. Izvolite.
Zahvaljujem se samostalnom poslaniku Vladanu Glišiću.
Samo bih vas podsetila da se izborni sistem u Srbiji nije menjao od devedesetih. Ne želim nikoga da branim, ali napadati one koji su u Narodnoj skupštini zato što su učestvovali na izborima i osvojili glasove naroda zbog onih koji su odlučili da bojkotuju izbore ili nisu bili u stanju da preskoče cenzus od 3%, nije u redu.
Da nastavimo.
Pretpostavljam da se narodni poslanik Đorđe Komlenski kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu prijavio za repliku, zbog spominjanja stranke.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima Vladan Glišić.
Zahvaljujem. Vreme za repliku je dva minuta.
Ne želim da ulazim u polemiku zbog spominjanja liste ili poslaničke grupe, daću reč još Đorđu Komlenskom za repliku, ali samo da kažem da sam spominjala bojkot, kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine se trudim da ugled ove institucije podignem i nije u redu napadati one poslanike koji sede ovde, legitimno izabrane, da nije legitimna Skupština jer imate razno-razne komentare i da postoji samo jedan predstavnik opozicije svevećinskog naroda, nekoliko predstavnika opozicije. Znači, nije do nas, već do onih koji ili nisu učestvovali na izborima ili nisu mogli da preskoče cenzus od 3%.
Reč ima Đorđe Komlenski.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.
Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju izuzetno kvalitetne rasprave bih želela u ime predlagača 15 poslanika članova Odbora za evropske integracije da sumiram. Mislim da je najbolje, pošto sam na samom početku svog izlaganja juče ujutru upravo govorila o tome, što je posle i ušlo kao amandman na ove zaključke, koliko je značajno nastaviti stalnu i nesmetanu komunikaciju sa građanima o vrednostima i o značaju evropskih integracija i EU, mislim da je dobro da razgovaramo još malo i o konkretnim benefitima tog procesa.

Naime, ukupna bilateralna razmena između Evropske unije i Republike Srbije za period 2018-2019. godine, o kojoj delimično razgovaramo, rasla je po stopi od 4,8%, a iznosila je ukupno 26,5 milijardi evra. Tokom poslednjih 10 godina bilateralna razmena je rasla impresivnih 156% i EU zaista ostaje prvi trgovinski partner, pokrivajući 63% ukupne razmene, 68% od ukupnog izvoza i 59% od ukupnog uvoza roba.

Evropska unija je zaista daleko najveći donator, investitor i trgovinski partner Republike Srbije. Evropske unija je za period od 2000. do 2018. godine obezbedila bespovratna sredstva u visini od 3,6 milijardi u oblastima od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede.

Trenutno se implementira oko 600 projekata. Svake godine EU donira oko 200 miliona evra za socijalni i ekonomski razvoj Republike Srbije.

Dvadesetdevetog maja ove godine sporazum vredan 70 miliona evra potpisali su šef delegacije EU, gospodin ambasador Sem Fabrici i ministar za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović. Reč je o bespovratnim sredstvima. To je prvi deo IPA programa za ovu godinu, a pomoć će ići za zapošljavanje, poljoprivredu, obrazovanje, zdravstvo, ruralni razvoj i socijalnu zaštitu najugroženijih.

Dvadesetsedmog maja ove godine Evropska komisija je predstavila izuzetno značajan predlog za osnivanje fonda od 750 milijardi evra za podršku evropskoj privredi koja je pogođena, ugrožena pandemijom korona virusa. Novi instrument za oporavak, nazvan - Naredna generacija Evrope, Evropske unije, ugrađen je u dugoročni budžet za period od 2021. do 2027. godine. Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Varheji Oliver je izjavio da će Srbija biti uključena u plan Evropske komisije od 750 milijardi evra za oporavak EU od pandemije korona virusa.

Krajem aprila ove godine Evropska komisija je najavila više od 3,3 milijarde evra finansijske pomoći EU za građane zapadnog Balkana, koja će se realizovati sa Evropskom investicionom bankom. Ovaj paket je namenjen ispunjenju hitnih zdravstvenih i humanitarnih potreba Kovid-19 pandemije, kao i pomoći društveno-ekonomskom oporavku.

Evropske unija je obezbedila paket mera za podršku Srbiji u borbi protiv korona virusa. Najpre finansijsku pomoć u vrednosti od 93 miliona evra, tako što je Srbiji zapravo omogućena prenamena sredstava, neutrošenih sredstava iz IPA fondova i tekućih projekata. Nadalje, 15 miliona evra za hitnu pomoć Srbiji. Tokom pandemije, obezbeđeno je takođe 200 hiljada evra pomoći u paketima hrane i higijenskih sredstava za preko 15 hiljada najugroženijih sugrađana.

Evropska unija takođe tretira zemlje zapadnog Balkana, što je izuzetno značajno, kao privilegovane partnere, pridružujući ih mehanizmima i instrumentima same unije. To podrazumeva Komitet za zdravstvenu bezbednost, sporazume o zajedničkim nabavkama, mehanizam civilne zaštite unije, Fond solidarnosti itd.

Srbija, kao zemlja kandidat, učestvuje u tzv. programu „Rescue EU“ koji je najnoviji deo mehanizama civilne zaštite Evropske unije koji može da bude aktivan za sve oblike prirodnih katastrofa. Evropska komisija finansira sva sredstva, uključujući skladištenje i transport. Srbija je konkretno od ovog programa imala koristi u prvoj polovini, negde u julu ove godine i sada pred kraj 2020. godine.

Ovde spomenut investicioni okvir za Zapadni Balkan je poseban instrument podrške Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija za pripremu i realizaciju infrastrukturnih projekata. Iz tog instrumenta od 2014. godine do danas Srbija je dobila bespovratnu pomoć za realizaciju šest velikih projekata na teritoriji Srbije u sektorima: saobraćaja, energetike i životne sredine, u ukupnoj vrednosti od gotovo 135 miliona evra.

Kao što je poznato, Republika Srbija realizuje programe prekogranične saradnje sa sedam zemalja: Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, a od nedavno i sa Severnom Makedonijom. Kao što je poznato, Republika Srbija realizuje programe prekogranične saradnje sa sedam zemalja Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, Hrvatskom, BiH, Crnom Gorom, a od nedavno i sa Severnom Makedonijom.

Do danas je od tih programa prekogranične saradnje bilo sprovedeno ukupno 1.151 projekat ukupne vrednosti od oko 406 miliona evra. Iz programa sa Mađarskom je na primer otvoren prelaz Bački Vinogradi-Ašothalom. Rekonstrukcija prilaznih puteva prelazima Bački Breg, Bajmok i Đala. Poboljšanje infrastrukture za odbranu od poplava na severu Vojvodine itd. Iz programa sa Rumunijom, na primer, u opštini Senta je u sklopu renoviranja crkve su osposobljene jedne od najvećih orgulja u Srbiji.

Mogla bi još dugo da pričam o tome, ali ću imati društvenu svest, kao što nas je juče zamolio predsednik parlamenta.

Pošto smo na kolegijumu danas razgovarali o tome da je za EU značajno da bude štiklirano šta smo sve uradili i da se pred kraj bavimo sami sobom, Narodnom skupštinom, izveštaj Evropske komisije ima poseban deo koji se odnosi na rad Narodne skupštine, znači ključne tačke koje se odnose na rad ove institucije koja je, podsetila bih sve vas, formirana, odnosno skupštinsko rukovodstvo izabrano 22. oktobra ove godine. Svi naši odbori su formirani, velika većina njih, skoro svi, 26. oktobra, a nova Vlada Republike Srbije je izabrana 28. oktobra ove godine.

Od tada do danas Skupština je jako ozbiljno shvatila preporuke za izveštaj Evropske komisije i uradila sledeće.

Smanjen je broj hitnih postupaka koji je iznosio 44% tokom prethodnog izveštaja, pa 19%. Ovaj novi saziv je za ova intenzivna dva meseca svega tri predloga zakona usvojio po hitnom proceduri. Svi ostali su išli po redovnoj.

Druga kritika iliti preporuka se odnosila na zapaljiv govor u Skupštini. Narodna skupština je nedavno usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Povećana je delotvornost, nezavisnost i transparentnost rada Skupštine koji se najviše tiče skupštinskog nadzora nad izvršnom vlašću. Naime, većina skupštinskih odbora je održala sednice gde su resorni ministri podnosili izveštaje o radu.

Budžet za 2020. godinu je donet na vreme, u skladu sa skupštinskim kalendarom za 2021. godinu. Vreme rasprave za budžet je duplirano prvi put ikada. Sa donošenjem budžeta smo raspravljali i o završnom računu budžeta za 2019. godinu što je izuzetno velika stvar.

Raspravljalo se i o godišnjem izveštajima nezavisnih regulatornih tela, usvojili su se zaključci matičnih odbora, a to su takođe preporuke iz izveštaja.

Što se tiče samih javnih slušanja. Jedno vreme je bilo malo javnih slušanja, to je primećeno. U prethodnom sazivu ih je bilo šest, sada je Odbor za finansije organizovao javno slušanje. To je dobar primer i nadam se da ćemo u narednom periodu imati još više.

Još jednom, preporuka konkretna je bila da se usvoji Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Radna grupa je radila na tome i Administrativni odbor je predložio, a Narodna skupština usvojila.

Dakle, da zaključim, rasprava o izveštaju Evropske komisije, o napretku Srbije u procesima evropskih integracija u Narodnoj skupštini nije imao za cilj da podstiče možda buku ili bes, već temeljnu analizu različitih politika koje predstavljaju našu budućnost. Srbija je deo evropske istorije i uvek smo u Evropi imali prijatelje kao što ih imamo i danas.

Obzirom na veliki značaj pristupnog procesa, smatramo da je vreme da se u prvi plan stavi njegova politička priroda, te da se osiguraju jače vodstvo i angažman država članica na najvišem političkom nivou.

Stoga, molim narodne poslanike da usvoje zaključke Odbora za Evropske integracije iliti članova tog Odbora. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, predsedništvo, predsednice Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, da bi se razumela dinamika pregovaračkog procesa između Republike Srbije i EU, moramo se podsetiti nekoliko stvari.

Najpre da je u Strategiji proširenja uz Izveštaj o napretku Republike Srbije o evro-integracijama za 2015. godinu zaključeno, između ostalog, da je ključni princip politike proširenja fokus na fundamentalna poglavlja. Dakle, da se među prvima otvaraju, a među poslednjima zatvaraju fundamentalna poglavlja 23 i 24, koja su uz poglavlje 35 u slučaju Republike Srbije tzv. blokirajuća poglavlja.

U novoj metodologiji procesa proširenja, jačanja procesa pristupanja, kredibilna EU perspektiva za zapadni Balkan, naglašava se da će fundamentalna poglavlja u budućim pregovorima imati još važniju ulogu i posebno se ističe da bi verodostojnost procesa trebalo pojačati još snažnijom fokusiranošću na fundamentalna poglavlja, na suštinske reforme koje su nužne za uspeh na putu naše zemlje ka EU.

Druga stvar koje moramo da se podsetimo je da se uspeh pristupanja meri ne samo brojem otvorenih, već i brojem zatvorenih poglavlja. Nova metodologija proširenja naglašava da se, iako je važno konkretnije podsticati i nagrađivati reforme, napredak u reformama, u određenim situacijama može se, nažalost, pribeći i merama koje bi proporcionalno sankcionisale svaku ozbiljnu ili dugotrajnu stagnaciju ili čak nazadovanje u sprovođenju reformi ispunjavanju uslova pristupnog procesa.

Nova metodologija, je ono što mi pozdravljamo okrenut ka budućnosti. U to će se programu podsticati transformacija privreda Zapadnog Balkana, funkcionalne tržišne privrede koje se mogu u potpunosti integrisati u jedinstveno tržište EU, stvarati nova radna mesta i mogućnost za preduzetnike, poboljšati poslovno investiciono okruženje, podstaći vladavinu prava i zaustaviti odliv mozgova.

Ono čega se treba još podsetiti je da se u Zagrebačkoj deklaraciji, koja je usvojena ove godine 6. maja, na Samitu EU i Zapadnog Balkana, navodi da kredibilitet posvećenosti Zapadnog Balkana, evropskim integracijama, između ostalog zavisi i od jasne komunikacije sa javnošću i sprovođenja neophodnih reformi.

Dakle, u povećanju efikasnosti pristupnog procesa veliku ulogu će imati strateška komunikacija. Od presudne je važnosti informisati sve društvene aktere o vrednostima evro integracija i značaja reformi. Zbog toga je i održavanje prvi put plenarne sednice od izuzetnog značaja. U godišnjem izveštajima će se u budućnosti jasnije i konkretnije ocenjivati upravo politička komunikacija. Da krenem od izveštaja.

U prvom pasusu Izveštaja Evropske komisije se navodi da će tempo pristupnih pregovora Republike Srbije i EU zavisiti od napretka vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom koje su ključne za taj proces. Uz ocenu da se napredak u vladavini prava, nažalost napredak u vladavini prava nije tako brz i efikasna kao što se moglo očekivati od zemlje koja je počela pristupne pregovore u Izveštaju se ukazuje da Srbija mora hitno da ubrza i produbi reforme, posebno nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, procesuiranju ratnih zločina i borbi protiv organizovanog kriminala. Dakle, u domenu političkih kriterijuma i vladavine prava.

Dobra vest je da se u paketu proširenja konačno izraz „aksešen“ ili pristupanje pojavljuje 43 puta na 66 stranica. Budući da se proteklih godina nažalost u brojnim dokumentima EU uglavnom koristio izraz perspektive pridruživanja.

U kojoj su meri ove teme, dakle, vladavina prava i nova metodologija važne za obe pregovaračke strane govori podatak da se izraz - vladavina prava u dokumentu paket proširenja pominje 39 puta na 66 stranica i da su u zajedničkom programu predsedavanja Savetom EU. Nemačka, čije predsedavanje traje od 1. jula do kraja ove godine, Portugalija, koja preuzima predsedavanje početkom sledeće godine i Slovenija, koja predsedava u drugoj polovini sledeće godine, potvrdile izuzetan značajno evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i naglasile da je njihov cilj da se proces proširenja na region temelji na ojačanoj metodologiji koji je uobličila Evropska komisija.

I da pričamo o ocenama. Kao što je poznato, a želela bih sve nas da podsetim, 2015. godine u odnosu na prethodne izveštaje utvrđena je, uvedena je nova metodologija ocenjivanja stanje i napredak u određenim oblastima se ocenjuju na dve skale na petovalentnim skalama. Analitičari su izračunali da je prosečna ocena koju je Srbija dobila u Izveštaju Evropske komisije za ovu godinu 3,03, za prošlu godinu je bila 2,95, za 2018. 2,82, 2017. godinu 2,96, dok je 2015. godine kada je uvedena nova metodologija ova ocena bila 3,15. Ukoliko pokušamo da uporedimo, da napravimo uporednu analizu, vidimo da izveštaj za 2020. godinu dominantna ocena stanja, umerena pripremljenost, ocena, naime, ocena umerena pripremljenost je data za 22 pregovaračka poglavlja od 35.

U izveštaju za prošlu 2019. godinu je ova ocena data za isti broj istih pregovaračkih poglavlja. Dobar nivo pripremljenosti u izveštaju za 2020. godinu je utvrđen za šest poglavlja, dok je u prošlogodišnjem izveštaju, dakle u izveštaju za 2019. godinu ocena dobra pripremljenost data za pet pregovaračkih poglavlja.

U poslednja dva godišnja izveštaja slabije od osrednjeg, dakle ocenom izvestan nivo pripremljenosti je ocenjeno stanje pripremljenosti u pet poglavlja, Poglavlje 11. poljoprivreda i ruralni razvoj 23. pravosuđe, osnovna prava 24. pravda slobode i bezbednost, 27. životna sredina i klimatske promene, 33. finansijske i budžetske odredbe.

Što se tiče druge ocene, znači ne stanja već napretka u ovim oblastima, u izveštaju za 2020. godinu dominanta je ocena i izvestan napredak koja je data za 14 poglavlja. Vidljiva je značajna razlika između ovogodišnjeg i prošlogodišnjeg izveštaja kada je ocena izvestan napredak data za čak 20 poglavlja. Ograničen napredak je ocena data za 11 poglavlja. Inače, ocena ograničen napredak se zapravo prvi put pojavila prošle 2019. godine kada je data za pet poglavlja.

Ohrabrujuće je što ove godine ne postoji ocena, nema napretka ili ti „no progres“ dok je u Izveštaju za 2019. godinu prema oceni Evropske komisije ta ocena bila za tri poglavlja. Izveštaj za 2018. godinu za osam. Izveštaj za 2020. godinu uvodi novu ocenu, jako ograničen napredak za poglavlje 23 i da pričamo o dobrom napretku. Ocena dobar napredak u izveštaju za 2020. godinu o kojem raspravljamo je data za sedam poglavlja, što je svakako ohrabrujuće pozitivan signal jer u prošlogodišnjem izveštaju ocena dobar napredak je data za četiri poglavlja, u izveštaju za 2018. za dva, a za 2016. godinu za četiri.

Da pričamo šta je sve Vlada Republike Srbije za vrlo kratko vreme od svog formiranja do sada učinila upravo i koje preporuke Evropske komisije je ispunila kao što je to i deo koji je uradila i Narodna skupština Republike Srbije. U Izveštaju Evropske komisije se konstatuje da je ustavna reforma pravosuđa obustavljena do posle izbora 2020. godine, da je time ozbiljno se uticalo na usvajanje zakona koji treba da garantuju nezavisnost pravosuđa.

Na tragu ovih preporuka Evropske komisije za 2020. godinu nova Vlada Republike Srbije na svojoj desetoj sednici podnela je predlog za promenu Ustava Republike Srbije. Prateći preporuke da važeći Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne, izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, predloženim ustavnim promenama postupa se u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa SSP kojim se predviđa da će Srbija naročito biti usredsređena na jačanje nezavisnosti sudstva i poboljšanje njegove efikasnosti. Postupa se na ovaj način i u skladu sa tačkom 14. pregovaračkog okvira koji naglašava da će Srbija u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU obezbediti potpuno sprovođenje reformi, ključnih reformi i propisa, naročito u oblasti vladavine prava, uključujući i reformu pravosuđa.

Evropska komisija u svom izveštaju konstatuje da je Srbija usvojila novu medijsku strategiju koja je izrađena na transparentan i inkluzivan način, identifikuje glavne izazove povezane sa slobodom medija u Srbiji. Shodno preporukama iz ovoga Izveštaja Evropske komisije Vlada Republike Srbije je ponovo na spomenutoj Desetoj sednici usvojila Akcioni plan za sprovođenje medijske strategije i Vlada je donela odluku o formiranju Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i Radne grupe za praćenje sprovođenja ovog Akcionog plana za sprovođenje medijske strategije.

Što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, Komisija je u izveštaju ocenila da je Srbija pokazala spremnost, predanost i angažman u obnovljenom procesu dijaloga, ali da treba da ulaži dodatne značajne napore i da doprinese uspostavljanju povoljnog okruženja kako bi se omogućilo sklapanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Da citira, izveštaj – takav sporazum je hitan i presudan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju svako na svom evropskom putu i Srbija bi trebalo da nastavi da podržava i sprovodi sve prošle sporazume o dijalogu, navodi se u izveštaju. Podsećam, da u opštoj poziciji EU u delu pregovarački okvir načela na kojima se zasnivaju pregovori stoji da ovaj proces treba postepeno do kraja pristupnih pregovora da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa. Dakle, tu stoji postepeno, do kraja pristupnih pregovora, a ne hitno.

U oblasti osnovnih prava Evropska komisija je ocenila da je u Srbiji uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, ali je potrebno da pojača institucije ljudskih prava, garantuje njihovu nezavisnost, uključujući alokaciju neophodnih finansijskih i ljudskih resursa, kao i da postupa po njihovim preporukama. S toga je dobro da smo ovih dana imali i raspravu o izveštajima nezavisnih regulatornih tela i da se ozbiljno bavimo njihovim preporukama.

Potrebno je da Srbija pojača mere zaštite prava lica, koja su izložena diskriminaciji, da ih ne nabrajam, uključujući naravno i osobe sa invaliditetom i druge ranjive pojedince, da aktivno vodi istragu i osuđuje zločine iz mržnje, da osigura izuzetno značajnu implementaciju zakonodavstva, koja se tiče nacionalnih manjina, a koja će obezbediti vidljiv napredak u efektivnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina u celoj zemlji.

Implementacija manjinskog akcionog plana i relevantnog zakonodavstva mora da vodi opipljivom napretku i efektivnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina, uprkos zakonskoj obavezi da se etnički sastav stanovništva mora uzeti u obzir, u praksi još uvek postoje problemi, nacionalne manjine su i dalje podzastupljene u javnoj administraciji i da se malo bavim spoljnom politikom.

U izveštaju se navodi da je usklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU 2019. godine bila 60% i da Srbija mora da pojača napore, kako bi postepeno uskladila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom, u periodu do prijema u EU. U preporukama iz Izveštaja Evropske komisije, ukazuje se da usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU, da je i dalje na niskom nivou, a Vlada Srbije se poziva da stavi veći naglasak na objektivno, pozitivno i nedvosmisleno obaveštavanje o EU, koja je glavni politički i ekonomski partner Srbije.

Fokus EU, kao što je poznato, na dugoročnom, socijalno-ekonomskom oporavku Zapadnog Balkana i zbog toga ova komisija predlaže do devet milijardi evra fondova IPA 3 za period od 2021. do 2027. godine, radi jačanja investicionog kapaciteta ovog regiona. Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, treba da pojača regionalnu integraciju, da približi Zapadni Balkan jedinstvenom tržištu. Plan za Zapadni Balkan obuhvata 10 oblasti, među kojima su: transport, infrastruktura, čista energija, životna sredina, digitalna budućnost, privatni sektor i socijalni kapital.

U Izveštaju se ocenjuje da Srbija mora da ojača efikasnost, nezavisnost i transparentnost parlamenta, da se bavimo malo i Narodnom skupštinom, uključujući ulogu prerogativne parlamentarne opozicije, kako bi se obezbedili mehanizmi kontrole koji su neodvojivi deo demokratskog parlamenta.

Evropska komisija ocenjuje da novi saziv Narodne skupštine treba da nastavi međupartijski dijalog koji će se naravno nastaviti početkom sledeće godine, uz posredovanje Evropskog parlamenta, kako bi se unapredili parlamentarni standardi i postigao širok partijski i društveni konsenzus, u reformama vezano za put u EU.

Ispunjen, i to moram da naglasim da je posle prvog dela međupartijskog dijaloga pre izbora, ispunjeno dosta preporuka, zaključaka Trećeg međupartijskog dijaloga, a između ostalog, u ovoj Narodnoj skupštini pre nekoliko dana je usvojen Kodeks ponašanja narodnih poslanika, kao što sam rekla, Akcioni plan za sprovođenje medijske strategije, formirane su radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i radne grupe za praćenje sprovođenje Akcionog plana, za sprovođenje medijske strategije.

Još pre godinu dana, tačnije 23. decembra 2019. godine kao ispunjenje zaključaka preporuka dijaloga, usvojene su izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima, o sprečavanju korupcije i Agenciji za borbu protiv korupcije.

Takođe, Narodna skupština je izabrala i nadzorni odbor i to je bila jedna od preporuka koji sprovodi opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka kandidata i sredstava javnih informisanja u toku izbornih aktivnosti.

Da pokušam da zaključim, u ovom uvodnom obraćanju sam se zaista trudila da pričam o određenim delovima izveštaja, takav kakav jeste. Velika je stvar, ogromna je stvar što uz saradnju sa Vladom Republike Srbije, Odbor za evropske integracije, trenutno rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije i svi mi smo se pripremili za nešto što zaista nikada nismo radili, naime, čak ni sam Odbor za evropske integracije jedno vreme nije raspravljao o izveštaju. Prošle godine jeste, pre nekoliko godina nismo i kada je izveštaj objavljen 6. oktobra mi nismo imali još novu Vladu, ni sam odbor, nismo bili konstituisani, ali zbog toga smo pre desetak dana imali sednicu odbora na kojoj smo pozvali gospodina ambasadora Sema Fabricija koji nam je predstavljao izveštaj, imali smo izuzetno kvalitetnu raspravu i na osnovu te rasprave smo formulisali zaključke o kojima ćemo danas ovde raspravljati.

Ja se zaista zahvaljujem predstavnicima delegacije EU u Srbiji koji su prihvatili poziv, bez obzira na kratkoću vremena. Ne želim sada da otvaram diskusiju, ali mi je izuzetno žao što predstavnici Nacionalnog konventa nisu prihvatili taj predlog, pozivajući se na pandemiju, a i na to što mi njih na sednicu Odbora nismo pozivali, a zapravo ih pozivamo kada raspravljamo o pregovaračkim pozicijama, dok na primer na plenarnu sednicu Nacionalnog konventa, naš Odbor za evropske integracije nije dobio poziv.

Zaista svima želim izuzetnu i kvalitetnu raspravu i zahvaljujem se i predsednici Vlade i ministarki za evropske integracije, ministru spoljnih poslova i ministru za ljudska, manjinska prava, društveni dijalog, što će nadam se, ceo dan provesti ovde sa nama i da ovo uvodno izlaganje zaključim jednom zanimljivom konstatacijom.

Kada govorimo o brzini i uslovima evrointegracija, podsećam da je rimski imperator Trajan doneo Dekret i to je bilo negde, 2. vek naše ere, pre 1.800 godina, da stranac koji u tri uzastopne godine ispeče dovoljnu količinu hleba, može dobiti sva prava rimskog građanina.

Ja sam lično, a i svi verujem, članovi Odbora i većina nas, jer sada imamo Narodnu skupštinu gde je posvećenost evropskim integracijama stopostotna, ubeđena da su svi građani Republike Srbije u prethodnih, najmanje šest godina, ako govorimo samo od 2014. godine do danas, ispekli dovoljnu količinu hleba i treba da zavređuju sva prava evropskog građanina. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Najlakše je izgovarati tvrde rečenice, biti u opoziciji, kritikovati, a ne nuditi nikakvo rešenje.

Kao što sam spomenula u svom uvodnom izlaganju kada smo na Odboru za evropske integracije razgovarali o zaključcima tamo se otvorila slična rasprava i tamo sam u svojstvu predsedavajuće pokušala da odgovorim i sada ću učiniti isto.

Lično sam kao predsednica Odbora za evropske integracije, uvažavajući zaista sve narodne poslanike članove Odbora, među njima je i prethodni govornik, najavila nedelju, 10 dana ranije, odmah čim smo na Kolegijumu Narodne skupštine Republike Srbije razgovarali o tome, da se planira ova plenarna sednica i tražili smo poslovničku mogućnost kako da je organizujemo. Zapravo bi bilo nekako logično da je ovo predlog zaključaka povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije Odbora za evropske integracije, ali za ovo ne postoji poslovnička mogućnost, pošto se ovo zaista radi prvi put ikada.

Tada se već otvorila rasprava koja je bila, dobro, neophodna, mi smo zanimljiv, interesantan, značajan Odbor i onda smo pokušali da formulišemo ove zaključke oko kojih nije bilo veće rasprave, već je tada izjavljeno da će biti amandmana i ovo je jedinstvena rasprava i svi smo vi do poslednjem momenta očekivali te amandmane, koje bi možda predlagač ili ti predstavnik predlagača, prihvatio i bio bi sastavni deo ovog teksta. Ovaj tekst nije toliko loš, pa zbog javnosti da objasnim te neke delove, a onda ne samo kao predstavnica nacionalne manjine, ali kao neko ko se zaista bavio ovim pitanjima, odgovorim na skandalozne optužbe. Znači, ja zaista ne želim da branim Vladu Republike Srbije, već samo da objasnim neke činjenice.

U zaključcima konkretno stoji, ako citiramo recimo, samo prvi ili peti, znači, suština je da se sve preporuke, svi kriterijumi moraju ispuniti. Znači, cilj svih nas je da što pre Srbija uđe u EU i ne možemo mi sad pisati zaključke od nekoliko strana. Sve to se podrazumeva.

U potpunosti je poznato šta je u Akcionom planu dvadesettrojka, dvadesetčetvorka, šta je u posebnom Akcionom planu za manjine, možda su neki zaboravili da je Vlada Republike Srbije donela revidirani Akcioni plan za dvadesettrojku, dvadesetčetvorku u julu ove godine, svesna toga da smo u kašnjenju i promenjeni su određeni rokovi. S toga, i malopre spomenut Zakon o zabrani diskriminacije. Znači, pridržavamo se, to se očekuje negde, ne znam prvi, drugi kvartal, ne znam sad napamet, sledeće godine.

Ali, da se vratimo na kako je to kada ste predstavnik nacionalne manjine koja se trudi da probleme detektovane na terenu reši i kada ste predstavnik nacionalne manjine, koja glasno, jasno viče, a ne nudi rešenje. Znači, ako želite da rešite probleme tih ljudi koje zastupate morate da imate predlog rešenja, saradnju, komunikaciju. Upravo to je rađeno u prethodnom periodu.

Činjenica je da EU nema AKI, koji se tiče upravo ove teme, i zbog toga je ogroman uspeh i neverovatna stvar što imamo poseban Akcioni plan za manjine i u tome je, ako mogu tako da kažem i Vlada Republike Srbije, Vlada Republike Mađarske i SVM puno radio da mi to jednostavno imamo.

Taj poseban Akcioni plan za manjine, on je od preporuka, upravo malopre spomenute „advajzeri kansil“ koja prati kako Konvencija Saveta Evrope o manjinama se primenjuje. I tu je tačno definisano šta treba da se uradi. Između ostalih su bile obaveze, donošenje iliti izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Znači, ne možemo reći da su oni doneli kozmetičke promene.

Oni su doneti tako što su pozvani svi nacionalni saveti nacionalnih manjina. Postoji koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina, neverovatan broj, znači mislim da bi sada Suzana Paunović mogla tačno da kaže, ali broj tih aktera, učesnika koji odgovaraju za izvršenje posebnog akcionog plana za manjine je nekoliko desetina, mislim da je 60 i nešto, možda i više, znači posebni delovi.

Ne može se nešto uraditi transparentnije i vidljivije. Naravno, ono što je SVM u proteklom periodu uradio je nuđenje rešenja. Ako smo videli da određenim zakonima treba nešto poboljšati amandmanima, predložili smo amandmane, tačno objasnili predstavnicima, tada je to bilo u delokrugu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i na taj način su se određeni problemi, upravo i ta proporcionalna zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina rešila bar zakonski. Sada treba da pojačamo tu primenu. Posle toga je bilo neophodno doneti uredbe, znači donesene su uredbe od strane Vlade, s toga zaista smatram da su, kako da kažem, kritike, ne želim da koristim jače izraze, ali nisu na mestu, pa sam smatrala da je neophodno radi javnosti objasniti i stvari vezano za regulisanje prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina.

Naravno, da ima još posla, ali najveći deo posla se tiče implementacije, ja mislim da se zaista možemo pohvaliti time, bez toga da preterano iskreno hvalim Vladu Republike Srbije kao deo koalicije, ali je neverovatno što je urađeno u proteklom periodu zahvaljujući otvorenosti i razumevanju.

S toga, mislim da se rešenje nalazi u tome da ako mislite da nešto ne valja, predložite konstruktivno, na primer u ovom slučaju amandmane, ili nešto konkretno, ali ja mislim da u zaključku 1. i 5. stoji to o čemu se govorilo. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se, ali ja ću biti izuzetno tolerantna i trudiću se da uđem u predviđenih dva minuta za repliku.

Ne želim direktno da se obraćam nikome, ali samo da razjasnimo. Rezolucija o kojoj se govori je bila u skupštinskoj proceduri, ne znam da li je još uvek u skupštinskoj proceduri, ali je praksa da se povlači i ponovo podnese.

Mislim, ovako lično, kao predstavnik nacionalne manjine, da možda ne bi bilo loše da se raspravi o tom pitanju, ali da vam naglasim da ta rezolucija izuzetno liči, što ne mora da bude plagijat, na rezoluciju koju je donela parlamentarna Skupština Saveta Evrope, izvestilac je bio … (ne razume se), izuzetno značajna tako da mislim da možda i možemo o ovoj temi da raspravljamo, a tu nisu konkretna rešenja predložena vezana za Srbiju, već je uopšteno upravo se radi o implementaciji okvirne konvencije Saveta Evrope. Parlamentarna Skupština Saveta Evrope i dalje radi na tom pitanju. Sticajem okolnosti ja sam izvestilac i kada prođe cela ova pandemija i vidimo kako se radi, očekujemo usvajanje još jedne rezolucije. Tako da možemo da otvorimo i tu temu.

Drugo o čemu smo pričali je EKRI. Ja nisam bežala od toga, čak sam i u svom uvodnom izlaganju naglasila da bez obzira na dobre zakone, jer od 2014. godine do 2020. godine je na nekoliko zakona podneto i usvojeni su amandmani koji se upravo odnose na proporcionalnu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u skoro celoj javnoj sferi i izveštaj to konstatuje, znači izveštaj Evropske komisije da, bez obzira na to, još uvek u praksi postoje problemi i opet je implementacija ta koja je značajna.

Ja sam naglasila da je zapravo neophodna efikasna primena da bi se adekvatno, znači poboljšanje zahvaljujući ovim zakonima, osetilo i u praksi. Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, predsednice i članovi Vlade, meni je zaista žao što je kolega izašao, ali, eto, tipičan dokaz kako se ovde radi, ne želim da učestvujem, samo hoću da napravim cirkus, žalosno je, što ako izveštavanje medija koji ja ne želim da ulazim, posle ove sednice, koja je izuzetno kvalitetna, vodi se argumentovana rasprava, bude to kako ja mislim da neko viče na mene, i kako se ja isto tako ponašam je, meni će biti skandalozno. Ali, za razliku od nekih da mi vodimo argumentovanu raspravu, i kao što je predsednica Vlade rekla, da ukažemo na kojoj strani je deo o nacionalnim manjinama, pa mi dozvolite, pošto to nije mnogo, nekoliko rečenica, da ono o čemu sam govorila pročitam, pošto je naše Ministarstvo za evropske integracije prevelo Izveštaj, sa engleskog na srpski jezik.

Znači, u delu osnovna prava, koja se tiču manjina, ono o čemu smo govorili - zakonski okvir za poštovanje i zaštitu manjina i kulturnih prava, široko uspostavljen i generalno ima podršku u skladu sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope, koje smo govorili, za zaštitu nacionalnih manjina.

U svom četvrtom mišljenju tog ( ne razume se), znači, samo da se ne izvrću činjenice, o primeni ove Konvencije, Savetodavni komitet Saveta Evorope utvrdio je primetno odstupanja o zaštiti manjinskih prava između AP Vojvodine i drugih regiona Srbije, preporučujući da se poboljša zaštita prava nacionalnih manjina van Vojvodine.

Savetodavni komitet je takođe naglasio potrebu za uspostavljanje održivog okvira i prikupljanje podataka za revitalizacijom međuetničkih odnosa uzimajući u obzir potrebu da se većina u srpskom društvu uključi u integraciju i uključivanje nacionalnih manjina.

Sprovođenje akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina Srbije, relevantnog zakonodavstva, mora da se dovede do konkretnog poboljšanja efikasnog, ono o čemu sam nekoliko puta danas govorila, efikasnog ostvarivanja prava pojedinaca koji pripadaju nacionalnim manjinama, u celoj zemlji, fond za nacionalne manjine povećan je, izrađen je katalog najčešćih albanskih imena i prezimena, kako bi se omogućilo tačno unošenje takvih imena u matične knjige, što je takođe značajno za predstavnike manjine, lokalni saveti za međunacionalne odnose osnovani su u svakoj od 73 opštine, u kojima je takva obaveza propisana zakonom, međutim puna primena njihovog mandata tek treba da se ostvari u nekim opštinama, jer članovi saveta nisu uvek bili imenovani ili se saveti ne sastaju često.

Uprkos zakonskoj obavezi, a o ovome sam već govorila, znači da se uzme u obzir etnički sastav stanovništva nacionalne manjine su i dalje nedovoljno zastupljene u državnoj upravi, i to je rečenica.

Nigde se ne spominje diskriminacija Bošnjaka ili bilo koga. Vlasti su započele prikupljanje podataka o zastupljenosti pripadnosti nacionalnih manjina, na osnovu amandmana o kojima sam govorila i preuzete obaveze, jer to je osnova da rešimo taj problem. Znači, rešavamo konkretan problem. Na osnovu izmenjenog Zakona o državnim službenicima, tokom vanrednog stanja, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, organizovali su informativnu kampanju na 12 manjinskih jezika o preventivnim merama protiv bolesti Kovid 19.

Postignut je taj napredak u oblasti obrazovanja, proces pripreme i štampanje udžbenika na jezicima nacionalnih manjina je i doneo pozitivne rezultate, obezbeđeno je dodatnih devet udžbenika na albanskom jeziku, znači, pohvala.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, uvrstilo je 24 novih kompleta udžbenika na albanskom jeziku, u svoj katalog udžbenika za osnovnu školu, da bi se obavio ovaj zadatak, potrebno je više rada, usvojeni su novi nastavni programi za nastavu srpskog kao nematernjeg jezika, što je značajno za sve manjine, naročito za one čiji je maternji jezik, se mnogo razlikuje od srpskog.

Objavljivanje udžbenika na jezicima nacionalnih manjina, za upotrebu u srednjim školama i dalje je ograničeno, pristup bogosluženju na jezicima manjina tek treba da bude omogućeno u celoj Srbiji.

Javno emitovanje na jezicima manjina još uvek nije dovoljno prošireno, van Vojvodine. Nakon privatizacije medija emitovanje programa na jezicima manjina je i dalje fragilno i zavisno od finansiranja i to je to.

Tačno sam citirala to što je rečeno, radi potpunog argumentovanog informisanja javnosti. Zahvaljujem se na pažnji.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam kao ovlašćeni predlagač zaključaka povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije za 2020. godinu planirala i zaista sam sačekala sve ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa i onda samostalnog poslanika itd, pa ćete mi dozvoliti da u nekoliko minuta pokušam da odgovorim na nekoliko primedbi i, verovatno ću nastaviti tu gde je uvaženi prethodni govornik završio.

Pošto sam i ja htela da krenem o tome, ja se sada vama zaista izvinjavam, jer nisam sigurna, mislim da kada smo u prethodnom prepodnevnom delu rasprave imali zanimljivu debatu baš o pravima nacionalnih manjina, onda je drugi kolega jednostavno ustao i izašao, nije ni sačekao da završimo, pa sam ja ovde tačno čitala Izveštaj Evropske komisije, pa verovatno ste vi to propustili, ali zaista i ja kao pripadnica u našem slučaju mađarske nacionalne manjine sam smatrala da je značajno da naglasimo, uvažena ministarka je pričala o nečemu drugom i predsednica Vlade, kakva je situacija što se tiče nacionalnih manjina, čak i u nekim zemljama članicama EU gde se mnogi jednostavno ne priznaju i čuli smo ovde nekoliko primera.

Što se tiče kolektivnih prava, volela bih da naglasim još jednom da ne mešamo institucije. Postoji EU, postoji Savet Evrope. To često mnogi mešaju, ne znaju razliku. Evropska unija, 27 zemalja članica, Savet Evrope 47. Mi smo ovde ne Savet EU, već Savet Evrope, ali nemamo sada vremena da to raščistimo.

No, Okvirna konvencija je upravo vezana za Savet Evrope. Dakle, …
Dobro, dosta ste liberalni danas. Hvala.
Dakle Council of Europe, Okvirna konvencija, član 32. kaže – Manjinska prava se ostvaruje kao individualna, kao i u zajednici sa drugima. Izuzetno je značajno za nas, pripadnike manjina, da manjinska prava imaju individualnu, socijalnu i kolektivnu dimenziju.
Malo pre je uvaženi govornik citirao Ustav, član 75. On je pročitao stav 1. pa da ne ponavljam. Stav 2. kaže – Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina neposredno ili preko svojih predstavnika učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za kulturu, obrazovanje, obaveštavanje, službenu upotrebu jezika i pisama u skladu sa zakonom.
Moramo da kažemo da naš važeći Ustav ima nekoliko vrlo dobrih članova koji se tiču upravo nacionalnih manjina i pozitivne diskriminacije ka nacionalnim manjinama, ali mi imamo i poseban Zakon koji je i malopre isto kritikovan, neverovatno, o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i član 1a tog zakona kaže: „Nacionalni savet je organizacija kojom se zakonom poveravaju određena javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja službene upotrebe jezika i pisma i u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima“, tako da znamo da naš Ustav i Zakon ima kolektivna prava. Niste se razumeli.
Želela sam da spomenem vrlo kratko još nekoliko stvari, pošto je uvažena predsednica Vlade spomenula i Olivera Varheja, koji je komesar za susedsku politiku i proširenje i koji je zaista veliki prijatelj Srbije i zaista se trudi da mi osetimo i da građani Republike Srbije, koliko god je to moguće, osete konkretne prednosti ovog procesa. O tome ću najverovatnije sutra pričati malo detaljnije.
Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske, takođe veliki prijatelj, jedan od retkih, kao i svaki put ovde će se uvaženi ministar za evropske integracije Jadranka složiti, kada bi svi kao Peter rekli, ako mogu da parafraziram, da ako je Srbija tehnički spremna za otvaranje pet pregovaračkih poglavlja, onda treba da im otvorimo pet pregovaračkih poglavlja. Pozitivne su poruke koje čujem od njega.
Spomenuli bih i predsednika SVM-a Ištvana Pastora, koji svaki put kaže da je, nažalost, trenutna slika, ako govorimo o broju otvorenih pregovaračkih poglavlja, jedva polovina. Znači, to je 18 od 35 i to uopšte ne oslikava realnu situaciju koliko je Srbija zapravo pripremljena i spremna. On je nekoliko puta ponovio, i svi mi to znamo, bile su druge političke prilike i neke političke odluke, da su, na primer, Rumunija i Bugarska bile daleko ispod naše pripremljenosti danas, u momentu kada su već pristupile.
Pokušaću da reagujem na nekoliko prethodnih govornika. Uvaženi kolega Đorđe Milićević je spomenuo procenat podrške građana priključenju EU. Vrlo su slična ta istraživanja i ministar je pričao o tome, ali moramo da razjasnimo, zaista je najveća podrška građana za EU bila davno, pre 11 godina, krajem 2009. godine, kada je iznosila 74%, ali upravo zbog toga što su tada videli konkretnu novost. Naime, u decembru 2009. godine počela je primena Šengenskog sporazuma. Građani Srbije su konačno mogli da putuju bez viza. Danas različita istraživanja pokazuju podršku oko 50%, plus-minus par procenata.
Ako mogu da spomenem možda jedno od najsvežijih. Zapadni Balkan u vreme pandemije, istraživanje koje je za Evropski fonda za Balkan sprovela Agencija „Ipsos stratedžik marketing“ negde na jesen ove godine, znači, pre nekoliko meseci, na reprezentativnom uzorku od hiljadu građana kaže vrlo pozitivno da članstvo podržava 64% građana, a članstvo u EU ne podržava 27% građana, dok je 8,6% reklo da ne zna.
Ono što je takođe zanimljivo, građani su u potpunosti zbunjeni. Na pitanje – da li će Srbija ući u EU za pet godina, njih 21,8% odgovara da veruje da će Srbija ući u EU za pet godina, za deset godina 28,4%, a 10% smatra da će do članstva doći u narednih 20 godina. Najviše anketiranih, čak 32%, što je za svaku bojazan, je kazalo da Srbija nikada neće postati članica EU, a određeni procenat njih ne zna ili ne želi da odgovori.
I dalje smatram da je posao svih nas da ne procenjujemo kada će doći ti datumi. Mene su mnogi pitali da li će to biti 2025. godina, već da radimo na ispunjavanju tih preporuka da bi proces napredovao.
Da kratko odgovorim. Ministar je spomenuo Konferenciju o budućnosti Evrope. Da, nadamo se i mi smo naglasili na poslednjem sastanku Odbora za evropske poslove, gde je prisustvovala i Ursula fon der Lajen i zapaženo je naše izlaganje gde smo naglasili da je bitno da i Srbija, odnosno naš parlament učestvuje na toj konferenciji.
Pošto me požuruju, čini mi se da mi je predsednik dao znak, onda ću pričati konkretno o zaključcima, jer formalno, samo moram da naglasim, mi smo predložili, ja i 14 kolega šest zaključaka. Primili smo tri amandmana na ove zaključke. Žao mi je što oni koji kritikuju nisu ni podneli nikakve amandmane. Kao ovlašćeni predlagač, moram da naglasim, svakako prihvatam ove amandmane koji samo poboljšavaju i jačaju ovaj tekst. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se, narodnoj poslanici Dušici Stojković, zamenici predsednika Odbora za evropske integracije.
Sada reč ima potpredsednica Skupštine, Marija Jevđić.
Izvolite.
Zahvaljujem se potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije.

(Predsedavajuća najavljuje magistra Akoša Ujheljija, na maternjem jeziku, a zatim na srpskom jeziku.)

Reč ima magistar Akoš Ujhelji.

(Obraća se na mađarskom jeziku.)
Zahvaljujem se.
Reč ima predsednik Odbora za spoljne poslove prof. dr Žarko Obradović.