Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi gosti iz ministarstva, Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se na malo drugačiji način osvrnuti na amandman koji je podneo kolega Marijan Rističević na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima.

Naime, pročitaću vam jedan članak – snežne oluje prave haos. Na stotine hiljada ljudi bez struje. Ako ste pod uticajem raznih tajkunskih medija, upravo onih medija o kojima je govorio kolega Rističević pomislili biste da se ovo odnosi na Srbiju. Ja vam neću zameriti, ali moraću da vas razočaram. Ovo se odnosi na Evropu, Kanadu i Ameriku.

Pročitaću vam i tekst – snežne oluje nastavljaju da širom sveta izazivaju probleme u saobraćaju i velike poremećaje u isporuci električne energije, a poslednja na udaru našla se Kalifornija. Posle prvih pahulja žitelji Kalifornije su upozoreni da se spreme za dane jakih i snežnih padavina, posebno u planinskim predelima. Bez električne energije je zbog snega ostalo nekoliko desetina hiljada ljudi, odnosno domaćinstava.

Prethodnih dana je snažna oluja pogodila i Kanadu gde je više od 280 hiljada ljudi ostalo bez električne energije u južnim delovima Ontarija. U Evropi krajem minule nedelje je sneg izazvao saobraćajni kolaps u Austriji sa povređenima, dok su delovi Slovenije ostali bez struje, a jake snežne padavine koje su zahvatile celu Austriju napravile su velike probleme u saobraćaju. Zbog snežnih padavina snabdevanje strujom u pojedinim delovima Koruške i Štajarske je bilo prekinuto.

Još jedna informacija. Prethodno je u Velikoj Britaniji oko 30 hiljada ljudi u Škotskoj i severnoj Engleskoj ostalo bez električne energije skoro nedelju dana zbog snežnih padavina.

Zašto sam sve ovo pročitao? Zato što danas kada između ostalog raspravljamo i o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima idealna je prilika da se dotaknemo i načina na koji elektronski mediji izveštavaju. Dakle, imamo situaciju kao što smo videli u kojoj je sneg i to zamislite u decembru mesecu napravio ozbiljne probleme gotovo svuda u svetu, od Amerike, Kanade preko većine Evrope, kao i svake godine do sada, ali samo u Srbiji imamo pokušaj da se od toga napravi politička tema par ekselans. Samo u Srbiji. Samo u Srbiji postoje mediji koji su sa neverovatnom količinom slabostrašća pisali i izveštavali o tome. Samo u Srbiji postoje mediji koji su se najvatrenije radovali zbog otežanog saobraćaja, zbog prekida snabdevanja električnom energijom. Samo u Srbiji postoje mediji koji su otvoreno likovali zbog činjenice da je došlo do sporadičnog zastoja u isporuci električnom energijom. Pogađate, to su vam ovi Đilas, Šolak mediji, „N1“, „Njuz maks adrija“, „Nova“, „Danas“, „Direktno“ itd.

Dakle, danima nije moglo da se živi od njihovog veselja, pa to su vam naslovi, to su članci, to su emisije, to su debate, to su okrugli stolovi, to su stručnjaci, sve sami stručnjaci. To su uglavnom oni isti što su po potrebi stručnjaci za ekologiju, a po potrebi stručnjaci i iz oblasti elektro-energetskog snabdevanja. Pa kako zatreba, danas su jedno, sutra su drugo.

Nisam primetio ni u jednoj zemlji da se njihovi mediji raduju i žurku prave zbog činjenice da je neko ostao bez struje ili da je otežan saobraćaj, iako je daleko teža situacija bila u svim tim zemljama koje sam nabrojao, kao što nisam primetio, istine radi, da se u drugim zemljama od toga pravi politička tema, ali isto tako nisam primetio da se i jedan drugi predsednik poneo na način kako se poneo Aleksandar Vučić, da hitro reaguje, sazove kompletan državni vrh, sagledaju sve novonastale probleme i hitrom reakcijom, munjevitom reakcijom krenu da otklanjaju probleme i u najkraćem mogućem roku je stanje stabilizovano, struja je stigla, putevi su očišćeni, sistem funkcioniše. Odgovorni snose posledice i život ide dalje.

Ne, ne treba nam ni vaša zahvalnost, ne treba nam ni odavanje priznanja, ništa od toga nam ne treba. Ali, ono što je građanima potrebno, to je da konačno prestanete da budete propagandni servis Đilasovog preduzeća, da prestanete da vodite dvadesetčetvoročasovnu kampanju sedam dana u nedelji protiv Aleksandra Vučića i SNS, da prestanete da se radujete svakoj elementarnoj nepogodi koja pogodi Srbiju, da prestanete da priželjkujete da negde pukne neka vodovodna cev ili da negde dođe do nestanka struje, da prestanete svaku moguću temu, pa i sneg da koristite u dnevno političke svrhe ne bi li pokušali da napravite političku štetu Aleksandru Vučiću, jer džaba vam je, ne uspeva vam, ne pomaže vam. Zna narod ko se trudi i ko je 24 sata u funkciji tog istog naroda.

Da li bude grešaka nekada? Pa, naravno da bude. Pa, u kom to sistemu nikada nije došlo do neke greške, ali je važno da građani znaju ko marljivo radi, ko se danonoćno bori za njihove interese, a ko sa strane kibicuje, dobacuje i pokušava da kritikuje.

Dakle, čovek slavu svoju nije proslavio Aleksandar Vučić predsednik Srbije. Za svoju krsnu slavu je bio u Kostolcu sa rudarima. Dakle, jednom rečju potrebno je da prestanete da se ponašate po obrascu što gore Srbiji, to bolje vama, jer se u praksi pokazalo da što je bolje Srbiji, to je vama gore. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre nego što krenem o onome što je tačka dnevnog reda, želeo bih da se pridružim, da kažem, izrazima saučešća povodom smrti našeg kolege, Milutina Mrkonjića, našeg kolege, a mog, da kažem, prijatelja i komšije.

Iz pijeteta prema današnjem danu, kada smo čuli za ovu tužnu vest, neću se nastavljati i postojala je volja i da se reklamira, a imalo je i osnova da se reklamira povreda Poslovnika zbog direktnog ugrožavanja dostojanstva Narodne skupštine, ali ugrožavanja dostojanstva ogromne većine građana, koji su brutalno uvređeni od malopređašnjeg govornika, koji je na dosta vulgaran i brutalan način uvredio ogromnu većinu građana Srbije koji glasaju za politiku Aleksandra Vučića, nazvavši ih, kako je rekao, budalama, jel tako?

To je ono što čini jasnu razliku između nas i njih. To je ono što je jasna razlika između njihovog pogleda kako Srbija treba da izgleda i našeg pogleda, odnosno pogleda Aleksandra Vučića, koji svakim svojim gestom, svakim svojim delom, čini sve da Srbija bude prvenstveno pristojna, uređena i da kažem uspešna država. Toliko o tome.

Danas, kada govorimo o RIK-u, kada govorimo o kadrovskim rešenjima, u tom smislu dobra je prilika da istaknemo da je ovakav sastav, predviđeni, odnosno predloženi sastav RIK-a, proizvod sporazuma o unapređenu izbornih uslova između stranaka koje su učestvovale u međustranačkom dijalogu bez posredovanja stranaca, kao i zaključaka koji su potpisani nakon dijaloga uz posredovanje stranaca.

Mislim da je to jako važno zato što ovim odlukama dodatno unapređujemo izborne uslove u Srbiji, kao i da dodatno unapređujemo demokratsku atmosferu za predstojeće aprilske izbore. Sada već slobodno možemo reći da će izborni uslovi za predstojeće aprilske izbore biti najbolji uslovi ikada. Usudio bih se da kažem ikada, a ono bar od uspostavljanja iliti obnove višestranačja u Srbiji.

Kada to kažem, predsedavajući, ni u kom slučaju ne mislim da su dosadašnji izborni uslovi bili loši, naprotiv, ni malo nisu bili loši. Bili su potpuno demokratski i u skladu sa svim evropskim standardima.

Druga je stvar što su neke političke opcije u Srbiji, uglavnom one političke opcije koje su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, vodile i još uvek vode besomučnu kampanju u svim svojim medijima, kako su izborni uslovi loši, kako su izborni zakoni loši, kako nema uslova za fer i poštene izbore, medijski mrak, strahovlada, diktatura, cenzura i sve ostale besmislice koje danonoćno ponavljaju u svojim medijima.

Posebno je, predsedavajući, besmisleno to, kada znamo da su u pitanju izborni zakoni koji su doneti upravo u vreme kada su ti isti, taj isti Đilasov deo opozicije, kada je vršio vlast u Srbiji.

Dakle, dok su oni bili na vlasti u Srbiji, to su bili najbolji mogući zakoni tada, to su bili demokratski zakoni, to su bili evropski zakoni, to su bili najbolji mogući zakoni. E, kada su pali sa vlati, preko noći, volšebno, ti isti zakoni postaju najlošiji zakoni, postaju nedemokratski zakoni, nema više uslova za fer i poštene izbore odjedanput, itd. Sa takvom vrstom licemerja mi ovde konstantno imamo posla.

Još nešto što bih želeo da kažem, to je da proces unapređenja izbornih uslova nije nešto što je došlo preko noći. To je stvar na kojoj se permanentno radilo i ja bih podsetio građane da su izborni zakoni promenjeni delimično pred prošle izbore, pred izbore u junu 2020. godine i da su oni tada poboljšani upravo u korist opozicije kada smo smanjili cenzus na 3%. Time smo direktno sebe oštetili, direktno oštetili najveću stranku, direktno oštetili SNS u preraspodeli mandata, ali smo smanjili cenzus na 3%, omogućili da sve političke opcije budu zastupljene, druga je stvar što neke nisu prešle cenzus, zapravo većina nije prešla cenzus. Omogućili smo takođe veću zastupljenost osoba manje zastupljenog pola, obezbedili bolji položaj manjinskim strankama, precizno regulisali pitanje finansiranja, medijsku zastupljenost i još mnogo drugih pitanja, a sve u cilju omogućavanja što boljih, što transparentnijih i što demokratskijim izbornih uslova.

Međutim, nekima ni to nije bilo dovoljno, pa su u želji da stvore alibi za potpuni izborni debakl, brže bolje proglasili bojkot izbora i na taj način sami sebe isključili iz političke utakmice, sami sebe diskvalifikovali. Naravno da su u međuvremenu shvatili koliku su grešku napravili, naravno da su shvatili da su na taj način sami sebe degradirali, onemogućili da učestvuju u parlamentarnom životu Srbije i to nas dovodi do sadašnjeg trenutka, do realizacije ovih odluka koje proističu iz sporazuma o kojima sam govorio.

Dakle, još jednom da naglasim, u želji da izađemo u susret svakoj političkoj grupaciji, u želji da imamo takve izborne uslove da baš niko nema nikakvu zamerku, u želju da izborni dan u Srbiji bude praznik demokratije, donosimo odluke kojima omogućavamo i da vanparlamentarne stranke budu deo stalnog sastava RIK-a.

Dakle, predviđeno je konkretno, a i čuli smo to od mnogo govornika, da šest članova plus šest zamenika članova stalnog sastava RIK-a bude iz redova opozicije. Naglašavam, vanparlamentarne opozicije, dakle po tri člana i tri zamenika člana iz obe grupacije opozicije i ovih koji su učestvovali u dijalogu pod posredstvom stranaka i ovi drugi.

To nije sve. Kada je reč o biračkim odborima, vanparlamentarna opozicija dobiće na svakom biračkom mestu u Srbiji po jednog člana i jednog zamenika člana u stalnom sastavu. To vam je 17 hiljada ljudi, to vam je 17 hiljada mesta, a svakako im sleduje još po jedan član i zamenik člana na biračkom mestu u tzv. proširenom sastavu onog trenutka kada im se proglasi izborna lista.

Zatim, dogovoreno je da se pojača tzv. srednji nivo organa za sprovođenje izbora, tako da će posao dosadašnjih radnih tela RIK-a biti prebačen na opštinske, odnosno gradske izborne komisije. I u njima će biti zastupljena vanparlamentarna opozicija i to u stalnom sastavu, i naravno u proširenom sastavu onda kada im bude proglašena izborna lista.

Naglašavam da na sve ovo opozicija nema pravo, zato što su bojkotovali izbore, zato što nisu zastupljeni u parlamentu. Uprkos tome mi činimo jedan gest dobre volje i omogućavamo im to da pokažemo da zaista želimo da ova izborna utakmica bude najbolja moguća, da izborni uslovi budu najbolji mogući, najtransparentniji, najdemokratskiji ikada.

Uz sve ovo, napominjem, predsedavajući, da će biti uvedena čak tri nadzorna tela. To do sada nije bio slučaj. Telo za praćenje rada medija u predizbornoj kampanji, za kontrolu ispravnosti jedinstvenog biračkog spiska, za nadzor nad celokupnim izbornim procesom i još mnogo stvari koje se odnose i na finansiranje političkih partija i na zastupljenost u medijima, tzv. funkcionersku kampanju oko koje je bilo toliko reči, transparentnost kontrole izbornog procesa itd. itd.

Dakle, slobodno možemo da kažemo da će ovi izborni uslovi biti najbolji mogući izborni uslovi od uspostavljanja višestranačja i to niko ozbiljan više ni ne pokušava da opovrgne.

Govorio sam već o tome da mi kao Srpska napredna stranka dok smo bili u opoziciji nismo imali ovakve uslove, nismo imali ni približno ovakve uslove, nismo imali ovakve benefite, nismo imali ovakve pogodnosti, ali nas to, predsedavajući, ni u kom slučaju nije sprečavalo da se borimo u političkoj areni. To nas nije sprečavalo da se borimo za svaki glas, nije nas sprečavalo da obiđemo svaku opštinu, svako naselje, svaku mesnu zajednicu, svaku kuću, da dopremo do svakog čoveka, da predstavimo svoj politički program. Nismo kukali, nismo se žalili, nismo olajavali svoju zemlju po belom svetu, nismo tražili sponzore, nismo tražili mentore i zaštitu od raznih, Tanje Fajon, Viole fon Kramon i ostalih, nego smo se spremali za izbore, vredno radili, obišli čitavu Srbiju i na prvim izborima koji su usledili pobedili i do nogu potukli DOS-ovski režim. To je ključna razlika između nas i njih.

Nažalost, predsedavajući, i današnja sednica Narodne skupštine prolazi u atmosferi nasilja i terora, rekao bih agresivne i histerične manjine nad apsolutnom većinom u Srbiji. Danima imamo prilike da gledamo nemile scene kako lažni ekolozi, lažni građanski pokreti, lažni građanski aktivisti, a svi do jednog su politički i partijski aktivisti, maltretiraju i biju građane. Malopre je moj uvaženi kolega, gospodin Mirković pokazao sliku. To vam je, nažalost, tužna slika današnje Srbije, za koju je isključivo i jedino samo kriv Dragan Đilas i ta grupacija koju on promoviše, odnosno u kojoj je on gazda i nalogodavac.

Dakle, onako izgleda Đilasova slika Srbije, slika prebijenog čoveka koji ničim nije zaslužio da ga rulja onako prebije, onako unakazi. To vam je slika kakva nas Srbija očekuje kada bi ne daj Bože, nadam se da nikada neće biti u prilici, Dragan Đilas odlučivao i vodio Srbiju.

Pogledajte kakvo je licemerje u pitanju. Dakle, ti koji su prebili, onako prebili ovog čoveka, oni odjedanput postaju heroji. Oni nisu nasilnici, oni nisu batinaši, oni su heroji te lažne elite, te elite koju promovišu mediji pod kontrolom Dragana Đilasa. Ne, to nije nasilje, kada oni nekoga prebiju oni nisu nasilnici. Oni su gospoda, oni su pripadnici te lažne elite i njima je dozvoljeno, njima se može. Oni mogu i da biju i nikom ništa.

Sada je konačno dokazano da ovo nisu nikakvi, kao što sam rekao, ekolozi, nikakve organizacije koje se bave zaštitom životne sredine ili ljudskim pravima, već da su svi redom na platnom spisku raznih centara, finansijskih i ostalih političkih centara moći iz belog sveta. Ovo vam je prikaz, sada ću vam pokazati, koga sve Fondacija Rokfeler plaća u Srbiji. Ovako izgleda taj prikaz. Tu imamo različite nevladine organizacije, a sada ću vam i reći ko je u pitanju. Dakle, imamo organizaciju CRTA. Znate ko su oni? To su ovi dežurni što drvlje i kamenje po parlamentu Srbije svaki dan bacaju. Zatim, imamo organizaciju „Peščanik“. Siguran sam da znate o kojoj organizaciji je reč. Imamo i organizaciju „Kreni - promeni“. To su vam ti što protestuju ovih dana. To su vam ti što vrše ove blokade. Fondacija „Kreni - pokreni“ je dobila grant od 25.000 dolara za 12 meseci od Fondacije Rokfeler, dok je organizacija „Peščanik“ dobila 90.000 dolara za 36 meseci. Ovde se sve jasno vidi. Sada se sve zna.

E, to su vam ti što protestuju, što blokiraju puteve, autoputeve, potpuno protivzakonito. Potpuno protivustavno čak blokiraju autoputeve i maltretiraju građane Srbije. Još se bude što policija obavlja svoj posao. Dakle, napadaju policiju što su se drznuli da obavljaju svoj posao, da obave ono što im zakon nalaže da rade. Pa, ne možeš da blokiraš autoput. Jednostavno, ne možeš da blokiraš autoput. Ne možeš da ograničavaš kretanje nikome u Srbiji. Ne možeš da zaustaviš život u Srbiji. U kojoj to zemlji u svetu možeš da blokiraš autoput? Evo, neka mi kaže i prethodni govornik ili bilo ko drugi. U kojoj zemlji u svetu možeš tek tako, kako ti padne na pamet, da blokiraš autoput?

Još ne prijave skup! Ne pada im na pamet da prijave skup. Pazite do koje mere ide taj bezobrazluk. Iako su u obavezi po zakonu da svaki skup bude prijavljen. Ne možeš da protestuješ ako nisi u skladu sa zakonom prijavio skup. To je još jedna razlika između njih i nas, taj odnos prema državi, prema obavezama, prema zakonima ove zemlje i prema državi prvenstveno i prema građanima.

Svaki skup koji smo ikada organizovali kao Srpska napredna stranka bio je uredno prijavljen po zakonu. Mogu i na ličnom primeru da kažem. Predsedavajući, u jednom trenutku svog političkog delovanja bio sam i predsednik opštinskog odbora Srpske napredne stranke, na pamet nam nije palo da bilo kakav skup organizujemo dok ga pre toga uredno ne prijavimo u nadležnoj policijskoj stanici. Dakle, običan štand, običan promotivni štand kada organizujemo odemo u nadležnu policijsku stanicu, prijavimo da će možda tog dana biti veća grupa građana, da razgovaramo sa građanima i ispunimo svoju zakonsku obavezu.

E, tu se vidi kakav je njihov odnos prema zakonima ove zemlje, prema institucijama, ali i prema državi i građanima. Tu je još jedna ključna razlika između nas i njih.

Koliko god se trudili, uskoro završavam, da se sakriju iza nekakvih ekoloških ljudskopravaških organizacija, ispostavilo se da su u pitanju čisto i isključivo politički projekti koji imaju za cilj isključivo i jedino destabilizaciju Srbije. Jasno je da je njihov cilj rušenje vlasti u Srbiji, prvenstveno rušenje Aleksandra Vučića. Zato što nikome od njih ne odgovara jaka Srbija, nikome od njih ne odgovara snažna Srbija, samostalna i nezavisna u odlučivanju, kakva je Srbija danas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada pomislimo da su Đilasovi i Šolakovi mediji u Srbiji dotakli dno i da bukvalno ne mogu biti gori, oni nas demantuju i pokažu da ne postoji granica koju nisu u stanju da pređu.

Zašto ovo govorim? Izneću nekoliko primera iz čega se jasno vidi kakva je njihova uređivačka politika, ako se to uopšte može nazvati uređivačkom politikom, jer ja bih pre rekao da je u pitanju neprestana kampanja protiv Srbije prevashodno, naravno protiv naših nacionalnih interesa i naravno glavna meta im je uvek Aleksandar Vučić, predsednik države, koji je ključni zaštitnik upravo tih naših nacionalnih interesa.

Dakle, u napadima na Aleksandra Vučića apsolutno ih ne zanima da li će time ugroziti interese Srbije, da li će time ugroziti poziciju Srbije kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu. Ništa ih od toga ne zanima, osim da iskoriste svaku, ama baš svaku temu i svaku priliku da pokušaju da naprave političku štetu. Naglašavam – pokušaju, zato što im do sada to nije pošlo za rukom.

Imamo primer od juče, Đilasov tabloidni portal „Nova.rs“ objavljuje članak koji glasi, pazite predsedavajući sada, kažu – Vučića će zatresti osveta iz Nemačke, Violina stranka uzima diplomatiju.

Dakle, hajde prvo da pojasnimo o čemu se ovde radi ako nekom još nije jasno. U pitanju je Partija zelenih u Nemačkoj, koja će verovatno, mada nije sigurno, biti deo nove vladajuće većine, odnosno vladajuće koalicije, a kada kažu – Violina stranka, tu misle na Violu fon Kramon koja je najistaknutiji albanski lobista i to po sopstvenom priznanju. Dakle, ovo ne tvrdi niko iz SNS, ovo ona sama za sebe tvrdi da je albanski lobista.

Dakle, pazite na koliko nivoa je ovo problematično. Pazite sa kakvom, da kažem, sladostrašću oni pišu ovo. Dokle ide ovo ludilo, oni se unapred raduju što postoji mogućnost da u pregovorima o formiranju nove Vlade Nemačke, Ministarstvo spoljnih poslova pripadne partiji Viole fon Kramon, kao da to samo po sebi sada nešto znači ili valjda misle da će ako se to uopšte desi, da Viola fon Kramon na taj način iskoristiti svoj uticaj da još snažnije napada Srbiju, da još snažnije i jače udara po Srbiji, kao da je malo do sada to radila, kao da je malo što se otvoreno svrstala na albansku stranu kada je reč o pitanju KiM.

Dozvolite mi da samo pokažem jedan primer, kaže Viola fon Kramon – jesam kosovski lobista, ali ne plaćen, ja sam lobistkinja interesa građana Kosova, zalažem se za kosovsku stvar. Dakle, o tome mi govorimo. I sada se oni kolektivno raduju, dakle, žurku prave što će možda ta Viola fon Kramon biti u prilici da još jače napada Srbiju i da još žešće zastupa albansku, kako ona kaže, stvar.

Još jedan primer od pre par dana, dakle, isti portal je u pitanju, ne mogu da se, predsedavajući, ne osvrnem i na to da je gospođa Fon Kramon, osim što se otvoreno svrstala na stranu Albanaca, dakle, da se oglasila sramnim, da kažem, saopštenjem kada je bila u pitanju akcija tzv. kosovske policije, u kojoj je teško povređen Srećko Sofronijević, gde su tzv. kosovski policajci, bukvalno naoružani do zuba, upotrebivši šok bombe i suzavce, otvorili vatru na goloruki srpski narod, tom prilikom Viola fon Kramon kaže – akcija protiv šverca na Kosovu je bila potrebna, na vlastima Kosova je da odluče kada i gde će koristiti policijske snage. Dakle, ovo vam govorim u prilog tome o čemu pričam danas.

Još jedan primer imamo od pre par dana, isti portal je u pitanju, dakle, nova.rs, koji na naizgled istu vest ima potpuno dve različite reakcije, evo šta je u pitanju. Dakle, na vest da je neko pokušao da uništi tablu Aćif Efendije u Novom Pazaru, naslov glasi ovako: „Incident u Novom Pazaru, muškarac pokušao da uništi tablu Aćif Efendije“, dok na vest da je neko pokušao da uništi mural Ratka Mladića naslov glasi: „Bačena crna farba na mural Ratku Mladiću, čistači oprali lice zločincu“. Pa sram vas bilo, sram da vas bude, vas sa nova.rs. Ako ništa drugo, sram vas bilo zbog vrhunskog licemerja.

Dakle, kada neko napadne tablu Aćif Efendije, onda je to vandalizam, onda je to skandal, onda su to vandali, a kada neko napadne mural generala Ratka Mladića, e on tada postaje čistač, on postaje heroj, on postaje aktivista za ljudska prava, on postaje borac za mir u svetu itd. Sada vidite s kim imamo posla. Dakle, imamo posla sa ljudima koji uvek, apsolutno uvek, staju na antisrpsku stranu, podržavaju svaki antisrpski stav i njihova politika, predsedavajući, svodi se na – što gore po Srbiju, to bolje po njih. Međutim, i s tim završavam, u praksi se ispostavilo da što je bolje Srbiji, to je njima gore. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Jako kratko, kako smo i čuli danas, razmatramo dva sporazuma od kojih prvi o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola sa Narodnom Republikom Kinom. To jasno svedoči o korektnom i, da kažem, partnerskom odnosu koji naše dve zemlje tradicionalno neguju.

Narodna Republika Kina, imam potrebu to, gospodine ministre, da istaknem, je mnogo puta do sada pokazala da je iskreni prijatelj Srbije, i drago mi je što taj naš odnos nastavlja da se razvija u tom duhu, u duhu naše zajedničke saradnje, jer ne zaboravimo da je, između ostalog, Narodna Republika Kina prva, ili među prvima, pritekla u pomoć Srbiji na samom početku kovid pandemije donirajući ne mali broj i vakcina i medicinske opreme i medicinskih sredstava itd, na čemu smo im neizmerno zahvalni.

Naravno da je važno da neprestano radimo na jačanju značaja uloge Republike Srbije kada govorimo o svetu, ali još značajnije je da težimo unapređenju i saradnji sa zemljama u neposrednom okruženju. Kako ste i vi malopre to lepo rekli, dakle, Balkan balkanskim narodima, a rekao bih da je naročito važno ako imamo u vidu koju vodi SNS, na čijem čelu je Aleksandar Vučić, jer videćemo da ta politika koja nastoji da na jednom racionalnom i pre svega partnerskom odnosu izgradi viziju upravo tog otvorenog Balkana.

U tom smislu treba posmatrati i ovaj sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na zapadnom Balkanu, a koji je i deo inicijative predsednika Republike Aleksandra Vučića - Otvoreni Balkan. Ovim sporazumom sve strane potpisnice obavezuju da će priteći u pomoć jedna drugoj u slučaju katastrofa, i na taj način gradimo odnose u kojima, nadam se, nećemo jedni druge gledati kao rivale, nećemo jedni druge gledati kao suparnike, već kao komšije, dobre komšije, bliske prijatelje, koji jedni drugima priskaču u pomoć kada je to potrebno.

Imali smo iskustva, ministre, pre samo nekoliko meseci, u kojima je Srbija poslala pripadnike MUP-a da pomognu Severnoj Makedoniji da se izbori sa vatrenom stihijom, sa požarima. Ali, uvek kada su na dnevnom redu Narodne skupštine predlozi akata iz oblasti MUP-a, dobra je prilika i da istaknemo koliko je Srbija uznapredovala u oblasti bezbednosti.

Imali smo prilike da se kroz vežbu „Sistem 2021“ uverimo koliko je Srbija spremnija, organizovanija i snažnija, nego što je to, slobodno mogu reći, ikada bila u prošlosti. Želim u lično ime da vam čestitam ministre na tome, ali takođe bih želeo da vam čestitam i na dobroj organizaciji od pre nekoliko dana, kada smo imali jedan nemili događaj, kada je grupa nekih koji se lažno predstavljaju kao nekakvi građanski aktivisti, a u pitanju su sve do jednog partijski aktivisti, pokušali da naprave incidente u Beogradu, jedna od njih je bila nažalost i poslanik u Narodnoj skupštini, Aida Ćorović, koja je divljala po gradu, bacala jaja po zidovima zgrada. Zahvaljujući dobroj organizaciji i hitroj reakciji upravo MUP-a, sprečeni su bilo kakvi incidenti, sprečeno je bilo kakvo nasilje i zaista to želim da pohvalim i da vam čestitam.

Na kraju, uveren sam da će narodni poslanici u danu za glasanje imati razumevanja za sve ove argumente i da će podržati ove predloge sporazuma.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministre Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, veoma važni predlozi zakona su danas pred nama i odmah želim da naglasim da snažno podržavam i da sam saglasan sa svim onim argumentima koje smo čuli u dosadašnjem toku rasprave, a čuli smo mnogo konkretnih podataka, uglavnom od našeg ovlašćenog predstavnika gospođe Tomić, kao i ovlašćenog predstavnika naše poslaničke grupe gospodina Marinkovića, čuli smo koji su ciljevi koje želimo da postignemo, čuli smo mnogo konkretnih rezultata koje smo ostvarili do sada i to u svim oblastima, a naročito uprivredi i ekonomiji i to je ono što nedvosmisleno, rekao bih, pokazuje da smo na dobrom putu i da smo nesumnjivi lider u regionu.

Međutim, predsedavajući, ne mogu a da se ne osvrnem na ono što se dešava ovih dana a to je snažna kampanja koja se sprovodi protiv Srbije, a koja je po mom mišljenju upravo direktna posledica ovakvih uspeha Srbije o kojima sam govorio i u toj kampanji prednjače brojni mediji iz regiona, Prištine, Zagreba, pogotovo iz Zagreba poslednjih dana, gde je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakodnevni predmet najgorih mogućih napada, uvreda, gadosti i oni su bukvalno, ali bukvalno uveli u svojim medijima dnevnu rubriku Aleksandar Vučić.

Dakle, ne znam da li postoji još jedna zemlja na svetu u kojoj je zapravo predsednik druge države, susedne države glavna tema svakog dana u medijima i to je već poprimilo razmere kolektivne histerije, jer bukvalno ne prođe dan a da Vučić nije tema sa sve maštovitijim i maštovitijim optužbama i besmislicama.

Evo, ono što je poslednje od pre dva dana, hrvatski portal 24hr koji objavljuje članak u kom se psiholozi, nekakvi psiholozi, ne navode koji izjašnjavaju o Vučiću, pa kaže: „prenapuhani ego, narcizam, bez empatije, huliganski mentalitet“ itd, itd. čitav niz gadosti, uvreda, optužbi itd. Ovo je slika kako izgleda stanje u medijima u nama susednoj državi danas.

Samo pre nekoliko dana imali smo organizovani napad na Danila Vučića, sina predsednika Srbije od strane istih tih regionalnih medija i to je sad već nešto što je postalo konstanta u njihovom odnosu prema Srbiji.

Ako vas zanima, predsedavajući, zašto se to dešava razlog je u tome što očigledno ne mogu da se pomire sa činjenicom da je Srbija iz dana u dan sve jača i snažnija u svakom smislu, pogotovo u smislu privrede, jačanja privrede, jačanja ekonomije, dakle, po svim mogućim parametrima smo ih odavno, odnosno većinu zemalja iz regiona prestigli, a neke zemlje iz regiona za kojima smo kaskali decenijama unazad danas stižemo i polako prestižemo.

Naravno da to nikom ne odgovara, naravno da se to nikom ne sviđa. Zašto bi Srbija koja je do juče bila slabašna i na kolenima danas bila snažna, uspravna i ono što je najvažnije samostalna i nezavisna u odlučivanju.

Naravno da im se ne sviđa takva Srbija i u tom smislu treba posmatrati i poteze političara iz regiona i ako ste primetili određenu nervozu poslednjih dana videli ste kako Komšić prekida intervju kao poslednja, da kažem, kukavica samo zato što se novinar usudio da kaže da se lično ne slaže sa određenom, da kažem, formulacijom. Pa, naravno da se ne slaže, a zašto da se složi, pa, svi na svetu znaju da je u pitanju politička kvalifikacija. Najobičnija floskula politička kvalifikacija koja je i montirana tako da bude predmet dnevnopolitičkih pritisaka i na Republike Srpsku i na Srbiju.

Svaka čast novinaru, mislim da je u pitanju novinar „Tanjuga“ ali svaka mu čast. Lično mislim da je greška što su uopšte radili intervju sa Komšićem, jer, šta uopšte ima Komšić da kaže? Šta od Komšića možemo da čujemo a da to već nismo čuli, a da to nije po ko zna koji put ponovljena laž ili neka besmislica o tome kako su Srbi genocidan narod, kako je Republike Srpska genocidna tvorevina, kako Kosovo treba da bude nezavisno itd. i ostale antisrpske teze i stavove.

Međutim, predsedavajući, ovde je po meni mnogo veći problem, što postoje domaći mediji, čitav niz domaćih medija, to su vam redom ovi Đilasovi mediji koji apsolutno podržavaju ovakav narativ i sve što je usmereno protiv Srbije, protiv srpskih nacionalnih interesa, kod njih je to dobro došlo.

Videli ste juče ono divljanje u centru Beograda, divljanje raznih autošovinista u Njegoševoj ulici na Vračaru zbog murala generala Ratka Mladića, videli ste Aidu Ćorović i ostale koji se predstavljaju kao nekakvi građanski aktivisti, a svi do jednog su najobičniji partijski aktivisti. Različitih političkih opcija, ali sve one potiču iz nekada DS, i svi su, barem velika većina danas, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa. I oni su sada nekakvi građanski aktivisti. Bio je tamo i Balša Božović i Bane Kuzmanović, bivši predsednik opštine Vračar i čitava plejada DOS-ovaca koji sada glume tu nekakve građanske aktiviste.

Svaka čast policiji koja je odličnom organizacijom sprečila bilo kakve incidente, sprečila bilo kakvo nasilje, osim što su ta gospoda pokazala svoju nekulturu i primitivizam. To vam je ta lažna elita, to su vam ti lažni građanisti. Kod njih je sve lažno. Lažna elita, lažni građanisti, lažne demokrate.

Ta Aida Ćorović je bila poslanik ovde u Narodnoj skupštini i to izabrana na listi DS i kao član njihov poslaničkog kluba, a sada u slobodno vreme baca jaja po gradu. Ide i divlja po gradu i baca i još se pita što je privedena zbog toga. Pa, u nekoj drugoj državi odma bi je odveli na posmatranje u neku adekvatnu ustanovu.

Ali, oni su sada heroji ovih Đilasovih medija. Dakle, svako ko ima bilo šta da kaže protiv Srbije, protiv srpskih nacionalnih interesa, njima „N1“ i ostali Đilasovi i Šolakovi mediji otvaraju vrata, za njih je to prihvatljivo i odmah postaje te zvezde.

Kao i pre neki dan, ako ste gledali, Danica Vučenić na temu stanja u BiH ne pravi intervju sa Dodikom ili bilo kojim drugim predstavnikom srpskog naroda. Dakle, za nju oni nisu adekvatni sagovornici. Ona pravi naravno intervju sa Bakirom Izetbegovićem i po ko zna koji put mu otvara i daje prostor da iznosi sve najgore o Srbima, o srpskom narodu, o našim političarima tamo, o Aleksandru Vučiću koji im je svakodnevno tema.

Isto tako, primećujete u poslednje vreme, zapravo juče i danas opštu histeriju i tim medijima, rekao bih kolektivno veselje. Pazite sada, zbog jedne vesti koja kaže da Srbija nije pozvana na neki sastanak, seminar, samit, ne znam tačno o čemu se radi. Dakle, u pitanju je nekakav sastanak za demokratiju za koji niko ne zna ni kriterijume ko poziva, koga poziva, ko će učestvovati na tom sastanku, ali im je to sada glavna vest. Sada se kolektivno raduju zbog činjenice da Srbija nije pozvana na neki sastanak tamo.

Dakle, suština je u sledećem i sa time završavam, sve što je usmereno protiv Srbije, srpskih nacionalnih interesa, to dobija podršku i prostor kod Đilasovaca, kod njihovih medija i zato ne treba ni da čudi predsedavajući zašto vode besomučnu kampanju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji protiv Aleksandra Vučića, jer upravo je on taj, najsnažniji branitelj ili branilac srpskih nacionalnih interesa. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas kada govorimo o RIK i kadrovskim rešenjima u tom smislu, dakle, o sastavu RIK, ne mogu da se ne osvrnem na izmene u sastavu RIK koje će tek uslediti. Dakle, uslediće nakon što su potpisan sporazum o unapređenju izbornih uslova između stranaka koje su učestvovale u međustranačkom dijalogu bez posredovanja stranaca.

To je dosta važna stvar za našu zemlju, jer ovim sporazumom dodatno unapređujemo izborne uslove, unapređujemo demokratsku atmosferu za predstojeće izbore i slobodno mogu da kažem da će izborni uslovi sad za ove predstojeće aprilske izbore biti najbolji uslovi ikada. To nikako ne znači, predsedavajući, po mom mišljenju da su dosadašnji izborni uslovi bili loši, nego su prosto neke političke opcije u Srbiji, tu mislim na ove koje su pod kontrolom Dragana Đilasa, vodile i još uvek vode snažnu kampanju u svojim medijima kako su izborni uslovi u Srbiji loši, kako su izborni zakoni loši, kako nema demokratije, kako je nekakva diktatura i slične gluposti.

U pitanju su, uz neke pojedinačne izmene, uglavnom izborni zakoni koji su upravo doneti za vreme kada su oni vršili vlast u Srbiji. Dakle, ogromna većina zakona koji se tiču izbora zakona koji regulišu izbore su doneti u periodu do 2012. godine. Ja sad pitam, predsedavajući, a ko to da su tada valjali ti izbori, ti izborni zakoni, ti izborni uslovi, a danas ne valjaju? Dakle, oni kada su vlast, oni kada sprovode izbore po tim zakonima, tada je sve u redu. Oni kada su u opoziciji, odjedanput ti izborni uslovi nisu dobri.

Dakle, podsetiću i građane Srbije da su izborni zakoni promenjeni tek pred prošle izbore, pred izbore 2020. godine kada smo, da kažem, učinili određene izmene poboljšali izborne uslove, a kada kažem poboljšali prvenstveno mislim da smo ih poboljšali u korist opozicije smanjenjem cenzusa na 3%. Dakle, omogućili smo čak i veću zastupljenost osoba manje zastupljenog pola, precizno smo regulisali finansiranje, medijsku zastupljenost i još mnogo stvari, a sve u cilju omogućavanja fer i poštenih izbora.

Međutim, nekima ni to nije bilo dovoljno i onda su u želji da stvore sebi alibi za izborni debakl, za potpuni izborni debakl, proglasili bojkot izbora i na taj način sami sebe diskvalifikovali. Naravno, da su sada shvatili koliku su grešku napravili bojkotom, koliko su sami sebe na taj način isključili iz političkog života u Srbiji.

To nas dovodi sve do sadašnjeg trenutka, do ovog sporazuma koji sam pomenuo, u želji da izađemo u susret svakoj političkoj grupaciji, u želji da imamo takve izborne uslove da baš niko nema nikakvu zamerku. U želji da izborni dan u Srbiji bude praznik demokratije, omogućili smo dijalog na tzv. dva koloseka, da pokušamo da pronađemo način kako bi svi, apsolutno svi bili zastupljeni, odnosno zadovoljni.

Kao rezultat tog dijaloga imamo sporazum o unapređenju izbornih uslova i tim sporazumom predviđeno je, između ostalog, da šest članova, plus šest zamenika članova stalnog sastava RIK bude predloženo iz redova opozicije, da se razumemo, iz vanparlamentarne opozicije, dakle, po troje iz redova obe grupacije opozicije, dakle, i ovih koji se zalažu, odnosno koji su učestvovali u dijalogu bez posredstva stranaca i ovih drugih.

Kada je reč o biračkim odborima, vanparlamentrana opozicija dobiće na svakom biračkom mestu u Srbiji po jednog člana i zamenika člana u stalnom sastavu biračkog odbora. Svakako im sleduje po član i zamenik na svakom biračkom mestu u takozvanom proširenom sastavu, odnosno kada im RIK proglasi izbornu listu.

Zatim, dogovoreno je i da se pojača takozvani srednji nivo organa za sprovođenje izbora, pa će posao dosadašnjih radnih tela RIK biti prebačen na opštinske, odnosno gradske izborne komisije. U njima će, takođe, biti zastupljena vanparlamentarna opozicija i to u stalnom sastavu, razume se, i u proširenom, kada im RIK bude proglasio listu.

Napominjem da na sve ovo opozicija nema pravo, jer je vanparlamentarna, zato što su vanparlamentarni, zato što su sami sebe diskvalifikovali iz ovog procesa.

Međutim, da bismo ovo omogućili, mi ćemo morati da promenimo niz, odnosno set izbornih zakona, dakle, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o izboru narodnih poslanika itd.

Uz sve ovo, želim da naglasim da će biti uvedena čak tri nadzorna tela, dakle, za praćenje rada medija u predizbornoj kampanji, zatim, za kontrolu ispravnosti jedinstvenog biračkog spiska i za nadzor nad celokupnim izbornim procesom, i još mnogo stvari koje se odnose i na finansiranje političkih partija i zastupljenost u medijima, onda tzv. funkcionersku kampanju, kako je nazivaju, zatim, transparentnost i kontrolu izbornog postupka itd, sve ono o čemu je moj uvaženi kolega Mirković kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe govorio.

Dakle, slobodno možemo da kažemo da su ovakvi izborni uslovi najbolji još od uspostavljanja višestranačja u Srbiji. Mislim da niko u Srbiji, barem niko ozbiljan ne može da opovrgne ovo.

Mi kao SNS kada smo bili opozicija, nismo imali ovakve uslove, nismo imali ni približno ovakve pogodnosti, pa nas to nije sprečavalo da se borimo za svaki glas, pa nas to nije sprečavalo da obiđemo svako selo u Srbiji, svaku opštinu, da dopremo do svakog birača, da razgovaramo sa svakim čovekom, da predstavimo politički program, da predstavimo plan za bolje sutra i da izađemo na izbore.

Naprotiv, ne da nismo bežali od izbora, nego smo se zalagali za prevremene izbore. Ozbiljno smo se zalagali, vodili kampanju u tom smislu, skupljali potpise, milion potpisa, peticija, i to pod njihovim uslovima. Milion potpisa građana Srbije smo skupili da dobijemo prevremene izbore. Mi smo jedva čekali izbore, nismo bežali od izbora, i to pod njihovim uslovima. Nismo kukali i nismo bežali. Nismo se žalili po belom svetu. Nismo tražili razne sponzore, razne mentore, razne Tanje Fajon, razne Viole fon Kramon, ništa od toga nismo radili, ali smo čekali našu šansu.

Naprotiv, kao što sam rekao, zalagali smo se za prevremene izbore. Nismo ih dobili. Dobili smo redovne izbore.

Dakle, tadašnji režim je prolongirao izborni dan 2012. godine do zadnjeg mogućeg trenutka, u želji da sačuvaju svoju vlast. I dočekali smo te izbore 2012. godine i na tim prvim izborima koji su usledili, iako nismo imali ni medije, ni novac, ni logistiku, ništa apsolutno, SNS je pobedila, preuzela vlast u Srbiji. Pobedili su građani Srbije koji su prepoznali politiku i program SNS, baš kako danas prepoznaju i podržavaju politiku i program Aleksandra Vučića.

Suština je, i s time završavam, ne postoje izborni uslovi i izborni zakoni koji će vas dovesti na vlast ako nemate politiku, ako nemate program i ako nemate konkretna politička rešenja i političke ideje. Ako vam se cela politika zasniva i svodi na puku mržnju prema jednom čoveku – Aleksandru Vučiću, onda to građani Srbije vide i znaju da adekvatno nagrade na izborima.

Dakle, nema tih uslova, niti zakona pomoću kojih ćete dobiti vlast bez izbora, odnosno bez podrške građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predmet mog poslaničkog pitanja je nešto na šta sam više puta do sada ukazivao, a odnosi se na malo je reći monstruoznu kampanju koja je usmerena protiv predsednika države Aleksandra Vučića.

Naime, već danima traje napad na sina predsednika Srbije, Danila Vučića, u raznim medijima, kako štampanim tako i elektronskim, a koji sebe, bože moj, nazivaju nezavisnim i objektivnim medijima, a zapravo je reč, to građani treba da znaju, o medijima koji su na direktan ili indirektan način pod kontrolom Dragana Đilasa i koji služe isključivo za besomučnu kampanju protiv predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, članova njegove porodice, ministara odnosno članova Vlade Srbije, funkcionera SNS i to im je jedina svrha postojanja. Dakle, oni apsolutno ni jedan drugi vid delatnosti ne obavljaju, već isključivo i samo vode kampanju 24 sata sedam dana u nedelji.

Ovo nije prvi put da udaraju na porodicu, da udaraju na Danila Vučića, ovo je već ko zna koji put po redu. Dakle, prospu gomilu laži, optuže ga za gomilu gluposti, ne ponude pri tom ni jedan jedini dokaz u tom smislu i onda, nakon nekog vremena, kada se ispostavi da su lagali, kada se ispostavi da su u pitanju obične izmišljotine, nema nikakvog priznanja, nema nikakvog izvinjenja, već brže-bolje konstruišu novu aferu, izbace novu laž, lansiraju novu izmišljotinu, valjda računajući da će se zaboraviti ono staro i tako u krug.

Međutim, predsedavajući, ovaj poslednji napad, koji je očigledno dobro organizovan, razlikuje se od dosadašnjih napada po tome što su se Đilasovi mediji udružili sa brojnim medijima iz okruženja, medijima iz regiona, pa tu imamo čitav niz članaka u raznim regionalnim medijima, pogađate, reč je o hrvatskim, albanskim i sarajevskim, odnosno bošnjačkim portalima. Kada kažem "bošnjački", ne želim da me kolege koji dolaze iz Srbije a koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci, da me pogrešno razumeju. Ovde je reč o sarajevskim medijima. Evo kako to izgleda.

Ovde ispred mene je članak u "Dnevno.hr" koji na naslovnoj strani drži sliku Danila Vučića sa ocem, predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i u jednom monstruoznom tekstu skoro da Danila Vučića nazivaju ratnim zločincem, iako dečko nije rođen u godinama kada je rat u Hrvatskoj bio.

Zatim, imamo članak „Slobodna Bosna.ba“, kaže – ko je zapravo Danilo Vučić, onda imamo razne albanske portale, imamo „Indeks.hr“ – Danilo Vučić se druži sa mafijašima, sa ratnim zločincima itd.

Dakle, potpuno je jasno da je ovde reč o sinhronizovanoj akciji, koja je organizovana iz jednog centra, odakle su očigledno dobili naredbu da krenu, odnosno da napadnu predsednika Srbije, ovog puta preko sina Danila Vučića.

Naravno, to su oni isti mediji koji inače vode svakodnevnu kampanju protiv Srbije, protiv srpskih nacionalnih interesa i protiv Aleksandra Vučića upravo. Dakle, svaki dan ga optužuju za velikosrpski hegemonizam, da je ratni huškač, za ekspanzionizam itd. Evo, sada im je aktuelan aerodrom u Trebinju, pa ga nazivaju – to je Vučićev aerodrom, pa se kao tobož brinu kako će taj aerodrom biti izgrađen, da li će biti isplativ itd.

Predsedavajući, nisu ovde toliki problem ovi iz regiona, oni rade svoj posao. Nama je jasno zašto oni mrze Vučića, jasno nam je zašto im je Vučić predmet svakodnevnih napada, zašto ih iskreno boli svaki uspeh Srbije bilo na kom polju, ovde je mnogo veći problem što se veliki broj domaćih medija utrkuje ko će jače i brutalnije napasti Vučića.

Pogledajte samo ovo ludilo. Sergej Trifunović, ako se još ko seća Sergeja Trifunovića, on je objavio na svom „Instagram“ nalogu jednu objavu koja kaže – sad stvarno ostaje pitanje zašto Biković nije odveo Aleka Boldvina kod šefa, a ne nesrećnog Džonija Depa. On ovde aludira na jedan tragičan događaj koji se dogodio, kada je reč o poznatom glumcu koji je očigledno greškom ubio iz pištolja da li saradnicu ili glumicu, drugim rečima on ovde poručuje da bi bilo dobro da je Vučić ubijen.

To vam je potvrda onoga o čemu mi iz SNS već dugo govorimo, a to je da svi oni zajedno nemaju apsolutno nikakvu politiku, nikakvu političku ideju, nikakav politički program, već im se cela politika svodi jedino, samo i isključivo na puku mržnju prema Aleksandru Vučiću sa željom da ga, ako je moguće, fizički uklone.

Onda, pazite sad ovu zamenu teza, onda kada mi iz SNS osudimo ovakve bestijalnosti, kada osudimo ovakve monstruoznosti, onda ide napad na nas – evo naprednjaci horski osuđuju. Šta treba da radimo? Jel treba da podržimo ovo? Jel treba da se radujemo što neko priželjkuje nečiju smrt?

Zato moje pitanje, predsedavajući, postavljam, odnosno upućujem Ministarstvu kulture i informisanja, ali i REM-u, kao i Savetu za štampu, da li i šta preduzimaju u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima da se spreče ovakve brutalne kampanje i satanizacija članova porodice predsednika Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre unutrašnjih poslova, gospodine Vulin, uvaženi predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim da istaknem da je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove na današnjoj sednici razmatrao predložene sporazume i jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedene sporazume.

Značaj ovih sporazuma koji su pred nama ogleda se prvenstveno u geografskom značaju koji Republika Srbija ima, kao i u činjenici koja je svima vama poznata, a to je da je putna i saobraćajna mreža širom Srbije izgrađena i obnovljena, što će se nastaviti svakako i u narednom periodu, prvenstveno zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, čime će protok ljudi, roba i usluga biti znatno olakšan, a što će indirektno dovesti do povećanja stranih direktnih investicija, samim tim novih radnih mesta, samim tim do povećanja životnog standarda građana.

Zbog toga je važno da na adekvatan i sveobuhvatan način regulišemo pitanja graničnih prelaza, njihovih lokacija, pograničnog saobraćaja sa BiH.

Sporazumi sa Austrijom i Egiptom nisu ništa manje značajni, ali su usmereni prvenstveno na izgradnju Republike Srbije kao pouzdanog i sigurnog partnera na međunarodnoj sceni koji je spreman da svojim raspoloživim resursima i znanjem pruži neophodnu pomoć gde god je ona potrebna.

Naročito je to značajno kada se sagleda Sporazum sa Austrijom o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa, imajući u vidu da svaki vid pomoći u tom smislu može stići na ugroženu lokaciju u roku od svega nekoliko sati, što u velikoj meri može doprineti spašavanju ljudskih života, imovine, kao i uklanjanju posledica katastrofa.

Istakao sam da sam lično veoma ponosan na sve naše policijske službenike i vojnike u mirovnim misijama, vatrogasce, medicinske radnike koji su boraveći, radeći i pomažući ugroženim područjima dali svoj doprinos i jačanju ugleda Republike Srbije u svetu.

Stoga, uveren sam da ćete i vi, narodni poslanici, imati razumevanja za iznete argumente i da ćete u danu za glasanje dati podršku navedenim sporazumima.

Gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, dozvolite mi da se na trenutak udaljim od onoga što je predmet mog izveštaja sa današnje sednice Odbora. Naime, negde baš ovih dana u oktobru navršava se godinu dana od kako je konstituisan aktuelni saziv Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine i iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim i Ministarstvu unutrašnjih poslova ali i Ministarstvu odbrane na izuzetnoj saradnji koju smo do sada ostvarili.

Naime, imali smo brojne aktivnosti i tu ne mislim samo na sednice Odbora, već i na više terenskih aktivnosti koje smo ostvarili u saradnji sa MUP i sa Ministarstvom odbrane, i to uprkos pandemiji korona virusa. Obišli smo bazu Specijalne antiterorističke jedinice, obišli smo Odred žandarmerije u Novom Sadu, obišli smo gardu Vojske Srbije, a u planu je još nekoliko sličnih terenskih aktivnosti.

Smatram da time donosimo jedan novi kvalitet u radu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, zato što narodni poslanici, članovi Odbora imaju mogućnost da se na neposredan način upoznaju sa radom i aktivnostima pripadnika MUP i pripadnika Vojske Srbije.

Gospodine ministre, izuzetno smo zahvalni zbog te saradnje i nadam se da ćemo tu saradnju dodatno intenzivirati u narednom periodu, jer smatram da je jako važno da svi zajednički radimo na daljem jačanju i snaženju naših odbrambenih i bezbednosnih kapaciteta. Vojska i policija su uvek bili i biće garant zaštite i odbrane države i građana i naših nacionalnih interesa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Zaista ću se truditi da budem što kraći u želji da što više mojih kolega iz poslaničke grupe koji su na listi iza mene stignu da govore, prvenstveno mislim na prof. Marka Atlagića koga izuzetno uvažavam i cenim.

Kada govorimo o predloženim rešenjima za sudijske funkcije, ja ću se opredeliti kao i moje kolege iz poslaničke grupe tako da ću dati podršku u danu za glasanje za većinu predloženih kandidata, mada apsolutno podržavam svu onu argumentaciju kada je reč osporenim kandidatima, o čemu ćemo se izjašnjavati posebno.

Nažalost i današnja sednica Narodne skupštine na kojoj raspravljamo o Predlogu izbora koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju prolazi u teškoj atmosferi, naročito teškoj za Srbe na severu Kosova i Metohije koji su ponovo predmet brutalnih napada pripadnika ROSU i ovo je ko zna koji put već da Kurti koristi razne i nove lažne izgovore da pošalje tzv. policiju, tzv. ili ti lažne države Kosova, do zuba naoružane specijalce na goloruki srpski narod na severu Kosova i Metohije.

Nažalost, danas imamo više povređenih, od toga jednog teško povređenog za čiji se život lekari još uvek bore, Srećko Sofronijević iz Zvečana, u pitanju je mladić koji je danas upucan mučki sa leđa i evo kako to izgleda. Ovo je slika te rane. Ovo je slika leđa Srećka Sofronijevića odakle je metak izvađen. I ovo je slika Kosova i Metohije danas. Ovo je slika stanja na Kosovu i Metohiji za koju je kriv isključivo Aljbin Kurti i njegova bezumna politika i ludačka, rekao bih, opsesija severom Kosova i Metohije. To je prava slika prištinske vlasti.

Ja moram da pitam, a šta je uradio Srećko Sofronijević čime bi zaslužio ovako nešto? U čemu je krivica Srećka Sofronijevića? Šta je to uradio Srećko Sofronijević da zasluži metak mučki, sa leđa? Ja ću da vam kažem šta je kriv, kriv je zato što je Srbin. Isključiva krivica Srećka Sofronijevića je što je Srbin. To je tako kada na čelu lažne države imate čoveka koji je spreman na sve, apsolutno na sve, čak i za ogromno krvoproliće samo da bi, da kažem, zarad svojih bolesnih političkih ambicija. Posebno je predsedavajuća problematično to što se niko iz te tzv. međunarodne zajednice ne oglašava. Niko, ni EU, ni KFOR, ni NATO, ništa, zavet ćutanja je na delu.

Evo, ja ih molim sada ako ćete da se oglasite kao do sada tako što ćete poslati licemernu poruku kako apelujete na obe strane da se suzdrže od nasilja i kako apelujete na obe strane u pravcu deeskaliranja sukoba, evo, ja ih molim nemojte onda ni da se oglašavate, nastavite da ćutite, bolje će nam biti. Dakle, siti smo vaših poruka u kojima pozivate obe strane da se uzdrže od nasilja.

Ali, svi treba da znaju predsedavajuća, da današnja Srbija nije ona slabaša Srbija iz prošlosti, nije ona Srbija koja je na kolenima gledala i posmatrala razne i brojne progone i pogrome svog naroda.

Današnja Srbija neće dozvoliti te i takve progone i pogrome. Današnja Srbija će zaštiti svoj narod, kako je i rekao malopre moj kolega. Nemojte misliti da nećemo, nemojte misliti da nećemo i nemojte nas podcenjivati. Nemojte nas provocirati, nemojte nas terati da pokažemo da možemo i da hoćemo i da smo rešili i da to i uradimo. Samo vas molimo da ne terajte nas na tu zadnju opciju.

I, ako znam, predsedavajuća, da rukovodstvo Srbije, pre svega mislim na predsednika države Aleksandra Vučića, koji je jutros hitno, munjevito reagovao i otišao u Rašku da se susretne sa našim narodom sa KiM, da satima saslušava svakog pojedinačno Srbina sa KiM, da čuje njihovu muku i da pronađe rešenje za ovu novonastalu krizu, i još uvek je tamo, ako se ne varam, još uvek je sa Srbima sa KiM i siguran sam da će kao i uvek krajnje odgovorno i državnički postupiti i pronaći rešenje za ovu krizu na način očuvanja mira, na način očuvanja stabilnosti. Dakle, očuvanje mira i očuvanje stabilnosti su imperativ, ključna stvar.

Dakle, preduslov za bilo kakav napredak, ali to ne znači nijednog trenutka da ćemo dozvoliti nove „Oluje“, da ćemo dozvoliti nove pogrome, 17. mart 2004. itd. Taj film nećete gledati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam više poslaničkih pitanja zato što se dosta stvari dogodilo u ovom kraćem periodu kako nismo zasedali. Najpre se pre desetak dana dogodio potpuno presedan. Dogodilo se nešto što se nikad ranije nije desilo, da u jednoj emisiji na jednoj televiziji, u pitanju je „Nova S“ za koju znamo da je kontroliše Dragan Đilas preko Šolaka, voditelj najotvorenije i najbrutalnije psuje majku predsedniku države. I nikom ništa. Apsolutno nikom ništa.

Ja sada pitam – u kojoj zemlji na svetu, koja je to zemlja na svetu gde može da se u emisiji brutalno psuje majka predsedniku te države, bez apsolutno ikakve sankcije. Evo, ja ću da vam kažem – može u Srbiji i to u istoj onoj Srbiji u kojoj po rečima istih tih psovača vlada medijski mrak, cenzura, medijska blokada, strahovlada, diktatura itd.

Dakle, najvulgarnije psuješ majku predsedniku države, dlaka ti s glave pri tom ne fali zbog tog čina i onda tvrdiš da je medijska blokada i diktatura. Ko je ovde lud?

Još danima posle glumi ucveljenu mladu zato što je deo, barem deo pristojne Srbije osudio ovakve monstruoznosti, osudio ovakav prostakluk i poslao poruku da je to skandal i primitivizam prve vrste i da je to apsolutno neprihvatljivo ponašanje. Posebno licemerje i osećaj gađenja, da kažem, izazivaju ti lažni elitisti koji na svaki način danima i nedeljama već pokušavaju da odbrane ovaj primitivizam. Tu imamo najrazličitije pokušaje opravdanja, pa bih krenuo redom.

Kako to izgleda? Ovo ispred mene je „print skrin“ ili „skrin šot“ kako bi rekli mladi, jer oni su prvo krenuli sa kampanjom kako je to zapravo potkast, kako to

nije televizijska emisija, kako je to samo jedan običan format nekog potkasta i to nije naročito važno, prilično benigno itd. Dakle, nije ovo u pitanju nikakav samostalni i nezavisni potkast. Ko se malo razume u te tehnologije, jutjub itd. jasno mu je da su ovu emisiju isključivo ljudi mogli da gledaju na platformi „Nove S“ televizije koju kontroliše Dragan Đilas i to ljudima treba da bude jasno. Dakle, isključivo na internet platformi „Nove S“ i na zvaničnom jutjub kanalu „Nove S“. Dakle, ova dvojica, taj Vidojković i taj Kulačin nemaju svoju sopstvenu produkciju, nisu oni samostalni i nezavisni, ovo je „Nova S“, ovo Dragan Đilas i ovo je Šolak.

Najsmešnije mi je pokušaj opravdanja, kada kažu da je u pitanju kreativni bes Marka Vidojkovića. Znači, građani, kada vam Marko Vidojković bude opsovao majku, treba da znate, nije on mislio da vas uvredi, nije on mislio ništa loše, U pitanju je izliv njegovog kreativnog besa.

Još smešnije mi je, predsedavajući, kada NUNS, to su oni što ih je svojevremeno finansirao Dragan Đilas sa šest miliona, e taj NUNS opravdava ovo rečima kako je sve to benigno i kako je to sloboda izražavanja i slične nebuloze. Ili kada onaj humorista, u pokušaju, kaže kako Vidojković stalno psuje i kako to nije ništa novo i na taj način relatizuje to i čak nas tera da se mi naviknemo na to. Pa kao da je pohvala što taj pisac, pazite što je najgore on je pisac, kao da je pohvala što jedan pisac psuje stalno, kao da je to nešto za ponos, kao da ga to u krajnjem slučaju opravdava ili izuzima od odgovornosti. Ili onaj nesrećni Lutovac, koji je otišao najdalje u podršci Marku Vidojkoviću, pa je tvitovao kako je Vidojković zapravo ostao nedorečen. Evo, Zoran Lutovac koji kaže - posle svega što je Vučić izgovorio ostao je utisak da je Vidojković ostao nedorečen.

To vam je dame i gospodo, slika i prilika te lažne elite u Srbiji kojoj je apsolutno prihvatljivo ovakvo ponašanje, kojoj je apsolutno prihvatljivo da se predsedniku države na televiziji u direktnom prenosu psuje majka.

Zato se apsolutno slažem sa Anom Brnabić u oceni da je Marko Vidojković idealan predsednički kandidat tog dela opozicije, jer on predsedavajući na najbolji način predstavlja sve ono zašta se taj deo opozicije zalaže.

Dakle, u samo nekoliko dana usledio je divljači napad na prostorije SNS u Novom Sadu, u kome je jedan od aktera sin Borislava Novakovića, visokog funkcionera partije Vuka Jeremića koga zovu Bora Solunac, jer je učesnik afere glasanja iz Soluna. Sećate se tog saziva Narodne skupštine, tada su DOS-ovci imali običaj da glasaju iz Bodruma, iz Soluna i ko zna odakle već. Doduše, nije to jedina njegova afera, bilo je tu i finansijskih malverzacija, lopovluka itd. E, danas njegov sin divljački i vandalski razbija prostorije SNS sledeći politiku svoga oca.

Opet je to za lažnu elitu prihvatljivo, razumljivo. Kažu – dete emotivno reagovalo. Koje dete? Dečko ima 23 godine. Kakvo je to dete sa 23 godine? E, ovako to izgleda kada sin Bore Solunca, predsedavajući, ima izliv emocija. Oni kažu da je ovo izliv emocija, demolirane prostorije SNS.

Dakle građani, ako vam sin Bore Solunca razbije prozor ili vrata od kuće, da znate da nije želeo ništa loše da vam uradi, nego je samo izlio svoje emocije. Lepo društvo. Ovaj izliva kreativni bes, ovaj izliva emocije. Sve sami kreativci i emotivci.

Da bi samo nakon dan ili dva od ovog događaja u sred centra grada bio fizički napadnut urednik „Srpskog telegrafa“ Milan Lađović, uz direktnu pretnju smrću. Evo, živ nisam čekajući da istraga pokaže ko je počinilac pa da čujemo šta je ovog puta bilo, da li su ovog puta bile kreativnosti u pitanju ili emocije?

Zašto sam ovo povezao, za sam kraj predsedavajući, zato što je sve ovo direktna posledica višegodišnjeg raspirivanja mržnje i generisanja atmosfere straha, nasilja, poziva na linč i progon svih onih koji se usude da ne razmišljaju kao oni, da ne razmišljaju kao Dragan Đilas, Marinika Tepić, Lutovac, Jeremić i svi oni ostali.

Dakle, taj deo opozicije konstantno poziva na progon i linč svakoga ko se usudi da javno podrži politiku Aleksandra Vučića u želji da na taj način izazovu različite scenarije za nasilno preuzimanje vlasti u Srbiji. Zahvaljujem.

Nije lako govoriti posle Marjana Rističevića.

Uvažena gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je izuzetno važan predlog zakona, Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, a koji spada, rekao bih u grupu zakona koji neguju kulturne i tradicionalne vrednosti našeg naroda, kako u zemlji, tako i u okruženju.

Ne bih želeo da ponavljam sve ono što su istakli naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Marko Atlagić, kao i mnogi poslanici koji su govorili pre mene, ali bih svakako želeo da istaknem da i Vlada Republike Srbije na isti dan, kada i Vlada Srbije usvojila ovakav predlog zakona i predložila ga Narodnoj skupštini Republike Srpske, pa, se očekuje da će parlamenti obe naše bratske države i Srbije i Republike Srpske, na isti dan 15. septembra usvojiti ovaj zakon.

Zašto baš 15. septembra? Zato što tog dana i u Srbiji i Republici Srpskoj obeležavamo zajednički praznik, Dan srpskog jedinstva slobode i nacionalne zastave kada inače obeležavamo i proboj Solunskog fronta, a čime šaljemo poruku o jedinstvu, zajedništvu i nedeljivosti našeg naroda.

Ponosan, dame i gospodo, što pripadam timu i stranci koju vodi Aleksandar Vučić zato što je upravo on taj koji je inicirao uspostavljanje zajedničkog praznika Srbije i Republike Srpske, a sa ciljem osnaživanja jedinstava, ali i jačanja kulta nacionalne zastave. Snažno pozdravljam inicijativu da svi Srbi, ma gde živeli, dakle, bilo da žive u Beogradu ili Banja Luci, Trebinju, Kosovskoj Mitrovici ili Kumanovu, Podgorici, Herceg Novom, ili Vukovaru i Kninu, tog 15. septembra istaknu zastavu, svoju zastavu, srpsku trobojku da pokažemo da smo svi istog identiteta, srpskog identiteta i da se ponosimo što pripadamo istom narodu.

Želimo da obeležimo ovaj važan dan na dostojanstven način ne smetajući nikom, apsolutno nikom, ne ugrožavajući nikoga. Ne čineći ništa ni protiv koga i ne želeći nikom drugom ništa loše. Takođe, želimo da istaknemo pripadnost svom narodu, da ponosno kažemo da smo Srbi i da poštujemo svoju kulturu, tradiciju i nacionalne simbole.

Nažalost, i ovaj predlog zakona o kome raspravljamo danas, kao i predstojeći praznik koji sam pomenuo protiču u atmosferi ponovnih i ponovnih napada, kako na Srbiju tako i na Republiku Srpsku koji dolaze iz raznih centara u regionu, ali dolaze i od nekih domaćih autošovinista. Teško je, dame i gospodo, proceniti tačno odakle stižu jači napadi i teže optužbe, da li iz Podgorice, odakle Milo Đukanović upoređuje Vučića sa, verovali ili ne, Hitlerom, a za mitropolita Joanikija kaže da je krvavi mitropolit ili s druge strane, iz Sarajeva, Zagreba, Prištine, odakle inače svaki dan stižu razne besmislene optužbe o nekakvoj velikoj Srbiji i slične gluposti.

Sada je već očigledno što je Srbija snažnija, da što više napredujemo u svakom smislu, to će biti snažniji pritisci i napadi na nas i taj trend će se, nažalost, izvesno nastaviti u narednom periodu. Potpuno je jasno da niko ne želi jaku Srbiju, da niko ne želi uspravnu Srbiju, ekonomski jaku Srbiju, privredno osnaženu Srbiju, vojno nadmoćnu Srbiju, nezavisnu i samostalnu u odlučivanju. Upravo je to razlog zašto gotovo svaki dan napadaju i Srbiju i Republiku Srpsku i Srpsku pravoslavnu crkvu i posebno Aleksandra Vučića koji im je inače svakodnevna meta i tema.

Naravno, dame i gospodo, da im smeta Aleksandar Vučić, smeta im zato što Srbija danas nije ona ista Srbija na kolenima kakva je bila, pa ne tako davno u prošlosti. Smeta im zato što imamo najveću stopu privrednog rasta, smeta im zato što gradimo infrastrukturu, smeta im što ih stižemo i prestižemo po platama i penzijama, smeta ima zato što smo vojno osposobljeni najbolje u regionu i u stanju da zaštitimo i odbranimo naš narod. Smeta im zato što smo apsolutni lider u regionu i što smo spremni da pomognemo našem narodu gde god on živeo. Ako imamo u vidu, dame i gospodo, da je za sve to zaslužan upravo Aleksandar Vučić, onda je sasvim jasno zašto je predmet svakodnevnim napada, jer upravo je on ključni zaštitnik srpskih nacionalnih interesa.

Neka napadaju, neka nastave da napadaju, mi ćemo da nastavimo da radimo svoj posao još bolje i još više, da jačamo i snažimo našu Srbiju i da gradimo još bolje i još bratskije odnose sa našom Republikom Srpskom. Živela Srbija. Živela Republika Srpska.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Jako kratko.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate, pred nama je danas na dnevnom redu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Republike Kipar u oblasti zaštite od katastrofa. Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je na sednici održanoj danas jednoglasno odlučili da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedeni sporazum. Intencija je da se navedenim sporazumom omogući efikasna i pravovremena saradnja i pomoć, kao i spasavanje, ublažavanje i rekao bih uklanjanje posledica od katastrofa.

Svedoci smo da su požari koji su donedavno opustošili čitave regione u Grčkoj jedna neminovnost koja nas očekuje usled fenomena klimatskih promena. Uzevši u obzir i lekcije i pouke koje nam pruža ne samo navedeni slučaj, dolazimo do zaključka da svaka zemlja na Balkanu, ali i šire, mora da planira i da jača svoje kapacitet u tom smislu za borbu protiv prirodnih katastrofa, ne samo da bi sačuvala sebe i svoje građane, već i druge države.

Lično sam veoma ponosan na činjenicu da su baš srpski vatrogasci i srpski lekari dali značajan i zapažen doprinos u borbi sa vatrenom stihijom u Grčkoj, što smo mogli da vidimo i kroz sredstva javnog informisanja, jer samo kroz zajedničku solidarnost i delovanje možemo da pomognemo jedni drugima u borbi koja može da zadesi baš svaku državu i baš sve građane.

Članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove su svakako prilikom razmatranja sporazuma imali u vidu da ekološka bezbednost u kontekstu klimatskih promena postaje novo polje na kojem ćemo morati da dokažemo organizovanost i sposobnost da događaje predvidimo, a posledice umanjimo.

Takođe, i ovaj sporazum predstavlja osnov za dalje produbljivanje dobrih i prijateljskih odnosa sa Republikom Kipar, kojoj smo neizmerno zahvalni na principijelnom stavom, kako ste i rekli, povodom nepriznavanja lažne države Kosovo.

Stoga sam uveren da ćete i vi, dame i gospodo narodni poslanici, imati razumevanja za iznete argumente i da ćete u danu za glasanje podržati predloženi sporazum. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Moje poslaničko pitanje nije vezano za dnevno-političke događaje, već za jednu tužnu godišnjicu.

Naime, na današnji dan pre 28. godina, dakle 9. septembra 1993. godine dogodio se jedan od najstrašnijih zločina nad Srbima u Republici Srpskoj Krajini od strane Hrvatske u tzv. operaciji „Medački džep“.

Ovaj zločin koji mnogi nazivaju „Krvavi septembar u Lici“ otpočeo je, kao što sam i rekao, 9. septembra u ranim jutarnjim časovima iznenadnim napadom hrvatske vojske na Lička sela u okolini Gospića.

U pitanju su sela Čitluk, Počitelj, Divoselo i Medak u kojima su Srbi vekovima činili apsolutnu većinu, a koja su se 18 meseci unazad nalazila pod zvaničnom zaštitom UN, tzv. „Plavih šlemova“ ili Unprofora, kako želite.

Ova agresija Hrvatske je bila treća po redu agresija na Republiku Srpsku Krajinu od proleća 1992. godine, od kako je Republika Srpska Krajina i stavljena pod međunarodnu zaštitu.

Dakle, prvo se desio napad na Miljevački plato kod Drniša u julu 1992. godine kada je na naročito svirep i brutalan način ubijeno i izmasakrirano 40 srpskih milicionera i pripadnika teritorijalne odbrane.

Posle samo pola godine, u januaru 1993. godine dogodila se druga po redu agresija, tzv. operacija „Maslenica“, odnosno napad na Ravne Kotare u Severnoj Dalmaciji kada je ubijeno 348 lica srpske nacionalnosti. Dakle, i vojnika i civila, a prognano preko 10.000 Srba koji su vekovima živeli na tim prostorima.

Mnoga srpska sela su tom prilikom potpuno uništena i spaljena, a najteži zločin je bio pokolj na velebitskom prevoju Mali Alan kada su ubijena i masakrirana 22 pripadnika srpske vojske Krajine, što nas dovodi do treće agresije Hrvatske, dakle Medačkog džepa, gde je brutalno ubijeno 88 Srba, od čega 46 vojnika, šest milicionera i 36 civila. Među ubijenim civilima je bilo 26 osoba starijih od 60 godina, od čega 17 žena.

Pomenuta sela Medak, Čitluk, Počitelj i Divoselo su potpuno uništena, opljačkana i spaljena.

Za ovaj zločin u Haškom tribunalu optuženi su komandanti hrvatske vojske Janko Bobetko, tadašnji načelnik Generalštaba hrvatske vojske, Rahim Ademi, tadašnji komandant vojne oblasti Gospić i Mirko Norac, tadašnji komandant 9. Kadriljske brigade.

Janku Bobetku optužnica nikada nije ni uručena jer je preminuo 2003. godine da bi Haški tribunal nedugo potom, dakle septembra 2005. godine ovaj slučaj prebacio hrvatskom pravosuđu i to je bio prvi put, presedan u tom trenutku, da Haški tribunal ustupa neki predmet, neki slučaj nekom nacionalnom sudu.

Direktna posledica toga je da je Rahim Ademi oslobođen, apsolutno oslobođen odgovornosti, a Mirko Norac je osuđen na više nego simboličnih, rekao bih, sedam godina zatvor za dela nesprečavanja ubistva civila, pljačkanja imovine, ubijanja i mučenja ratnih zarobljenika, a da bi mu Vrhovni sud Hrvatske nešto kasnije, koju godinu kasnije, umanjio i tako malu kaznu, sa sedam godina na šest. Da ne pričam da je tokom služenja tih šest godina dobio i dete i oženio se i završio fakultet itd. što govori o tome kako je on zapravo i služio kaznu.

Tokom samog suđenja čuli su se jezivi detalji i svedočenja o najrazličitijim oblicima monstruoznosti i iživljavanjima nad civilima, poput odsecanja glava, rasporivanja, nabijanja na kolac, spaljivanja itd.

Naročito je važno svedočenje komandata snaga UN u Hrvatskoj francuskog generala Žana Kota od 19. septembra 1993. godine, dakle neposredno nakon što je UNPROFOR preuzeo kontrolu nad tom oblašću, i on je tom prilikom izjavio, citiram – nisam našao znakove života ni ljudi, ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli, razaranje je bilo potpuno, sistematsko i namerno.

Takođe posledica ove agresije je i to, što je ova oblast u Lici praktično opustošena tada. Dakle, po popisu iz 1991. godine, u selu Medak živelo je 563 stanovnika, danas tek 60, u selu Počitelj 307, danas svega četvoro, u selu Čitluk 129, danas svega troje, dok u Divoselu od 344 stanovnika danas više nema nikoga.

Imajući u vidu da gotovo niko nije odgovarao za ove zločine, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova - da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za ovaj, ali i sve ostale zločine, jer sve dok se to ne dogodi, dok se Hrvati ne suoče sa svojom prošlošću, dok ne prestanu sa revizijom istorije, sa gaženjem osnovnih ljudskih prava Srba i rehabilitacijom ustaštva, Hrvatska ne može da pledira da bude demokratska i evropska država. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Tvrdišiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada govorimo o Regulatornom telu za elektronske medije, kada biramo članove Saveta REM-a dobra je prilika da se podsetimo šta je glavna uloga ove institucije, zašto ona postoji i zašto je važno da imao ovakvu jednu instituciju.

Kao što je rekla naša ovlašćena predstavnica Sandra Božić u uvodom izlaganju, to je zaštita interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštita korisnika usluga elektronskih medija, a u skladu sa zakonom.

Zašto ovo iznosim? Zato što sam dosta puta i sam do sada postavljao poslanička pitanja upravo REM-u, apelovao na njih nekoliko puta da reaguju u brojnim situacijama kada pojedini elektronski mediji zloupotrebljavaju upravo taj zakon i odredbe zakona, vodeći prljavu kampanju protiv Aleksandra Vučića, ali i svih onih koji, da kažem, se usude da javno podrže politiku Aleksandru Vučiću.

Naravno, neću navoditi koji su mediji u pitanju, koje su to televizije u pitanju zato što sam ubeđen da građani dobro znaju o kojim televizijama je reč, koji tajkuni su gazde tih televizija, koji tajkuni ih finansiraju, a i njihovo delovanje se svodi, inače, na besomučnu kampanju protiv Aleksandra Vučića sedam dana u nedelji i 24 sata dnevno.

To nije ništa novo, to rade već godinama, ali ono što je novo i što se desilo juče i što je do sada nezabeleženo u Srbiji, na jednoj od tih Đilasovih televizija emitovala se emisija koja, inače, obiluje najrazličitijim vulgarnostima, najrazličitijim gadostima, prostakluku, a vode je dva neka opskurdna lika. Jedan se predstavlja kao pisac. Ne znam da li je i šta je napisao. Postao je poznat jedino po tome što ima sposobnost da u kratkom vremenskom periodu rekordan broj gadosti i psovki izgovori, a drugi se predstavlja kao novinar i kolumnista. Međutim, i on je poznat samo po tome što ga je svojevremeno finansirao Zelenović dok je harao Šapcem. Ta dvojica su juče u emisiji kao gosta imali političkog analitičara iz Prištine, izvesnog Fadila Lepaju, koji je tokom cele jučerašnje emisije, bukvalno tokom cele emisije, najgore moguće gadosti i najmonstruoznije optužbe iznosio i protiv Srbije i protiv srpskog naroda, naravno, sve vreme najgnusnije napadajući Aleksandra Vučića.

Dakle, tokom cele emisije je otvoreno, ogoljeno onako, nastupao sa Kurtijevih pozicija, sa pozicija nezavisnog Kosova, dok su se ova dva ološa sve vreme samo kikotali i kreveljili na to. Nijednog trenutka nisu ni pokušali da se usprotive tezi da je Kosovo nezavisno. Dakle, nijednog trenutka, nijednom rečju, nikakvim gestom. Čak su se otvoreno naslađivali svakoj uvredi koju je iznosio onaj čovek koji za sebe ističe u sopstvenoj biografiji da je bio pripadnik OVK, tzv. oslobodilačke vojske Kosova.

Dakle, tu su bile optužbe da Vučić gleda na dijalog sa Prištinom kao nastavak rata, kako pravi nekakvu veliku Srbiju. Opet su se čule one čuvene teze o silovanju ne znam koliko Albanki od strane srpske vojske, srpske policije, o navodnim zločinima, nekakvim genocidima itd. i to sve govori čovek koji za sebe javno priznaje da je bio pripadnik OVK.

I ova dva ološa ga pozovu u emisiju da nama ovde u Srbiji priča o tome kako je u Srbiji najgori narod na svetu, kako su Srbi ubice, kako su Srbi zločinci, kako je Vučić zlikovac i kako je Srbija počinila nekakve genocide. Ovde, u sred Srbije? Pa, sram vas bilo! Sram da vas bude i tog Vidojkovića i tog Hulačina i vas sa „Nove“ i sve vas zajedno! Do koje mere može da ide mržnja prema sopstvenom narodu i sopstvenoj državi? Ima li kraja tome uopšte? Zato postavljam pitanje REM-u da li će i na koji način će reagovati i sprečiti ovakve pojave u buduće?

Zašto to pitam? Zato što sam ubeđen da će ti isti Đilasovi mediji u narednom periodu nastaviti sa još snažnijom i još brutalnijom kampanjom i kako se izbori budu približavali, ta kampanja će biti sve prljavija i prljavija.

Evo, vidimo i danas da su na zajedničkom zadatku i Đilas i „N1“ i KRIK i svi oni zajedno. Već danas su krenuli u kampanju laži i zamena teza, koristeći izjavu Veljka Belivuka, o čemu su mnogi prethodni govornici govorili. Kao da će neko da poveruje u to u Srbiji? Kao da postoji čovek u Srbiji koji je spreman da poveruje u laži Veljka Belivuka?

Dakle, prvo su relativizovali borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji, pa su onda pokušavali da nipodaštavaju postignute rezultate u toj borbi, pa kada su videli da im ni to ne pomaže, e onda su uzeli izjave najgorih mogućih kriminalaca, pa se nadaju da postoji čovek u Srbiji koji može da im poveruje u to.

Dakle, i ovde je već potpuno evidentno da imamo novu koaliciju – Đilas, „N1“, KRIK, Veljko Belivuk. Sve je to znak jednakosti, sve je to jedno te isto, ali džabe vam i ta koalicija, džabe vam sve to. Džabe vam sve laži koje ćete izgovoriti, jer Aleksandru Vučiću političku štetu na taj način nećete naneti zato što građani Srbije dobro znaju ko ih je pljačkao svih ovih decenija, dok su harali Srbijom, a ko se bori za njihove nacionalne interese.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsedavajuća, ja zaista ne znam kakve veze imaju današnji predlozi zakona sa bankama i sa onim o čemu je prethodni govornik pričao? Mislim da je on pobrkao neke stvari.

Dakle, rasprava o finansijskim aranžmanima je bila prošle nedelje, pa vas molim da kao predsedavajuća skrenete pažnju prethodnom govorniku da je verovatno pogrešio. Dakle, prošle nedelje je trebao da dođe da priča o tome, ali, Bože moj, to je njegov problem.

Uvažena ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada govorimo o temama kao što su zaštita prirode, neizostavna tema je i ekologija, odnosno zaštita i unapređenje životne sredine i ono što je primetno to je da je u poslednje vreme sve prisutniji javni diskurs kada je reč o zaštiti životne sredine i unapređenju zaštite životne sredine i može se slobodno reći da je ova tema postala jedna od najdominantnijih tema u javnosti, protiv čega nemam ništa. Čak mogu da kažem da mi je na neki način blisko da svi zajedno radimo na tome, na iznalaženju najboljih i najkvalitetnijih rešenja kako bismo očuvali i unapredili životnu sredinu u Srbiji. Mislim da ne postoji niko u Srbiji ko može da bude protiv toga.

Međutim, i te kako imam protiv kada ova tema postane sredstvo političke borbe, postane sredstvo političkog obračuna, kada se ubacuje u dnevno-politički kontekst i kada služi isključivo, jedino i samo za napade na Aleksandra Vučića, na članove Vlade, na funkcionere SNS itd.

Ima tu svega. Ima tu raznih političara ili, bolje rečeno, politikanata koji se kriju iza nekih organizacija. Dalje imamo razne sumnjive organizacije za koje znamo kako i od koga se finansiraju i ima, naravno, i onih koji se iskreno zalažu za očuvanje životne sredine i tu svakako to treba poštovati i sa tim ljudima treba razgovarati, sa tim ljudima treba sarađivati i tražiti najkvalitetnije ideje koje bi mogle biti primenjene, ali najgori su oni koji su preko noći postali veliki ekolozi, veliki eksperti iz oblasti zaštite životne sredine, a koji su do juče bili na vlasti, a dok su vršili vlast u Srbiji na pamet im nije palo da bilo šta preduzmu po pitanju zaštite životne sredine.

Upravo su oni danas najglasniji i najviše zloupotrebljavaju ovu temu u dnevnopolitičke svrhe i pokušavaju da politički isprofitiraju iz toga. To je kao kada bi sada neko želeo da nas ubedi da je Dragan Đilas veliki pobornik zaštite životne sredine ili veliki ekspert za ekologiju ili Marinika Tepić ili Lutovac ili bilo ko drugi od njih. Dakle, sve ekolog do ekologa, sve stručnjak do stručnjaka i svi su preko noći postali Zeleni.

Evo, ja dolazim iz Beograda, tu živim ceo život, i dobro se sećam to istog Dragana Đilasa i njegovog odnosa prema zaštiti životne sredine dok je bio gradonačelnik, a naročito prema drveću. Sećate se i vi, sigurno, to nije bilo tako davno, navešću samo dva slučaja. Prvi je onaj masakr drveća platana koji se desio u Bulevaru Kralja Aleksandra 2010. godine, ako se ne varam, evo, kolega Bakarec odobrava, i on se dobro seća, dakle, prilikom one po zlu čuvene rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra, kada su oštetili grad Beograd za više miliona evra, a zbog čega su mnogi procesuirani i krivično odgovarali iz tog Đilasovog tima. Taj masakr u kome je posečeno 330 platana se dogodio baš na insistiranje Dragana Đilasa, koji se energično i vrlo snažno protivio i glasu struke i brojnim zahtevima građana, odnosno brojnim građanskim protestima koji su usledili zbog takve odluke.

Evo, ja ispred sebe imam naslov iz „Blica“ tadašnjeg, dakle, 17. februar 2010. godine, pa kaže - Đilas: „Ne odustajemo od seče platana u Bulevaru.“ Dakle, ne možete za „Blic“ da kažete ni dan danas da je neko ko podržava, odnosno da je naklonjen ka političkoj opciji SNS, jel tako? A, tek tada to nije bio. Tada je otvoreno podržavao politiku koju je vodio Dragan Đilas, dakle. E, taj „Blic“, kaže - Đilas: „Ne odustajemo od seče platana u Bulevaru“. Dakle, džaba povici struke. Džaba glas struke, džaba brojni građanski protesti. Dakle, ljudi su se, ako se ne varam, vezivali za platane u nameri da pokušaju da odbrane te platane od Đilasa, ali ne vredi, Đilas je odlučio da ih poseče i to je to. Džaba struka.

Drugi primer, još gori od ovog prvog, datira iz 2005. godine, kada je za potrebe izgradnje, odnosno za potrebe rijaliti programa „Veliki brat“ na Košutnjaku nelegalno sagrađena kuća „Velikog brata“. Tadašnji suvlasnik producentske kuće koja je stajala iza tog projekta „Veliki brat“, upravo Dragan Đilas, je tamo asfaltirao put na Košutnjaku, uništio tom prilikom svo zelenilo koje mu je stajalo na putu, pa čak i trim stazu. E, to su vam danas veliki pobornici zaštite zelenila, veliki pobornici, veliki ekolozi itd.

Idemo dalje. Sigurno se sećate one epohalno najavljivane akcije „Očistimo Srbiju“ u periodu od 2009. do 2012. godine u Srbiji, kada su svi ovi malopre pobrojani harali Srbijom i potrošili 25 miliona evra iz budžeta Srbije za sve drugo, samo ne za ono za šta je bilo potrebno.

Evo, imam ispred sebe jedan članak. U pitanju je saopštenje Koalicije za nadzor javnih finansija. Dakle, ovo što ću sad reći ne tvrdi niko iz SNS, ovo niko od nas ne govori. Ovo je potpisala Koalicija za nadzor javnih finansija. Iz 2012. godine je članak, kaže: „Dvadesetpet miliona evra koštala je građane Srbije kvazi-ekološka akcija „Očistimo Srbiju“ u periodu od 2009. do 2012. godine, akcija, čiji su efekti po zaštitu životne sredine beznačajni, a po javne finansije pogubni, sprovedena je od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja u saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine.“

Pazite sad ovo, kaže: „Pored namene odobrenih sredstava koju iz projekata uglavnom nije moguće precizno utvrditi, od kojih su milioni evra završili na besmislenim reklamiranjima, nepostojećim istraživanjima i promociji Ministarstva životne sredine, primera radi, u 2009. godini čak 3.401.000 dinara.“ Dakle, preko 35.000 evra po tadašnjem kursu, proćerdano je samo na promociju znaka akcije. Dakle, 35.000 evra su uložili samo na brend, samo na logo.

Iz ovoga se jasno vidi da je akcija „Očistimo Srbiju“ zapravo bila akcija očistimo budžet Srbije. Uspešno su očistili budžet Srbije, a za ekologiju, za zaštitu životne sredine ih nije bila naročita briga.

E, to su vam primeri kako su se ophodili dok su vršili vlast u Srbiji upravo oni koji su danas naglasniji, tobože, zagovornici zaštite životne sredine i borci za to.

Dakle, važno je da građani Srbije znaju da je u pitanju politikantstvo, važno je da znaju da je u pitanju vrhunsko licemerje.

Vama, gospođo Vujović, želim da čestitam na svim dosadašnjim rezultatima, kako kada je reč o Potpećkom jezeru, tako kada je reč i o ostalim ekološkim projektima i želim da znate da u SNS, u poslaničkoj grupi SNS imate partnera, da podržavamo sve vaše napor. Naravno, glasaćemo za ovaj predlog zakona.

Završio bih svoje izlaganje jednom rečenicom koju često koristim kada god pričam o ekologiji – najbolje vreme da posadite drvo bilo je pre 20 godina, sledeće najbolje vreme je danas. Zahvaljujem.