Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo poslanici, novi Zakon o prometu nepokretnosti, koji je stupio na snagu 1. septembra 2014. godine, predvideo je da se ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju isključivo u obliku javnobeležničkog zapisa za čije su sastavljanje nadležni isključivo javni beležnici.
Na osnovu analize dosadašnje primene ovog zakona, zaključeno je da je neophodno izvršiti izmene Zakona o prometu nepokretnosti u smislu da se omogući da se pored javnobeležničkog zapisa ugovori o prometu nepokretnosti mogu sačinjavati i u pismenom obliku, s tim da je neophodno da takvi ugovori prođu postupak solemnizacije javnog beležnika, čime bi stekli svojstvo javne isprave.
Predloženim izmenama neće se narušiti stepen pravne sigurnosti u oblasti prometa nepokretnosti. U vezi sa tim neophodno je izvršiti izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu u cilju saglašavanja ovog zakona sa predloženim izmenama Zakona o prometu nepokretnosti. Nezadovoljni određenim zakonskim odredbama advokati su stupili u obustavu rada do ispunjenja svojih zahteva. Uputstvom za postupanja advokata tokom protesta upozorenja sa obustavom rada koje je donela Advokatska komora Srbije direktno su prekršena neka od Ustavnih načela Ustava Republike Srbije. Prekršen je član 60. kojim se garantuje pravo na rad, član 46.- sloboda mišljenja i izražavanja, član 39. - sloboda kretanja, član 31. – trajanje pritvora koje se svodi na najkraće vreme.
Advokati po ovom uputstvu moraju pod pretnjom i prinudom da obustave rad. Neki advokati u Nišu su zbog svog iznetog mišljenja tj. verbalnog delikta dobili privremenu zabranu bavljenja advokaturom i procesuirani su u disciplinskom postupku. Verbalnim deliktom se ovde smatra iznošenje mišljenja advokata koji su izjavili da je potreban dijalog između advokatske komore i Ministarstva pravde kako bi se našlo kompromisno rešenje i kako država ne bi bila blokirana, a građani oštećeni.
U današnje vreme najveći broj advokata, barem u Nišu je na bolovanju iz straha da rade i da bi imali opravdanje pred sudovima.
Ovde je spomenuto da Vlada nije donela rešenje o obustavi od izvršenja uputstva advokatske komore. Zapravo, Vlada Republike Srbije je kao regulatorno telo, koje vrši nadzor nad imaocima javnih ovlašćenja, donela rešenje koje je izašlo u „Službenom glasniku“ 25. septembra 2014. godine.
Dakle, po stavu Niške komore teža povreda dužnosti advokata je izgovorena reč, a govori se o samostalnosti i nezavisnosti advokature. Da li tako komore pomažu mladim advokatima? Upis u komoru novih advokata je četiri hiljade evra. Članarina je povećana mesečna na 1.300 dinara, a sada pod prinudom advokati ne rade već 55 dana. Čak, advokatima koji su doneli rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom, ta rešenja nisu ni dostavljena kako bi imali priliku da se žale na ista. Da li se tako borimo za poštovanje pravnog sistema, kao i Ustavom zagarantovanog prava na odbranu? To je ta nezavisnost i samostalnost.
U slučaju advokata iz Niša samo je traženo da se do rešenja dođe dijalogom i da niko nikome ne sme nikakvom odlukom da zabrani pravo da može da radi. Ko hoće da nastavi da štrajkuje može dobrovoljno, a ko želi da radi Ustav mu to pravno garantuje.
Svakako da do rešenja mora doći dijalogom i kompromisom između advokata preko svojih advokatskih komora u saradnji sa Ministarstvom pravde, a rešenje vidimo i danas u Skupštini Srbije.
Pozivam sve poslanike da glasaju za ove izmene zakona, a ja ću svakako kao poslanik SNS to učiniti u Danu za glasanje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, ovim Predlogom zakona Vlada Republika Srbije jasno pokazuje svoju brigu, ogromnu brigu o potencijalu ove zemlje, koji se ogleda u uspešnim sportistima u svim sportovima, brigu o mladima, o bavljenju sportom i kvalitetnom provođenju slobodnog vremena dece i mladih svih uzrasta.
U našoj zemlji, sa izuzetno turbulentnom istorijom, mladi ljudi su po svaku cenu želeli da postignu neku vrstu uspeha, da odu iz svojih gradova, iz svoje zemlje u neku bolju i lepšu budućnost. Biti uspešan sportista postalo je jako važno i mladi su to želeli po svaku cenu. Želeli su da budu i žele i dalje da budu novi Vanja Udovičić, novi Novak Đoković, nova Ana, Jelena, novi Saša Đorđević. Ogromna želja za uspehom u sportu dovela je do početka korišćenja doping sredstava i u Srbiji.
U Srbiji je Zakon o sprečavanju dopinga u sportu donet 2005. godine, a temeljio se na Evropskoj konvenciji o sprečavanju dopinga u sportu Saveta Evrope i Svetskom antidoping kodeksu iz 2003. godine. Srbija je 2009. godine ratifikovala Međunarodnu konvenciju protiv doping u sportu i time preuzela obavezu da preuzme i dalje jača akcije usmerena ka eliminaciji dopinga u sportu.
Prema odredbama Svetskog antidoping kodeksa određeni broj odredbi moraju biti preuzete i prihvaćene od svih učesnika u sistemu sporta. U suprotnom sportisti iz tih zemalja ne mogu da učestvuju na velikim međunarodnim takmičenjima sportskim. U tu grupu spadaju i odredbe o tome šta se smatra povredom antidoping pravila i koje su sankcije.
Sistem borbe protiv dopinga u sportu u Srbiji temelji se prema Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu i na odgovornom odnosu nacionalnih sportskih saveza. Mi smo ovde pričali i o greškama koje su načinjene prilikom rada nekih određenih granskih nacionalnih sportskih saveza, a pre svega bih navela da je u proteklom periodu od preko 100 nacionalnih sportskih saveza samo 56 nacionalnih sportskih saveza izvršilo svoje zakonske obaveze koje se tiču donošenja opštih akata u vezi sa antidoping borbom, donošenja programa antidoping delovanja, utvrđivanja mera i postupaka u slučaju utvrđenog dopingovanja sportiste itd.
Cilj ovog zakona jeste unapređivanje borbe protiv dopinga u sportu i usklađivanje sa promenama koje su u međuvremenu učinjene u međunarodnim dokumentima. Osnovne suštinske izmene tiču se definisanja povrede antidoping pravila, određivanja da se sankcije sportistima zbog povrede antidoping pravila izriču od strane ovlašćenih antidoping agencija i organizacija u Republici Srbiji, jasnije utvrđivanje obaveza svih organizacija u oblasti sporta, preciziranje nadležnosti i ovlašćenja Antidoping agencije Republike Srbije, usklađivanje krivično-pravne kaznene politike sa uporedno-pravnim rešenjima i usklađivanje prekršajnih kazni sa prekršajnim kaznama iz Zakona o sportu.
Većina uspešnih sportista u Srbiji bi vam reklo da se uspeh i rezultati postižu samo velikim radom i trudom. Stalno upozoravanje, podizanje svesti i informisanje sportista je neophodno za njihov zdrav razvoj. Promovisanje sportskog duha predstavlja proslavu ljudskog duha, tela i uma. Karakteriše ga etika, fer plej, poštenje, zdravlje, izuzetna dostignuća, timski rad, posvećenost, poštovanje pravila i zakona, poštovanje sebe i drugih učesnika, hrabrost, zajedništvo i solidarnost. Zbog toga pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj Predlog zakona, jer ćemo samo tako nastaviti borbu protiv dopinga u sportu i podržati uspešne sportiste, koji se tu nalaze samo zahvaljujući svom ogromnom radu i trudu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, dame i gospodo poslanici, dolazim iz Niša, iz opštine Palilula, gde je poslednjim popisom iz 2011. godine ustanovljen veliki broj pripadnika različitih nacionalnih manjina i usled neodgovarajućih i nedovoljno jasnih zakonskih propisa, postoje veliki problemi u funkcionisanju nacionalnih saveta ovih nacionalnih manjina.

Borba za očuvanje identiteta, jezika, pisma, kulturnog i istorijskog nasleđa naroda koji u Srbiji žive jeste jedan od prioriteta u našoj državi. Ponosni na etničku raznolikost države, na nebrojana iskušenja u prošlosti, ali i na sačuvanu veru u bolju zajedničku budućnost, našu politiku i politiku rada ove Vlade zasnivamo na aktivnom zalaganju za punu afirmaciju svih, domaćim i međunarodnim standardima utvrđenih, individualnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina.

Srbija za kakvu se zalažemo mora pripadati podjednako svim njenim građanima. Dosadašnja primena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ukazala je na niz problema, pa, između ostalog, važeći zakon nema jasnu i čvrstu logističku strukturu kada govorimo o konstituisanju nacionalnih saveta, mandatnom periodu saveta, razlozima za prestanak mandata nacionalnog saveta, obavezu novih izbora posle prevremenog prestanka mandata saveta i trajanje mandata članova saveta.

Brojni nedostaci i problemi u primeni važećeg zakona, kao i moguće zloupotrebe u nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ovim Predlogom zakona biće rešeni. Navešću nekoliko konkretnih primera problema u važećem zakonu.

Najpre, postoje dva načina na koji se biraju članovi nacionalnih saveta nacionalnih manjina – posrednim izborima, putem elektorske skupštine i neposrednim izborima. Važeći zakon nedovoljno jasno i ponekad protivrečno uređuje izbornu formu u kojoj se biraju članovi nacionalnih saveta i nije dovoljno precizirano kada se održavaju jedni a kada drugi izbori. Takođe, važeći zakon nedovoljno garantuje stručnu prirodu organa koji sprovode neposredne izbore za članove nacionalnog saveta.

Drugi problem je upis u registar nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Naime, ne razlikuje se postupak upisa prvog saziva nacionalnog saveta u registar od postupka kasnijih izmena već upisanih podataka o već postojećem nacionalnom savetu. Takođe, u važećem zakonu protiv akta koje ministarstvo donosi u vođenju registra, nije bila omogućena pravna zaštita kao što to jeste u novom Predlogu zakona.

Ovim Predlogom zakona brojni nedostaci biće uklonjeni i primena ovog zakona dovešće do doslednog i jasnog sprovođenja koncepcije nacionalnih saveta kao instrumenata kulturne autonomije nacionalnih manjina.

Da bismo imali državu na koju će biti ponosni svi narodi koji u njoj žive, moramo stvoriti državu koja će podjednako uvažavati sve svoje građane i starati se sa podjednakom brigom o nacionalnim i verskim pravima svih. Samo takvim odnosom etnička raznolikost Srbije na koju smo toliko ponosni, ali koja još uvek jeste nedovoljno prepoznati iskorišćeni društveni potencijal, može da se u punoj meri iskoristi za stvaranje i snaženje privrednih, kulturnih i političkih veza sa zemljama regiona i Evrope.

Ovakav Predlog zakona jeste jedan bitan korak u poboljšanju rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Obzirom da je važećim Zakonom, a i ovim Predlogom zakona, utvrđena obaveza sprovođenja izbora u 2014. godini, pozivam poslanike da glasaju za ovaj Predlog zakona, kako bi se omogućilo nesmetano sprovođenje izbora za članove nacionalnog saveta nacionalnih manjina i konstituisanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Hvala.