Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7664">Aleksandar Marković</a>

Aleksandar Marković

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos tome što je izlišno komentarisati ovako opskurno napisan amandman briše se, sa još opskurnijim obrazloženjem, moram da kažem da je za mene neprihvatljivo brisanje i glave IV i člana 4. i da je svima neprihvatljivo i čuli smo već da ovo nije način za političku borbu, ali moram da kažem da ja donekle razumem želju za brisanjem ovih članova, kao i da donekle razumem želju da se na ovaj način vrši opstrukcija i da na taj način žele da pošalju neku svoju političku poruku. To je već problem predlagača ovog amandmana.
Ono što meni nije jasno, to je zašto ne žele da se uvede red u javna preduzeća? Zašto ne žele da se uvede kontrola poslovanja javnih preduzeća? Znate zašto ne žele? Zato što u tom slučaju ne bi mogla da se dogodi situacija da direktor nekog javnog preduzeća, čiji je osnivač recimo lokalna samouprava, na primer opština Vračar, Javno preduzeće za upravljanje poslovnim prostorom opštine Vračar, potpuno uništi preduzeće, ruinira ga svojim poslovanjem, svojim rukovođenjem zapravo, a onda nikome ništa i pređe u jedno drugo preduzeće čiji je osnivač isto lokalna samouprava, isto recimo opština Vračar, sportski centar Vračar, bez ikakve odgovornosti, bez ikakve kontrole. To ne mogu da shvatim.
Zašto je intencija sprečavanja uređenja te oblasti? Zato treba da odbijemo ove amandmane i zato treba da donesemo Zakon o javnim preduzećima, ovako kako je napisan, da sprečimo takve pojave. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.
Zloupotrebljen je po ko zna koji put član 103. od strane malopređašnjeg govornika, član 103. koji predviđa mogućnost da poslanik reklamira povredu Poslovnika, 1. stav ako ga zanima.
Kada je reč o izrazu „opskuran“, evo ja ću pročitati. Izraz opskuran – mračan, taman, zatvoren, mrk, ali i nerazumljiv, maglovit, neodređen, potajan, prikriven, nepotpun.
Podsetiću da amandman predlagača glasi briše se, sami izvedite analogiju. Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, potpuno neprihvatljiv, rekao bih besmislen amandman i besmislena težnja za brisanjem navedenog člana i ne zaslužuje nikakav komentar i ne zaslužuje ovoliku diskusiju, ali da se javim najviše me ponukalo usmeno obrazloženje predlagača amandmana i poziv da se ne krade i to kaže predlagač amandman. Ja moram da vam kažem, dame i gospodo, svima da pokažem, jutros sam u poštanskom sandučetom našao jedan zanimljiv flajer. Na njemu je jedan političar koji sedi s nama ovde u ovoj sali, predlagač amandmana sa čašom vina u ruci, s naslovom – kako je, pa neću prezime da pročitam, kako je dotični postao milioner.
Radi se o amandmanu.
Dakle, predlagač amandmana je u svom usmenom obrazlaganju zašto je napisao amandman – briše se, upotrebio, između ostalog, jednu sintagmu i poziv da se ne krade. Dakle, ja sada pravim paralelu sa tim, gde piše – šta sve može da se uradi za 41 milion.
Dobro. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Jako kratko. Poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, u svojstvu izvestioca Odbora za odbranu i unutrašnje poslove želim da istaknem da je na današnjoj 53. sednici Odbora, većinom glasova usvojen Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti intelektualne svojine tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje. Dodao bih još u duhu tradicionalnih prijateljskih odnosa između Ruske Federacije i naše zemlje i nadam se da će Narodna skupština u danu za glasanje usvojiti ovaj predlog. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Predstavnici Vlade, odnosno predstavnici ministarstava, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku diskusije, odnosno svog izlaganja, želim da kažem da snažno podržavam današnja predložena zakonska rešenja koja se nalaze na današnjem dnevnom redu.
Ali, želim da kažem i da sam pažljivo slušao prethodnog govornika, njegovu diskusiju i njegove zamerke o partijskom zapošljavanju i zalaganju za departizaciju, depolitizaciju i svašta nešto je tu bilo. Ne mogu da se otmem utisku da je reč o jednoj, dozvolićete mi reći, zameni teza. Ima ona narodna izreka – sad neću ni kako ja hoću. Dakle, ovde se prethodni govornik zalaže za departizaciju, uzgred budi rečeno izjašnjava se da je protiv ovog predloga zakona, a mi predložemo zakon koji uspostavlja departizaciju na najjasniji mogući način. On je onda protiv i toga. Dakle, sada neću ni kako ja hoću. Hajde, dogovorite se jednom, jeste li za departizaciju ili niste?
Da vidimo kako je u praksi izgledala ta borba, odnosno to zalaganje za departizaciju od strane prethodnog govornika. U skladu sa tim, ja imam par pitanja, a to je na čiji predlog gde je on imenovan za predsednika upravnog odbora Javnog komunalnog preduzeća „Put“ u Novom Sadu? Čiji je to predlog bio? Partije, možda vanzemaljaca nekih? Ko ga je predložio na tu funkciju? Ko ga je predložio na funkciju generalnog direktora Toplana u Novom Sadu? Partija ili vanzemaljci neki, ili ovaj biznismen iz Amerike, što kaže kolega Nikolić? Ko ga je predložio za pomoćnika pokrajinskog sekretara za nauku i tehnologiju, partija ili vanzemaljci neki?
Sve što je radio u profesionalnoj karijeri, radio je na predlog partije i to nije nikakva paušalna ocena, to su podaci sa zvanične biografije prethodnog govornika. Znam ko ga je predložio. Predložila ga je stranka. Neću da pominjem koja stranka je u pitanju, svi znate koja je to stranka. To je stranka koja je uspostavila najstrašniju partokratiju, najstrašniji oblik partokratije i stranačkog zapošljavanja i partizacije uopšte. To je stranka za čije vreme vlasti je i čistačica morala da ima člansku kartu tada vladajuće stranke, pa i sudija. To je stranka koja je u Srbiji sinonim za partijsko zapošljavanje i svi znate koja je to stranka. Sada se podelila u više agregatnih stanja, a i prethodni govornik se iščlanio u međuvremenu iz te stranke, pa je osnovao nevladinu organizaciju, udruženje građana, ali s tim neće moći da zavara građane Srbije.
Ovaj predlog zakona, koji je svakako izazvao najviše interesovanja danas, dakle, Predlog zakona o javnim preduzećima je, da kažem, u najboljoj mogućoj funkciji i privrede i države, tj. građana Srbije. Ukupni rezultati poslovanja javnih preduzeća, pogotovo kada je reč o lokalnim javnim preduzećima, o lokalnom nivou vlasti, između ostalog i onih preduzeća na čijem čelu je i bio prethodni govornik, nisu sjajni. Odnosno, najblaže rečeno, upotrebiću onu reč, odnosno ocenu koju je i ministar upotrebio na odboru, su problematični. Dakle, to se vidi jasno, odnosno gubici koji su iskazani do sada jasno govore u prilog tome i jasno govore da nam je poslednji momenat da stanemo na put takvom poslovanju tih preduzeća. Javna preduzeća moraju prestati da budu, ma koliko to bilo teško, ma koliko to zvučalo teško i bolno, javna preduzeća moraju prestati da budu preduzeća koja sprovode neki socijalni mir ili koja se bave nekom socijalnom politikom.
Moram da istaknem intenciju za smanjivanjem državnog učešća u javnim preduzećima o čemu ste takođe gospodine ministre danas govorili. Dakle, osamostaljenje javnih preduzeća, korporativni nivo organizacije, odnosno uspostavljanje korporativnog upravljanja preduzećima i to je neophodno ako želimo da postignemo ciljeve koje smo proklamovali. Dakle, ono što je jako važno članovi nadzornog odbora će morati da ubuduće budu stručni za taj posao. I kada kažem stručni za taj posao mislim stručni i u suštinskom, ne samo u formalnom smislu, ne samo u smislu pukog zadovoljenja forme, dakle da ispunjavaju određeni stepen stručne spreme, već ponavljam, u suštinskom smislu stručni za obavljanje tog posla, a ne kao što je to bio slučaj u JKP „Put“ u Novom Sadu.
Treba istaći i novinu, odnosno ukidanje funkcije zamenika generalnog direktora. To na nedvosmislen način pokazuje da se fokusira i centralizuje upravljanje preduzećem na direktoru, između ostalog i davanjem prava na izbor članova izvršnog odbora.
Takođe bih istakao, i mislim da je to možda i najznačajniji momenat pooštravanje jednog značajnog segmenta koji se odnosi na uspostavljanje obaveze da preduzeće 15 dana nakon usvajanja budžeta dostavi svoj godišnji plan poslovanja, odnosno jednom rečju uspostavlja se kontrola, odnosno uvodi se efikasan model kontrole poslovanja javnog preduzeća koji za cilj ima uvođenje javnih preduzeća u jedan normalan i održiv okvir.
Ne bih ponavljao sve ono što su sve ostale kolege danas istakle kao najznačajnije, ali bih iz svih ovih razloga pozvao da podržimo u danu za glasanje ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se odbije predloženi amandman, ali pre toga želim, gospođo predsednice, vama nešto da kažem. Mislim da ste ubedljivo najtolerantniji predsednik Skupštine i mislim da ćete sigurno poneti takav epitet kao najtolerantniji predsednik Narodne skupštine do sada, jer ste malopre dozvolili da predlagač amandmana, kao što je kolega Atlagić, rekao u petom minutu započne obrazlaganje svog amandmana.

Za tih prvih pet minuta je pričao o nekim matematičkim operacijama, samo njemu znanim matematičkim operacijama i o nekim procentima postojećim itd, a onda je u petom minutu pokušao da odbrani svoj amandman na vrlo nevešt, moram da kažem, način i pokušao je da odbrani nešto što je neodbranjivo.

Pročitaću obrazloženje još jednom – amandman se ne prihvata iz razloga što je u dodatoj tački 33a. podtačka 3. u potpunosti prenete definicija i informacija o životnoj sredini i direktive EU, odnosno Evropske komisije.

Moram da postavim pitanje gospođo predsedavajuća – kada su oni odustali od direktiva EU, kada su odustali od evropskog pravca Srbije, kada su odustali od

usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim propisima? Da li su prestali da budu proevropska stranka. Pre neki dan su dali neko saopštenje – mi stranke proevropske orijentacije …

Evo vidimo da su sada odustali od direktiva EU i da je to tako sve kao što sam rekao, moram da kažem da me je jutros srela komšinica sa Vračara, jedna stara vračarska dama i pitala me na ulici – sine, dokle će onaj, predlagač amandmana u ovom slučaju, da priča jednu ste istu priču, jednu praznu priču u Narodnoj skupštini? Rekao sam joj – majko, do petog marta, marta, najkasnije, a posle toga više neće imati prilike da priča. Hvala vam.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući, po amandmanu, da.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se ne prihvati ovaj amandman. Dakle, apsolutno je neprihvatljivo brisanje člana 22. koji predviđa osnivanje fonda, koji predviđa uspostavljanje transparentnog sistema finansiranja životne sredine, kako je to i navedeno u obrazloženju i mislim da ovaj amandman nije zaslužio ovakvu, da kažem, dugu raspravu iz prostog razloga što je svakome jasno da je neprihvatljivo tako nešto, ali DS u oba agregatna stanja voli da priča o fondovima, voli da briše fondove, ali voli i da briše sredstva iz fondova.

Podsetiću vas, predsedavajući, da je tema ovog amandmana osnivanje fonda. Ja u tom smislu želim u par napomena da kažem kako su se odnosili oni prema Fondu za zaštitu životne sredine kroz problematične projekte na teritoriji AP Vojvodine i gospodin Babić kao šef poslaničke grupe je u načelnoj raspravi isticao neke primere, ali evo možemo da pogledamo primer grada Subotice.

Dakle, postavljanje podzemnih kontejnera za separaciju otpada, raskid i povraćaj u iznosu od pet miliona i 400 hiljada, oni su tražili pare da kupe podzemne kontejnere. Pare su dobili, dodeljena su im sredstva u iznosu od 18 miliona dinara, a onda su se javili da kažu da nemaju kamione kojima bi praznili podzemne kontejnere.

To je jedan primer kako su se odnosili prema Fondu.

Rekultivacija devastiranih i ozelenjavanje nekultivisanih površina na teritoriji grada, isplaćeno je 49 i po miliona. Komisija nije usvojila izveštaj zato što je primetila mnoge manjkavosti, sumnjivi su datumi prijave projekta i izrade ugovora, menjane aktivnosti, nije bilo javne nabavke, itd.

Ja sada postavljam pitanje, da li su angažovane firme Ivana i Modesta Dulića „DG kompani“?

Ima tu još primera, neki nisu tako veliki kao ovaj subotički primer, ali opština Irig, ugovor iz 2010. godine sa bivšim fondom, čiji je predmet hitna sanacija deponije, na osnovu koga im je isplaćen celokupan iznos od 12 miliona 348 hiljada. Više Javno tužilaštvo iz Sremske Mitrovice se u januaru 2015. godine, odnosno u januaru 2015. godine je tražilo da ih Ministarstvo izvesti da li je vršena kontrola izvođenja radova i da li je na osnovu ugovora nastupila imovinska šteta za Ministarstvo.

Komisija ministarstva je utvrdila da se navedeni predmet u bivšem fondu vodio kao realizovan i da su sredstva namenski utrošena, a na osnovu zahteva policijske uprave iz Iriga, ministarstvo je odgovorilo da kontrola predmeta nije vršena na terenu i da je izveštaj usvojen na osnovu dokumentacije koja je dostavljena bivšem fondu. Komisija je ustanovila sledeće manjkavosti: nema ugovora sa izvođačem radova, nema dokumentacije, nema ničega, nema ni para. Opustošeni fondovi.

Malopre jedan kolega kaže – hoćemo da obrišemo član 22, hoćemo isto stanje o fondovima. Nećemo isto stanje u fondovima. Hoćemo efikasan i transparentan sistem finansiranja zaštite životne sredine kroz osnivanje fonda, ali nećemo da rukovodimo tim fondom i da se ophodimo prema tom fondu na način na koji sam imao prilike malopre da istaknem, kako je DS upravljala tim fondovima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo. Dakle, najdrastičnije je narušen ugleda Narodne skupštine, stravičnom, rekao bih, količinom uvreda koje smo malo pre čuli od gospodina Veselinovića koje su bile upućene vama, gospodine predsedavajući. Zaista sam zgranut, zabezeknut i količinom mržnje koja je ispoljena na jednu konstataciju da sa njim danas nešto nije u redu. S druge strane, on je rekao da jedom godišnje popije čašu vina, a ja mislim da je to bilo baš upravo danas, jer je to jedino objašnjenje zašto se danas tako ponaša, da je popio malo više od jedne čaše vina.
Zahvaljujem.
Predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, predlažemo odbijanje ovog amandmana, amandmana na član 2. koji glasi isto kao i prethodni amandman prethodnog govornika, a to je – briše se.
Uprkos zaista velikom trudu i naporu ovlašćenog predstavnika SNS, gospodina Martinovića, da suštinski zaista podrobno objasni razloge, prvo inicijativu Visokog saveta sudstva za tim odlaganjem do 1. januara 2017. godine, prethodni govornik očigledno nije želeo da shvati koji su to razlozi koji dovode do odlaganja, koji su ciljevi koji se time postižu. Ima ona narodna – onom koji ne želi da vidi ne vredi pokazivati, onom koji ne želi da čuje ne vredi govoriti.
Ali, gospođo predsedavajuća, ja sam razmišljao dugo o onome što se malo pre desilo prilikom rasprave o prvom amandmanu, kada je gospodin …
Vreme? Hajde dobro, predlažem da se odbije ovaj amandman. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, hajde redom. Prvo, ne stoji činjenica da je Vlada, kao što smo malopre čuli od ministra, prihvatila ovaj amandman, kao što je to predlagač amandmana rekao. Ja se zahvaljujem ministru koji je malopre dao jedno da kažem, sadržajno obrazloženje zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman.
Po mom mišljenju ovaj amandman ne treba prihvatiti ni iz suštinskih, ali ni iz formalnih razloga. Suštinski razlozi su sadržani u obrazloženju, odnosno u mišljenju koje nam je Vlada dostavila. Ako je predlagač amandmana pročitao mišljenje mogao je da zaključi zbog čega treba odbiti odnosno, zbog čega je neprihvatljiv njegov amandman. Da ne bih čitao sada obrazloženje, malopre je ministar to lepo obrazložio, a i obrazloženje je dugačko.
Međutim, kada je reč o formalnim razlozima, nemam ništa protiv da se predlagač amandmana oslovljava ili potpisuje kako god želi, pa i kao lider nevladine organizacije, u privatnoj prepisci. Kada se privatno sa nekim dopisuje može da se oslovljava, može da se potpisuje kako god želi. Može da se potpiše i kao Napoleon, kao Bog sunca, kao kralj i ne znam ni ja kako.
Ali, kakve to veze ima sa Narodnom skupštinom? Dakle, u zvaničnim skupštinskim aktima to nije dozvoljeno. Zamislite sada kada bi svaki poslanik napustio svoju poslaničku grupu, pa osnovao nevladinu organizaciju i krenuo da podnosi amandmane i da se potpisuje kao lider te nevladine organizacije. To je nemoguće, to je nedopustivo.
Već jako dugo vremena gospodine predsedavajući ukazujemo i gospodin Rističević i ja na ovu situaciju. Mislim da je krajnje vreme da prekinemo sa tom praksom.
Još jedna rečenica, s obzirom da je izgovorena sintagma da je Vlada u ostavci ili tako nešto. Vlada nije u ostavci, ali postoje poslanici koji su u odlasku. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Smatram da je povređen i zloupotrebljen član 103. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji daje mogućnost narodnom poslaniku da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine.
Prethodni govornik je zloupotrebio taj član i tu mogućnost skrenuvši na opet neke političke teme, na neku zamenu teza i na jednu temu koju on ne bi smeo da uopšte pominje. Dakle, neka sala, neki skup, neki broj ljudi. Ako smo mi u više navrata ovde dokazali da je on imao devet prisutnih ljudi na osnivanju gradskog odbora Beograda, njegovog tog pokreta, to nije stranka nego je pokret. Dakle, devet prisutnih ljudi u dvomilionskom gradu, u prestonici, u glavnom gradu naše zemlje - i on danas spominje neku salu i neki skup, i neki broj ljudi, pa to stvarno nema smisla. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kaže predlagač amandmana – za godinu dana dolazi ista Vlada. Da, za godinu dana dolazi ista Vlada, nikakav problem, samo i pre.
Predlažem da se odbije ovaj amandman iz svih onih razloga koje nam je Vlada Republike Srbije dostavila u svom obrazloženju.
A, kada je reč o slikama i o prisustvu poslanika u sali, mene raduje što su neki poslanici opozicije konačno u sali, između ostalog i predlagač amandmana. Nije to bio tako čest slučaj u poslednje vreme. Uglavnom nisu u sali. Imali smo prilike i sinoć da vidimo prazne obe klupe opozicionih poslanika, ali dobro, to je nešto što govori o njima.
Rekao sam već, predlažem da se odbije ovaj amandman iz svih onih razloga koje smo pročitali u obrazloženju. Želeo bih samo da istaknem razliku između političkih stranaka i pokreta raznih, odnosno udruženja građana.
Kaže amandman – Vlada podnosi Narodnoj skupštini preko nadležnog odbora godišnji izveštaj o efektima primene ovog zakona. Vlada svakako podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. Ne znam šta je tu nejasno i ne znam da li iko ima tu dilemu u tom smislu?
Dakle, na stranu što je obrazloženje amandmana opet puno pismenih grešaka. Predlog amandmana u obrazloženju kaže – s obrzirom, ne znam šta znači to s obrzirom, dakle, ne znam da li je kolega Rističević pročitao i uočio greške. Dakle, razlika između pokreta i stranke je u tome da stranka da bi postojala mora da ima program, statut, ideologiju, članstvo. Pokret, koji je predlagač ovog amandmana, dakle, program nismo videli, statut verovatno ima, ideologiju nema jer je lider pokreta promenio sve moguće stranke. Članova ima devet.
Dakle, iz svih tih razloga predlažem da odbijemo ovaj amandman.