Zahvaljujem.

Predsedavajuća, drago mi je što predsedavate sednicom.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče, dakle 9. septembra navršilo se 26 godina od jednog od najstrašnijih zločina nad Srbima u Republici Srpskoj Krajini od strane Hrvatske u tzv. operaciji "Medački džep".

Ovaj zločin poznat i pod nazivom "krvavi septembar u Lici" otpočeo je 9. septembra 1993. godine iznenadnim napadom Hrvatske vojske na podvelebitska sela u Lici, Divoselo, Čitluk, Počitelj i Medak.

Ova agresija Hrvatske je bila treća po redu agresija na Republiku Srpsku Krajinu od proleća 1992. godine, kada je Republika Srpska Krajina stavljena pod međunarodnu zaštitu mirovnih snaga UN, tzv. UNPROFOR. Prvo se desio napad na Miljevački plato kod Drniša 21. juna 1992. godine, kada je ubijeno i masakrirano 40 srpskih teritorijalaca i milicionera.

Zatim, pola godine kasnije, 22. januara 1993. godine usledila je agresija pod nazivom "Operacija Maslenica", odnosno napad na Ravne kotare u severnoj Dalmaciji, kada je ubijeno 348 vojnika i civila srpske nacionalnosti, a prognano preko 10.000 Srba sa ovih prostora. Mnoga srpska sela tom prilikom sa tog područja su potpuno uništena i spaljena, a posebno težak zločin bio je pokolj na Velebitskom prevoju Mali Alan kada su ubijena i masakrirana 22 pripadnika srpske vojske Krajne.

Nakon toga je usledio napad na „Medački džep“, kada je poginulo ili nestalo 88 Srba, od čega 46 vojnika, šest milicionera i 38 civila, od kojih 26 starijih od 60 godina, a među njima 17 žena i u ovoj agresiji su potpuno spaljena, opljačkana i uništena sela Medak, Počitelj, Čitluk i Divoselo. Za ove zločine u Haškom tribunalu optuženi su komandanti hrvatske vojske Janko Bobetko, načelnik tadašnji Generalštaba Hrvatske vojske, Rahim Ademi, komandant vojne oblasti Gospić i Mirko Norac, komandant Devete gardijske brigade. Janku Bobetku optužnica nije ni uručena jer je preminuo aprila 2003. godine, a Haški tribunal je septembra 2005. godine ovaj slučaj prebacio hrvatskom pravosuđu i to je bio prvi slučaj da Haški tribunal predaje neki predmet nekom nacionalnom sudu.

Posledica toga je da je Rahim Ademi oslobođen, a Mirko Norac je osuđen na, rekao bih, simboličnih sedam godina za dela nesprečavanja ubistava civila, pljačkanje imovine, ubijanja i mučenja ratnih zarobljenika, da bi mu kasnije Vrhovni sud Hrvatske umanjio i tako malu kaznu na šest godina, dakle, 2010. godine. Tokom samog suđenja čuli su se jezivi detalji i svedočenja o monstruoznim zločinima i iživljavanjima nad srpskim narodom, poput nabijanja žena na kolac, odsecanja glave, rasporivanja, bacanja žena u sopstvene kuće, a zatim spaljivanja i ostale monstruoznosti.

Posebno je važno svedočenje komandanta snaga Ujedinjenih nacija u Hrvatskoj, francuskog generala Žana Kota, od 19. septembra 1903. godine, nakon kompletnog obilaska ovog područja. On je tom prilikom izjavio: „Nisam našao znakove života, ni ljudi, ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno sistematsko i namerno“. Posledica ove agresije je i to što je ova oblast od tada potpuno opustošena. Prema popisu iz 1991. godine, u selu Medak živela su 563 stanovnika, ogromnom većinom Srba, danas tek 60, u selu Počitelj 307, danas troje, u selu Čitluk 129, danas troje, u Divoselu od 344 ljudi više nema nikoga.

Imajući u vidu da gotovo niko nije odgovarao za ove zločine, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za ovaj i ostale zločine?

Završavam u sledećoj rečenici, sve dok se to ne dogodi, sve dok se Hrvati ne suoče sa svojom prošlošću, dok ne prestanu sa svakodnevnom revizijom istorije, o čemu je pričao i kolega Komlenski, dok ne prestanu sa svakodnevnim gaženjem osnovnih ljudskih prava Srba i sa rehabilitacijom ustaštva, Hrvatska ne može da pledira da bude demokratska i evropska država. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću. Uvaženi ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno, rekao bih, važne tačke su na dnevnom redu, tri zakona iz domena intelektualne svojine koji imaju za osnovni cilj da se ove oblasti usaglase sa zakonodavstvom EU.

Čuli smo u dosadašnjoj raspravi i od vas, ministre, kao i od ovlašćenog predstavnika SNS, uvaženog kolege Orlića, sve one najbitnije elemente koji se menjaju u ovom predlozima i kada je reč o patentima i kada je reč o intelektualnoj svojini i svim onim kreativnim rešenjima kojima dopunjujemo postojeće praznine u ovim oblastima, a koji su do sada bili deo, da kažem, zakonske regulative kada je reč o navedenom.

Meni što je najzanimljivije, to je odnos nekih poslanika, odnosno nekih poslaničkih grupa prema ovoj temi. Dakle, neki ponovo iz nekih njihovih razloga nisu došli na ovo zasedanje, oni to pravdaju nekakvim bojkotom, neki su došli, ali samo do skupštinskog hola. Pa, su ovde držali neke konferencije za štampu i juče i danas. Neki su bili jutros i u ovoj sali, ali samo u delu sednice kada su se postavljala poslanička pitanja. Dnevni red ih očigledno ne interesuje, ono što je na dnevnom redu njih ne zanima ili nemaju šta da kažu. To najbolje govori, gospodine ministre, o tome da su ovi predlozi zakona kvalitetni, čim mi nismo čuli ni jednu suštinsku zamerku na njih do ovog trenutka, dakle u ovom delu rasprave.

Bio je onaj Živković, Zoran, juče ovde, mislim kada kažem ovde, mislim u holu skupštinskom, održao je konferenciju za novinare, i jedino što je rekao za ovu sednicu i za ove tačke dnevnog reda, bilo je - a zašto nije spojena sa prošlonedeljnom sednicom? Čemu posebna sednica, zašto posebna sednica?

Pazite koliko je to licemerno, najglasniji su bili u zahtevima da se ne spajaju tačke dnevnog reda koje nisu srodne međusobno, a juče se na konferenciji za štampu žali, zašto nismo spojili ovu sednicu sa prošlonedeljnom, dakle zašto sve to nismo lepo objedinili sa prošlonedeljnom sednicom kada su na dnevnom redu bili međunarodni sporazumi? Ali, to vam je njihova politika, kada ni sami ne znaju šta hoće i zašta se zalažu, da li su za izbore, nisu za izbore, da li su za bojkot itd? Pa, u skladu sa tim, non-stop i menjaju svoje zahteve i svoje uslove. Jedne nedelje im smetaju izborni zakoni, iako su to njihovi izborni zakoni. Oni su doneli te izborne zakone koji im danas smetaju. Pa im jedne nedelje smeta birački spisak, onda sledeće nedelje oni to promene, pa im smeta finansiranje, odnosno način na koji je regulisano finansiranje predizbornih aktivnosti, i sada im u poslednje vreme smeta Vučićevo pojavljivanje u medijima. Oni bi sada voleli da zabrane Vučiću da se pojavljuje u predizbornoj kampanji.

Ali, ipak se slažu svi oni u jednoj stvari, a to je ova najnovija ludorija, da se napravi nekakva prelazna ili predizborna Vlada. Sad, zamislite tu ludoriju, da se napravi nekakva tehnička Vlada u koju će naravno i oni da uđu i faktički bez izbora da preuzmu vlast u državi. Onaj Veseli Boško Obradović, to Veseli, to mu je nadimak koji mu je dao Velja Ilić pre neki dan, ja se lično slažem sa tim nadimkom. Sad, taj Boško Obradović kaže juče u jednoj televizijskoj emisiji, da je odluka o bojkotu doneta na vrlo reprezentativnom uzorku, pa kaže – preko 90% opštinskih odbora Dveri se na nekakvoj anketi izjasnilo za to i to je njemu vrlo reprezentativan uzorak. Napravi čovek nekakvu anketu u svojim opštinskim odborima, inače ih ima pet u najboljem slučaju za njih, i kaže da je to reprezentativni uzorak.

Moram da priznam da ništa smešnije nisam čuo u poslednje vreme. Da nije smešno bilo bi tužno. To je bilo u onom delu emisije pre nego što se bavio nekim rijaliti učesnicima, možda razmišlja o ulasku u neki rijaliti program, ja mu želim svu sreću u tom nekom smislu. Opet, onaj Jeremić priča o nekakvim bitkama, bitkama za dušu opozicije. Valjda planiraju da se biju između sebe, ne znam o kakvim bitkama je reč.

Dakle, sve u svemu cirkus jedan opšti u režiji Dragana Đilasa, koji po svaku cenu želi da stavi sve opozicione stranke pod svoju kontrolu pokušavajući da proglašavanjem bojkota pripremi alibi za izborni debakl. Ali, građani su ga, evo i pre neki dan u Medveđi, ali i u svim drugim mestima, građani su vrlo jasno pokazali šta misle o tome. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno je važna tema na dnevnom redu, potvrđivanje Sporazuma o ukidanju vize sa više zemalja od kojih, moram da naglasim to, većina nije priznala lažnu državu Kosovo.

Ovo svakako predstavlja unapređenje saradnje Srbije sa ovim zemljama, jačanje bilateralnih odnosa i doprinosi jačanju međunarodnog ugleda Srbije i poslanička grupa, u skladu sa tim, SNS će svako podržati ove sporazume.

Ova sednica, nažalost, ponovo protiče bez prisustva jednog dela opozicije koji se nalaze u tom takozvanom bojkotu, čime na najbolji način pokazuju da ih ne interesuje ni međunarodni položaj Srbije, ni bilateralni odnosi sa drugim zemljama, ni položaj Srbije kada je reč o KiM, ni koliko je država povuklo priznanje lažne države Kosovo, niti bilo koja druga tema od interesa za građane Srbije.

I, naravno da ih to ne interesuje, jer je za njihovo vreme, dakle, od trenutka jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, pa do 2012. godine, 87 zemalja je priznalo Kosovo, a od 2014. godine pa do danas je 15 zemalja povuklo ili suspendovalo priznanje lažne države Kosovo. To je konkretan podatak i to je ako hoćete konkretan rezultat, prvenstveno zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije, dakle, ovde mislim na celu Vladu da mi neko ne zameri da se oseti uvređenim.

Sada, zamislite da su za vreme njihove vlasti uspeli makar jedan delić rezultata oni da ostvare u tom smislu, da makar jednu državu ubede da povuče priznanje Kosova ili da ne prizna lažnu državu Kosovo, zamislite koliko bi nam lakša situacija bila, zamislite, koliko bi nam lakša situacija bila, zamislite koliko bi nam time olakšali poziciju, ali njih tada nije to interesovalo, dakle, nisu ni pokušavali i ništa pod milim bogom nisu uradili po tom pitanju.

Dakle, ništa nisu uradili da spreče jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, da spreče ocepljenje Crne Gore ako želite ili bilo šta drugo kada je reč o srpskim nacionalnim interesima. Ali, ne bih više o njima, neki od njih su i danas bili u Skupštini ovde uprkos tom njihovom bojkotu, ali nisu bili u sali. Držali su nekakve konferencije za novinare, iznosili svakakve gluposti i neistine i onaj Zoran Živković i Marinika Tepić. Znate, to im je najlakše, ne žele da uđu u salu, pa da ovde suprotstavimo stavove da suočimo argumente, lakše im je da zakažu konferenciju za novinare tu u holu i tamo se nalupetaju, i Živković i Marinika Tepić. Od tog Živkovića samo to i navikli, njegova uloga je da dođu na konferenciju za štampu, izvređa nas onako brutalno sve, na to smo i oguglali, a Marinika Tepić, verovatno ne zna u kojoj stranci je ove nedelje, pošto je toliko stranaka izmenila da bi teško bilo da objasni u kojoj je stranci ove nedelje.

Ali, ja vas molim da ipak imate razumevanje i za njih, njima je tako naređeno. Njihov šef Dragan Đilas, njima naredi šta kog dana, ko od njih da uradi i oni moraju da izvrše zadatak koji su dobili od svog šefa, koji inače ovih dana pokazuje neverovatnu nervozu, koja je posledica određenih istraga, određenih malverzacija, finansijskih malverzacija u kojoj je do guše upleten. Kako te istrage budu napredovale tako će i Đilas biti sve nervozniji i nervozniji, a sve to zbog činjenice da ne ume da da odgovor na jedno vrlo jednostavno pitanje, a to je kako je uspeo da sa prijavljenih 74 hiljade evra, koje je navodno zaradio u Češkoj, kako je uspeo da sa 74 hiljade evra dođe do 25 miliona evra lične imovine po zvaničnim pokazateljima. To su zvanični podaci.

Kako baš njegove firme, u vreme baš njegove vlasti ili vlasti stranke u kojoj je bio, da ostvare zaradu koja se meri u stotinama miliona evra? Dakle, to su vrlo jednostavna pitanja na koja on nikako da nam pruži odgovor. Sad, kada se postave ta pitanja, kada nadležni organi krenu da rade svoj posao i kada otpočnu istrage u tom pravcu, pa onda neko bude i uhapšen, neko bude priveden na informativni razgovor, onda kreće histerija i kampanja najmonstruoznijih optužbi i napada i na Aleksandra Vučića i članove njegove porodice i na Nebojšu Stefanovića i na sve ostale iz SNS. To sve preko navodno neslobodnih medija, ugnjetavanih medija, cenzurisanih medija, i „N12“, i „Nova“, i razne lokalne televizije, i „Blic“, i „Danas“, „Vreme“, „NIN“, „Nedeljnik“ verovatno ću nekoga i propustiti, a onda će mi to zameriti, dakle toliko su ugušeni mediji da svaki dan po ceo dan imamo samo napade, optužbe i izmišljene afere protiv svih iz SNS, protiv Vlade Srbije, protiv Aleksandra Vučića.

Onda, kada im ne prođe ni lansiranje izmišljenih afera, ni lansiranje lažnih izmišljotina, onda proglase bojkot izbora, onda je to njima rešenje. Nema veze što nikom živom ne mogu da objasne kako je moguće bojkotovati redovne izbore, dakle redovne lokalne, pokrajinske i parlamentarne izbore, izbore koje zakon propisuje da moraju da se održe u određenom roku, u redovnom roku. Mislim da ne postoji zabeležen slučaj u svetu da je neko bojkotovao lokalne izbore. Na stranu što nemaju apsolutno nikakvu argumentaciju u tom smislu, na stranu što nemaju ni jedan jedini argument. Dakle, prvo izađu sa nekakvim zahtevima, sa nekakvim uslovima, onda mi kažemo – evo, spremni smo da prihvatimo sve te vaše uslove u skladu sa zakonom, sve smo spremni da prihvatimo. Onda ni to ne valja, onda promene i uslove, promene zahteve, promene sve, sve tako redom do ovog njihovog poslednjeg zahteva, a to je da se napravi nekakva prelazna Vlada, nekakva tehnička vlada u koju će naravno oni da uđu. Aleksandar Vučić je bio vrlo jasan i glasan po tom pitanju, ja ovom prilikom ne bih ponavljao kakva je poruka bila njima u tom smislu.

Dakle, ovde je jasno da oni pošto poto hoće samo vlast bez izbora, da ih to jedino zanima i da su svesni da i građani Srbije apsolutno ne podržavaju u tome i zato su i proglasili taj bojkot kao alibi, unapred pripremljen alibi za debakl koji ih čeka na izborima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre samog prelaska na amandman želim da istaknem nešto što je jako važno, a to je da pripadnici za Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović i niko od ostalih tih kolovođa tog Saveza za Srbiju još uvek, iako je ceo dan prošao, nisu našli za shodno da se ni na jedan način odrede, ograde i osude jedan od najmonstruoznijih tvitova koji poziva na progon, linč i silovanje predsednika Republike Srbije, njegove porodice i njegove dece.

Predsedavajući, dajte mi minuta da vam pročitam o čemu se radi. Aleksandar Vučić kao predsednik Republike nakon uspešno završenog projekta vezano za Železaru Smederevo, projekta koji će obezbediti stotine i stotine radnika, radnih mesta, projekta koji vredi stotine i stotine miliona evra objavljuje tvit u kome se kaže – ovo je jako važan dan za nas, za Srbiju, za Smederevo, radnike koji ovde rade, jer su Kinezi ovom novom investicijom potvrdili da žele da ostanu ovde, da žele da ulažu jer veruju u uspeh Železare.

Na njegov tvit jedan od pripadnika tog Saveza za Srbiju je napisao „Dokle bre više žvalonja? Dokle, J ti Danila mrtvog. Nabijem ti na K, kljakavu Milicu, šmokljo.“ Mislim da je ovo nezabeleženo u novijoj istoriji Srbije.

Ovako monstruozne pretnje, ovako skandalozno vređanje dece i maloletne dece predsednika Republike je do sada nezabeleženo. Mislim da svaka institucija u Srbiji mora da reaguje po hitnom postupku. Mislim da svaki relevantan faktor u Srbiji i politički i svaki drugi mora da nađe način da osudi ovako monstruozno vređanje predsednika Republike i dece maloletne.

Predstavnici Saveza za Srbiju, zašto njih spominjem? Zato što osoba koja je pisala ovo nije psihički rastrojena, nije reč ni o kakvom ludaku, pa da mu se oprosti na mentalno rastrojstvo ili ludilo. Osoba koja je ovo pisala je aktivista tog Saveza za Srbiju, neprestano piše takve i slične komentare, a na društvenim mrežama Savez za Srbiju prati njih, odnosno njihove naloge na društvenim mrežama.

Dakle, ovde je reč o političkoj mržnji, ovde nije reč o ludilu. Ovo je direktna posledica atmosfere linča, straha, nasilja i govora mržnje koju mesecima sprovodi Savez za Srbiju predvođen Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Boškom Obradovićem i ostalima.

Mislim da MUP, Tužilaštvo mora pod hitno da procesuira ovakve i slične pojave. Zahvaljujem.

Kada je reč o toj očigledno najvažnijoj temi, očigledno najvažnijem problemu u Srbiji, tri naprsline na delu autoputa Caričina dolina-tunel Manajle, pri tom predsedavajući, tu ne mislim na podnosioca amandmana, tako da iz ovog mog amandmana neće biti replike, nema potrebe za replikom, neki ljudi, neki mediji, N1 na primer, i još neki mediji jedva čekaju da se nešto takvo desi, prosto jedva čekaju da se nešto nemilo desi u Srbiji da bi imali o čemu da pišu, da bi imali o čemu da pričaju, da bi imali čemu da se raduju, jer oni se raduju kada se nešto loše desi.

Ako se, ne daj Bože, desi neka rupa na autoputu, to je za njih tema, a kada se nešto uradi u Srbiji, kada se nešto izgradi u Srbiji, kada imamo podatak da je 450 kilometara autoputa izgrađeno, to onda za njih nije tema, nije ni vest. Nema potrebe o tome da se priča, nema potrebe o tome da se piše.

Želeo bih zbog građana, predsedavajući, da kažem kada je reč o celom projektu koji je u garantnom roku. Znate, čovek kupi televizor u garantnom roku. Televizor se iz nekog razloga pokvari. On pozove o trošku izvođača ili proizvođača ili ovlašćenog servisera, otkloni se kvar i sve bude u redu – o trošku proizvođača ili onoga ko je dao garanciju.

Ceo projekat je u garantnom roku. Troškovi sanacije su na izvođaču. Utvrđena je odgovornost momentalno. Odmah se pristupilo sanaciji.

Tokom današnjeg dana, ako već nije, izvršena je kompletna sanacija te tri naprsline. I ono što je najvažnije za građane, nijednog trenutka nije bila ugrožena bezbednost putnika, nijednog trenutka nije bio obustavljen saobraćaj u tom delu. Tako da, ovo sam želeo da iznesem zbog građana prosto da se ne bi pisalo i pričalo o temi koja ne postoji. Zahvaljujem.

Čulo se malopre kako nisam govorio istinu, ja bih vas zamolio predsedavajući da vam pročitam nešto, a vi prenesite prethodnom govorniku, da ne bude da se lično obraćam i da izazivam neke nepostojeće replike.

Dakle, u pitanju je RTS, vest od 11 sati i tri minuta jutros, a izvor je Fonet, složićete se da Agencija Fonet nije neko ko je naklonjen SNS, „Sanirane naprsline na autoputu kroz Grdelicu“. U 11 jutros. Koridori Srbije saopštili su da je u roku od 72 sata u potpunosti završena sanacija naprslina na deonici Caričina Dolina – tunel Manajle. U preduzeću Koridori Srbije navode da je deonica autoputa kroz Grdeličku klisuru u potpunosti bezbedna i sigurna za saobraćaj. U saopštenju se navodi da je izvođač „Integral Inženjering“ završio sanaciju o svom trošku, jer je autoput u garantnom periodu. Koridori Srbije će zajedno sa nadzornim organom pratiti kvalitet izvedenih razloga na kompletnoj deonici i u slučaju pojave nedostataka u toku garantnog perioda, izdavaće hitne instrukcije izvođaču za njihovo otklanjanje, dodaje se u saopštenju. Prema tome, zaista ne znam ko ovde ne govori istinu.

Dobro, kao i pre nekoliko dana kada smo vodili jednu debatu pa ste tokom diskusije dokazali da tvrdnje kako mi iznosimo neistine zapravo nisu neistinite nego suprotno, a to je istina, tako i sada imamo jednu sličnu situaciju.

Imali smo tvrdnju kako je Aleksandar Vučić prilikom obilaska jednog zemunskog naselja izjavio nešto, a onda smo mi posle dokazali da nije bilo tako i da je iz svega toga istina samo da je Aleksandar Vučić prisutan tog trenutka. To me podseti na jedan vic iz sovjetske epohe koji otprilike glasi ovako: da li je istina da se u Moskvi na Crvenom trgu dele građanima automobili besplatno? Odgovor na to je bio: pa vest je u osnovi tačna, samo nije u pitanju Moskva, već je u pitanju Tbilisi i nisu automobili, već su u pitanju bicikle i nije da dele, nego kradu, ali vest je u osnovi tačna. E, to me podseća na tu situaciju prethodne govornice.

Kada je reč o sanaciji, ja sam malopre pročitao zvanični izveštaj medijski RTS, koja je to dobila od Agencije Fonet, da su naprsline postojale, cela Srbija zna da su se naprsline pojavile. U najkraćem mogućem roku, otklonjene, sanirane, na teret izvođača i niko nije ni na koji način oštećen, jer je sve vreme put bio u funkciji i ni na koji način nije dovedena bezbednost putnika. To je ovde jedina istina, koliko god neko pokušavao da se vodi ona krilaticom sto puta ponovljena neistina postaje istina. U ovom slučaju to nije tako. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mi smo i pre dva dana, kad smo vodili raspravu u načelu, na sličnu konstataciju rekli – nije 500 evra, nego do 500 evra, i da je velika razlika i dokazali, i to se zna, da će postojati stanovi čija će vrednost biti i 400 i 430 evra i 450 evra. Razlika je od grada do grada. Nije ista cena u Beogradu, i ne može biti ista cena u Beogradu, kao u Sremskoj Mitrovici, kao u Vranju, kao u Kraljevu i u svim ostalim gradovima gde se grade ovi stanovi. Dakle, negde će biti 400, negde 430, negde 450, najviše do 500 evra i nigde neće biti više od 500 evra i to je jedina istina.

Još jedna stvar, predsedavajući, ja se više neću javljati. Ako su najveći problem države Srbije tri naprsline, tri pukotine na autoputu, onda to govori da smo mi zemlja na jako dobrom putu ako je najveći problem našeg društva, naše države tri pukotine koje su odmah, momentalno sanirane. Ako je to najveći problem u državi, ja sam srećan čovek. Srbija je svakako na dobrom putu, idemo napred, ako nemamo većih problema nego što su to tri pukotine. Zahvaljujem se.

Predsedavajući, znate i sami, ja se sve vreme vama obraćam i ne znam odakle vam potreba da dajete konstantno mogućnost za replike prethodnom govorniku. Znate i sami, da je najlakše kritikovati nešto. Najlakše je sedeti u hladovini i kritikovati nešto što se dešava, nešto što se događa, nešto što se gradi, itd.

Lično mislim da je mnogo teže izgraditi nešto, mnogo teže uraditi nešto nego kritikovati ako se slučajno desi neka sitna ili krupnija greška u tom smislu. I dalje tvrdim da je ovo sitna greška.

Zašto ovo kažem? Zato što decenijama pre dolaska na vlast SNS, vlast nije izgradila ništa, apsolutno ništa, dakle, ni jedan kilometar puta. Onda SNS preuzme odgovornost za vršenje vlasti, izgradi stotine i stotine kilometara auto puteva kroz Srbiju, obnovi stotine i stotine kilometara pruga i ostalog onoga što pripada putnoj i železničkoj infrastrukturi. Onda se neko nađe, ko posmatra sa strane, iz hladovine i kaže – e, ovo nije dobro, pojavila se ovde naprslina, pojavila se ovde pukotina, a niko ne kaže koliko je potrebno bilo napora i umeća sve to izgraditi što se decenijama nije gradilo.

Ovde postavlja pitanje neko o nekakvoj sramoti. Pa, bila bi me sramota, naravno, da ovo nije izgrađeno. Naravno da bi me bila sramota da, ne daj Bože, pripadam strankama bivšeg režima koje decenijama ništa nisu gradili. Tada bi me bilo sramota, sada me nije sramota. Sada se ponosim što sam član stranke koja vodi Vladu Srbije koja je omogućila da imamo stotine i stotine kilometara autoputeva. Da li se potkrala greška? Potkrala se greška, naravno.

Još jedna stvar, kada je reč o porezu, da razjasnimo to. Osobe koje prvi put stiču mogućnost da kupe nekretninu, oslobođene su plaćanja poreza. Dakle, molim vas, toliko o temi da će tu biti neki porez koji će da utiče na cenu, koji će da poskupi sve to, itd. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Izuzetno mi je drago što smo čuli priznanje onoga što sam malopre rekao, a to je da se onome ko kupuje stan, je li tako, prvi put, vrši povraćaj sredstava i praktično to ne spada u njegov trošak i to ne utiče na cenu stana koji će on kupiti. Dakle, izuzetno mi je drago što smo čuli priznanje u tom smislu.

Želeo bih da čujem samo još jedno priznanje i nadam se da ću ga čuti, a ono se tiče šta je konkretno Vlada Srbije uradila kada je reč o stanovima za te ostale kategorije koje ne pripadaju kategoriji pripadnika snaga bezbednosti.

Dakle, ja ću pokušati najkraći da budem, koliko god da je to moguće. Pre nekoliko dana, 13. jula 2019. godine, u Vršcu su danas svečano uručeni ključevi 20 stanova za izbegličke porodice iz Bih i Hrvatske, dakle Vlada je odlučila 20 stanova u Vršcu, 13. jula ove godine.

Ključeve stanova je dobilo 20 izbegličkih porodica u Ubu, 6. jula, znači, nešto malo ranije, pre 13. jula, još 20 izbegličkih porodica je dobilo stan u Ubu.

Idemo još malo ranije, 20. jun 2019. godine, dakle, pre oko mesec dana, krov nad glavom u zemunskom naselju Kamendin, ključeve su dobile izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, 270 stanova u zemunskom naselju Kamendin uručeno je izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Idemo još malo dalje, 4. maj ove godine, Ministarstvo odbrane dodelilo je 20 stanova aktivnim i penzionisanim vojnicima. Ministar odbrane Aleksandar Vulin i načelnik Generalštaba uručili su danas u Beogradu ključeve od 20 stanova aktivnim i penzionisanim pripadnicima Ministarstva odbrane.

Idemo još koji dan ranije, 21. april, 30 stanova u Loznici.

Idemo još malo ranije, 26. mart, dakle, sve ova godina, 80 stanova je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić dodelila u Kragujevcu za mlade naučnike i istraživače.

Možemo tako redom, mislim da bih do večeras mogao da listam i da čitam, svake nedelje, svakog meseca po neki stan Vlada dodeli. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moramo jednu stvar da raščistimo. Naravno da visoko cenimo ono što je opštinska vlast u Zemunu u mandatu od 1996. do 2000. godine uradila za te ljude, dakle za izbeglice sa prostora nekadašnje Republike Srpske Krajine, takođe i izbeglice iz Bosne, to niko ne spori, zaista to mislim i to kažem, ali prosto to ne može da se poredi sa ovom današnjom situacijom. Dakle, ono je bilo ustupanje zemljišta na korišćenje fizičkim licima, gde bi posle sam čovek morao da izida kuća, da izgradi celokupnu posle infrastrukturu i to je velika stvar. Dakle, niko ovde ne želi da omalovaži taj postupak i taj trud. Da je ekonomska situacija tada bila bolja, verovatno da biste i vi više u tom smislu uradili. Dakle, zaista ponavljam, niko ovde ne želi to da omalovaži.

Ali, to ne može da se poredi sa ovim. Vi dajemo gotove stanove. Sistem „ključ u ruke“, i to u vlasništvo, momentalno, i to zato što danas 2019. godine država Srbija to može da uradi.

Ozdravili smo stanje javnih finansija, popravili smo privrednu i ekonomsku sliku, danas smo ekonomiju našu stavili na zdrave noge i možemo da radimo ovakve stvari. Bio je potreban jedan mukotrpan period da to sve i učinimo, i taj period je, zahvaljujući prvenstveno Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije iza nas, i danas smo u situaciji da možemo da dodeljujemo stanove različitim kategorijama. Dakle, i izbeglicama, ali i ostalim kategorijama, i socijalne stanove i između ostalog ove stanove koji su predmet ovog zakona, a to su stanovi za pripadnike snaga bezbednosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada je reč o izvršenju sudskih presuda, želeo bih da postavim nekoliko pitanja vezano za izvršenje presude za korupciju u Paraćinu. Sada moram da napravim jednu svojevrsnu hronologiju.

Pre jedno mesec dana otprilike uhapšena je saradnica predsednika opštine Paraćin, onog Paunovića. On je istaknuti demokrata, znate ga sigurno, poznat po brojnim aferama u tom gradu. Dakle, uhapsili su Biljanu Milenović Stojanović, odgovorno lice Centra za socijalni rad u Paraćinu, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Bila je ta afera i medijski propraćena. Dakle, ona se konkretno sumnjičila da je u periodu od 2015. do 2019.godine zaključila ugovore o radnom angažovanju na privremenim i povremenim poslovima i o volontiranju sa četiri osobe iz Paraćina, a zapravo ih je uputila da obavljaju administrativno-tehničke poslove u Odeljenju za lokalnu poresku administraciju opštine uprave u Paraćinu i još mnogo nekih prekršaja s tim u vezi.

Međutim, šta se dešava, prekjuče je na sednici opštinsko veća Skupštine opštine Paraćin donesen jedan zanimljiv zaključak. Slušajte pažljivo, ovo je prava poslastica. Opštinsko veće opštine Paraćin na sednici održanoj 23. jula 2019. godine donelo je zaključak kojim se ocenjuje… Moram da napravim digresiju. Uhapšena je priznala zloupotrebu i na taj način priznala krivicu i osuđena je pravosnažno, možda ima pravo na žalbu, ali u svakom slučaju ona je priznala krivicu za zloupotrebu službenog položaja.

Dakle, opštinsko veće Opštine Paraćin na sednici održanoj 23. jula 2019. godine donelo je zaključak, pazite, Opštinsko veće donosi zaključak, kojim se ocenjuje da postoji osnovana sumnja o postojanju političkih elemenata i uticaja koji su doveli do potpisivanja sporazuma Biljane Milenović Stojanović o priznanju krivice, a koji se sastoji u jasnoj medijskoj zloupotrebi slučaja od strane politički kontrolisanih portala, korišćenju pretnji pritvorom kao sredstvo mučenja da bi se obezbedilo brzo priznanje i na osnovu poređenja sa drugim slučajevima poznatim u javnosti, koji su drugačije ocenjeni od strane nadležnih organa, u pogledu težine kazne.

Takođe, konstatovano da u pogledu materijalne štete stoji činjenica da je radnik Centra bio angažovan na poslovima u skladu sa odlukom o socijalnoj zaštiti Opštine Paraćin, ali ne formalno-pravno potpuno ispravno u prostorijama Centra ili druge opštinske službe uz sporazum, a njegova zarada jeste bila finansirana iz budžeta Opštine Paraćin.

Dakle, oni ovde priznaju da se konkretan prekršaj dogodio. Pa kaže - Opštinsko veće Opštine Paraćin uputilo je apel odborničkim grupama da se pronađe mera solidarnosti sa ovom uhapšenom koja je priznala krivicu, Biljanom Milenović Stojanović, imajući u vidu i okolnosti da je ostavku podnela još 2016. godine, da nije želela da obavlja dužnost direktora, ne znam kakve to veze ima sa svim ovim, da nije njena krivica što do sada nije smenjena sa ove dužnosti, nego upravo institucija opštine i nadležnog ministarstva, da je činjenica da je materijalni teret koji joj je stavljen presudom posledica angažovanja radnika koji jeste bio angažovan na opštinskim poslovima, pa, sad kada se sve to ima u vidu, da odborničke grupe pronađu način da se kroz iskazivanje solidarnosti pruži podrška Biljani, toj uhapšenoj koja je priznala krivicu, da se pruži podrška Biljani Milenović Stojanović da ovaj teret koji se odnosi na materijalne obaveze ne podnese lično.

Onda, skupštinsko radno telo - Odbor za izbor i imenovanja Skupštine opštine Praćin, predlaže da se u dnevni red 62. sednice Skupštine opštine Paraćin, zakazane za 24. jul po hitnom postupku uvrsti tačka dnevnog reda i to – Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o naknadama i drugim primanjima odbornika Skupštine opštine Paraćin i platama izabranih i imenovanih zaposlenih lica. U obrazloženju kaže – Odbor za izbor i imenovanje razmatrajući apel Opštinskog veća upućen odborničkim grupama izradio je Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o naknadama i drugim primanjima odbornika Skupštine opštine Paraćin, kako bi odborničke grupe bile u mogućnosti da iskažu solidarnost prema Biljani Milenović Stojanović, te predlaže Skupštini opštine da u dnevni red 62. sednice po hitnom postupku uvrsti tu tačku u dnevni red.

Onda imamo predlog odluke kaže – u Odluci o naknadama i drugim primanjima odbornika Skupštine opštine Paraćin i platama imenovanih i uposlenih lica odbornik u Skupštini opštine Paraćin ima pravo na odbornički dodatak u stalnom mesečnom paušalu u iznosu od 24.000 dinara, a šef odborničke grupe 25.000 dinara.

Dakle, da rezimiramo. Sud osudi direktorku Centra za socijalni rad i to na osnovu njenog priznanja za zloupotrebu. Paunović na sednici Opštinskog veća, donese odluku kako je ta presuda, tobože, politička, onda poveća naknade odbornicima sa 14.000 na 24.000 dinara, a šefovima odborničkih grupa na nešto više, a onda, iz zaključka se ovo jasno vidi, će da natera sve te odbornike da se odreknu svojih primanja, svojih naknada u korist osobe koja je osuđena, i to tako što je priznala krivicu.

Ovo je vrhunski skandal. Ovo je vrhunski skandal, i ja sad postavljam pitanje svima vama, i u sali, i ministru i svima u javnosti – da li je iko ikada čuo za sličnu praksu, ne u Srbiji, u svetu? Ja moram da kažem da nisam. Nikada ni za sličnu praksu čuo. Znam da je taj Paunović poznat po raznim aferama, po toliko afera da stvarno ne znam da kako u ovom trenutku čovek nije smenjen, kako Ministarstvo za državnu upravu u lokalnu samoupravu nije podnelo neke konkretne korake u tom smislu.

Odmah da kažem, lično, nisam protiv toga da odbornik ima naknadu, čak mislim da odbornik treba da ima naknadu za, ipak je u pitanju izabrano lice, dakle, lice koje biraju građani na izborima, mislim da postoji odgovornost u vršenju tog posla, i mislim da treba da ima naknadu, ali ovo što se sada radi u Paraćinu, ovo je skandal zaista velikih razmera.

Prvo pitanje - da li postoji uopšte budžetska osnova da on izvrši povećanje naknade tim odbornicima? Ponavljam, nisam protiv toga da odbornik ima naknadu, ali postoji li opravdanje za ovako nešto, postoji li budžetska osnova, postoji li novac uopšte u budžetu da on može da isplati toliki novac?

Drugo, da se nateraju ti odbornici da se odreknu tog dela iznosa, ne bi li pokrili tu kaznu za osuđenu, koja je pri tom priznala da je vršila zloupotrebu službenog položaja. Dakle, ovo je jedan skandal i mislim da bi svi trebali da se pozabavimo ovim pitanjem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Rasprava prethodnog govornika me je ponukala da se javim kada je reč o slučaju koji se dogodio na Vračaru, tom nesrećnom slučaju o kome je pričala prethodni govornik, u pitanju je porodica Petrović, ako se ne varam. Petrović Dobrila, sticajem okolnosti, kao neko ko dolazi sa Vračara, znam ponešto o tom slučaju. Međutim, da se odmah razumemo, prethodna govornica je većinski u pravu za sve ono što je rekla.

Međutim, moram da istaknem još jedan segment čitave te priče, uključio bih i opštinu Vračar, kao neko ko nije direktno odgovoran za to, a pričamo o porodici koja je, kako ste rekli decenijama živela, 45 godina, na Vračaru u tom istom stanu, predsednik opštine Vračar je svojevremeno bio upoznat sa tim slučajem. Kada kažem predsednik opštine, mislim na tadašnjeg predsednika opštine Branimira Kuzmanovića, istaknutog člana DS.

Pouzdano znam i da je gospođa Petrović pokušavala da se na neki način obrati opštini Vračar, njemu, da zakaže sastanak, da zakaže razgovor, da i opština Vračar pokuša da iznađe neko, bilo kakvo rešenje koje bi na neki način rezultiralo nekim dogovorom, nekim rešenjem, nekim kompromisom, da se po svaku cenu izbegne, nažalost, onaj scenario koji je ona i doživela.

Međutim, opštinska vlast na Vračaru tada nije imala sluha za tako nešto. Apsolutno ih nije interesovalo da prime tu ženu i na sastanak, da razmotre problem, da vide koje mogućnosti postoje za prevazilaženje te situacije, da se ne desi da neko u 21. veku u 2018. godini ostane bez krova nad glavom. Dakle, na taj način demonstrirala potpuni nemar, potpuno je ignorisala realne probleme te porodice i na kraju smo došli u situaciju u koju smo došli.

Osećam potrebu da kažem da je opštinski odbor SNS na Vračaru jedini reagovao u ovom nesrećnom slučaju, obezbedivši na vreme jednu pomoć koja nije za potcenjivanje toj porodici, ta porodica se nama, na kraju krajeva, i zahvalila. Ja sad ne želim ovo da koristim u političke svrhe, ali, eto, imao sam potrebu da to kažem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Reklamiram član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da ste bili u obavezi, gospodine predsedavajući, da reagujete kada su iznošene grube neistine o SNS, kako SNS nije reagovala na štetočinsko delovanje Rodoljuba Šabića dok je obavljao funkciju Poverenika za informacije od javnog značaja.

Imam dužnost da kažem da to nije istina. Dakle, SNS je prva i najsnažnije reagovala, osudila takvo ponašanje i dokazala da Rodoljub Šabić nije nikakav stručnjak, nikakav nezavisni stručnjak, već jedan običan političar, politikant, da on nije obavljao svoj posao na dobar način, već je zloupotrebljavao svoju funkciju u dnevno-političke svrhe, na Tviter nalogu, da je u radno vreme tvitovao, bavio se dnevnom politikom, uvek na strani onih koji ne žele dobro ni srpskom narodu ni državi.

Uostalom, ko je bio izložen sve ovo vreme najmonstruoznijim napadima od strane, upravo tog Rodoljuba Šabića? Ja ću vam reči ko je bio izložen, Vučić, kao predsednik SNS, ali i kao predsednik države, Vlada Srbije i poslanici SNS.

Setite se samo šta je Šabić svakog dana tvitovao i o šefu naše poslaničke grupe, Aleksandru Martinoviću, koje su to bljuvotine bile, koje su to monstruozne uvrede bile od strane Šabića.

Ko je prvi ovde ustanovio i osudio, u krajnjem slučaju, to što se institucija Poverenika pretvorila u servis raznih KRIK- ova, BIRN-ova, CIS-ova, Nataše Kandić, koju ste pominjali, i svih ostalih? Srpska napredna stranka je prva reagovala i osudila i dokazala da je to tako. I, molim vas, mislim da ste zaista trebali da reagujete. Zahvaljujem.

Biću jako kratak, gospodine Arsiću.

Čuli smo izveštaj nadležnog Odbora za kulturu i informisanje, a čuli smo i od velikog broja narodnih poslanika koji su učestvovali u dosadašnjoj raspravi zašto bi trebalo da izaberemo gospodina Marinovića na funkciju Poverenika za informacije od javnog značaja.

Ja bih svoj govor započeo na onaj način kako sam govorio kada smo usvajali Izveštaj o radu Poverenika za informacije od javnog značaja, a to je da budući Poverenik treba da bude sve ono suprotno od Rodoljuba Šabića, dakle, da ne treba da radi sve ono što je Rodoljub Šabić radio i da treba sve ono što Rodoljub Šabić nije radio dok je obavljao svoju funkciju i da je to recept za siguran uspeh i, naravno, da u svom radu treba samo da se pridržava zakona, ništa više.

Zašto je ovo važno? Zato što smo imali Poverenika koji se dugi niz godina, umesto svojim poslom, bavio isključivo, jedino i samo dnevnom politikom i napadima na Aleksandra Vučića i na SNS, poslanike SNS i Vladu Srbije.

Pripadam onom delu javnosti koji nikad nije ni verovao kada je reč o Rodoljubu Šabiću, da je reč o nekakvom nezavisnom stručnjaku, o nekakvom nezavisnom ekspertu. Zašto to tvrdim? Zato što je Rodoljub Šabić svoje ime i biografiju i svoju prepoznatljivost izgradio jedino i isključivo baveći se politikom i pripadajući političkim partijama.

Čuli smo malopre i od koleginice Kostić jedan deo njegove političke biografije, i da je bio u Vladi još u vreme Ante Markovića, i da je bio visoki funkcioner Socijaldemokratije, potom SDP i da je obavljao čitav niz važnih političkih funkcija, kao što su narodni poslanik, potpredsednik Skupštine.

Ja sam tada bio veoma mlad kada je bio taj mandat od 2001. do 2004. godine, ako se ne varam, kada je on bio potpredsednik Skupštine, ali sam pratio skupštinska zasedanja i sećam se njegove aktivne uloge u tom parlamentu, kada je bio potpredsednik Narodne skupštine. Sećam se i kada je bila ona afera sa Vukom Obradovićem, koji je bio predsednik te Socijaldemokratije, u toj aferi i Rodoljub Šabić je imao vrlo sramnu ulogu, praktično ga je izdao kao predsednika stranke, oteo mu partiju i bio visoki funkcioner te nove partije koja je formirana.

E, onda je preko noći odlučio da više nije političar, proglasio sam sebe za nezavisnog stručnjaka i postao Poverenik za informacije od javnog značaja, ali suštinski on nikada i nije prestao da bude dosovac, nikada nije prestao da pripada tom dosističkom jatu, iz koga je samo formalno izašao, jer mu je bilo potrebno da gradi imidž nekog nezavisnog stručnjaka da bi bio na čelu vrlo važnog organa kakav je Poverenik za informacije od javnog značaja.

Ono što je meni posebno smetalo, o tome smo govorili i nešto ranije, kada sam imao javljanje po Poslovniku, a to je što se institucija Poverenika za informacije od javnog značaja pretvorila zapravo u servis raznih, kako je to i gospođa Kostić malopre rekla, raznih CIS-ova, BIRN-ova, KRIK-ova, Nataše Kandić, „žena u crnom“ i ko zna koga još.

Ono što mi je takođe smetalo, smetalo mi je što je u radno vreme tvitovao, uglavnom iznoseći napade na račun poslanika SNS, Vladu Srbije, predsednika Republike itd. Dakle, bavio se dnevnom politikom. Smetalo mi je i to što je na najmonstruozniji način vređao narodne poslanike. Povod za to bilo je što je, u konkretnom slučaju, kada je reč o Aleksandru Martinoviću, šefu naše poslaničke grupe, Aleksandar Martinović postavio pitanje o trošenju novca. Dakle, postavio je pitanje – kako to Rodoljub Šabić troši državni novac? I umesto da dobije odgovor, dobio je salvu najmonstruoznijih uvreda i smatram da je to krajnje nedopustivo i da je to nešto što je neprihvatljivo u obavljanju javne funkcije.

Iz svega ovoga što sam naveo do sada, želim da podvučem da je potrebno da budući Poverenik, gospodin Marinović, ne radi ono što je radio gospodin Šabić, a da upravo radi sve ono što gospodin Šabić nije radio i da je to recept za siguran uspeh. I želim mu sreću u radu budućeg Poverenika, gospodina Marinovića. Zahvaljujem.