ALEKSANDAR MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 22. maja 1981. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Bio je odbornik u Skupštini opštine Vračar od 2004. godine u tri mandata, kao i šef odborničke grupe. Od 2008 – 2009. godine je bio odbornik u Skupštini grada Beograda. Od osnivanja Srpske napredne stranke do aprila 2015. godine obavljao je dužnost poverenika/predsednika opštinskog odbora SNS-a Vračar. Predsednik je Saveta za saradnju sa verskim zajednicama opštine Vračar i član glavnog odbora SNS-a. Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i bio je član je Odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika. U XI skupštinskom sazivu bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, Odbora za Kosovo i Metohiju, Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, zamenik člana Odbora za ustavna pitanja i zakonodovstvo i Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Takođe je bio zamenik člana Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo dobija poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:07

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 22.05.1981.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Trinaesto vanredno zasedanje , 13.09.2021.

Nije lako govoriti posle Marjana Rističevića.

Uvažena gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je izuzetno važan predlog zakona, Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, a koji spada, rekao bih u grupu zakona koji neguju kulturne i tradicionalne vrednosti našeg naroda, kako u zemlji, tako i u okruženju.

Ne bih želeo da ponavljam sve ono što su istakli naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Marko Atlagić, kao i mnogi poslanici koji su govorili pre mene, ali bih svakako želeo da istaknem da i Vlada Republike Srbije na isti dan, kada i Vlada Srbije usvojila ovakav predlog zakona i predložila ga Narodnoj skupštini Republike Srpske, pa, se očekuje da će parlamenti obe naše bratske države i Srbije i Republike Srpske, na isti dan 15. septembra usvojiti ovaj zakon.

Zašto baš 15. septembra? Zato što tog dana i u Srbiji i Republici Srpskoj obeležavamo zajednički praznik, Dan srpskog jedinstva slobode i nacionalne zastave kada inače obeležavamo i proboj Solunskog fronta, a čime šaljemo poruku o jedinstvu, zajedništvu i nedeljivosti našeg naroda.

Ponosan, dame i gospodo, što pripadam timu i stranci koju vodi Aleksandar Vučić zato što je upravo on taj koji je inicirao uspostavljanje zajedničkog praznika Srbije i Republike Srpske, a sa ciljem osnaživanja jedinstava, ali i jačanja kulta nacionalne zastave. Snažno pozdravljam inicijativu da svi Srbi, ma gde živeli, dakle, bilo da žive u Beogradu ili Banja Luci, Trebinju, Kosovskoj Mitrovici ili Kumanovu, Podgorici, Herceg Novom, ili Vukovaru i Kninu, tog 15. septembra istaknu zastavu, svoju zastavu, srpsku trobojku da pokažemo da smo svi istog identiteta, srpskog identiteta i da se ponosimo što pripadamo istom narodu.

Želimo da obeležimo ovaj važan dan na dostojanstven način ne smetajući nikom, apsolutno nikom, ne ugrožavajući nikoga. Ne čineći ništa ni protiv koga i ne želeći nikom drugom ništa loše. Takođe, želimo da istaknemo pripadnost svom narodu, da ponosno kažemo da smo Srbi i da poštujemo svoju kulturu, tradiciju i nacionalne simbole.

Nažalost, i ovaj predlog zakona o kome raspravljamo danas, kao i predstojeći praznik koji sam pomenuo protiču u atmosferi ponovnih i ponovnih napada, kako na Srbiju tako i na Republiku Srpsku koji dolaze iz raznih centara u regionu, ali dolaze i od nekih domaćih autošovinista. Teško je, dame i gospodo, proceniti tačno odakle stižu jači napadi i teže optužbe, da li iz Podgorice, odakle Milo Đukanović upoređuje Vučića sa, verovali ili ne, Hitlerom, a za mitropolita Joanikija kaže da je krvavi mitropolit ili s druge strane, iz Sarajeva, Zagreba, Prištine, odakle inače svaki dan stižu razne besmislene optužbe o nekakvoj velikoj Srbiji i slične gluposti.

Sada je već očigledno što je Srbija snažnija, da što više napredujemo u svakom smislu, to će biti snažniji pritisci i napadi na nas i taj trend će se, nažalost, izvesno nastaviti u narednom periodu. Potpuno je jasno da niko ne želi jaku Srbiju, da niko ne želi uspravnu Srbiju, ekonomski jaku Srbiju, privredno osnaženu Srbiju, vojno nadmoćnu Srbiju, nezavisnu i samostalnu u odlučivanju. Upravo je to razlog zašto gotovo svaki dan napadaju i Srbiju i Republiku Srpsku i Srpsku pravoslavnu crkvu i posebno Aleksandra Vučića koji im je inače svakodnevna meta i tema.

Naravno, dame i gospodo, da im smeta Aleksandar Vučić, smeta im zato što Srbija danas nije ona ista Srbija na kolenima kakva je bila, pa ne tako davno u prošlosti. Smeta im zato što imamo najveću stopu privrednog rasta, smeta im zato što gradimo infrastrukturu, smeta im što ih stižemo i prestižemo po platama i penzijama, smeta ima zato što smo vojno osposobljeni najbolje u regionu i u stanju da zaštitimo i odbranimo naš narod. Smeta im zato što smo apsolutni lider u regionu i što smo spremni da pomognemo našem narodu gde god on živeo. Ako imamo u vidu, dame i gospodo, da je za sve to zaslužan upravo Aleksandar Vučić, onda je sasvim jasno zašto je predmet svakodnevnim napada, jer upravo je on ključni zaštitnik srpskih nacionalnih interesa.

Neka napadaju, neka nastave da napadaju, mi ćemo da nastavimo da radimo svoj posao još bolje i još više, da jačamo i snažimo našu Srbiju i da gradimo još bolje i još bratskije odnose sa našom Republikom Srpskom. Živela Srbija. Živela Republika Srpska.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 10.09.2021.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Jako kratko.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate, pred nama je danas na dnevnom redu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Republike Kipar u oblasti zaštite od katastrofa. Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je na sednici održanoj danas jednoglasno odlučili da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedeni sporazum. Intencija je da se navedenim sporazumom omogući efikasna i pravovremena saradnja i pomoć, kao i spasavanje, ublažavanje i rekao bih uklanjanje posledica od katastrofa.

Svedoci smo da su požari koji su donedavno opustošili čitave regione u Grčkoj jedna neminovnost koja nas očekuje usled fenomena klimatskih promena. Uzevši u obzir i lekcije i pouke koje nam pruža ne samo navedeni slučaj, dolazimo do zaključka da svaka zemlja na Balkanu, ali i šire, mora da planira i da jača svoje kapacitet u tom smislu za borbu protiv prirodnih katastrofa, ne samo da bi sačuvala sebe i svoje građane, već i druge države.

Lično sam veoma ponosan na činjenicu da su baš srpski vatrogasci i srpski lekari dali značajan i zapažen doprinos u borbi sa vatrenom stihijom u Grčkoj, što smo mogli da vidimo i kroz sredstva javnog informisanja, jer samo kroz zajedničku solidarnost i delovanje možemo da pomognemo jedni drugima u borbi koja može da zadesi baš svaku državu i baš sve građane.

Članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove su svakako prilikom razmatranja sporazuma imali u vidu da ekološka bezbednost u kontekstu klimatskih promena postaje novo polje na kojem ćemo morati da dokažemo organizovanost i sposobnost da događaje predvidimo, a posledice umanjimo.

Takođe, i ovaj sporazum predstavlja osnov za dalje produbljivanje dobrih i prijateljskih odnosa sa Republikom Kipar, kojoj smo neizmerno zahvalni na principijelnom stavom, kako ste i rekli, povodom nepriznavanja lažne države Kosovo.

Stoga sam uveren da ćete i vi, dame i gospodo narodni poslanici, imati razumevanja za iznete argumente i da ćete u danu za glasanje podržati predloženi sporazum. Zahvaljujem.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Moje poslaničko pitanje nije vezano za dnevno-političke događaje, već za jednu tužnu godišnjicu.

Naime, na današnji dan pre 28. godina, dakle 9. septembra 1993. godine dogodio se jedan od najstrašnijih zločina nad Srbima u Republici Srpskoj Krajini od strane Hrvatske u tzv. operaciji „Medački džep“.

Ovaj zločin koji mnogi nazivaju „Krvavi septembar u Lici“ otpočeo je, kao što sam i rekao, 9. septembra u ranim jutarnjim časovima iznenadnim napadom hrvatske vojske na Lička sela u okolini Gospića.

U pitanju su sela Čitluk, Počitelj, Divoselo i Medak u kojima su Srbi vekovima činili apsolutnu većinu, a koja su se 18 meseci unazad nalazila pod zvaničnom zaštitom UN, tzv. „Plavih šlemova“ ili Unprofora, kako želite.

Ova agresija Hrvatske je bila treća po redu agresija na Republiku Srpsku Krajinu od proleća 1992. godine, od kako je Republika Srpska Krajina i stavljena pod međunarodnu zaštitu.

Dakle, prvo se desio napad na Miljevački plato kod Drniša u julu 1992. godine kada je na naročito svirep i brutalan način ubijeno i izmasakrirano 40 srpskih milicionera i pripadnika teritorijalne odbrane.

Posle samo pola godine, u januaru 1993. godine dogodila se druga po redu agresija, tzv. operacija „Maslenica“, odnosno napad na Ravne Kotare u Severnoj Dalmaciji kada je ubijeno 348 lica srpske nacionalnosti. Dakle, i vojnika i civila, a prognano preko 10.000 Srba koji su vekovima živeli na tim prostorima.

Mnoga srpska sela su tom prilikom potpuno uništena i spaljena, a najteži zločin je bio pokolj na velebitskom prevoju Mali Alan kada su ubijena i masakrirana 22 pripadnika srpske vojske Krajine, što nas dovodi do treće agresije Hrvatske, dakle Medačkog džepa, gde je brutalno ubijeno 88 Srba, od čega 46 vojnika, šest milicionera i 36 civila. Među ubijenim civilima je bilo 26 osoba starijih od 60 godina, od čega 17 žena.

Pomenuta sela Medak, Čitluk, Počitelj i Divoselo su potpuno uništena, opljačkana i spaljena.

Za ovaj zločin u Haškom tribunalu optuženi su komandanti hrvatske vojske Janko Bobetko, tadašnji načelnik Generalštaba hrvatske vojske, Rahim Ademi, tadašnji komandant vojne oblasti Gospić i Mirko Norac, tadašnji komandant 9. Kadriljske brigade.

Janku Bobetku optužnica nikada nije ni uručena jer je preminuo 2003. godine da bi Haški tribunal nedugo potom, dakle septembra 2005. godine ovaj slučaj prebacio hrvatskom pravosuđu i to je bio prvi put, presedan u tom trenutku, da Haški tribunal ustupa neki predmet, neki slučaj nekom nacionalnom sudu.

Direktna posledica toga je da je Rahim Ademi oslobođen, apsolutno oslobođen odgovornosti, a Mirko Norac je osuđen na više nego simboličnih, rekao bih, sedam godina zatvor za dela nesprečavanja ubistva civila, pljačkanja imovine, ubijanja i mučenja ratnih zarobljenika, a da bi mu Vrhovni sud Hrvatske nešto kasnije, koju godinu kasnije, umanjio i tako malu kaznu, sa sedam godina na šest. Da ne pričam da je tokom služenja tih šest godina dobio i dete i oženio se i završio fakultet itd. što govori o tome kako je on zapravo i služio kaznu.

Tokom samog suđenja čuli su se jezivi detalji i svedočenja o najrazličitijim oblicima monstruoznosti i iživljavanjima nad civilima, poput odsecanja glava, rasporivanja, nabijanja na kolac, spaljivanja itd.

Naročito je važno svedočenje komandata snaga UN u Hrvatskoj francuskog generala Žana Kota od 19. septembra 1993. godine, dakle neposredno nakon što je UNPROFOR preuzeo kontrolu nad tom oblašću, i on je tom prilikom izjavio, citiram – nisam našao znakove života ni ljudi, ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli, razaranje je bilo potpuno, sistematsko i namerno.

Takođe posledica ove agresije je i to, što je ova oblast u Lici praktično opustošena tada. Dakle, po popisu iz 1991. godine, u selu Medak živelo je 563 stanovnika, danas tek 60, u selu Počitelj 307, danas svega četvoro, u selu Čitluk 129, danas svega troje, dok u Divoselu od 344 stanovnika danas više nema nikoga.

Imajući u vidu da gotovo niko nije odgovarao za ove zločine, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova - da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za ovaj, ali i sve ostale zločine, jer sve dok se to ne dogodi, dok se Hrvati ne suoče sa svojom prošlošću, dok ne prestanu sa revizijom istorije, sa gaženjem osnovnih ljudskih prava Srba i rehabilitacijom ustaštva, Hrvatska ne može da pledira da bude demokratska i evropska država. Zahvaljujem.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

To je jedna u nizu anomalija našeg Poslovnika o radu, ali bože moj.

Dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi članovi Vlade, imam nekoliko poslaničkih pitanja, ali ne znam, s obzirom da je blizu 19.00 časova, da li ćemo uspeti da dobijemo odgovore, ali ako budemo efikasni možda i uspemo u tome.

Dakle, svakako prvo pitanje je upućeno ministru odbrane gospodinu Stefanoviću, a tiče se ulaganja u naoružanje i opremu, modernizaciju vojne tehnike, forsiranja u domaće proizvodnje u te svrhe. Takođe bih želeo da iskoristim priliku da se zahvalim na malopređašnjem iscrpnom odgovoru u vezi najave uvođenja obaveznog vojnog roka. Mislim da je to jako važno, zato što je u poslednje vreme na delu prava histerija u pojedinim medijima, uglavnom su to oni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, i vrši se snažna negativna kampanja protiv redovnog služenja vojnog roka i te ideje i te najave.

Doduše, oni inače vode kampanju protiv svega što je dobro za Srbiju, protiv svega što je patriotski, protiv svakog poteza koji štiti srpske nacionalne interese. Spremni su da napadnu i najbolju moguću ideju i najbolji mogući potez, samo ukoliko to dolazi od strane Aleksandru Vučiću, pa bile to vakcine, bio to najavljeni paket pomoći privredi i stanovništvu, bio to spomenik Stefanu Nemanji, bila to zlatiborska gondola, bilo šta, bilo šta da je u pitanju, oni će to napasti ukoliko to dolazi od Aleksandra Vučića.

I kad već spominjem najavljeni paket pomoći privredi i stanovništvu, želeo bih da nam se obrati, ukoliko nam vreme dozvoli, i ministar finansija gospodin Mali po ovom pitanju, jer ovi pomenuti mediji su, verovali ili ne, uspeli da napadnu i tu temu, uspeli su da napadnu i najavljen paket pomoći građanima, privredi i stanovništva. Kažu kako je 110 evra, dakle, 30 plus 30 plus 50 evra namenjenih za građane Srbije uvreda zapravo za građane Srbije, kako je to ništa, kako taj novac ništa ne znači, kako je to vređanje zapravo građana Srbije. Pa, izvinjavam se što nemamo svi toliko novca kao oni, što nismo toliko bogati, silni i moćni kao oni da im 110 evra ne predstavlja ništa u životu i da to smatraju uvredom. Izvinjavam se zbog toga u ime svih nas, u ime normalne Srbije, u ime zdrave Srbije i zaista im se izvinjavam u to ime.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.

Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, veliki broj medija u Srbiji je danas objavio informacije o ogromnom bogatstvu u nekretninama brata Dragana Đilasa, Gojka Đilasa, a koje se meri u hiljadama kvadrata raznih nekretnina. Dakle, stanovima, lokalima i garažama u samom centru grada, ali i u širem centru Beograda, a čija se vrednost meri u milionima evra.

S toga, postavljam nekoliko pitanja predsedniku Vlade, gospođi Brnabić, ministru unutrašnjih poslova, i ako nije tu, ministru pravde, takođe. Kako je Đilasov brat, kako je bilo ko u Srbiji, ali u ovom slučaju Đilasov brat, stekao toliko bogatstvo koje se meri u 29 stanova, lokala i garaža u centru Beograda?

Na koje načine je zaradio stanove poput stana u Siminoj ulici u Beogradu od 91 kvadrata, zatim stana u Beogradskoj ulici, takođe čak pet stanova u jednoj zgradi u ulici Velisava Vulovića od po 127 kvadrata svaki stan? U pitanju je Savski Venac, jedna od centralnih beogradskih opština. Zatim, stan u Gospodar Jevremovoj ulici od 143 kvadrata. Gospodar Jevremova, sam centar Beograda, i još mnogo nekretnina, kao što sam rekao, 29 ukupno čija je ukupna kvadratura 1.726 kvadrata.

Znate li koliko godina je potrebno da čitava porodica radi da bi zaradila jedan ovakav stan, a ne skoro 30, koliko godina je potrebno za to? Pedeset prosečnih porodica u Srbiji, ukupno 50 porodica nema ove nekretnine ili ovoliko nekretnina koliko ima samo jedan čovek, brat Dragana Đilasa, Gojko Đilas.

S tim u vezi pitam, kako je to moguće i da li će biti istraženo poslovanje firmi, pogotovo ofšor kompanija u kojima Đilasov brat ima upravljačka prava?

Smatram, gospođo predsedniče Vlade, da je potrebno detaljno istražiti sve ove navode, jer je to idealna prilika da vidimo kako su se pojedini tajkuni decenijama bogatili do enormnih granica na račun građana Srbije, dolazili do nenormalnog kapitala i bogatstva i to u vreme kada su građani Srbije rapidno siromašili. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem predsedavajući.

Zahvaljujem i vama, gospođo Brnabić, na odgovoru.

Želeo bih samo da kažem da se, kada govorim o toj temi, vrhunac licemerja tog dela opozicije upravo vidi u hajci i kampanji koju vode protiv Aleksandra Vučića i članova njegove porodice, konkretno brata, koga uporno napadaju za razne kvadrate, imovinu, zemljišta, itd. Naravno, uvek se ispostavi da su u pitanju gole laži, besmislice i izmišljotine, a oni su upravo ti koji poseduju nenormalno bogatstvo, dokazano, prijavljeno. Upravo u tome se vidi suština njihovog licemerja.

Iskoristio bih priliku da postavim i neka pitanja kada je reč o Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Gospođo Obradović, nedavno ste pozvali građane da provere svoje podatke u Centralnom registru stanovništva na portalu e-uprave, pa me zanima kakve su prve reakcije građana? Imate li podatke da li građani uopšte koriste Centralni registar stanovništva?

Drugo pitanje za gospođu Obradović je sledeće. U medijima se spominje da odbornici SO Bujanovac žele da proglase počasnim građaninom ministra spoljnih poslova Albanije Gent Cakaja. Da li je u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave stigla zvanično ta inicijativa?

Treće pitanje – pre nekoliko dana Nacionalna akademija je započela obuku za nove gradonačelnike, odnosno predsednike opština. Kakav je odziv i kakve efekte očekujete od ove obuke? Zahvaljujem.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Moje poslaničko pitanje nije vezano za dnevno-političke događaje, već za jednu tužnu godišnjicu.

Naime, na današnji dan pre 28. godina, dakle 9. septembra 1993. godine dogodio se jedan od najstrašnijih zločina nad Srbima u Republici Srpskoj Krajini od strane Hrvatske u tzv. operaciji „Medački džep“.

Ovaj zločin koji mnogi nazivaju „Krvavi septembar u Lici“ otpočeo je, kao što sam i rekao, 9. septembra u ranim jutarnjim časovima iznenadnim napadom hrvatske vojske na Lička sela u okolini Gospića.

U pitanju su sela Čitluk, Počitelj, Divoselo i Medak u kojima su Srbi vekovima činili apsolutnu većinu, a koja su se 18 meseci unazad nalazila pod zvaničnom zaštitom UN, tzv. „Plavih šlemova“ ili Unprofora, kako želite.

Ova agresija Hrvatske je bila treća po redu agresija na Republiku Srpsku Krajinu od proleća 1992. godine, od kako je Republika Srpska Krajina i stavljena pod međunarodnu zaštitu.

Dakle, prvo se desio napad na Miljevački plato kod Drniša u julu 1992. godine kada je na naročito svirep i brutalan način ubijeno i izmasakrirano 40 srpskih milicionera i pripadnika teritorijalne odbrane.

Posle samo pola godine, u januaru 1993. godine dogodila se druga po redu agresija, tzv. operacija „Maslenica“, odnosno napad na Ravne Kotare u Severnoj Dalmaciji kada je ubijeno 348 lica srpske nacionalnosti. Dakle, i vojnika i civila, a prognano preko 10.000 Srba koji su vekovima živeli na tim prostorima.

Mnoga srpska sela su tom prilikom potpuno uništena i spaljena, a najteži zločin je bio pokolj na velebitskom prevoju Mali Alan kada su ubijena i masakrirana 22 pripadnika srpske vojske Krajine, što nas dovodi do treće agresije Hrvatske, dakle Medačkog džepa, gde je brutalno ubijeno 88 Srba, od čega 46 vojnika, šest milicionera i 36 civila. Među ubijenim civilima je bilo 26 osoba starijih od 60 godina, od čega 17 žena.

Pomenuta sela Medak, Čitluk, Počitelj i Divoselo su potpuno uništena, opljačkana i spaljena.

Za ovaj zločin u Haškom tribunalu optuženi su komandanti hrvatske vojske Janko Bobetko, tadašnji načelnik Generalštaba hrvatske vojske, Rahim Ademi, tadašnji komandant vojne oblasti Gospić i Mirko Norac, tadašnji komandant 9. Kadriljske brigade.

Janku Bobetku optužnica nikada nije ni uručena jer je preminuo 2003. godine da bi Haški tribunal nedugo potom, dakle septembra 2005. godine ovaj slučaj prebacio hrvatskom pravosuđu i to je bio prvi put, presedan u tom trenutku, da Haški tribunal ustupa neki predmet, neki slučaj nekom nacionalnom sudu.

Direktna posledica toga je da je Rahim Ademi oslobođen, apsolutno oslobođen odgovornosti, a Mirko Norac je osuđen na više nego simboličnih, rekao bih, sedam godina zatvor za dela nesprečavanja ubistva civila, pljačkanja imovine, ubijanja i mučenja ratnih zarobljenika, a da bi mu Vrhovni sud Hrvatske nešto kasnije, koju godinu kasnije, umanjio i tako malu kaznu, sa sedam godina na šest. Da ne pričam da je tokom služenja tih šest godina dobio i dete i oženio se i završio fakultet itd. što govori o tome kako je on zapravo i služio kaznu.

Tokom samog suđenja čuli su se jezivi detalji i svedočenja o najrazličitijim oblicima monstruoznosti i iživljavanjima nad civilima, poput odsecanja glava, rasporivanja, nabijanja na kolac, spaljivanja itd.

Naročito je važno svedočenje komandata snaga UN u Hrvatskoj francuskog generala Žana Kota od 19. septembra 1993. godine, dakle neposredno nakon što je UNPROFOR preuzeo kontrolu nad tom oblašću, i on je tom prilikom izjavio, citiram – nisam našao znakove života ni ljudi, ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli, razaranje je bilo potpuno, sistematsko i namerno.

Takođe posledica ove agresije je i to, što je ova oblast u Lici praktično opustošena tada. Dakle, po popisu iz 1991. godine, u selu Medak živelo je 563 stanovnika, danas tek 60, u selu Počitelj 307, danas svega četvoro, u selu Čitluk 129, danas svega troje, dok u Divoselu od 344 stanovnika danas više nema nikoga.

Imajući u vidu da gotovo niko nije odgovarao za ove zločine, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova - da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za ovaj, ali i sve ostale zločine, jer sve dok se to ne dogodi, dok se Hrvati ne suoče sa svojom prošlošću, dok ne prestanu sa revizijom istorije, sa gaženjem osnovnih ljudskih prava Srba i rehabilitacijom ustaštva, Hrvatska ne može da pledira da bude demokratska i evropska država. Zahvaljujem.

Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Pre nego što pređem na poslanička pitanja, želeo bih da se pridružim pozdravima našim gostima, u svojstvu predsednika Poslaničke grupe prijateljstva sa Severnom Makedonijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko poslaničkih pitanja. Prvo upućujem Ministarstvu kulture i informisanja, kao i Regulatornom telu za elektronske medije, tzv. REM-u. Naime, da li će reagovati na besprizornu hajku jedne tajkunske televizije i namerno neću da pominjem koja televizija je u pitanju, jer građani dobro znaju o kojoj televiziji je reč i koji tajkuni stoje iza te televizije, a u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija, kao i zaštite korisnika usluga elektronskih medija u skladu sa zakonom, a na način primeren demokratskom društvu.

Radi se o, a oni to zovu, dokumentarni film, a zapravo je obično propagandno smeće koje služi isključivo za najprizemniju i najprimitivniju kampanju protiv svih političkih neistomišljenika, a ponajviše protiv onih koji se usude da javno podrže politiku Aleksandra Vučića. Taj, nazovi film, "Junaci zlog doba" ili kako su ga već nazvali se emituje već nedeljama na toj televiziji i svake nedelje je posvećen drugoj ličnosti. Ta televizija sa inače sumnjivom registracijom, sumnjivim dozvolama, još sumnjivijim finansijama, inače jedino što radi to je širenje mržnje prema Aleksandru Vučiću i svima onima koji ga podržavaju. Evo, kako to funkcioniše.

Dakle, dovedu ekipu raznih opskurnih likova, naravno istomišljenika, dežurnih pljuvača, poznatih jedino po tome da su uvek spremni da se stave u službu kada god treba najgore moguće ocrniti i opljuvati Aleksandra Vučića ili nekoga iz njegovog okruženja. Onda pažljivo odaberu metu i onda njihov orkestar krene sa satanizacijom. Gebels da im pozavidi, bukvalno bi Gebels mogao da im pozavidi na tome.

Do sada su na tapetu bili Siniša Mali, Aleksandar Vulin, Dragan Vučićević, Milorad Dodik, Ivica Dačić i da se mi odmah razumemo, nije njima naročito značajan ni Siniša Mali, ni Aleksandar Vulin, ni Dragan Vučićević, niko od njih. Znamo da je njima jedino važan kontekst, da su oni neko ko zapravo čini tzv. Vučićevo okruženje.

Upravo u tome je perfidnost ove prljave kampanje.

Dakle, pažljivo odaberu metu, prethodno, uz pomoć onih dežurnih pljuvača o kojima sam govorio, krenu najstrašnije da ga ocrne, da ga satanizuju, da ga demonizuju, bukvalno monstruma od njih naprave, e onda ime poruka – ovo vam je Vučićevo okruženje.

Nema veze što to nije istina, nema veze što su u pitanju gole laži, klevete, poluistine, a znamo da su poluistine opasnije od laži, nema veze što nemaju dokaza za to što iznose, nema veze što je u pitanju manipulisanje činjenicama, izvrtanje iz konteksta, zamena teza, ništa to nije važno, bitno je samo da oni to upakuju nekako u taj sveukupni negativni narativ protiv Vučića.

Uostalom, ovo nije prvi put, predsedavajući, da oni to rade. Sećamo se dobro da je ta ista ekipa, taj isti Slaviša Lekić koji je svojevremeno bio i predsednik NUNS-a, u onom periodu kada im je Đilas davao obilato, i šakom i kapom, i ogromne svote novca, dakle, taj novinar u pokušaju koji se potpisuje kao autor ovog smeća je pre nešto više od godinu dana napravio i onaj sramni film „Vladalac“ iz dva dela, dakle od po sat i po vremena, gde su najgore moguće gadosti i bljuvotine, najgore moguće uvrede, lične uvrede iznosili o Aleksandru Vučiću.

Dakle, čak 442 puta je Vučić negativno spomenut u tom filmu sa preko 40 različitih negativnih epiteta, mislim čak 43, a istovremeno nas optužuju za cenzuru, za medijski mrak, itd.

Pitam – kakva je to cenzura? Kakav je to medijski mrak kada možeš da snimaš i emituješ takve gadosti i dlaka ti sa glave ne fali zbog toga?

Pazite još jedan bezobrazluk, predsedavajući – na kraju svake, da kažem, epizode ovog serijala, prilikom odjavne špice, oni objave spisak lica koja su navodno odbila da učestvuju u tome.

Zašto kažem navodno? Zato što se na tom spisku nalazim i ja, uz fotografiju, pri tom nikada me nisu ni kontaktirali, ali to im ne smeta da objave i moje ime i prezime i fotografiju i da napišu kako sam odbio da učestvujem u tome. Doduše, i da su me kontaktirali ja bih to sa gnušanjem odbio.

Sa gnušanjem bih odbio da učestvujem u takvom blatu, ali im to ne daje za pravo da objavljuju moju sliku i ozbiljno se nosim mišlju, da ih tužim zbog toga.

To je, možda, i najbolji dokaz kakvi su lažovi u pitanju. Kad su mogli za ovako nešto da slažu, kako onda da im verujemo za bilo šta drugo?

Na samom kraju, predsedavajući, kada ti mediji, ti isti mediji o kojima smo pričali već godinama generišu mržnju u našem društvu, već godinama stvaraju atmosferu progona i lična političkih neistomišljenika onda ne treba da nas čudi da se pojavljuju ovakvi tvitovi, ovakvi, najblaže rečeno, monstruozni tvitovi.

Dakle, u pitanju je tvit, na njemu je fotografija naših košarkašica, naših reprezentativki koje su osvojile zlato na Evropskom prvenstvu, naših junakinja koje su osvetlale obraz Srbiji.

Taj tvit, odnosno ta fotografija to je, u stvari, selfi nastao u Predsedništvu na zvaničnom prijemu kod predsednika Republike.

Sada je jedan junak našao da napiše – na terenu lavice, van terena glupače i jadnice. Mrš u… U pitanju je psovka, da ne čitam sve, dakle.

Pazite koliko je ovo morbidno, pazite koliko je ovo bizarno, pazite koliko ih mržnja pojede da više ništa nije važno.

Dakle, devojke odu na Evropsko prvenstvo, donesu nam titulu, donesu nam zlatnu medalju, učine nas sve ponosnim i samo zato što su slikale sa predsednikom Republike na zvaničnom prijemu zasluže ovo.

E, zato apelujem na nadležne institucije da reaguju kod ovakvih i sličnih slučajeva.

Zahvaljujem.

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana na društvenoj mreži Instagram upućene su stravične pretnje ubistvom predsedniku države Aleksandru Vučiću. U pitanju je izvesni Gvozdenović Petar, inače lice sa poternice, izvršilac različitih krivičnih dela, koji je napisao - Čeka te metak 9 mm, aludirajući na kalibar. U međuvremenu je taj čovek uhapšen.

Iskoristio bih priliku da čestitam pripadnicima MUP na efikasnosti, kao i Tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal.

Međutim, ono što je zanimljivo to je da, osim par medija, osim nekolicine medija i nekoliko funkcionera SNS koji su skrenuli pažnju na ove pojave i apelovali da nadležni organi reaguju na ovakve monstruozne pretnje, gotovo niko drugi nije našao za shodno da se ozbiljnije pozabavi ovim.

Ja sad pitam - da li je moguće da ovo više nije vest za pojedine medije u Srbiji? Kada je ovo prestalo da bude tema? Da li je moguće da smo se navikli na pretnje ubistvom? Da li je moguće da je to postala normalnost u Srbiji? Da li je normalno da se predsedniku države gotovo svakodnevno preti ubistvom i da se niko više ne potresa zbog toga? Ne prođe nedelja bez pretnji ubistvom koje su upućene Aleksandru Vučiću ili članovima njegove porodice. Teško da i jedan dan može da prođe a da se ne pročitaju najrazličitije uvrede i napadi na Vučića na raznim opskurnim portalima tzv. opozicionim medijima, kako štampanim tako i elektronskim, čitaj Đilasovim, društvenim mrežama, itd.

To vam je upravo odgovor na pitanje ko konstantno generiše ovakvu atmosferu mržnje u Srbiji, ko promoviše ovakav narativ i ko stvara atmosferu nasilja, progona i linča svih političkih neistomišljenika.

Setite se samo koliko je naslovnih strana raznih đilasovskih dnevnih i nedeljnih listova, da ih ne nabrajam sve, bilo posvećeno Aleksandru Vučiću, naravno, u potpuno negativnom kontekstu, svaki dan imate po neku naslovnu stranu.

Evo i danas, naslovna strana jednog lista na kojoj je Aleksandar Vučić, pa kaže - Još jedna Vučićeva predstava za glasače, imajući u vidu njegov govor na sednici Saveta bezbednosti. Za njih je ovo predstava za glasače. Čovek održi istorijsko obraćanje, čovek saspe njima svu istinu u lice, koju im niko ranije godinama nije smeo da saspe i za njih je ovo još jedna Vučićeva predstava za glasače.

Setite se koliko je tekstova, članaka, karikatura, do sada objavljeno u najnegativnijem mogućem kontekstu u tim istim listovima koji su pod kontrolom Dragana Đilasa. Setite se one naslovne strane NIN-a sa snajperom postavljenim tako da je uperen direktno na Aleksandra Vučića! Posle su oni povukli tu naslovnu stranu, zbog pritiska javnosti, naravno, ali nikada nije došlo do izvinjenja. Da ne pominjem one đilasovske televizije koje inače sedam dana u nedelji, 24 sata dnevno, vode isključivo, samo i jedino prljavu kampanju protiv Aleksandra Vučića. To su emisije, debate, okrugli stolovi, dokumentarni filmovi, itd.

Nismo zaboravili onaj sramni film na televiziji N1 iz dva dela, "Vladalac" se zove, dva nastavka od po sat i po vremena. Sećate se toga, to je bilo nešto više od pre godinu dana, kada je čitava gomila raznih nekih autošovinista, tzv. drugosrbijanaca, čitav niz najvećih gadosti iznosila o Aleksandru Vučiću, najrazličitije optužbe, najgore uvrede. Mislim da je nemoguće pobrojati sve uvrede koje su u tom filmu bile upotrebljene protiv Aleksandra Vučića. Ako se dobro sećam, 442 puta je Vučić u negativnom kontekstu pomenut u tom filmu, sa preko 40 različitih uvreda, direktnih, ličnih uvreda.

Najsmešnije od toga je što paralelno sa emitovanjem tog filma od istih tih ljudi konstantno stiže optužba kako je u Srbiji medijski mrak, kako je cenzura, neka strahovlada, itd, slične gluposti. Dakle, sve što im padne na pamet, svaka moguća pa i najvulgarnija bljuvotina, najmonstruoznije uvrede, sve su to onako prosuli u tom filmu, a s druge strane optužuju za cenzuru a dlaka sa glave im nije falila.

Sad je ta ista ekipa, ako primećujete, predsedavajući, ponovo aktivna, okupljena oko onog novinara u pokušaju Slaviše Lekića, to vam je onaj što je bio predsednik NUNS-a onda kada im je Đilas dao šest miliona dinara, ima tu i neka Jovana Polić, e sad su ovih dana ponovo aktivni i snimaju neke razne filmove. Sviđa im se to, vole to da rade. Svake nedelje novi film, novo pljuvanje, nove gadosti, novo raspirivanje mržnje. Prekjuče je bio film o Siniši Malom, pre toga nešto o Ivici Dačiću, videćemo ko je sledeći, ali ne sumnjam da će doći na red svako, ama baš svako ko se usudi da javno podrži ili sprovodi politiku Aleksandra Vučića.

Moje pitanje, predsedavajući, upućujem REM-u - da li će reagovati na ovu hajku televizije N1, a u cilju zaštite interesa javnosti i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, a na način primeren demokratskom društvu?

Za sam kraj, poslednja rečenica, predsedavajući, želeo bih da iskoristim priliku da čestitam slavu građanima Beograda Spasovdan i da pozovem građane da se odazovu, odnosno pridruže litiji koja je organizovana večeras, naravno uz poštovanje svih epidemioloških mera. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 12.03.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 03.06.2016 -
Predstavnik Republike Srbije kao akcionara NIP Kompanija Borba ad Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD 10.10.2018 -