Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, poštovane kolege i koleginice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, danas se pred narodnim poslanicima na dnevnom redu nalazi zakon o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacija osoba sa invaliditetom, koji će svojim predloženim rešenjima uticati na ravnopravno ostvarivanje prava svih osoba sa invaliditetom, koji zbog prirode svojih problema nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu u različitim situacijama i omogućiti im ostvarivanje ljudskih prava u skladu sa načelima koja se odnose na poštovanje dostojanstva, samostalnosti i nezavisnosti osoba sa invaliditetom i punog učešća u društvenom životu, pristupačnosti i dostupnosti prava i usluga.
Dopune se odnose, kao što smo čuli u uvodnom izlaganju gospodina ministra, na član 34, 34a i 52, gde su organi javne vlasti dužni da u postupcima osoba sa invaliditetom pred tim organima, koja imaju trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti, omoguće potpisivanje isprava uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom. Pravna i fizička lica dužna su da osobama sa invaliditetom koja imaju trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti omoguće korišćenje usluga potpisivanja uz pomoć pečata. Predviđene su i kazne u slučaju nepridržavanja, nepoštovanja ovih odredbi zakona kako za pravna, tako i odgovorno pravno lice u pravnom licu i fizička lica.
Istakla bih da jedan od osnovnih pravnih i moralnih principa svakog savremenog demokratskog društva, zasnovanog na ljudskim slobodama i vladavini prava, jeste princip jednakosti ljudi, kojim se garantuje jednakost ljudi pred zakonom i zabranjuje svaki oblik neposredne i posredne diskriminacije, a Srbija se nalazi u procesu priključivanja Evropskoj uniji, zajednici zemalja koje pridaju veliku važnost suzbijanju diskriminacije i ostvarivanja ravnopravnosti i zato i postoje nastojanja da domaći pravni sistem integrišemo na najviše međunarodne standarde upravo u ovoj oblasti ostvarivanja jednakosti prava osoba sa invaliditetom.
Sprečavanje diskriminacije i ostvarivanje prava, u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom, je trajno opredeljenje Republike Srbije, što govori i već pomenuta Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Ustav Republike Srbije, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, jer osobe sa invaliditetom imaju pravo na bezbednost i sigurnost, jednaku zaštitu pred zakonom, život bez diskriminacije pojedinaca ili institucija po osnovu invalidnosti, pristupačnost, obrazovanje, stanovanje, zdravlje i rad. Ova prava su sadržana i u drugim zakonskim rešenjima, a postoji namera Vlade da ako nisu dovoljno definisana, to budu u narednom periodu.
Tako bih pomenula i Zakon o sportu, koji smo upravo prethodnih dana i usvojili ovde u Skupštini, gde je jasno određena i pristupačnost sporta, programa i tema upravo ovim osobama, Zakon o stanovanju, Zakon o organizacijama osoba sa invaliditetom, koji tek treba da se nađe u skupštinskoj proceduri, Zakon o socijalnom preduzetništvu, o visokom obrazovanju, Porodični zakon, gde je posebno bitno pitanje starateljstva nad osobama sa invaliditetom, Zakon o socijalnoj zaštiti, takođe reguliše ovu problematiku i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.
U korist volje i želje da se ostvare vidni koraci unapred u ovoj oblasti, napomenula bih da je osnovana i Radna grupa ovde u ovom visokom domu Narodnoj skupštini za osnaživanje osoba sa invaliditetom u politici, na čelu sa predsednicom Skupštine Majom Gojković, čiji je cilj jačanje političkog učešća osoba sa invaliditetom u Srbiji, unapređenjem njihovog uticaja na zakonodavni okvir i izborne procese, kako bi se u praksi poboljšalo ostvarivanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom i njihova puna uključenost u društvo, privredu, politiku, obrazovanje, zdravstvo, kulturu, sport i druge oblasti života.
Na kraju, pozdravila bih ovu inicijativu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu za doprinose i ove dopune Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom koji su i te kako značajni i, da kažem na kraju, poslanici Srpskog pokreta obnove u Danu za glasanje će prihvatiti i glasati za ove dopune. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, na samom početku želim reći da će poslanički klub SPO glasati za usvojena zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu, a ja bih danas govorila o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
Pre usvajanja Zakona o kulturi, govorim o Zakonu iz 2009. godine, ova oblast nije bila sistemski regulisana. Dakle, postojeći Zakon je u primeni pokazao sve svoje nedostatke, a Ministarstvo je omogućilo široku, kada govorimo o učesnicima u njoj, i vremenski dugu javnu raspravu, kako bi se locirale najproblematičnije tačke koje je trebalo izmeniti. Posle sugestija Nacionalnog saveta za kulturu i okruglih stolova u Nišu, Novom Sadu, Beogradu ili javnog slušanja ovde u ovom domu, pred poslanicima je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
Razlog donošenja zakona trebalo bi da bude utvrđivanje pravca kojim će se kretati naša kulturna politika, kako bi subjekti kulture mogli da planiraju svoje aktivnosti.
Mi bismo morali konačno utvrđivanjem opšteg interesa u kulturi, dakle, tačnim definisanjem tog interesa, da odredimo i načine i odabir finansiranja kulturnih projekata i programa, na šta će u pozitivnom smislu uticati usklađivanje okvira kulturne strategije sa potrebama institucija i umetnika koji čuvaju kulturu u pravom smislu te reči.
Zato se posle usvajanja valjanog zakonskog akta nadamo izradi i valjane kulturne strategije. Nacionalni savet za kulturu tome može dati veliki doprinos. Zato je potrebno što ovaj Predlog zakona i predviđa da i to savetodavno telo bude kompletno, odnosno da u njemu budu adekvatno zastupljeni predstavnici svih oblasti kulture. Time bi se stvorili uslovi da se sagleda celovitija slika stanja i potreba, što bi uticalo na izradu strategije sa manjim rizikom da neko bude zapostavljen.
Na kraju bih rekla da je odabir puta na svima nama. Ukus u mnogome određuje i kulturni razvoj, a on je usko povezan sa odgovornošću pojedinaca. Ako bismo se dovoljno angažovali da iskonska kultura bude merilo i vrednost u kulturi, pomogli bismo i sebi i generacijama koje dolaze da na ozbiljnim osnovama grade državu velikih umetnika, a i jakih umetničkih institucija.
Da napomenem, da Evropska komisija nije imala primedbi na predložen zakon i još jednom ću reći da će u Danu za glasanje poslanički klubu Srpskog pokreta obnove podržati ove predloge zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice, poštovani predsedniče Vlade gospodine Vučiću, naš ovlašćeni predstavnik gospodin Čotrić je izneo stav SPO i ponoviću ga - da podržavamo vaš predlog o razrešenju gospodina Gašića, kao što smo do sada sve vaše predloge i podržavali, ali mišljenja smo da je gospodin Gašić odlično radio svoj posao u Ministarstvu, što i govore izneti rezultati, ali smo svesni da vi ovim predlogom želite da postavite veliku razliku između ove danas politike i onih prethodnih politika koje su se vodile, pa tako i kada se radi o vašim najbližim saradnicima.
Kada je reč o rezultatima Vlade, u kojoj je i gospodin Gašić bio ministar, posebne impresije moram izneti vašom skorašnjom izjavom koja sadrži u sebi svu odlučnost, posvećenost, kako vašu, tako i sažete želje i težnje građana Srbije za jednu sigurniju i lepšu Srbiju, kako za svoju decu, tako i za buduće generacije, Srbiju koju želimo da im ostavimo u nasledstvo, a ona glasi – konačno znamo gde idemo i kuda ćemo da stignemo, to je karta Srbije za Evropu, kašnjenja neće biti.
A gde to idemo? Pa, upravo putem koji vodi u članstvo u EU, putem međunarodnog kredibiliteta Srbije, jer Srbija danas ima prijatelje kako na istoku tako i na zapadu, kao i u svim delovima sveta i putem izgradnje poverenja u institucije države, putem odvajanja vlasti od tajkuna. Danas, ne može se reći da tajkuni imaju svoju državu, jer ne mogu je više uređivati onako kako žele i po svom nahođenju. Ozbiljnom borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, borbom za reforme, razvijanjem privatnog sektora, što je u osnovi svake moderne ekonomije, konsolidacijom našeg budžeta, što je i uslov za nova radna mesta, kao i za rast životnog standarda, ulaganjem u obrazovanje, zdravstvo, kulturu, infrastrukturu, jednom rečju, izgradnjom pristojnog, tolerantnog i uspešnog društva. To je upravo taj put kojim idemo, a gde hoćemo da stignemo? Pa, u Srbiju sa rezultatima, u Srbiju koja će biti sigurna zemlja za našu decu, za nas same, za buduće generacije, zemlju nezavisnih institucija, nekorumpirane policije i efikasnog sudstva.
Istina je da će ovaj put biti težak, to ste i rekli, jer pred nama su zaista teški izazovi i važno je i potrebno da ispravimo greške koje su činile i prethodne vlade i da pokažemo narodu odlučnost i hrabrost i posvećenost u sprovođenju ovih bolnih, ali potrebnih reformi. Odlučnost, hrabrost ste i pokazali jer tokom prethodnih godina i decenija javnost Srbije je bila i upoznata sa mnogim obećanjima, ali krajnji efekat nije nešto bio vidljiv.
Na kraju želim još jednom da samo istaknem da konačno znamo gde idemo i kuda ćemo da stignemo. To je karta Srbije za Evropu, kašnjenja neće biti. To je put koji SPO podržava i hvala vam.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodine Vekiću sa saradnicima, kolege i koleginice, pred poslanicima su izmene i dopune tri zakona iz oblasti zdravstva. Poslanici SPO će u danu za glasanje podržati ove zakone jer stvaraju preduslov za nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema, a krajnji efekat je efikasnija zdravstvena zaštita i briga za pacijenta.
Prvi od ovih zakona je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Koja su to predložena rešenja ovim zakonom? Ja bih pre svega istakla da Zakonom o zdravstvenoj zaštiti utvrđena su jasno osnivačka prava u zdravstvenim ustanovama, tako da je, kada je reč o ustanovama na primarnom nivou zdravstvene zaštite osnivač opština, tj. grad, a kada je reč o ustanovama na sekundarnom ili tercijalnom nivou osnivač je Republika.
Međutim, šta se do sada dešavalo? Recimo, dešavalo se da postojećim zakonskim rešenjem osnivač kliničko-bolničkog centra je bio grad, iako se radi o ustanovama koje obavljaju visoko specijalizovanu delatnost i tu su i nastali problemi.
Pre svega ako imamo podatke, a neki podaci nam i govore da do sada na lokalnom nivou je izdvajano manje od 1% lokalnog budžeta, upravo za zdravstvo, tačnije negde oko 0,8% što je stvarno zanemarujuća cifra u odnosu na potrebe koje postoje, te je problem bio kako investiciono održavanje, a da ne govorimo o širenju kapaciteta ili o nabavci nove opreme ili o popravci postojeće.
Kliničko-bolnički centri primaju i zbrinjavaju i pacijente ne samo u gradu gde su osnovani već i iz čitave Srbije, a najveći broj pacijenata je i frekvencija je bila kada je reč o skeneru, o magnetnoj rezonanci, a servisiranje i održavanje upravo ovih aparata i sličnih aparata je dosta skupo, te su gradovi morali iz sopstvenih sredstava da izdvajaju novac i da se na neki način snalaze. Samo bih kao primer navela da sonda za merenje helijuma za magnetnu rezonancu košta oko 20.000 evra, što je sigurno veliko opterećenje za lokalne samouprave.
Današnjim Predlogom izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti osnivačka prava nad kliničko-bolničkim centrima prelaze u nadležnost Republike, čime se postiže stvaranje pravnog osnova za kapitalna ulaganja od strane Republike i poboljšavanja uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Što se tiče ovog zakona, drugo rešenje ovog Predloga zakona odnosi se na uređenje dopunskog rada. Postojećim zakonskim rešenjem zdravstveni radnici, zdravstveni saradnici i druga zaposlena lica mogla su da obavljaju dopunski rad kod poslodavca sa kojim su zaključili ugovor o radu sa punim radnim vremenom i kod drugog poslodavca.
Dopunski rad u ustanovama gde je zaposleni zdravstveni radnik bio je osnov za mnogobrojne vidove korupcije što se i pokazalo u proteklom vremenu, te donošenjem Predloga izmena i dopuna zakona, sada zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik i druga zaposlena lica koja rade sa punim radnim vremenom mogu da obavljaju određene poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca van redovnog radnog vremena zaključujući ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem u trajanju do jedne trećine punog radnog vremena, pri čemu su dužni da obaveste direktora ustanove kod koje rade sa punim radnim vremenom, odnosno osnivača privatne prakse, a zdravstvena ustanova je dužna da vodi evidenciju o dopunskom radu. Zdravstveni radnik koji zaključuje ugovor o dopunskom radu je obavezan da jedan primerak originala ugovora dostavi zdravstvenoj inspekciji u roku od 15 dana.
Drugi na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju i ove izmene se odnose na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, tj. produženje važenja potvrda za korišćenje zdravstvene zaštite za vreme boravka u inostranstvu osiguranika i članova uže porodice osiguranika koji se upućuju na rad u inostranstvo i važiće za period na koji osiguranik se upućuje na rad u inostranstvo. Do sada su ovi osiguranici imali obavezu da produžavaju važnost potvrde svakih godinu dana, što je zaista stvaralo nepotrebne probleme.
Treći Predlog zakona je o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji, ovim zakonom predloženo je odlaganje početka primene zakona tako da bi zakon umesto 1. januara 2016. godine počeo da se primenjuje od 1. januara 2017. godine. Odlaganje je opravdano zbog postupka javne nabavke za integrisani zdravstveni informacioni sistem koji nije završen zbog uloženih žalbi i optimalan je rok od produženja od godinu dana da se završe potrebne radnje te pomeranje roka stvoriće se preduslovi za nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema.
Još jednom da istaknem da u danu za glasanje SPO će predložena zakonska rešenja prihvatiti i glasaće za njih. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodine Vekiću sa saradnicima, kolege i koleginice, poslanici SPO i DHSS podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji se danas nalazi u skupštinskoj proceduri po hitnom postupku. Mišljenja smo da je on samo uvod u dalje reforme zdravstvene zaštite, posebno primarne zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja, Zakona o komorama zdravstvenih radnika, a očekuje se i pravilnik o relicenciranju i pravilnik o kontinuiranoj medicinskoj edukaciji.
Predlog ovog zakona jasno će definisati tri oblasti u kojima je do sada bilo nelogičnosti. Prva oblast je da je preciziran pojam zdravstvenog radnika, nastavnici ili saradnici fakulteta zdravstvene struke koji izvode nastavu iz kliničke prakse i iz kliničkih predmeta u zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa propisima o visokom obrazovanju, kao i nastavnici, odnosno saradnici fakulteta zdravstvene struke koji ne izvode nastavu iz kliničkih predmeta, a pružaju zdravstvene usluge u zdravstvenim ustanovama, smatraće se zdravstvenim radnicima.
Istim članom propisano je da se sporazum zaključuje između zdravstvene ustanove iz plana mreža, fakulteta zdravstvene struke i RFZO, da se ovi odnosi uređuju, da se uređuju prava i obaveze u vezi sa pružanjem zdravstvenih usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Šta konkretno u praksi definišu ovi članovi zakona? Pre svega, jasno se definiše status profesora, ujednačenost plata profesora na ma kom univerzitetu u zemlji bio, način plaćanja zdravstvenih ustanova, objedinjuje se da plate kroz sporazum između zdravstvenih ustanova iz plana mreža fakulteta zdravstvene struke i RFZO, i druga oblast, ujednačuje se pripravnički staž za zdravstvene radnike. Pripravnički staž za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom traje šest meseci i ovde su sada obuhvaćeni, pored doktora medicine, i doktori stomatologije i diplomirani farmaceuti.
Treća oblast je da se jasno definiše princip obnavljanja licence zdravstvenih radnika koji nisu ispunili uslove za obnavljanje licence. Sada je zdravstveni radnik dužan da podnese zahtev za polaganje licencnog ispita nadležnoj komori u roku od 60 dana pre isteka licencne godine, tj. licencnog perioda.
Kada govorimo o ovom zakonu, izmeni člana 191, moram istaći, po profesiji sam lekar pedijatar, te sam i lično, kao i većina kolega širom Srbije, svesna da razvoj zdravstvene struke i nova dostignuća zahtevaju stalno usavršavanje zdravstvenih radnika i saradnika i to nije problem. Kolege uglavnom nisu protiv kontinuirane medicinske edukacije, jer to rade od kad su završili studije ili specijalizaciju ili subspecijalizaciju.
Problem dolazi od strane komore, tj. komora, pa i Lekarske komore koja proteklih godina nije bila lekarska, barem tako nije doživljavana, već neko nedodirljivo i nepristupačno telo koje je tu da bi plaćali članarinu, a u činjenju i ne činjenju poteza bilo je dosta nelogičnosti i neprofesionalnosti koje su i ostavile posledice.
Nepošteno bi bilo ne pomenuti da su se u toku ove godine bitno promenile stvari na bolje u samoj Lekarskoj komori, oseća se jedan profesionalizam, pa tako raste i uverenje da će komora biti ne samo strukovno udruženje, već i legitimni zastupnik svih zdravstvenih radnika, što i govore predstojeće reforme koje se odnose na Pravilnik o licenciranju, Pravilnik o kontinuiranoj medicinskoj edukaciji.
No, Zakon o komorama nije danas tačka dnevnog reda, ali preduslov za dalje reforme i donošenje drugih zakona su upravo izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji se nalazi danas na dnevnom redu, te će poslanici SPO i DHSS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsednice, gospodine ministre, kolege i koleginice, poslanički klub SPO-DHSS podržaće u danu za glasanje predložene izmene Zakona o budžetu Republike Srbije.
Svi znamo da se prosvetni radnici nalaze u lošoj materijalnoj situaciji, u lošem materijalnom položaju i takvo stanje nije od juče.
Nadamo se da će zaposlenima u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanovama učeničkog standarda, kao i visokog obrazovanja kao što je i ministar napomenuo, pored ove jednokratne pomoći i najnovijeg povećanja ličnih dohodaka, u narednom periodu biti data posebna pažnja jer je obrazovni sistem najbitniji kako bi smo preporodili državu.
Stručni kadrovi koji su preuzeli odgovornost za funkcionisanje najbitnijih sfera privrede i društva, moraju proisteći upravo iz zdrave prosvete. Zato podržavamo i napor Vlade i to što je prepoznala da se među najugroženijim slojevima društva upravo nalaze prosvetni radnici i nadamo se da će i u budućnosti pronaći način da pomogne kako učiteljima, profesorima, tako i ostalim profesijama kojima je pomoć neophodna.
Još jednom ponavljam da će poslanički klub SPO-DHSS u danu za glasanje podržati predložene izmene zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice, danas na dnevnom redu imamo tri zakona koji definitivno regulišu problematiku iz svojih oblasti i zato će poslanici SPO i DHSS podržati ova zakonska rešenja i glasati za njih.

Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti na radu. Ja moram na početku istaći pravilo da svaki dinar uložen u bezbednost i zdravlje na radu višestruko se isplati, kako za radnika i porodicu, tako i za okruženje, poslodavca, društvo, pa i zdravstveni sistem. Mnogo je lakše sprečiti povrede na radu, profesionalna oboljenja, bolesti u vezi sa radom i druge štetne posledice po zdravlje zaposlenog, nego lečiti.

Imali smo situacije ne upuštanja poslodavca u zakonske regulative, da je radno pravo manji prioritet od svih drugih prava i obaveza poslodavca, nepoštovanje obaveza od strane samih radnika u vezi bezbednosti i zdravlja na radu i da li su potrebni apeli poslodavcima da poštuju propise o radu po visokim temperaturama ili niskim temperaturama, ako postoje zakonska rešenja i sankcije.

Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, vrši se upravo i preciziranje terminologije i usaglašavanje sa direktivama 89/391 Evropske ekonomske zajednice, te odredbe postaju jasnije preciznije i zahtevaju poštovanje bez odlaganja. Zakon se ne primenjuje pri obavljanju specifičnih službi, kao što je vojna služba, policijski poslovi, poslovi zaštite i spasavanja iz delokruga nadležnih organa, a gde su pitanja bezbednosti i zdravlja na radu uređena posebnim propisima i zakonima.

Ovde u ovom zakonu precizno je određen pojam poslodavca koji je odgovoran za primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu, osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad, pre svega, izrada akata o proceni rizika, pregleda i provera opreme za rad, ispitivanje uslova radna okoline, buke, vibracija, hemijskih štetnosti i drugih štenih uticaja.

Preciziran je i pojam preventive procesa obezbeđenja mera, kako na radnom mestu, tako i u radnoj okolini kod poslodavca, a u cilju sprečavanja ili smanjenja rizika na radu, kao što je definisan jezik koji će zaposleni koristiti.

Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom stvara se i pravni osnov za propisivanje mera za bezbednost mladih, zaposlenih žena za vreme trudnoće i zaposlene koje doje dete. Normalno, sve ovo je usklađeno sa Direktivom Evropske ekonomske zajednice i jasno je naznačen pojam rizičnih grupa, a naročito osetljivih grupa koje moraju biti zaštićene protiv opasnosti koje na njih mogu uticati.

Dalje, što je pohvalno za ovaj zakon, usklađivanje sa pomenutom Direktivom, a gde poslodavac ima dužnost da obezbedi bezbednost i zdravlje radnika u svakom aspektu rada. U kontekstu odgovornosti poslodavac će preduzeti mere, uključujući i prevenciju od profesionalnog rizika i obezbeđenje informisanja i obuke i obezbeđivanje neophodnih organizacija i sredstava.

Koje su to mere koje poslodavac mora preduzeti, pre svega: izbegavanje rizika, procena rizika koji se mogu izbeći, borba protiv rizika na samom izvoru, prilagođavanje rada pojedincu, a kada je u pitanju konstruisanje radnog mesta, izbor radne opreme, izbor radnih i proizvodnih metoda sa osvrtom na izbegavanje monotonog rada i rada pri već određenoj brzini i smanjenja njihovog dejstva na zdravlje, jer u takvim situacijama se dešavaju povrede na radu, kao što je ministar istakao. Zatim, prilagođavanje tehnološkom napretku, zamena opasnih manje opasnim ili bezopasnim sredstvima, davanje prioriteta kolektivnim zaštitnim merama i davanje odgovornih i odgovarajućih uputstava radnicima.

Obaveza poslodavca je da neodložno, od nastanka, usmeno ili u pismenoj formi, prijavi nadležnoj inspekciji rada izvođenje radova pri otklanjanju velikih kvarova ili havarija na objektu koji mogu da ugroze funkcionisanje tehničko-tehnološkog sistema ili obavljanje delatnosti. Obaveza poslodavca je da obezbedi mere zaštite od požara, spasavanje i evakuaciju.

Novina je da poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja i sam u određenim manje rizičnim delatnostima, a ako ima manje od 20 zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje ovih poslova. Sa druge strane, u određenim visoko rizičnim delatnostima podiže se nivo kompetencije. Najmanje visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama, studijama u trajanju od tri godine u odgovarajućoj naučnoj i stručnoj oblasti.

Ovim zakonom jasno su propisani i uslovi za izdavanje licence za obavljanje poslova bezbednosti zdravlja na radu, kao i rok važenja izdate licence, oduzimanje licence, kao i mere zabrane obavljanja poslova u toku nadzora dok se ne ispune uslovi.

U cilju promocije unapređenja bezbednosti zdravlja na radu utvrđena su i nacionalna priznanja što će sigurno dati i podstrek da se mnogo više uradi na ovoj oblasti. Zato sam mislila da je ovaj zakon potrebno da svi poslanici podrže.

Drugi je Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihova zaštita. Kao što smo već čuli, ova oblast je bila uređena Zakonom o zaštiti građana SRJ iz 1998. godine, potom i članom 110. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti iz 2009. godine.

Međutim, savremen način poslovanja, zahtevi tržišta, međunarodni standardi doveli su poslodavce u velike probleme prilikom izvršenja ugovorenih obaveza sa inostranim partnerima, jer u našoj zemlji ova oblast faktički nije bila zakonski definisana.

Sa druge strane, problem je i zaštita zaposlenih upućenih na privremeni rad u inostranstvo, a setimo se samo novinskih članaka, moderno ropstvo, radna eksploatacija u Rusiji, Africi, poslodavaci prete radnicima u inostranstvu, život i rad naših radnika u inostranstvu u nemogućim uslovima, povređeni radnici u požaru u Sibiru i tako bi mogli u nedogled vređati.

Predloženo zakonsko rešenje ima za cilj da uredi prava i obaveze poslodavca i zaposlenih, obezbedi adekvatnu zaštitu zaposlenih, postupak upućivanja zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo po tačno tri osnova za upućivanje koja su jasno precizirana, saradnju državnih organa u postupku zaštite zaposlenih, novčane sankcije za poslodavce koji ih ne prijave upućivanje zaposlenih ili ne obezbede zaposlenima njihova prava. Treba istaći da zakon neće sprečiti poslovanje domaćih firmi u inostranstvu, kao i otvaranje inostranog tržišta za domaće proizvode, već će obezbediti zaštitu zaposlenih u pogledu ostvarivanja adekvatne zaštite bezbednosti zdravlja na radu, uslova rada i smeštaja, troškova putovanja i drugih troškova u vezi sa boravkom u inostranstvu.

Ovim zakonom se i olakšava poslodavcima procedura obaveštavanja ministarstva, skraćuju se rokovi, smanjuje se dokumentacija, a koriste se i podaci koje je poslodavac već prijavljuje Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Zakon predstavlja i borbu protiv rada na crno u Srbiji, jer će poslodavci postupati u skladu sa zakonom ili će platiti visoke kazne. Obaveza je poslodavca da odredi predstavnika zaposlenih koji će biti kontakt osoba za svaki problem, obavezna je priprema zaposlenog pre upućivanja na rad u inostranstvo, kao i zaključivanje aneksa ugovora o radu sa tačno određenim stavkama.

Zakon nudi savremena rešenja prilagođena modernom tržištu i novi koncept u postupku obaveštavanja državnih organa nadzora i saradnje, sa ciljem da se preduprede i isprave nepravilnosti u postupku upućivanja zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, kao i prepoznavanje i regulisanje od posebnih oblika upućivanja zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i uvođenje posebne zaštite pojedinih kategorija stanovništva.

Na kraju, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji o materiji roditeljske odgovornosti i mera zaštitu dece.

Ovim predlogom zakona utvrđuju se standardi u vršenju i zaštiti prava dece. Ova konvencija zajedno sa druge dve Haške konvencije, Konvencijom o otmici dece i Konvencijom o usvajanju dece, upravo predstavlja treću kariku koja čini celinu u zaštiti dece. Zato je neophodno da je potvrdimo u parlamentu, jer su je ratifikovale sve zemlje EU sem Italije, a Srbija se upravo sprema za evro integracije i otvaranje poglavlja, pa i poglavlja 24. pravda sloboda i bezbednost, poglavlja o ljudskim slobodama.

Ovim predlogom zakona poštuje se pre svega međunarodno pravo, pojednostavljuje se procedura, ulazi se u postupak izvršenja, ali treba napomenuti da se neće svaka odluka izvršiti ukoliko je protivna najboljem interesu deteta i ona podrazumeva zaštitu prava i imovine maloletnog deteta i zato predlog zakona predstavlja zaštitu najboljeg interesa deteta i nadam se da će svi poslanici u parlamentu i podržati.

Shodno napred iznetom, još jednom da ponovim poslanici SPO i DHSS će u danu za glasanje glasati za ove zakone, jer su zaista pravo rešenje za probleme u ovim oblastima. Hvala.

Zahvaljujem.
Pitanje postavljam Ministarstvu prosvete, gospodinu Srđanu Verbiću. Radi se o problemu koji je nastao u funkcionisanju škola, pa i Tehničke škole u Kosjeriću.
Naime, sve škole su u Srbiji početkom septembra, dobile Pravilnik o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanova koje obavljaju delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja i ovim pravilnikom vrši se utvrđivanje cene usluga na osnovu broja radnih sati, odnosno broja zaposlenih za ostvarivanje godišnjeg plana rada škole, školskog programa, veličine i opremljenosti škole, broja odeljenja i učenika, ukupan broj zaposlenih, stepena njihovog obrazovanja i materijalnih troškova.
Gde je problem? Upravo problem je, u ovom pravilnikom u članu 11 je predviđeno da škole koje imaju do 11 odeljenja imaju 0,5 izvršioca na poslovima šefa računovodstva, te i Tehnička škola u Kosjeriću spada u škole ove srazmere jer ima osam odeljenja.
Po ovom pravilniku, Tehnička škola Kosjerić, nema pravo na finansijsko knjigovodstvenog radnika, kao ni administrativnog radnika, i ovaj pravilnik je predvideo da šef računovodstva sa 50% radnog vremena, treba da obavlja sve poslove šefa računovodstva, finansijsko-knjigovodstvenog radnika, administrativnog radnika, što je prosto nemoguće zbog velikog obima posla.
Te poslove u Tehničkoj školi u Kosjeriću, obavljao je do sada samo jedan radnik i to šef računovodstva sa 100% normom, a zaista se radi o vrlo obimnim poslovima, kao šefa računovodstva. Šef računovodstva koji je vodio poslovne knjige i sastavljao finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, a posebno izrađivao periodične i godišnje obračune, učestvuje u pripremi finansijskog plana i plana nabavke škole, priprema finansijski izveštaj o poslovanju škole, stara se o blagovremenom i tačnom evidentiranju svake promene u knjigovodstvenim i drugim evidencijama i o pravilnom utvrđivanju finansijskog rezultata škole, sarađuje sa organima škole i zaposlenima u vezi sa obavljanjem svojih poslova, sarađuje sa subjektima van škole u vezi sa obavljanjem svih poslova, stara se o evidentiranju potraživanja škole prema drugim licima i preduzima mere za njegovu naplatu, o evidenciji dugovanja škole prema drugim licima i preduzima mere, organizuje i koordinira rad službe računovodstva, učestvuje u poslovima vezanim za javne nabavke gde je naručilac škola, prati zakonske i druge propise, stručno se usavršava i obavlja poslove u vezi sa nadležnim institucijama platnog prometa.
Isto tako tu su pridodati i finansijsko-knjigovodstveni poslovi koje bi obavljao ovaj radnik, obračune plata, naknade plata, druga primanja zaposlenih koji o tome vodi evidenciju, obračunava naknadu troškova, isplaćuje zaposlenim i drugim licima primanja po osnovu rada u radnom odnosu, rukuje novčanim sredstvima, vodi blagajnički dnevnik, prima novčane uplate od zaposlenih i učenika, obavlja poslove u vezi sa osiguranjem učenika itd, kao i poslove administrativnog radnika koji isto tako nisu mali.
Po ovom pravilniku tehnička škola ima pravo samo na pola radnog vremena, 50% norme za administrativno-finansijsko osoblje. Pitanje je – može li Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja tj. ministar da sagleda još jednom predloženi pravilnik i izmeni ga u delu gde je predloženo 0,5 izvršioca na poslovima šefa računovodstva, da škole koje imaju do 11 odeljenja u koje spada i tehnička škola „Kosjerić“ da dobiju jednog izvršioca sa 100% radnog vremena zbog velikog obima posla, jer se za ovo kratko vreme pokazalo da ima problema u funkcionisanju škola? Hvala.

Zahvaljujem.
Upućujem pitanje i molbu ministru prosvete, gospodinu Srđanu Verbiću, u ime 130 dece učenika putnika i njihovih roditelja Osnovne škole „Mito Igumanović“ iz Kosjerića, kao i velikog dela zaposlenih u ovoj školi i svih onih kojima je bezbednost dece na prvom mestu u rešavanju problema u ovoj školi.
Ministar je upoznat da je bilo problema u ovoj školi, prethodne školske godine, a odnosi se na tumačenje člana 32. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, organizovanje redovne poludnevne nastave je u dve smene, da svi učenici redovno pohađaju nastavu u obe smene, smenjujući se u jednakim vremenskim intervalima, ne dužim od jednog meseca.
Gde je problem nastao? U Osnovnoj školi „Mito Igumanović“ u Kosjeriću, smenski rad je godinama unazad organizovan upravo u ove dve smene, gde učenici viših razreda od petog do osmog, koji imaju i veći broj časova idu pre podne, radi se o oko 130 učenika, putnika iz devet sela.
Neka su i dosta udaljena, graniče se sa susednim opštinama, sela su neosvetljena, planinsko područje, odroni, klizišta, smetovi u toku zime. Ovi učenici imaju veći broj časova i posle nastave prepodnevne, mogu bezbedno stići svojim kućama u neko razumno vreme, a kada bi išli posle podne, stigli bi do svojih kuća tek oko 21.00 čas, a u zimsko vreme je već odavno mrak.
Kuće su raštrkane, pa i pored prevoza od škole do centra sela, moraju da pešače i više od jednog časa u različitim pravcima. Svi roditelji nisu u mogućnosti da ih dočekuju i prate.
Učenici nižih razreda, pohađaju nastavu posle podne, jer imaju manji broj časova, pa i ranije stižu kućama, a radi se i o deci iz gradskih ili prigradskih sredina, jer u selima već postoje škole za niže razrade, do četvrtog razreda osnovne škole.
U prošloj godini, u prošloj školskoj godini, ministar prosvete, gospodin Srđan Verbić, bio je upoznat sa ovim problemom i škola je imala njegovu usmenu preporuku da nastavi po starom sistemu, jer je bezbednost učenika ugrožena.
Međutim, stigao je i pismeni odgovor ministarstva školi, da se rešavanje ovog problema upućuje na školske uprave, što je izazvalo zabrinutost roditelja javnosti, jer nalog prosvetnog inspektora da je postupi po zakonu, shodno članu 32. Bliži se i početak školske godine i po rečima roditelja, ponoviće se njihov bojkot i obustava nastave.
Zbog brige za decu, zahtevi su opravdani po njima, zato su i molbe upućene ministru prosvete gospodinu Verbiću, da pomogne u rešavanju nastalog problema.
Roditelji se pozivaju i na Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, na član 42. koji se odnosi na odgovornost ustanove za bezbednost dece i učenika o kojoj brine ustanova, u saradnji sa lokalnom samoupravom, a bliže uslove oblike, mere, način, postupak i smernice za zaštitu bezbednosti dece i učenika propisuje ministar, tako da ministar svoju odluku može doneti koja će biti u skladu sa zakonom.
Nadamo se povoljnom ishodu i još bih uputila jedno pitanje, drugo pitanje tiče se isplate štete od grada, Ministarstvu za vanredne situacije, gospodinu Velimiru Iliću, svi smo bili svedoci da početkom maja meseca, su gradonosni oblaci uništili veliki deo zasada u zapadnoj Srbiji, posebno Ariljske opštine, pa prosto, pošto ti ljudi i žive od maline, a ostali su zbog štete, zbog prihoda ove godine, interesuju se kad će početi isplata šteta od grada.
Zahvaljujem.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, danas su pred nama narodnim poslanicima predlozi tri izuzetno važna zakona i na samom početku mog izlaganja moram istaći da se donošenje nijednog zakona nije više iščekivalo kao donošenje Zakona o protivgradnoj zaštiti, Zakona o odbrani od grada, što je i razumljivo imajući u vidu brojne probleme u ovoj oblasti koji su se nagomilavali godinama.
Godinama unazad štete u poljoprivredi izazvane gradom su neprocenjive, a da ne govorimo o posrednim štetama u nekim granama industrije, recimo prehrambenoj, zatim u šumarstvu, stambenim i ekonomskim objektima. Srbija 23 godine nije imala Zakon o odbrani od grada i zato ću se osvrnuti na probleme koji će se eliminisati novim zakonskim rešenjima.
Kao što je gospodin ministar i napomenuo, od 1992. godine prestao je da važi Zakon o protivgradnoj zaštiti raspadom bivše savezne države. Otada jedini zakonski osnov protivgradne zaštite su zakoni o ministarstvima, po kojima je do 2011. godine protivgradnu zaštitu sprovodio Republički hidrometeorološki zavod, a od aprila 2011. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije. Sektor za vanredne situacije preuzeo je opremu, objekte i zaposlene, dok su strelci i protivgradne stanice i dalje bile u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji zbog loše materijalne situacije nije ispunio svoja obećanja, te oni nisu imali svoje mesto u novoj preraspodeli ovih nadležnosti.
Nagomilani problemi u ovoj oblasti u zadnjih 20-tak godina, pre svega nepostojanje preciznog zakonskog rešenja, nisu se mogli ni izbliza rešiti podelom nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Zato smo kao država nespremno dočekivali sezone odbrane od grada, koje počinju od 15. aprila i traju do 15. oktobra. Ključni problemi su angažovanje strelaca, problemi nabavke protivgradnih raketa i održavanje protivgradnih stanica. Znači, one tri ključne karike u lancu protivgradne zaštite. Štete od grada na poljoprivrednim usevima i objektima bile su neprocenjive u smislu posledica koje su ostavljale na poljoprivredne proizvođače, bez obzira što se na kraju sve svede na procenu štete u čistim brojkama.
Kao prvi problem jeste problem protivgradnih raketa. Po proceni, za sezonu zaštite od grada je dovoljno oko 25.000 projektila, što bi u novčanoj vrednosti iznosilo negde oko sedam miliona evra, a dešavalo se da šteta i procena štete samo od grada u jednoj opštini ovoliko iznosi. Poređenja radi, u 2013. godini na početku sezone odbrane od grada kupljeno je 3.600 projektila, a u 2014. godini 3.000 projektila.
Šta je razlog ovim nesrazmerama između potrebnog i obezbeđenog? Pa, četvrt veka, a zaključno sa 2011. godinom, protivgradne zaštite kupovane su rakete od sredstva iz budžeta Republike Srbije na pozicije Republičkog hidrometeorološkog zavoda, a od 2009. godine u Republičkom hidrometeorološkom zavodu smanjene su količine nabavljenih protivgradnih raketa, pa je Sektor za vanredne situacije 2011. godine nasledio malu količinu raketa, a iz budžeta je vanredno odobreno samo 100 miliona dinara za nabavku istih.
Shvatajući ovaj značaj i negativne posledice nedostatka protivgradnih raketa, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Sektor za vanredne situacije već je 2011. godine uputio apel jedinicama lokalne samouprave da pomognu u nabavci raketa na svojoj teritoriji, tako da se u 2014. godini odazvalo 32 jedinice lokalne samouprave, koje su do 7. jula nabavile na svojoj teritoriji 1.404 protivgradne rakete, što izbliza nije dovoljan broj, a i u samoj ovoj nabavci raketa od strane lokalnih samouprava javili su se veliki problemi.
Zbog nezavidne materijalne situacije, lokalne samouprave su na početku a i tokom sezone odbrane od grada nabavile malu količinu raketa, a pri ponovnom pokušaju nabavke naišle su na zakonske prepreke, pre svega Zakon o javnim nabavkama, kako mogu dva puta da vrše istu nabavku po istom osnovu, a i ako bi se čekala redovna zakonska procedura, potrebno je dosta vremena.
Drugi problem, pored raketa, isto proizilazi iz nedostatka sredstava u protivgradnoj zaštiti i još je izraženiji kada je bilo po pitanju plaćanja protivgradnih strelaca, kako da se plaćaju protivgradni strelci jer oni ne potpadaju u nadležnost Republičkog hidrometeorološkog zavoda, a lokalne samouprave nemaju mehanizam da planiraju i izdvajaju sredstva za plaćanje njihovog angažovanja. Samo je održavao entuzijazam i volja ove ljude da bi pomogli u ovim prethodnim teškim periodima.
Treći problem su protivgradne stanice koje su dotrajale, ruinirane, jer se u njih nije godinama ulagalo, a u većem broju slučajeva neophodna je njihova hitna rekonstrukcija, a po saznanjima sa terena neke rade i bez potrebnih dozvola.
Iz napred navedenog jasno je da je oblast protivgradne zaštite godinama normativno neuređena, a da bi se ovaj problem predupredio, za ovu sezonu odbrane od grada, 2015. godinu, održana je i Zajednička sednica Moravičkog, Raškog i Zlatiborskog okruga, kojoj sam lično i prisustvovala, pre svega kao narodna poslanica a onda jer je i moja opština Kosjerić u prethodnim godinama doživela dosta vremenskih nepogoda i dosta štete od njih.
Na ovoj sednici jednoglasno su usvojeni zaključci Republičkog štaba za vanredne situacije, kao prvo, da se ubrza donošenje zakona odbrane od grada, zatim da Ministarstvo finansija se obaveže da obezbedi sredstva za angažovanje strelaca Republičkom hidrometeorološkom zavodu, kao i da se izvrše izmene Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava na način da lokalnim samoupravama dozvole da mogu angažovati i strelce koji bi delovali protiv gradonosnih oblaka.
Obavezuje se Ministarstvo finansija da sagleda mogućnost obezbeđenja sredstava za nabavku 11.000 projektila čija je vrednost oko 350 miliona dinara i da se Ministarstvo finansija obaveže da sagleda mogućnost da se nabavka protivgradnih raketa oslobodi plaćanja PDV-a, s obzirom da se rakete isključivo koriste za sprečavanje posledica od elementarnih nepogoda, što je njihova primarna namena i one se jednokratno primenjuju i zbog toga se na rakete ne ostvaruje dodatna dobit.
Kao što sam rekla, ova Zajednička sednica ova tri okruga održana je 18. marta i usvojeni su zaključci Republičkog štaba za vanredne situacije koji su još ranije doneti. Ovde smo opet imali jednu paradoksalnu situaciju, nespremno dočekujemo sezonu odbrane od grada koja počinje sa mesec dana zakašnjenja, umesto 15. aprila - 15 maja, posle naleta gradonosnih oblaka koji su samo u Arilju i Ivanjici uništili 50% zasejanih useva, posebno malina.
Ovo su bili razlozi zbog koji se s nestrpljenjem iščekivalo donošenje ovog novog zakonskog rešenja koji će najvažnije karike u lancu uobličiti u zakonsku formu jer donošenjem ovog zakona obezbeđuje se uspostavljanje i funkcionisanje upravo, kao što je ministar i rekao, jedinstvenog i celovitog sistema odbrane od grada na teritoriji čitave Republike Srbije. Predloženim zakonskim rešenjem jasno se utvrđuju prava i obaveze i nadležnosti svih subjekata organa državne samouprave, organa autonomne pokrajine i organa jedinica lokalne samouprave, kao i način finansiranja poslova odbrane od grada koji mora biti i stabilan i siguran, kako bi se obezbedila njegova održivost i razvoj sistema odbrane od grada.
U finansiranje bi se, za razliku od dosadašnjeg stanja, po kome se finansiranje svelo na državu, uključila jedinica lokalne samouprave, kao što je i napomenuto, i deo premije osiguranja useva, tačnije 10% premije.
Napomenula bih na kraju da rad i funkcionisanje mreže kako radarskih centara, tako i lansernih stanica bliže će se uskladiti podzakonskim aktima koje će doneti Vlada u roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu. Znači, jednu kompletnu protivgradnu zaštitu regulisanu zakonom možemo očekivati tek u sledećoj godini, pre svega uspostavljanjem normativnog okvira u oblasti protivgradne zaštite i donošenjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, kojima će se poslovi protivgradne zaštite preneti u nadležnost Republičkog hidrometeorološkog zavoda, a koji će i preuzeti ponovo opremu, objekte i zaposlene.
Kada je reč upravo o ljudskom faktoru i zapažanjima građana, prilika je da istaknem profesionalnost i nesebičnost u zalaganju i pomoći zaposlenih u Sektoru za vanredne situacije koji su obilazili postradala područja i pružali pomoć ljudima na terenu, to je i zahvalnost upravo ovih građana.
Na kraju mog izlaganja moram napomenuti da se radujemo donošenju ovog zakona i poslanici SPO i DHSS će u danu za glasanje podržati predložena zakonska rešenja. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsednice, gospodine ministre, gospodine Vekiću, kolege narodni poslanici, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti je jedan od najvažnijih sistemskih zakona u oblasti zdravstvene zaštite. Obaveza države je da brine o svakom pojedincu, kao i o svim građanima, te su i izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u tom smislu i one se sastoje u izmeni, kao što smo čuli, samo dva člana. U članu 3. gde je jasno definisano, iako moram da napomenem da je već i ranije bilo poznato i činjenica je da je imunizacija preventivna mera zaštite lica od zaraznih bolesti. Znači, nije dijagnostička i nije terapeutska, te proizlazi iz ovog člana i dopune člana 25, da za sprovođenje obavezne vakcinacije nije potreban pismeni pristanak roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika deteta. Imunizaciju vrši doktor medicine, koji po izvršenom pregledu svakog lica kome treba imunizacija može da utvrdi kako privremenu kontra-indikaciju, odnosno da predloži stručnom timu trajnu kontra-indikaciju za vakcinu i o imunizaciji vodi propisanu evidenciju.
Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije će bezrezervno podržati ove izmene zakona i raduje nas što je to jedinstven stav svih narodnih poslanika i svih poslaničkih grupa. Dakle, 234 narodna poslanika su i u potpisu ovog predloga zakona, te je poruka jasna – zdravstveno stanje nacije naše dece je iznad politike. Ne smemo biti taoci ni predrasuda, ni neznanja. Struka je dala mišljenje, kao što smo čuli od izvestioca na sednici Odbora za zdravlja i porodicu, gde su pored narodnih poslanika učestvovali i predstavnici Ministarstva zdravlja na čelu sa ministrom zdravlja, predstavnici Instituta za javno zdravlje „Batut“, „Torlak“, Lekarske komore, Srpskog lekarskog društva, eminentni pedijatri, infektolozi, epidemijolozi. Angažovanje svih institucija znači i odbranu naučnih principa.
Poruka je jasna - država stoji iza izmena i dopuna ovog zakona, u cilju postizanja najvišeg mogućeg stepena zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, a u cilju sprečavanja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti. Država stoji iza procesa imunizacije.
Imunizacija je jedna od najvećih dostignuća 20. veka koje, uz otkriće antibiotika i uz obezbeđenje higijenski ispravne vode za piće, je dovelo do značajnog smanjenja oboljevanja i umiranja od raznih zaraznih bolesti. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, na početku 20. veka zarazne bolesti su bile vodeći uzrok smrti, između 30 i 60%, a na kraju 20. i početkom 21. veka svedene su na cifru između 3 i 5%. Procenat dece mlađe od pet godina, u ukupnom broju umrlih, smanjen je sa 30,4% na 1,4%. Vakcinacijom se svake godine spase preko tri miliona života dece širom sveta.
Moram podsetiti da je reč o zaraznim bolestima koje su nanosile veliku štetu čovečanstvu kroz vekove, izbrisale cele populacije, broj žrtava bio je mnogo veći nego u ratovima, a nakon njih je menjan i tok istorije, te su zabeležene kao najveće pretnje čovečanstvu. Zahvaljujući vakcinaciji, neke zarazne bolesti su potpuno nestale, kao velike boginje, a ostale, za koje postoji vakcina, se jedva i retko javljaju.
Kada je reč o napred iznetim podacima, ne mogu da ne podsetim, pre svega i kao pedijatar, na kalendar obavezne imunizacije i pomenem neke bolesti i koje su to one pretnja i koja nam pretnja mogu biti.
Tuberkuloza, bela smrt, koja prati čovečanstvo unazad, po podacima, kažu šest milenijuma, da je čak i kod ispitivanja u kameno doba otkriveno da je bilo prisustvo tuberkuloze. Iako su poslednje masovne epidemije zabeležene početkom 20. veka, uvođenjem vakcine, prva vakcina 21. juna 1921. godine, vakcinisano je novorođenče peroralnim putem, čija je tuberkulozna majka umrla odmah po porođaju. Kako je dete ostalo živo i normalno se razvijalo, u svetu je počela široka primena BCG vakcine. Početkom 80-ih godina prošlog veka najavljeno je da će tuberkuloza biti iskorenjena do 2010. godine, ali se to nije obistinilo. Tuberkuloza se posle više desetina godina vraća na velika vrata i trenutno, po podacima, njome je zaražena oko jedna trećina svetskog stanovništva.
Pomenuti treba i pertusis veliki kašalj, koji dovodi do prekida disanja, oštećenja mozga, sa trajnim posledicama i epilepsijom.
Difterija, teško zarazno oboljenje koje se karakteriše debelim naslagama u grlu koje mogu dovesti do ugušenja i teških oštećenja nerava i srca. Zahvaljujući imunizaciji, difterija se ne javlja u velikom broju zemalja, ali registrovana je u zemljama koje su prekinule imunizaciju ili je nekorektno sprovodile, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, neke zemlje Subsaharske Afrike, Južne Amerike, Indije.
Hepatitis B, trenutno najšire oboljenje u svetu, najrasprostranjenije, broj obolelih se procenjuje na više od 350 miliona, a broj umrlih preko 600.000 godišnje. Bolest je hronične prirode, a često dovodi i do nastanka karcinoma jetre, te vakcinacijom sprečava se nastanak dva oboljenja, i virusnog hepatitisa i karcinoma jetre.
Pomenuću i poliomijelitis, dečju paralizu, zatim morbile, sa preko 45 miliona obolelih u 2000. godini i preko 800.000 smrtnih ishoda. Globalni cilj je i bio smanjenje smrtnosti za 95%, u odnosu na 2000. godinu, do 2015. godine, što se može postići sveobuhvatnom vakcinacijom, a mi upravo imamo i tu situaciju da nam se u Srbiji morbili javljaju, pa čak i u toku prošle godine, pa i ove.
Tetanus, zli grč, rubeola ili crvenka, čak najblaže oboljenje, koje kod majke u toku trudnoće dovodi do smrti ploda, do rođenja deteta sa teškim malformacijama. Zato je i prevencija kongenitalne rubeole jedan od globalnih ciljeva Svetske zdravstvene organizacije. Mogla bih i dalje da navodim, ali neću zbog vremena, sve bolesti koje podležu kalendaru vakcina.
Kako sprečiti ova teška oboljenja? Vakcino-profilaksa je najmoćnija mera u profilaksi. Masovne imunizacije su najbolji put ka suzbijanju i snižavanju oboljenja, eliminaciji i iskorenjivanju. Procenat uspešnosti vakcinacije mora biti od 95 do 97%.
Za antivakcinalne lobije nema mesta. Njihov argument da u nekim zemljama vakcinacija nije obavezna ne možemo prihvatiti. Ne želimo da se poredimo sa već pomenutim zemljama Južne Amerike, Subsaharske Afrike, nekim zemljama trećeg sveta. Tačno, u nekim zemljama, i to evropskim, vakcinacija nije obavezna. Nije obavezna, u smislu zakonske regulative, ali njeni građani imaju visoko razvijenu svest o zaštiti svoga zdravlja, zaštiti zdravlja najbližih, pa i nacije i u tim zemljama je obuhvat vakcinacijom preko 95%, a zakonska regulativa nije ni potrebna.
Zato, SPO se i zalaže od samog početka da budemo u društvu tih uređenih društava, tih uređenih država, država EU, i u danu za glasanje bezrezervno ćemo podržati i glasati za ovaj zakon. Hvala.

Hvala lepo.
Postavljam pitanje ministru Verbiću – čime se Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja rukovodila kada je na osnovu regionalnog plana upisa u srednje škole Zlatiborskog okruga predložilo da Tehnička škola u Kosjeriću umesto dosadašnjeg elektrotehničkog smera, zanimanje elektrotehničar računara, inače četvorogodišnja škola, raspiše konkurs za novo područje u 2015. i 2016. godini – mašinstvo i obrada računara, trogodišnja škola?
Da li su uzeli u obzir već postojeće uslove za održivost dosadašnje Tehničke škole, tj. neodrživost novootvorene Mašinske škole? Činjenice su da ovakav plan regionalnog plana upisa škola u srednje škole nisu podržali ni lokalna zajednica ni privredne organizacije, ni učenici, ni roditelji.
Moram da istaknem da odmah po dobijanju dopisa i dobijanju planu upisa u sledeću školsku godinu oglasila se i tehnička škola Kosjerić i poslala je dopis Ministarstvu upravo gde navode da njihov kolektiv se ne slaže sa ovakvim planom upisa i jednostavno se zalaže za opstanak elektrotehničkog smera, smatrajući da bi njegovo ukidanje nepovoljno uticalo na dalju budućnost škole. Oni dalje ističu - zato vas molimo da nas razumete i založite se za naš stav od kojeg zavisi ne samo opstanak ove jedine srednjoškolske ustanove u gradu, nego i perspektiva mladih u opštini Kosjerić.
Uz ovaj dopis kolektiva tehničke škole Ministarstvu je prosleđeno i mišljenje nastavničkog veća, pozitivno mišljenje za opstanak prethodne škole, kao i mišljenje učeničkog parlamenta i mišljenje privrednih organizacija.
Šta je ono što su ovde činjenice? Pre svega što zainteresovanost mladih koji završavaju osnovne škole za upis u trogodišnje škole za ovaj profil je veoma mali, što je pokazala i anketa, kako i učenika tako i roditelja, koja je sprovedena u opštini Kosjerić.
Dalje, zbog činjenice, i mislim da je ova činjenica i najvažnija, znači, zbog činjenice da su mnoga preduzeća u kojima bi učenici obavljali praktični rad ugašena, tako da ne postoje uslovi za obavljanje praktične nastave u smerovima koji su ponuđeni i koji su dati predlogom Ministarstva.
Moje mišljenje je ako je ova odluka Ministarstva o gašenju četvorogodišnje škole i otvaranju trogodišnje konačno opredeljenje Ministarstva, onda bi sigurno trebalo i vremena kako bi se po pitanju motivacije učenika, tako i promocije upisa učenika u ovakvu vrstu škole dosta toga poradilo i posebno za ovaj određen obrazovni profil, a s obzirom da već ne postoje uslovi za već prethodno predloženo od Ministarstva, a škola je radila sa određenim kadrom do sada, određenom opremom, zašto se ne bi opredelili za neku trogodišnju školu kao recimo „siensi“ operator za kompjutersko upravljanje ili neko slično, ako je toliko stalo Ministarstvu da ugasi četvorogodišnje i uvede trogodišnje škole.
Dalje, zaista nije zanemarljiva činjenica da tehnička škola u Kosjeriću poseduje stručni kadar, na kome je dosta radila, kao i opremu kabineta, više od 50 računara i gde je uloženo dosta sredstava, kako njihovih ličnih, tako i lokalne zajednice, tako da za otvaranje mašinske škole sigurno bi trebala i dodatna sredstva.
Najosnovnije je da učenici u proteklim godinama su ostvarivali veoma dobre rezultate u tehničkoj školi, pobeđivali su na republičkim takmičenjima, a mnogi od njih su upisali i završili fakultete.

Zaista bih postavila ovo pitanje – čime se rukovodio Ministarstvo? Želela bih da dobijem što brži odgovor, tj. u zakonskom roku, i da ozbiljno razmotre ovaj apel, kako lokalne zajednice, tako i privrednih preduzeća i škola. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, gosti, kolege narodni poslanici, pred nama su danas tri bitne izmene zakona iz oblasti ekologije, izmene i dopune ovih zakona. Poslanici SPO i Demohrišćanske stranke smatraju da njihovo usklađivanje sa propisima EU i, naravno, poštovanje i sprovođenje u praksu predstavlja i korak ka otvaranju Poglavlja 27. Zaštita i unapređenje životne sredine, kao i očuvanje zdravlja ljudi.
Prvi od ovih zakona, Zakon o hemikalijama, donet je u izvornom obliku 2009. godine, a pretrpeo je izmene i u 2010, 2011. i 2013. godini. Osnova njegovog donošenja jeste u Ustavu Republike Srbije, kojim se i garantuje obezbeđenje zdravlja i unapređenje životne sredine i zaštita zdravlja ljudi.
Ovim zakonom utvrđuje se, pre svega, klasifikacija hemikalija, pakovanje, obeležavanje, integrisano upravljanje hemikalijama, izdavanje dozvola, uvoz i izvoz određenih hemikalija, posebno opasnih, sistemsko praćenje hemikalija, kao i procena evaluacija, dostupnost podataka, nadzor i, istakla bih, institucija savetnika za hemikalije.
Šta je suština današnjih izmena i dopuna ovog zakona? Pa, pre svega uvodi se, kao što smo čuli, taksa za najsloženije postupke koji se sprovode na osnovu Zakona o hemikalijama, a za koje nije bila ekonomska opravdanost da njihovo finansiranje pada na teret građana, tj. da ide iz budžeta, i obezbeđuju se uslovi za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalija. Suština je, znači, da se ne dira u sama rešenja zakona, data u izvornom obliku, već samo promene u plaćanju taksi jer je i sasvim logično da troškove postupka snosi pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima i koristi od stavljanja u promet.
Poslanici SPO i Demohrišćanske stranke Srbije u Danu za glasanje glasaće za ova rešenja jer smatramo da su ispravna i korektna.
Međutim, moram skrenuti pažnju na postojanje, po nama, najmerodavnije institucije i zapitati se da li se ona pridržava zakona, tj. koliko obavlja svoju funkciju savetnika za hemikalije? Savetnik za hemikalije je, u suštini, svaki pravni subjekt, po zakonu, u lancu snabdevanja i mora da angažuje savetnika, odnosno lice koje će posebno biti obučeno i zaduženo da se stara o hemikalijama i sprovodi obaveze i tehničke zahteve koji proističu iz propisa.
Pre nepunih desetak dana u javnost su izašle krajnje uznemiravajuće informacije, a mediji naširoko se bavili njima. Pojava kancerogenih materija u pelenama, cuclama, prostirkama, igračkama za novorođenčad i decu. Ni manje ni više, ftalati, kancerogeni koji remete hormone, smanjuju plodnost - u bodiju, u prostirkama, natracen i naftalen, koji je nađen u pelenama, koji mogu biti mutageni i kancerogeni, i bisfenol A, štetan za mozak, u cuclama.
Slate su poruke da se radi o dozvoljenim količinama, pa i do apela građana da kada kupuju proizvode gledaju deklaracije. Stava smo da su to neprihvatljivi odgovori i da i najmanje količine ovih materija, ovih hemikalija, u ovakvim proizvodima, pa makar bile u tragovima, mogu biti vrlo opasne. Da li su građani ti koji bi trebali da poseduju informacije i imaju znanje o opasnim hemikalijama ili je to zapravo ovaj savetnik za hemikalije?
Istakla bih da još nismo saznali, nemamo informaciju da li je ovih proizvoda bilo na našem tržištu, ko su proizvođači pomenutih proizvoda i da li je sproveden nadzor od strane odgovarajućih institucija po dospelim informacijama. Odgovor moramo dobiti i rešiti ove dileme, a evo, sticajem slučajnosti, danas u Narodnoj skupštini upravo i raspravljamo o Zakonu o hemikalijama.
Drugi, ne manje važan, zakon jeste Zakon o biocidnim proizvodima i donošenje ovog zakona je uvelo jedinstven sistem, kao što ste i rekli, stavljanja u promet i korišćenja biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije.
Zbog čega je važno da biocidni proizvodi budu regulisani preciznim zakonskim procedurama? Prvenstveno zbog njihovog hemijskog sastava jer oni uništavaju štetne žive organizme, tj. namenjeni su za suzbijanje nepoželjnih organizama čije neželjeno prisustvo ili štetan efekat utiče na zdravlje ljudi, njihove aktivnosti i životnu sredinu, a ne treba mnogo da isti budu i okrenuti protiv zdravlja ljudi i životne sredine.
Upravo suština donošenja današnjih zakona i dopuna jeste da nadležnost za propisivanje vrste biocidnih proizvoda vrši ministar nadležan za poslove životne sredine. Ukida se Agencija za hemikalije jer ova odluka je prestala 2012. godine. Predlogom zakona utvrđuje se da umesto naknade koje su bile prihod Agencije za hemikalije, taksa i prihod idu budžetu Republike Srbije. Meni lično nije bilo jasno u vašem izlaganju, za hemikalije ste rekli, ne znam da li je ista situacija i ovde kod biocidnih proizvoda, šta se zbilo 2012. godine, kada je Agencija ukinuta, sa taksom koja je ubirana i ove dve-tri godine čija je ona prihod bila.
Još nešto, istakla bih da je ovaj zakon jasno definisao i generalije, kako o samim biocidnim proizvodima tako i o proizvođaču, uvozniku i aktivnu supstancu. Jasno je definisano i držanje opasnih biocidnih proizvoda u prodajnom prostoru, u načinu obeležavanja, ovlašćenja inspektora, vršenje inspekcijskog nadzora i stavljanje u promet biocidnih proizvoda, gde proizvođač ili uvoznik može da stavi i u promet na osnovu donetog rešenja o upisu tog biocidnog proizvoda u privremenu listu, a rokove određuje ministar, na osnovu toga da li je aktivna supstanca sadržana u biocidnom proizvodu ili ne. U isto vreme ministar može i da, ako se radi o biocidnom proizvodu koji ima neprihvatljiv rizik za zdravlje ljudi, povuče i zabrani stavljanje u promet tog biocidnog proizvoda.
U razlozima za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost, navedeno je da Zakonom o biocidnim proizvodima preuzimaju se rešenja iz Direktive 98/8 Evropske komisije, o stavljanju biocidnog proizvoda na tržište i da se pozitivna lista aktivnih supstanci preuzima iz tog propisa. Postupak uključivanja aktivne supstance na listu je dosta skup, tako da ponavljanje odnosno paralelno sprovođenje ovog postupka u Republici Srbiji nije racionalno. Tako je navedeno u obrazloženju.
Međutim, ovde postoje nedoumice. Činjenice su da se u Srbiji biocidni proizvodi uređuju Zakonom o biocidnim proizvodima i podzakonskim aktima i da je ovaj zakon u velikoj meri harmonizovan sa EU i Direktivom 98/8 Evropske komisije, ali i procedura autorizacije, odnosno procena rizika na osnovu tehničkog dosijea za biocidne proizvode se trenutno ne sprovodi po modelu EU. S obzirom da je u ovom zakonu propisana i tranziciona procedura, tj. upis biocidnog proizvoda u privremenu listu. Na taj način, propisano je postepeno uvođenje postupka izdavanja odobrenja za stavljanje u promet, po modelu EU ali se daju par godina duži rok nego u EU.
S obzirom da se lista aktivnih supstanci preuzima iz EU, gde postoji najava da će ovaj proces biti završen do 2024. godine, verovatno će, po nekoj mojoj slobodnoj konstataciji i upis u privremene liste dugo ostati procedura kojom se omogućava stavljanje u promet biocidnih proizvoda i tu je naša dilema.
Privremene liste ostaju u najboljem slučaju do 2024. godine, a možda i duže, zavisno koliko smo rešeni da poglavlje 27, zaštite životne sredine, kao i druge zahteve EU dosledno sprovodimo, a čeka nas dosta posla, i nema sumnje da upis biocidnih proizvoda u privremene liste u Republici Srbiji jednog dana mora prerasti u liste koje imaju trajan karakter po merilima EU i zašto konstatacija da je proces dosta skup, zašto ga odlagati, jer taj posao nas i onako čeka i po nekom našem viđenju je potrebo i početi ga što ranije.
Na kraju, imamo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Upravo ovaj zakon i predstavlja krupan korak u rešavanju i rešenosti ka potpunom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, pogledu na razvijene zemlje EU i krupan korak u regulisanju i integrisanu uslova za rad i postrojenja i proceduru izdavanja integrisanih dozvola. On je donet 2004. godine, sa još tri zakona iz oblasti ekologije. Od ukupno 196 postrojenja koja podležu izdavanju integrisanih dozvola, podneto je 166 zahteva, s tim da je do kraja 2014. godine, u Republici Srbiji, izdato 10 integrisanih dozvola, tri na republičkom, pet na pokrajinskom i dve na nivou lokalne samouprave.
Gde je problem za ova postrojenja? Da li je to što su neka pitanja pokretanja vođenja i okončanja postupka izdavanja integrisanih dozvola, nisu neka pitanja uređena ovim zakonom, ili što ista ta postrojenja se nisu od samog početka ponašali društveno odgovornim i tako našli za potrebno da posluju po principima očuvanja i zaštite životne sredine. Rekli bismo i jedno i drugo, jer neka postrojenja su i dobila dozvole.
Kako ne bi bila nejasnoća u primeni zakona, posebno od člana šest, da rad novih postrojenja ne započne pre dobijanja dozvole, osim u slučaju probnog rada, odobrenog u skladu sa ovim zakonom, dopunom se i definiše da i nakon probnog rada, najduže još 240 dana, pod uslovom da su u toku trajanja probnog rada svi rezultati merenja zagađenja životne sredine u skladu sa propisanim dozvoljenim vrednostima i da je to potvrdila Komisija za tehnički pregled. Ta postrojenja mogu da nastave sa svojim radom, znači ne moraju ga prekidati. Predviđeno je da će za postrojenja i aktivnosti, nadležni organ izdati integrisanu dozvolu najkasnije do 31. decembra 2020. godine.
Hoću iskreno da verujem da do 2020. godine će i proces izdavanja integrisanih dozvola biti završen za ovih svih 196 postrojenja u cilju zaštite životne kao i zaštite i očuvanja zdravlja stanovništva prevshodno buđenja svesti o društvenoj odgovornosti koja je godinama unapred nedostajala. Kada govorimo o društvenoj odgovornosti moram navesti i primer fabrike cementa Kosjerić koja je od svog osnivanja 1976. godine pa narednih, skoro 30 godina bila najveći zagađivač Kosjerića i okoline, kako vazduha tako i zemljišta, reka, podzemnih voda, sa dugoročnim posledicama. Nisu vredeli ni apeli građana, a ni udruženja civilnog društva koja su skretala pažnju i pokušavala da pomognu.
Međutim, promenom vlasnika, a prevashodno odgovornim menadžmentom Titan cementare Kosjerić, ona je 2011. godine na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine dobila integrisanu dozvolu za rad postrojenja za proizvodnju cementa i ispunila sve zadatke i zadate obaveze pre predviđenog roka. Integrisana dozvola za rad Titan cementare Kosjerić, je zavedena pod rednim brojem 1, 2011. godine i mislim da takav primer treba da slede i druga postrojenja. Hvala lepo.

Hvala.
Pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede, ovom ministarstvu sam i postavila pitanje 12.6.2014. godine i odgovor još nisam dobila.
Sada postavljam novo pitanje, a odnosi se na nameru ovog Ministarstva da započne rešavanje problema sela i spreči njegovo dalje odumiranje, jer činjenica je da su sela u Srbiji na ivici demografskog i ekonomskog sunovrata i procenjuje se da ima oko 145.000 kuća širom Srbije koje su prazne, što je oko 1.000 sela. Ako u Srbiji imamo 4.600 sela, to znači da svako četvrto je na putu izumiranja.
Činjenica je da i više od 200 sela nema nijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a za proteklih 50 godina iz sela u grad je prešlo oko 8.000.000 ljudi, što je taj trend u svetu dvostruko kraći.
Činjenice su da sela ubrzano odumiru, da su kuće napuštene, neobrađene oranice. Po proceni ima oko milion hektara zemlje koju niko ne obrađuje. Danas, u ovom periodu tranzicije našeg društva, kad veliki broj do skoro zaposlenih ostaje bez posla, želeli bi da se orijentišu prema poljoprivredi, ali su zbunjeni i nemaju informaciju, ni oni, ni oni građani koji se već bave nekom granom poljoprivrede. Tek njima je egzistencija ugrožena zbog nerešenih ključnih problema, kao što je loša infrastruktura, u šta ulagati, a da dugoročno ne promaše, problemi sa zdravstvenim osiguranjem, problemi sa poljoprivrednim penzijama, porezom na imovinu, šta proizvesti, kako proizvesti, da li će plasirati svoj proizvod, da li je tržište sigurno. Bez garancije su i tamo gde su uložili i svoj trud i novac. Setimo se samo proizvođača malina i problema svake godine sa kojima se susreću.
Računa se na pomoć fondova EU, e tu je nepoznanica. Njihova nedoumica je koja grana poljoprivrede će biti favorizovana. Imaju informaciju da su sredstva Evropske unije namenjena ruralnom sektoru u Srbiji od 175 miliona eura stigla u Srbiju, tj. Programu za ruralni razvoj i pomoć poljoprivrednoj proizvodnji.
Sada moja pitanja upućena Ministarstvu poljoprivrede su – da li će poljoprivredni proizvođači biti na vreme obavešteni i pripremljeni za korišćenje sredstava Evropske unije iz Programa za razvoj i pomoć poljoprivrednoj proizvodnji? Hoće li im biti zagarantovana dostupnost i javnost ovim programima, da li će imati pomoć države, šta ako se bave nekom granom poljoprivrede, a naši standardi nisu usklađeni sa standardima Evropske unije, da li će grantovi biti pojedinačni ili namenjeni udruženjima i šta je sa zadrugama u Srbiji? Hvala.