Zahvaljujem uvažena predsednice.

Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želela bih da postavim pitanje vezano za populacionu politiku ili ti za probleme sa demografijom, sa kojom se nažalost svi suočavamo.

Za SVM je od posebnog značaja da se problem populacione politike rešava na više nivoa. Kao što je poznato, menjali smo Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom nekoliko puta. Mi smo svakog puta glasali za te izmene i dopune, jer povećavali smo zapravo roditeljski dodatak i donete su mnoge pozitivne stvari.

Podsetila bih sve nas da danas iz republičkog budžeta posle prvog deteta se dobija 500 hiljada dinara, za drugo dete 600 hiljada dinara u 24 rate, za treće dva miliona 280 hiljada u 120 rata, a za četvrto čak tri miliona i 180 hiljada u 120 rata. Međutim, bez obzira na sve to vidimo na terenu da samo povećanje roditeljskog podatka ne donosi adekvatna poboljšanja, dakle, ne povećava se rađanje.

Kako to rešiti? Kao što sam u samom uvodu rekla, za nas je značajno sa jedne strane da sa nacionalnog nivoa ima ovoliko izdataka, dodataka i pomoći. Sa druge strane, Autonomna pokrajina Vojvodina takođe pomaže porodicama sa decom. Postoje razne mogućnosti i razni projekti, kao i same jedinice lokalnih samouprava. Situacija je vrlo šarolika.

Međutim, sami finansiji dodaci nisu dovoljni. Statistike pokazuju da u jedinicama lokalnih samouprava više dece se rađa tamo gde je na primer besplatan vrtić. Dakle, sve je više lokalnih samouprava gde se u to obezbeđuje, odnosno određene druge stvari.

Vidimo u medijima prateći da je i sam predsednik Republike ovih dana izjavio, što je činjenica, da je Srbija prva u regionu po visini roditeljskog dodatka i svakako pozdravljamo napore i ministarke za brigu o porodici, kao i ministarke bez portfelja.

Želimo da naglasimo, kao što je to poznato, da je model naše matice, Mađarske, izuzetno dobar, i pored finansijske pomoći postoje mnoge, kao što je na primer, i međugeneracijska solidarnost, jer statistike takođe pokazuju da bi se više porodica odlučilo za drugo i treće dete kada bi imali više mogućnosti pomoći, kako mi to kažemo, baka servisa, dakle, od njihovih roditelja, odnosno od baba i deda. U Mađarskoj je to delimično rešeno time što ukoliko bake i deke rade imaju mogućnost izostanka radi čuvanje.

Tako da je naš predlog da sve više intenzivira saradnja koja je očigledno dobra na svim nivoima, ali i po pitanju porodične politike, demografije i načina kako zaista doći do toga da mladi parovi dobiju više dece i da svesni toga da ne to ne može da se vidi za nekoliko godina već je potrebno pet i 10, ali da se poveća broj dece, jer svesni smo toga da nažalost sama činjenica da se manje njih rađa i odliv mozgova dovodi do vrlo negativne slike.

Dakle, još jednom pozdravljamo napore koje čini i predsednik Republike i sama resorna ministarka i nadamo se da će saradnja sa Mađarskom po ovom pitanju biti što intenzivnija.

Konkretno pitanje se odnosi upravno na to, jer mislim da nije dovoljno poznato javnosti šta resorno ministarstvo čini, koje mogućnosti i projekte ka lokalnim samoupravama, upravo u cilju poboljšanja demografske slike Srbije, koja je značajna za sve građane, a posebno i za Vojvođanske Mađare. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, predsedništvo, predsedniče, potpredsednici, članovi Vlade, u ime Odbora za evropske integracije naglasila bih i izvestila ovaj uvaženi dom da smo 14. jula imali sednicu Odbora na kojoj smo raspravljali o dva predloga zakona koji se sada nalaze na dnevnom redu, naravno, najpre iz ugla usklađenosti sa pravnim tekovinama EU.

Prvi je Predlog zakona o informacionoj bezbednosti. Ustanovili smo i potvrdili da je on u potpunosti usklađen najpre sa Ugovorom o funkcionisanju EU, ali ono što je značajno i zašto se on sada nalazi pred nama, je usklađenost sa dve direktive, najpre Direktiva 2016/1148 Evropskog parlamenta i Saveta iz 2016. godine, koja se odnosi na mere za zajednički nivo bezbednosti mreža i informacionih sistema.

U međuvremenu je u EU procenjeno da oni moraju da revidiraju svoje zakonodavstvo i postoji novija mera, direktiva koja je detaljnija iz 2022. godine, 2055 Evropskog parlamenta i Saveta. I ovaj predlog zakona je u potpunosti usklađen vezano za mere za visok zajednički nivo sajber bezbednosti.

Smatramo da je ovo izuzetno značajna tema danas. Značajno je da se građanima Republike Srbije podigne nivo svesti, da se obezbedi sigurnost njihovih podataka na mrežama i koje se koriste generalno informacionim sistemima, pouzdanost usluga, vezano za informaciono-komunikacione tehnologije. U svakom slučaju, jedan moderan zakon koji se najviše donosi upravo radi usklađenosti sa pravnim tekovinama EU.

S druge strane, drugi predlog zakona o kome je malopre pričao uvaženi ministar Glamočić je Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu, poljoprivrednog i ukrasnog bilja, koji je takođe iz ugla usaglašenosti sa pravnim tekovinama EU u redu.

Ono što je za nas značajno najviše, nažalost, u poslednje vreme pričamo o tom famoznom otvaranju Klastera 3, a manje se priča o tome da se mi zapravo spremamo i za otvaranje Klastera 5 i da je mera jedan, koja je neophodna upravo za otvaranje Klastera 5 i deo donošenja ovog zakona. Uvaženi ministar je pričao o tome da se to regulisalo sa tri različita, sada je cela materija stavljena u jedan predlog. Naravno, i jedan i drugi predlog zakona su poslati na mišljenje Evropskoj komisiji. Stiglo je pozitivno mišljenje za jedan još krajem 2023. godine, za drugi krajem 2024. godine.

Ne manje značajno, pošto je nova mera Evropske komisije, generalno EU vezana za zapadni Balkan koji nikako nije zaboravljen, kao deo toga smo mi doneli, odnosno naša Vlada prošle godine u oktobru reformsku agendu. Donošenje ova dva predloga zakona je u potpunosti u skladu i sa reformskom agendom. Konačno možemo da kažemo da ispunjavamo određene mere, najznačajnije iz ugla ovog drugog koji se odnosi na poljoprivredu, ubrzanje fundamentalnih reformi.

Sa druge strane, naravno JE kako mi to zovemo MEI-NPAA ili ti Nacionalni program za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, koji je takođe najsvežiji. Vlada Republike Srbije ga je donela sredinom avgusta, o kojem smo takođe raspravljali na Odboru za evropske integracije krajem meseca kada je uvaženi resorni ministar za evropske integracije, gospodin Starović prisustvovao.

Mi smo revidirani, novi sveži MEI-NPAA ili Nacionalni program isplanirali do kraja 2026. iliti 2027. godine u skladu sa time, o čemu je uvaženi predsednik Republike govorio, da Srbija zaista želi da ispuni sve svoje obaveze koje se tiču procesa evropskih integracija u nadi da će poboljšana komunikacija i loše razumevanje naše situacije nekako da se poboljša i da će zemlje članice biti konačno pozitivnije i kao što to predlaže izveštaj Evropske komisije i sama Evropska komisija da ćemo odmrznuti, nažalost, ove procese, jer ništa spektakularno se nije desilo više od tri i po godine i da će Srbija nastaviti svoji evropski put u svakom slučaju.

Odbor za evropske integracije je ustanovio da su ovi zakoni u potpunosti usklađeni sa AKI-jem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Vojislav Vujić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Dušan Nikezić i zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Reč ima narodni poslanik Dušan Nikezić.
Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Reč ima narodni poslanik Borislav Novaković. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima narodni poslanik Bogdan Radovanović.
Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST OTP BANKE SRBIJA AKCIONARSKO DRUŠTVO NOVI SAD, BANKE POŠTANSKA ŠTEDIONICA, AKCIONARSKO DRUŠTVO BEOGRAD I BANCA INTESA AD BEOGRAD PO OSNOVU ZADUŽENjA ELEKTRODISTRIBUCIJE SRBIJE D.O.O. BEOGRAD, U VEZI SA PROJEKTOM UNAPREĐENjA DISTRIBUTIVNE MREŽE
Primili ste amandmane koji su podneti na predlog zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, shodno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Dušan Nikezić i zajedno poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Reč ima narodni poslanik Dušan Nikezić.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Dušan Nikezić i poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Reč ima narodni poslanik Dušan Nikezić.
Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Borislav Novaković.

Na član 3. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Dušan Nikezić i zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Reč ima narodni poslanik Dušan Nikezić.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.