NEBOJŠA TATOMIR

Srpska napredna stranka

Rođen je 1968. Po zanimanju je FTV producent.

Obavlja funkciju poverenika Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Jagodini.
Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 09:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje, 09.02.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, pred nama su danas izmene i dopune Zakona o kulturi koji je na snazi od 2009. godine i neko ne upućen bi rekao da je ovo samo friziranje starog zakona. Međutim, kada uzmemo u obzir sve njihove izmene i dopune, njihov obim i suštinu, možemo slobodno reći da se ovde radi o jednom reformskom zakonu koji menja puno toga lošeg i stvara dobre osnove za maksimalno primenjivanje ovih rešenja u praksi što je bio i veliki problem dosadašnjeg zakona.
Ovo je krovni zakon i njegovim usvajanjem stvoriće se uslovi za donošenje državne strategije u kulturi, što je Srbiji definitivno nedostajalo dugo vremena. Treba odmah reći da je zakon prošao i proceduru posle više javnih rasprava i okruglih stolova, da je čak i Odbor za kulturu organizovao javno slušanje u Maloj sali Skupštine Srbije koje je bilo veoma posećeno i da na kraju komisija nije imala nikakve primedbe na ove izmene i dopune Zakona o kulturi.
U ovaj zakon se sada po prvi put definišu kulturne oblasti na pravi način, odnosno ovim izmenama i dopunama se na mnogo kvalitetniji način reguliše naš kulturni sistem i da je se mogućnost ravnopravnijeg i pravednijeg postupanja prema svim kulturnim delatnostima, što znači da će efekti ovog zakona biti mnogo bolji.
Sada bih se osvrnuo na nekoliko po meni najbitnijih stvari koje se ovim izmenama i dopunama regulišu na bolji način. Kao prvo, rad Nacionalnog saveta za kulturu. On je obrazovan kao stručno savetodavno telo koje Narodnoj skupštini, ministarstvu nadležnom za kulturu i Vladi treba da obezbeđuje stalnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture.
Kada pogledamo cilj i funkcije zbog kojih je i osnovan Nacionalni savet za kulturu, onda moramo i da članovima ovog zakona zakonski omogućimo uslove za normalan rad, što se ovim izmenama i dopunama upravo reguliše.
Mi smo na jednom Odboru za kulturu i informisanje imali priliku da direktno od članova saveta čujemo i sve probleme na koje oni u svom radu nailaze, kao i predloge za dalji rad. Ministarstvo za kulturu je to prepoznalo i predložilo izmene i dopune zakona kojima se povećava efikasnost rada Nacionalnog saveta za kulturu.
Između ostalog, postojeća rešenja u radu ovog tela pokazala su da neke oblasti kulture nisu adekvatno zastupljene u njihovom funkcionisanju i da zbog toga Nacionalni savet ne može da ostvari neke svoje ciljeve, pa se ovim predlogom stvaraju zakonski uslovi da se omogući ravnomerna zastupljenost svih kulturnih delatnosti time što se broj članova Nacionalnog saveta povećava i upotpunjuje.
Takođe, s obzirom da se članovi saveta biraju iz redova uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi i da oni svojim radom doprinose ukupnom kulturnom biću Srbije i kulturnoj slici, red bi bio i da ti ljudi dobiju neku novčanu nadoknadu za svoj angažman, što prethodnim zakonom nije bilo regulisano.
Ovim izmenama i dopunama se preispituju pitanja vezana za priznanja za vrhunski doprinos u kulturi, u narodu i javnosti poznato kao nacionalna penzija u oblasti kulture.
Moram da kažem da su većini građana Srbije potpuno nepoznati i nerazumljivi kriterijumi i način dobijanja ovih tzv. nacionalnih penzija i da je njihovo dodeljivanje uvek proizvodilo veliku buru u javnosti. Došlo je do devalviranja ovog procesa i mislim da je ukidanje ovih priznanja sa jedne strane iznuđen potez Ministarstva kulture. Tu odluku pozdravljam i dodao bih da u budućnosti treba napraviti bolja i pravednija rešenja kada su ovakva priznanja u pitanju, jer postoje ljudi umetnici, kulturni stvaraoci koji je zaista zaslužuju.
Ovim izmenama i dopunama zakona na precizniji način se reguliše procedura izbora direktora u ustanovama kulture u Republici Srbiji. Postojećim zakonom to nije bilo dovoljno precizirano i zbog dvosmislenog regulisanja ovog postupka dolazilo je do neravnomerne primene ovog dela zakona u praksi.
Promenom mera se preciznije i jasnije definiše procedura javnih konkursa za izbor direktora i stvaraju se uslovi koji će dovesti do podizanja kvaliteta izabranih direktora. Naravno pitanje utvrđivanje opšteg interesa u kulturi, odnosi se na stvaranje osnova za pravilno obezbeđivanje budžetskog finansiranja određenih projekata i programa u kulturi, što opet izmenama i dopunama ovog zakona je bolje precizirano.
Tako predložne mere su usmerene ka cilju podizanja kvaliteta i efikasnosti u trošenju budžetskih sredstava, čime će se poboljšati položaj svih subjekata kulture koji su u poziciji da obezbede budžetsku pomoć za svoje projekte.
Na kraju, hteo bih da pohvalim Ministarstvo kulture koje je u izveštaju DRI dobilo pozitivnu ocenu za svoje poslovanje u 2014. godini. Naravno, u Danu za glasanje podržaću ovaj zakon. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje, 29.06.2015.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, drage kolege, moram da podsetim neke od poslanika da je proces privatizacije medija u Srbiji krenuo još od 2003. godine i da je još 2006/2007. godine već urađen jedan proces privatizacije. Ovde je stvar vrlo jasna. Znači, izmene i dopune ovog zakona u stvari okončavaju taj proces privatizacije u Srbiji koji krenuo od 2003. godine i sada su ostale televizije, odnosno lokalni mediji koji nisu privatizovani u tom prvom krugu privatizacije 2006/2007. godine.
Druga stvar, u svakoj opštini u Srbiji postoji barem po jedna lokalna komercijalna televizija koja će moći uz pomoć ovog zakona, znači uz pomoć projektnog finansiranja, da konkuriše u svakoj opštini za lokalno informisanje građana.
Treća stvar, očekujem od RTS-a, kao javnog medijskog servisa, kada sledeće godine stabilizuje svoje prihode, da kroz taksu, odnosno pretplatu u svim centrima okruga gde ima svoje dopisništva otvori i pokrene regionalne televizijske centre, kako bi se ljudi informisali. Ja mislim da u Nišu trenutno radi najmanje tri lokalne komercijalne televizije, tako da one sada mogu da konkurišu putem projektnog finansiranja za informisanje građana u Nišu. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje, 26.06.2015.

Poštovani predsedavajući, gospodine Mirkoviću, drage kolege i koleginice, ja ću se osvrnuti na tri stvari, kada je u pitanju ova današnja rasprava.
Prvo, jedan broj kolega poslanika kolega je danas potpuno u svojim raspravama zanemario jednu bitnu činjenicu, da smo mi donošenjem medijskih zakona prošle godine predvideli i projektno finansiranje. Zašto to kažem? Zato što je zakon koji je donet prošle godine predvideo da sve lokalne samouprave odrede jedan deo sredstava za finansiranje medija i informisanje u svojim sredinama. Mislim da neće predstavljati problem ni to što smo produžili rok od četiri meseca za privatizaciju, s obzirom da je već taj deo sredstava određen, to je nekih 2,5% od ukupnog budžeta.
Samim tim, projektno finansiranje podrazumeva da sve televizije, svi mediji u jednoj lokalnoj samoupravi mogu da konkurišu sa svojim projektima za informisanje lokalnih sredina, tako da bojazan da u nekim sredinama neće biti mogućnosti da se lokalna zajednica informiše, mislim da se smanjuje na potpunu. Drugo, isto tako mislim da u tim lokalnim sredinama gde imamo nacionalne manjine, da isto njihovi mediji mogu da konkurišu u tom projektom finansiranju. Drugo, istakao bih da ne bi trebalo da bude problema, kada je u pitanju finansiranje lokalnih medija, sa tim projektnim finansiranjem.
Drugo, postoji mogućnost da se u nekim lokalnim sredinama pojavi praznina, kada je u pitanju informisanje, i tu potpuno razumem brigu ljudi u nekim gradovima u Srbiji, kao što je npr. Niš. Tu prazninu bi, u stvari, trebalo da na jedan način popuni RTS, kao javni medijski servis, i to ne nikakvim zakonom, kao što su neke kolege ovde predlagale, nego, jednostavno, svojom unutrašnjom organizacijom.
Kao što znate, RTS ima svoja dopisništva u svim centrima okruga i, jednostavno, trebalo bi da se ta dopisništva pretvore u regionalne centre. Mislim da je to moguće. Pomenuću primer dopisništva RTS-a iz Jagodine koji je u jednom periodu od 1999. do 2001. godine imao dvosatni program o lokalnim temama. Naravno, to bi trebalo da se uradi od 1. januara sledeće godine, kada bude uvedena taksa, odnosno pretplata za finansiranje RTS-a jer u tom trenutku RTS će znati sa kojim sredstvima može da raspolaže na godišnjem nivou, tako da može i da planira. Naravno, tu i ako dođe do problema sa brojem radnika u tim okruzima, postoji priča da u RTS-u postoji višak radnika, i to u Beogradu, znači jedan deo radnika bi mogao da se preusmeri na ta dopisništva, odnosno na te regionalne centre.
Nisam ništa izmislio. U nekim evropskim zemljama postoji takva praksa. Na primer, u Francuskoj, u kojoj svi ti centri okruga imaju svoje regionalne studije i svoje regionalne televizije i emituju program iz svog regiona, pa čak i za celu Srbiju. S obzirom da smo uveli digitalizaciju pre nekih mesec dana, to može da se izvede bez problema.
Treća stvar koju bih napomenuo, a opet tiče se TANJUGA, ja bih zamolio, jednostavno i Evropsko udruženje novinskih agencija je uputilo pismo Vladi Srbije, pre nekoliko dana, u kojem jednostavno moli Vladu Srbije da se obezbede uslovi za dalji rad TANJUGA, kao jedne vrlo važne medijske kompanije. To između ostalog, predstavlja i kompliment TANJUGU od kolega, jer je to, u tom udruženju su i APF i italijanska i nemačka novinska agencija i tako dalje.
Tako da, u svakom slučaju bih, u neku ruku, zamolio ljude u Ministarstvu kulture i informisanja da, ako bilo kakvih problema bude, ako se niko ne javi da privatizuje taj TANJUG, da jednostavno se osmisli neki način da TANJUG i dalje radi. Toliko. Hvala.