ALEKSANDAR MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 22. maja 1981. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Bio je odbornik u SO Vračar od 2004. godine u tri mandata, kao i šef odborničke grupe. Od 2008 – 2009. godine je bio odbornik u Skupštini grada Beograda. Od osnivanja Srpske napredne stranke do aprila 2015. godine obavljao je dužnost poverenika/predsednika opštinskog odbora SNS-a Vračar. Predsednik je Saveta za saradnju sa verskim zajednicama opštine Vračar i član glavnog odbora SNS-a. Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i bio je član je odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Poslednji put ažurirano: 11.12.2019, 15:59

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 22.05.1981.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja se potpuno slažem sa načinom na koji je gospodin Milićević okarakterisao i analizirao izvesne pojave na srpskoj političkoj sceni proteklih dana. Pominjao je i te konferencije za štampu ovde u holu Narodne skupštine i u tu Mariniku Tepić koja nedeljama već truje javnost sa istim, dakle, lažima, sa istim izmišljotinama.

Ponekad se pitam – imaju li ti ljudi morala, imaju li ti ljudi obraza, imaju li ti ljudi imalo kredibiliteta kada su u stanju, poput te Marinike pomenute, da onako gnusno slaže nešto, da se na onakav način izblamira, jer je ta njena laž, dakle, otkrivena već nakon nekoliko minuta od izrečene laži, poput one da država gaji marihuanu na vojnom dobru Morović, pa se onda ispostavilo da su u pitanju koke nosilje, itd?

Zatim, posle takve jedne blamaže ona sebi dozvoli da se posle nekoliko dana pojavi ovde u holu Narodne skupštine i da nastavi da truje javnost. Zaista se nekad pitam – da li ti ljudi imaju trunku obraza?

Ali, ja bih dodao da će se taj trend nastaviti. Mi imamo najavu da će već danas biti nove konferencije za štampu. Doći će i onaj Boško Obradović, doći će i onaj Miroslav Aleksić, svi po nalogu Dragana Đilasa će se okupiti ovde u Holu. Neće ući ovde gde im je mesto, u salu gde održavamo sednicu, gde su dužni da se pojave. Tu se neće pojaviti, to će opravdati bojkotom, ali će zato na konferenciji za štampu nastaviti da truju javnost.

Znate kako, njihov sistem je da izmisle laž, onda plasiraju tu laž preko svojih medija, a imaju možda i više medija pod svojom kontrolom, odnosno pod kontrolom Dragana Đilasa i to onda nastavlja iz dana u dan da se vrti i na tim njihovim medijima i na tim konferencijama za štampu. I onda, kada dokažemo da su u pitanju laži, s druge strane ne naiđemo na nikakvu reakciju ili izvinjenje, već otvaraju onda novu i smišljaju novu laž, otvaraju novu nazovi aferu, samo zato da se stara zaboravi.

Kada je reč o kulturi o kojoj danas raspravljamo, znate kako, nakon nekih izlaganja stiče se utisak da država Srbija, da Vlada Srbije ništa ne radi kada je reč o kulturi, da ne ulaže u kulturu, da je kultura apsolutno ne zanima, a i neće biti da je baš tako, ja ću podsetiti da je Narodni muzej u Beogradu otvoren za vreme Vlade Srpske napredne stranke, na čijem čelu je Aleksandar Vučić. Jel tako? Rekonstruisan i otvoren, kao i Muzej savremene umetnosti, kao i čitav niz pozorišta, muzeja i ostalih ustanova kulture po Srbiji, po opštinama i po gradovima u Srbiji, da ne nabrajam sada, dakle, trebao bi nam ceo dan, verovatno.

Podsetiću i na povećanje plata zaposlenima u kulturi na 10%. I to je posledica direktnog zalaganja Aleksandra Vučića da usledi taj benefit za zaposlene u kulturi. Čuli smo i detaljan plan o ulaganju, 300 miliona u kulturu, u programu „Srbija 2025. godine“.

Dakle, sve ovo govori da postoji iskrena namera da se revitalizuje stanje kulture u Srbiji, da država iskreno ulaže u kulturu u budućnosti, a i do sada je neskromno ulagala, za razliku od bivše vlasti, za razliku od onih o kojima smo od početka ove rasprave govorili, ali za razliku i od onih koji su sami sebe nekada prozvali elitom našeg društva, dakle samoproglašena elita, samozvana elita, isto tako, može se reći i lažna elita, a koja ništa nije radila da popravi stanje u kulturi. Naprotiv, zatvarali su muzeje, zatvarali su bioskope, zatvarali su pozorišta, zatvarali su ustanove kulture koje mi sada revitalizujemo, oporavljamo i stavljamo na bolje i na zdrave noge.

I to je ta ključna razlika između Vlade koju vodi Srpska napredna stranka, na čijem čelu je Aleksandar Vučić i onih koje smo spominjali u lošem kontekstu s početka ove rasprave.

Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zahvalio bih i prethodnom govorniku, gospođi Jovanović što mi je dala mogućnost za repliku na pominjanje prezimena i imena u kontekstu rođenog Beograđanina, ako sam to shvatio.

Da, nemam razloga da krijem da sam rođeni Beograđanin, ali to ni na koji način ne umanjuje moju ljubav prema svakom delu Srbije. Dakle, podjednako volim svaki deo Srbije, kao i svaki deo zemalja u okruženju, a u kojima Srbi žive. Dakle, podjednako su mi dragi i delovi nekadašnje Republike Srpske Krajine, kao i delovi Republike Srpske, kao i delovi onih teritorija koje ne pripadaju Republici Srpskoj, već Federaciji BiH, gde živi Srbi u apsolutnoj većini. Podjednako su mi dragi i delovi gde živi naš narod, a koji se nalaze u Crnoj Gori, kao i Makedoniji i u bilo kojoj drugoj zemlji u regionu, a gde žive Srbi.

Mogao bih da se složim sa prethodnim govornikom u oceni da su neke bivše vlasti protežirale i promovisale isključivo antisrpske projekte u kulturi, promovisale i protežirale i finansirale isključivo antisrpske filmove i sve druge projekte i da je to bila vladajuća ideologija tih režima, režima oličenih u onome što mi nazivamo dosmanlijska vlast, koja je vladala od 2000, do 2012. godine, i gde je, kako bi to rekli " main stream" bilo da se u glavnim medijima, dakle, da dominira taj narativ u kome su Srbi uvek okarakterisani kao loši momci, kao "bad guys", gde ste mogli samo da čitate ili da gledate o nekim navodnim srpskim zločinima i o svim onim stvarima iz koga bi mogli da izvučemo zaključak kako su Srbi jedino krivi i za ratove koji su se događali devedesetih godina i za sve ono što je loše, jel tako?

Ali, isto tako budite fer, pa priznajte da od 2012. godine, odnosno od trenutka kada je Srpska napredna stranka preuzela odgovornost za vršenje vlasti da se situacija i na tom polju značajno popravila. I zaista se značajno popravila. Dakle, ne snimaju su antisrpski filmovi, u poslednje vreme dominiraju filmovi sa nacionalnom tematikom, filmovi koji šalju jasnu, rodoljubivu i patriotsku poruku i takvih primera ima zaista mnogo i nadam se da će ubuduće biti sve više i više.

To je moja intencija upućena Ministarstvu kulture, da se u budućnosti bavimo više kulturnim sadržajem koji sadrži tu nacionalnu notu i rodoljubivu notu. Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Ipak ste meni dali prvo? Mislim da je trebalo ministru da date reč.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, sutra, 22. januara, se navršava 27 godina od jednog od najvećih zločina nad srpskim narodom, dakle masakra u Maslenici, poznatog kao i masakr u Ravnim Kotarima u severnoj Dalmaciji, tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini.

U pitanju je druga agresija hrvatske vojske. Dakle, prva je bila napad na Miljevački plato nekoliko meseci pre toga. Ovo je bila druga agresija na deo tadašnje Republike Srpske Krajine, koji je bio zaštićeno područje UN, dakle pod zaštitom Unprofora.

Naime, hrvatska vojska je 22. januara 1993. godine prekršila primirje, kao i mnogo puta tokom rata, a koje je postignuto između vlada Hrvatske i Republike Srpske Krajine, kao i demarkacionu liniju koju je uspostavio Unprofor, a na osnovu Vensovog plana iz 1992. godine.

U ovoj agresiji, koja je trajala sve do kraja 1993. godine, poginulo je 348 srpskih vojnika i civila, među njima 35 žena i dece, kao troje dece uzrasta po 12 godina. U zbegovima, kao direktna posledica ove agresije stradalo je još 165 civila, tako da je ukupan broj stradalih 513. Ukupno je prognano oko 10.000 Srba sa ovog područja, dakle sa područja Ravnih Kotara, gde su Srbi inače vekovima bili apsolutna većina.

Potpuno su uništena sela Smoković, Kašić i Islam Grčki, kao i nekoliko mešovitih sela Murvica, Zrno, Zemunik, Poljica i Islam Latinski. Srbi su iz ovih podvelebitskih sela, koje hrvatske snage nisu ubile na licu mesta, potom odvođeni u zatvore i logore u Zadru i Splitu, po zlu čuveni logor „Lora“, gde su potom mučeni, a neretko i ubijani.

Naravno da je sva imovina Srba u ovim selima bila spaljena i uništena, a postradao je i veliki broj kulturnih spomenika, crkvi i grobalja, kao što su Dvori ili Kula serdara Stojana Jankovića sa Crkvom Svetog Georgija u Islamu Grčkom, u kojoj je sahranjen i književnik Vladan Desnica, a koja je podignuta još 1675. godine. Zatim, Crkva Svetog Georgija u Smokoviću iz 1567. godine i Crkva Svetog Ilije u Kašiću.

Ipak, najveći zločin dogodio se tog 22. januara na velebitskom planinskom prevoju Mali Alan. Da ironija bude veća, u neposrednoj blizini Unproforove osmatračnice na Velebitu, kada su hrvatske specijalne snage napale malu grupu pripadnika srpske vojske Krajine.

Naime, grupa od 30 srpskih vojnika je sa dva kamiona upala u zasedu. Osmoro njih je uspelo da pobegne i preživi, ostalih 22, među kojima i jedna medicinska sestra, je zarobljeno, zverski mučeno i najsvirepiji mogući način ubijeno. Napominjem, u neposrednoj blizini baze Unprofora. Nakon desetak dana, kada su tela poginulih dopremljena u Gračac, videlo se da su ti ljudi masakrirani do neprepoznatljivosti. Žrtve su bile potpuno unakažene, a sin jednog od masakriranih je oca prepoznao samo po kaišu. Po tome se ovaj zločin posebno ističe po brutalnosti i svireposti.

Odgovornost za ovaj napad snose hrvatski generali Janko Bobetko, Ante Gotovina, Ante Roso, Mirko Norac, Mladen Markač, kao i Albanac Agim Čeku, koji je tada bio u hrvatskoj vojsci načelnik artiljerije sektora Velebit, ali i Franjo Tuđman, koji je dao odobrenje za ovaj napad. Do danas niko nije odgovarao za zločine nad Srbima počinjene u ovoj akciji, ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima.

Imajući ovo u vidu, gospođo predsedavajuća, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju procesuiranja odgovornih za ovaj zločin? Sve dok se ovo ne dogodi, sve dok se Hrvatska ne suoči sa svojom prošlošću, dok ne preuzme odgovornost, dok ne prestane sa rehabilitacijom ustaštva i dok ne prestanu sa svakodnevnim maltretiranjem i progonom i gaženjem osnovnih ljudskih prava Srba, Hrvatska ne može da pledira da postane demokratska i evropska država. Zahvaljujem.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja sam očekivao da pročitam ovih dana vest o tome kako ovaj prethodni govornik, lažni zaštitnik srpskih svetinja i srpskih nacionalnih interesa, kako se bori tamo u Podgorici protiv surovog režima Mila Đukanovića. Očekivao sam da vidim da je bio i u Nikšiću, ali nažalost nisam pročitao takvu vest.

Moram da ga pitam, a šta je on radio 2006. godine kad se otcepljivala Crna Gora? Kakve je mere on preduzeo? Šta je uradio njegov Tadić 2006. godine? Pa, to je isti Milo Đukanović koji je bio i 2006. godine i danas 2019. godine.

Šta je njegov Koštunica radio tada i šta je radio on, verovatno da je bio zauzet istraživanjem javnog mnjenja za „Lutriju Srbije“, pa nije imao vremena da se bavi položajem Srba u Crnoj Gori?

Kada je reč o poslaničko pitanju i pre prelaska na poslaničko pitanje predsedavajući želim da obavestim javnost da je danas 360 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, a za koji uredno primaju platu i na taj način šalju poruku kakav je njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, kakav je njihov odnos prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja. Prvo je upućeno Udruženju novinara Srbije, zatim, Nezavisnom udruženju novinara Srbije, ali i svim ostalim novinarskim udruženjima, a naročito onom savetu za štampu.

Naime, a u vezi sa nepotpisanim novinama koje su se pojavile pre nekoliko dana u Srbiji, a za koje je utvrđeno da ih štampa i distribuira upravo Dragan Đilas i onaj njegov Savez za Srbiju. Evo, kako izgledaju te novine. Ne znam da li kamera može ovo da zumira.

Dakle, da li će pomenuto Udruženje, kao i pomenuti Savet za štampu, reagovati i osuditi štampanje i distribuciju ovih novina koje predstavljaju najprljaviju kampanju u Srbiji.

Takođe, pitanje za Ministarstvo kulture i informisanja – da li je prekršen Zakon o javnom informisanju? Zato što nigde na ovom smeću od novina nema ni impresuma, dakle, nema ni potpisa, ne piše ni ko je vlasnik, ni ko štampa, prosto ni redakcija, prosto da znamo koga da tužimo. Mi sad ne možemo nikoga da tužimo jer ne znamo, niko nije potpisao ovo.

Napišu gomilu nebuloza, gomilu besmislica, gomilu laži, gomilu izmišljotina, a onda se ne potpišu namerno, ne bi li izbegli krivičnu odgovornost. Isto kao N1 što radi. Registruju se, ko zna gde, onda lažu svaki dan, i ne možemo da ih tužimo, jer nisu registrovani ovde. To je ta škola. E, onda su ovi iz Đilasovog Saveza za Srbiju, verovatno u svojoj brzopletosti, malo su se zaneli, pa su priznali da upravo oni vode najprljaviju kampanju u Srbiji i da upravo oni stoje iza finansiranja, štampanja i deljenja ovog smeća od novina.

To priznanje se ogleda u zvaničnom saopštenju DS Zvezdara na zvaničnom Fejsbuk nalogu gde se kaže da su upravo njihove aktivisti, odnosno aktivisti iz Saveza za Srbiju, delili upravo ove novine, nepotpisane novine na Mirijevskoj pijaci pre nekoliko dana. Evo, ga to saopštenje DS Zvezdara, kaže – danas oko 10.15 časova dva odbornika SNS su napali aktiviste, naravno, lažu, građani su ih oterali sa pijace, SZS na Mirijevskoj pijaci koji su delili novine.

Isto pitanje postavljam Nadzornom odboru Narodne skupštine, a s obzirom da ulazimo u izbornu godinu, a naročito jer postoje indicije da će se ovakve stvari ponavljati u kampanji. Pitanje za Dragana Đilasa, zašto krije da je on taj koji finansira, štampa i deli ove novine? Drugo pitanje za Đilasa je, od kojih para štampa i deli ovo smeće od novina? Da li od onih 619 miliona evra koje je zaradio dok je bio na vlasti?

Imam još nekoliko pitanja predsedavajući sa MSP, a u vezi sa skandaloznim izjavama Marinike sa neutvrđenim prezimenom, ona se predstavlja kao narodni poslanik, iako ne dolazi na svoj posao, a prima platu kao što znamo. Naime, kolika je šteta načinjena položaju Srbije u spoljnoj politici, pogotovo kada je reč o pitanju KiM, zbog njenih monstruoznih izjava, da Srbija novcem od prodaje oružja zapravo kupuje od priznavanja lažne države Kosovo, od strane država članica UN?

Dakle, kolika je šteta načinjena Srbiji, jer znamo da će sada Albanci obilato da koriste ove njene izjave, a da li će MSP preduzeti mere u smislu demantovanja ovih suludnih i zlonamernih navoda, a za koje sumnjam da nisu izrečene slučajno, već da su izrečene sa ciljem da se nanese šteta i pozicija Srbije kada je reč o pitanju KiM.

Poslednje pitanje, predsedavajući za Ministarstvo odbrane i drago mi je što je gospodin Vulin tu, završavam.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim javnost da je danas 351 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu. Na taj način oni najbolje pokazuju odnos prema funkciji koju obavljaju, odnos prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali i odnos prema građanima.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja upućena su MUP, a odnose se na skup koji je održan pre nekoliko dana ispred zgrade RTS, a koji su organizovali Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović i cela ta tužna ekipa, a koji je zapravo bio blokada RTS na osam sati. Sad zamislite stotinjak Đilasovih aktivista se okupilo i blokiralo rad RTS na osam sati. Naime, povodom saopštenja policijske uprave za Grad Beograd gde se navodi da taj skup nije prijavljen policije, postavljam pitanje, dokle ćemo tolerisati bezakonje Sveza za Srbiju i dokle će apsolutna manjina da maltretira i građane Beograda raznim blokadama, raznih institucija.

U saopštenju Policijske uprave za Grad Beograd kaže se da je netačno da je Savez za Srbiju uredno prijavio današnji skup ispred zgrade RTS, i konstatuje se da prilikom prijavljivanja organizatori nisu ispoštovali Zakon o javnom okupljanju i to je izjavio načelnik Policijske uprave za Grad Beograd, Milan Stanić.

Pre toga je predsednik Izvršnog odbora Pokreta za preokret, čuj Pokreta za preokret, Milorad Bjedov, pristupio 11. decembra u prostorije Policijske stanice Palilula i podneo prijavu za javno okupljanje. Pa je Policijska stanica Palilula istog dana uručila obaveštenje kontakt osobi iz SZS u vezi podnete prijave, kojim je konstatovano najpre, da je prijava neblagovremena, jer nije podneta u zakonom propisanom roku i nekompletna, jer ne sadrži potrebno i zakonom propisano, te sa tim u vezi, skup se ne smatra prijavljenim. Dakle, to je izjava, odnosno, saopštenje Policijske uprave za Grad Beograd.

Sve ovo pitam zato što to nije prvi put da se pokazuje nepoštovanje zakona u tom smislu što predstavlja vrhunsku bahatost ovih iz SZS. Dakle, imamo izjavu i onog nesrećnog Srđana Markovića, jednog od organizatora protesta „Jedan od pet miliona“, mislim 3. decembra ove godine, gde otvoreno kaže da više neće prijavljivati skupove policiji.

Evo, kaže taj Srđan Marković, jedan od organizatora protesta „Jedan od pet miliona“, za „N1“ da sutra ističe rok koji su ostavili policiji da otkrije napadača na njega, i kaže da, ukoliko ne bude odgovora da više neće prijavljivati svoje skupove policiji.

Onda, 13. decembra ove godine, opet saopštenje tog „Jedan od pet miliona“, da neće prijavljivati proteste, kaže „Jedan od pet miliona“, saopštilo je da neće prijaviti ni naredni protest, jer policija još nije identifikovala napadače na njihovog, nekog, aktivistu.

Dakle, oni otvoreno priznaju da krše zakon, da neće prijavljivati svoje skupove, i ja zaista ne znam dokle će se tolerisati sve ovo.

Dokle će bahata manjina da se iživljava nad građanima Beograda, da maltretira građane Beograda i još se hvale time, dakle, javno se hvale da ne poštuju zakon i da im ne pada na pamet da ga poštuju. Kako kome padne šta na pamet od njih, tako odmah blokiraju neke institucije, pa da li to bilo predsedništvo, da li Skupštinu, da li RTS, da li Rektorat itd. Sećate se onog ludaka koji je pre neko veče hteo da upadne u Skupštinu sa državnom zastavom, pa je s njom pokušao da razbije prozor? I, nikom ništa.

Kako to da kad Srpska napredna stranka treba da održi običan štand, promotivni štand, dakle, uredno prijavimo skup policiji, evo, moji Vračarci, svakog vikenda na Kalenić pijaci drže štandove, razgovaraju sa građanima, i uredno prijave skup policiji, a, ovi mogu da blokiraju ceo grad, da parališu saobraćaj na nekoliko sati, i nikom ništa, i još se hvale time.

I još celu draž, tom celom tragikomičnom skupu ispred RTS dao je i onaj Borko Stefanović, koji se na tom skupu pojavio u cipelama marke „Prada“, ni manje, ni više nego 620 evra. Evo, mediji pišu: „Bez „Prade“, nema blokade.“ Dakle, Borko Stefanović na skupu u „Prada“ cipelama od 620 evra. Pošto Borko dolazi iz stranke Slobode i pravde, ja sad predlažem da promene ime u Stranka slobode i Prade. Dakle, da izbace slovo „v“, jer očigledno je da njihovi funkcioneri nose samo skupe cipele. Znamo da je i ona Kena nosio cipele od 1.500 evra. Znamo da onaj Bastać ima u džepu 13.000 evra kao džeparac, evo ga Borko u cipelama od 600 evra, i to su ti levičari, koji se zalažu za radnička prava, a nose cipele od 600 evra. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član upravnog odbora SRC "Tašmajdan" Javni Mesečno 18000.00 RSD 15.01.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 03.06.2016 -