Gospodine predsedavajući, uvaženi ministri, gospodine Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, utiska sam da kad god je premijer prisutan u sali Narodne skupštine, kada god učestvuje u radu Narodne skupštine, prisustvo poslanika stranaka bivšeg režima se drastično smanjuje. Verovatno su imali neka traumatična iskustva u duelima sa premijerom, pa je to posledica toga. Odjednom imaju neka pametnija posla, nema ih u Skupštini, ali umeju da se junače u holu skupštinskom, pred maketama, pred slikama premijera itd.

Bio je jedan junak ovde jutros koji je pokušao da nam se obrati po Poslovniku, doduše, pa je brže bolje iščeznuo iz parlamenta, a nije ni čuo odgovor premijera, ali dobro, nećemo o tome.

Dame i gospodo, ključna reč koja obeležava današnju raspravu, današnju sednicu Narodne skupštine je odgovornost. Odgovornost je ta koja je dovela do razrešenja dosadašnjeg ministra odbrane, gospodina Gašića, za koga lično smatram da je bio jedan od boljih ministara ove Vlade i to zbog jedne olako izgovorene reči, zbog jedne nepromišljene reči, iako je to daleko manji greh od nekih grehova, od onoga što su govorili i pisali neki pripadnici stranaka bivšeg režima, pa čak i neki poslanici u Narodnoj skupštini.

Odgovornost je zaslužna i za današnji predlog da se za ministra odbrane izabere gospodin Zoran Đorđević. Ja kao član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove sam u više navrata bio u prilici da se upoznam, ali i da se uverim u krajnju posvećenost funkcije koju je obavljaju gospodin Đorđević i ozbiljnost u vršenju te funkcije.

Dakle, kako smo i čuli od ovlašćenog predstavnika SNS, gospođe Marije Obradović, gospodin Đorđević je četiri godine obavljao funkciju državnog sekretara ministarstva odbrane. Od te četiri godine, tri godine je bio jedini državni sekretar, ako se ne varam, iako je propisano pet državnih sekretara tog ministarstva i to dovoljno govori.

Smatram da je dobro što na ovu funkciju dolazi čovek iz sistema, smatram da je dobro što zbog kontinuiteta, nastavka dobrih rezultata koje je Ministarstvo odbrane do sada imalo, a čuli smo već te rezultate. Čuli smo i za uštede u iznosu od 1,3 milijarde dinara, odnosno 11 miliona evra i čuli smo da je rešeno stambeno pitanje za 900 profesionalnih vojnika i vojnih penzionera.

Čuli smo da je realizovano 97 velikih međunarodnih vežbi u periodu od 2012. godine do danas. Čuli smo i za ugovore o donaciji u vrednosti od 6 miliona 195 hiljada evra, čuli smo i o napretku u oblasti borbe protiv korupcije, čuli smo sve ostale argumente u prilog tezi.

Sama činjenica da niko danas nije ni pokušao da ospori kandidaturu, biografiju predloženog kandidata, nije našao ni jednu jedinu stvar, da zameri kada je reč o kandidaturi gospodina Đorđevića za ministra odbrane, dovoljno govori u prilog tezi da se premijer odlučio za najboljeg mogućeg kandidata za obavljanje ove dužnosti.

Ističem još jednom da SNS snažno podržava ovaj predlog i pozivam u danu za glasanje da izaberemo gospodina Đorđevića za ministra odbrane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena gospođo Udovički sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, biću veoma kratak i odmah na početku svog izlaganja želim da kažem da snažno podržavam sva predložena akta iz današnjeg dnevnog reda, ali da ću se u diskusiji osvrnuti, odnosno baviti Predlogom zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Naravno, žao mi je što predstavnici bivšeg režima nisu danas sa nama, što su odustali od diskusije, što su odustali od prisustva današnjoj sednici. Verovatno je u pitanju nedostatak argumenata, ili su možda imali neka pametnija posla, ali to je nešto što će morati da objašnjavaju svojim biračima.
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je, kako ste i sami rekli, gospođo Udovički, dugo očekivan zakon, odnosno zakon koji je izazvao dosta interesovanja u javnosti. Ja moram da kažem da sam i kao narodni poslanik u više navrata postavljao poslanička pitanja baš vašem ministarstvu, baš u vezi zapošljavanja u organima, odnosno u jedinicama lokalne samouprave u jednoj gradskoj opštini, a u pitanju je opština Vračar i u pitanju su zloupotrebe.
Ono što me najviše zanima kada je reč o ovom zakonu, koji je u principu jako dobro regulisao, pogotovo imajući u vidu i član 76. i član 75, dakle, kadrovski plan, pripremu kadrovskog plana itd, ali i član 68. koji reguliše trajanje radnog odnosa, a pogotovo radni odnos na neodređeno vreme i posle u slučajevima kada je reč o radnim odnosu na određeno vreme. Ono što me najviše zanima, jeste da li smo ovim zakonom pronašli mogućnost da se izborimo sa zloupotrebama koje su se do sada dešavale, na primeru recimo beogradske opštine Vračar?
Naime, vanrednom kontrolom Odeljenja budžetske inspekcije Ministarstva finansija utvrđeno je da je gradska opština Vračar zaposlila čak 40 osoba tokom prethodne dve godine, i to uprkos tome što je Vlada Republike Srbije zabranila dalje zapošljavanje u javnom sektoru. Četrdeset osoba se smenilo na mestu pomoćnika predsednika gradske opštine Vračar i to bez saglasnosti Vlade, uzgred budi rečeno. Njih 27 je zaposleno tako što su prvo imenovani na stalnu funkciju, recimo pomoćnik predsednika gradske opštine, ali su ubrzo razrešeni te funkcije, pa su po tada važećem zakonu, odnosno zakonima, mogli biti raspoređeni na druga radna mesta i na taj način su skoro legitimno zasnovati novi stalni radni odnos, ali na nekom drugom mestu u okviru opštinske uprave. Pa, po tom principu su službenici sa srednjom ili čak nižom stručnom spremom od pomoćnika predsednika opštine, praktično od desne ruke jednog predsednika jedne gradske opštine, posle dospevali u opštinsku upravu na mesta računovođe, kurira i šta ti ja znam na koje radno mesto.
Kada je reč o opštini Vračar, stvari su dodatno dramatične, iz prostog razloga što je to poprimilo zaista ogromne razmere. Dakle, 27 pomoćnika se rotiralo na toj funkciji. Neću da spominjem slučaj, odnosno situaciju u koju smo došli zbog toga, a to je da je došlo do povećavanja rashoda za zaposlene, jer onaj kome prestane funkcija pomoćnika predsednika gradske opštine, ima pravo još tri meseca da prima naknadu iako ne vrši tu funkciju.
Neodgovornost vođenja gradske opštine Vračar, oličena u Demokratskoj stranci, je nešto sa čim moramo naći načina da se izborima. Ja znam da će DS izgubiti na sledećim izborima na Vračaru i to nije sporno, to nije problem. Moje pitanje je - da li ćemo naći institucionalni način da se trajno izborimo sa ovakvom vrstom zloupotreba i da stanemo na put tome?
Ne bih dalje dužio. Želeo bih da mi odgovorite, ali ponavljam, ono što mislim da je najznačajnije, to je da ovaj zakon uspostavlja depolitizaciju, departizaciju i profesionalizaciju lokalnim samoupravama. Složio bih se sa prethodnim govornikom koji je istakao načelo da opština mora postati servis građana i to je ono na čemu SNS insistira, ali kao najvažnije bih za sam kraj naglasio potrebu za daljim razvijanjem svih kapaciteta za potpunu primenu ovog zakona u praksi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena ministre, dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno neprihvatljiv, nepotreban i opskuran amandman. Za kolegu predlagača pročitaću samo reč opskuran, pošto on ima problem sa tim terminom, opskuran znači mračan, nejasan, nerazumljiv, maglovit, neodređen.
Naravno da predlažem da se odbije ovakav opskuran amandman, amandman na član 5. i naziv Glave 2, koji reguliše elemente plate. Amandmanom predlagač predviđa brisanje i to jedan od 40 amandmana istovetnih, koji glase – briše se.
Moram da se složim sa konstatacijom da je sa uvaženim kolegom, da su apsolutni šampioni srpskog parlamenta, šampioni u brisanju amandmana koji glase – briše se, ali mi je nejasno zašto je ponosan zbog toga. Ima ona narodna – čega se pametan stidi, očigledno se gospodin Pavićević ponosi.
Predlažem brisanje ovog amandmana, odnosno odbijanje ovog, ali i svih ostalih amandmana koji predlažu brisanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno je prethodna govornica mislila na vršenje javnih nabavki u AP Vojvodini kada je iznosila zamerke na primenu Zakona o javnim nabavkama ili na period od 2000. do 2012. godine u celoj Srbiji, ali dobro.
Krajem januara sam postavio pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu vezano za nezakonita zapošljavanja u gradskoj opštini Vračar, a povodom pisanja u dnevnom listu „Večernje novosti“, a sve u vezi da kontrolom koju je vršila budžetska inspekcija Ministarstva finansija.
Ministar mi je odgovorio pre nekoliko dana da su moje poslaničko pitanje prosledili upravnom inspektoratu na dalje postupanje, odnosno na dalju nadležnost, tj. preduzimanje mera, te da će nakon dobijanja odgovora od njih dostaviti celovit, odnosno jedinstven odgovor.
Ja koristim ovu priliku da proširim moje poslaničko pitanje upućeno njima, odnosno da proširim temu nezakonitih zapošljavanja u gradskoj opštini Vračar, tj. ustanova i preduzeća čiji je osnivač gradska opština Vračar, bar onih ustanova koje su još uvek u životu, koje još uvek nisu likvidirali.
Podsetiću da su Narodni univerzitet „Božidar Adžija“ uspeli da likvidiraju ustanovu od posebnog značaja kulture koja je postojala nekoliko decenija. Oni su je u toku ovog mandata likvidirali kao najbolji primer štetočinske vlasti DS u ovoj beogradskoj opštini.
Konkretno, moje pitanje se odnosi na Sportski centar „Vračar“ i na jednu, najblaže rečeno skandaloznu situaciju koja se dogodila.
Dakle, 12. februara ove godine otkaz je dobio dugogodišnji radnik tog preduzeća, Mladen Novakov, diplomirani ekonomista, sa preko 16 godina radnog staža u struci. Inače, odbornik skupštine opštine Vračar. I to dok je bio na bolovanju, da stvar bude gora.
U preduzeću, u sportskom centru pokušali su to da dosta nevešto prikažu kao optimalizacija ili racionalizacija broja radnih mesta ili tako nešto. Međutim, da stvari ne stoje baš tako, govori podatak da je pre nešto više od šest meseci od ovog trenutka, u stalni radni odnos Sportskog centra Vračar, primljen bivši direktor JP „Poslovni prostor Vračar“ koji je zbog nesavesnog rada, koji je zbog lošeg rada bio prinuđen da podnese ostavku na toj funkciji.
Onda, uhlebljenje u sektoru za marketing pronalazi, u javnom preduzeću, odnosno u ustanovi SC Vračar, i tu biva primljen na stalni radni odnos. Pogađajte čiji je istaknuti funkcioner? U pitanju je istaknuti funkcioner DS.
Sad ja postavljam pitanje – kako to tada nije bila racionalizacija, jel tada nije bio na snazi Zakon o zabrani zapošljavanja? Odakle dvostruki aršini? Kako je danas moguće da se smeni, odnosno da se da otkaz jednom radniku pod plaštom racionalizacije, a pre šest meseci nije bila racionalizacija?
Ja ću vam reći šta je suština. Suština je to što Mladen Novakov, koji je dobio otkaz, nije član DS, suština je da je odbornik Skupštine Vračar i suština je da je postavljao odbornička pitanja. Zamislite, drznuo se odbornik da obavlja svoj posao, drznuo se da postavi pitanje – kako je moguće da u 2014. godini dođe do 15 miliona dinara gubitka u tom preduzeću? Drznuo se da to pita i dobio otkaz. Drznuo se da obavlja svoj posao, da vrši svoju odborničku dužnost i da postavi pitanje – gde je novac, šta ste uradili sa novcem, i kako je došlo do gubitka od 15 miliona dinara? Nije dobio odgovor, ali je dobio otkaz. E, to je DS, e tako se ponaša DS na Vračaru.
Jedini greh Mladena Novakova je to što nije član DS i što je postavio pitanje - gde je novac, ali to demokrate na Vračaru ne zanima. Njih zanima samo kako će ponovo, po ko zna koji put, da zloupotrebe resurse gradske opštine Vračar, da zloupotrebe skupštinsku salu i da po ko zna koji put organizuju nekakve tribine. I večeras imaju neku tribinu i koriste sve resurse jedne gradske opštine u korist svoje stranačke organizacije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos tome što je izlišno komentarisati ovako opskurno napisan amandman briše se, sa još opskurnijim obrazloženjem, moram da kažem da je za mene neprihvatljivo brisanje i glave IV i člana 4. i da je svima neprihvatljivo i čuli smo već da ovo nije način za političku borbu, ali moram da kažem da ja donekle razumem želju za brisanjem ovih članova, kao i da donekle razumem želju da se na ovaj način vrši opstrukcija i da na taj način žele da pošalju neku svoju političku poruku. To je već problem predlagača ovog amandmana.
Ono što meni nije jasno, to je zašto ne žele da se uvede red u javna preduzeća? Zašto ne žele da se uvede kontrola poslovanja javnih preduzeća? Znate zašto ne žele? Zato što u tom slučaju ne bi mogla da se dogodi situacija da direktor nekog javnog preduzeća, čiji je osnivač recimo lokalna samouprava, na primer opština Vračar, Javno preduzeće za upravljanje poslovnim prostorom opštine Vračar, potpuno uništi preduzeće, ruinira ga svojim poslovanjem, svojim rukovođenjem zapravo, a onda nikome ništa i pređe u jedno drugo preduzeće čiji je osnivač isto lokalna samouprava, isto recimo opština Vračar, sportski centar Vračar, bez ikakve odgovornosti, bez ikakve kontrole. To ne mogu da shvatim.
Zašto je intencija sprečavanja uređenja te oblasti? Zato treba da odbijemo ove amandmane i zato treba da donesemo Zakon o javnim preduzećima, ovako kako je napisan, da sprečimo takve pojave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Zloupotrebljen je po ko zna koji put član 103. od strane malopređašnjeg govornika, član 103. koji predviđa mogućnost da poslanik reklamira povredu Poslovnika, 1. stav ako ga zanima.
Kada je reč o izrazu „opskuran“, evo ja ću pročitati. Izraz opskuran – mračan, taman, zatvoren, mrk, ali i nerazumljiv, maglovit, neodređen, potajan, prikriven, nepotpun.
Podsetiću da amandman predlagača glasi briše se, sami izvedite analogiju. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, potpuno neprihvatljiv, rekao bih besmislen amandman i besmislena težnja za brisanjem navedenog člana i ne zaslužuje nikakav komentar i ne zaslužuje ovoliku diskusiju, ali da se javim najviše me ponukalo usmeno obrazloženje predlagača amandmana i poziv da se ne krade i to kaže predlagač amandman. Ja moram da vam kažem, dame i gospodo, svima da pokažem, jutros sam u poštanskom sandučetom našao jedan zanimljiv flajer. Na njemu je jedan političar koji sedi s nama ovde u ovoj sali, predlagač amandmana sa čašom vina u ruci, s naslovom – kako je, pa neću prezime da pročitam, kako je dotični postao milioner.

Radi se o amandmanu.
Dakle, predlagač amandmana je u svom usmenom obrazlaganju zašto je napisao amandman – briše se, upotrebio, između ostalog, jednu sintagmu i poziv da se ne krade. Dakle, ja sada pravim paralelu sa tim, gde piše – šta sve može da se uradi za 41 milion.

Dobro. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Jako kratko. Poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, u svojstvu izvestioca Odbora za odbranu i unutrašnje poslove želim da istaknem da je na današnjoj 53. sednici Odbora, većinom glasova usvojen Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti intelektualne svojine tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje. Dodao bih još u duhu tradicionalnih prijateljskih odnosa između Ruske Federacije i naše zemlje i nadam se da će Narodna skupština u danu za glasanje usvojiti ovaj predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Predstavnici Vlade, odnosno predstavnici ministarstava, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku diskusije, odnosno svog izlaganja, želim da kažem da snažno podržavam današnja predložena zakonska rešenja koja se nalaze na današnjem dnevnom redu.
Ali, želim da kažem i da sam pažljivo slušao prethodnog govornika, njegovu diskusiju i njegove zamerke o partijskom zapošljavanju i zalaganju za departizaciju, depolitizaciju i svašta nešto je tu bilo. Ne mogu da se otmem utisku da je reč o jednoj, dozvolićete mi reći, zameni teza. Ima ona narodna izreka – sad neću ni kako ja hoću. Dakle, ovde se prethodni govornik zalaže za departizaciju, uzgred budi rečeno izjašnjava se da je protiv ovog predloga zakona, a mi predložemo zakon koji uspostavlja departizaciju na najjasniji mogući način. On je onda protiv i toga. Dakle, sada neću ni kako ja hoću. Hajde, dogovorite se jednom, jeste li za departizaciju ili niste?
Da vidimo kako je u praksi izgledala ta borba, odnosno to zalaganje za departizaciju od strane prethodnog govornika. U skladu sa tim, ja imam par pitanja, a to je na čiji predlog gde je on imenovan za predsednika upravnog odbora Javnog komunalnog preduzeća „Put“ u Novom Sadu? Čiji je to predlog bio? Partije, možda vanzemaljaca nekih? Ko ga je predložio na tu funkciju? Ko ga je predložio na funkciju generalnog direktora Toplana u Novom Sadu? Partija ili vanzemaljci neki, ili ovaj biznismen iz Amerike, što kaže kolega Nikolić? Ko ga je predložio za pomoćnika pokrajinskog sekretara za nauku i tehnologiju, partija ili vanzemaljci neki?
Sve što je radio u profesionalnoj karijeri, radio je na predlog partije i to nije nikakva paušalna ocena, to su podaci sa zvanične biografije prethodnog govornika. Znam ko ga je predložio. Predložila ga je stranka. Neću da pominjem koja stranka je u pitanju, svi znate koja je to stranka. To je stranka koja je uspostavila najstrašniju partokratiju, najstrašniji oblik partokratije i stranačkog zapošljavanja i partizacije uopšte. To je stranka za čije vreme vlasti je i čistačica morala da ima člansku kartu tada vladajuće stranke, pa i sudija. To je stranka koja je u Srbiji sinonim za partijsko zapošljavanje i svi znate koja je to stranka. Sada se podelila u više agregatnih stanja, a i prethodni govornik se iščlanio u međuvremenu iz te stranke, pa je osnovao nevladinu organizaciju, udruženje građana, ali s tim neće moći da zavara građane Srbije.
Ovaj predlog zakona, koji je svakako izazvao najviše interesovanja danas, dakle, Predlog zakona o javnim preduzećima je, da kažem, u najboljoj mogućoj funkciji i privrede i države, tj. građana Srbije. Ukupni rezultati poslovanja javnih preduzeća, pogotovo kada je reč o lokalnim javnim preduzećima, o lokalnom nivou vlasti, između ostalog i onih preduzeća na čijem čelu je i bio prethodni govornik, nisu sjajni. Odnosno, najblaže rečeno, upotrebiću onu reč, odnosno ocenu koju je i ministar upotrebio na odboru, su problematični. Dakle, to se vidi jasno, odnosno gubici koji su iskazani do sada jasno govore u prilog tome i jasno govore da nam je poslednji momenat da stanemo na put takvom poslovanju tih preduzeća. Javna preduzeća moraju prestati da budu, ma koliko to bilo teško, ma koliko to zvučalo teško i bolno, javna preduzeća moraju prestati da budu preduzeća koja sprovode neki socijalni mir ili koja se bave nekom socijalnom politikom.
Moram da istaknem intenciju za smanjivanjem državnog učešća u javnim preduzećima o čemu ste takođe gospodine ministre danas govorili. Dakle, osamostaljenje javnih preduzeća, korporativni nivo organizacije, odnosno uspostavljanje korporativnog upravljanja preduzećima i to je neophodno ako želimo da postignemo ciljeve koje smo proklamovali. Dakle, ono što je jako važno članovi nadzornog odbora će morati da ubuduće budu stručni za taj posao. I kada kažem stručni za taj posao mislim stručni i u suštinskom, ne samo u formalnom smislu, ne samo u smislu pukog zadovoljenja forme, dakle da ispunjavaju određeni stepen stručne spreme, već ponavljam, u suštinskom smislu stručni za obavljanje tog posla, a ne kao što je to bio slučaj u JKP „Put“ u Novom Sadu.
Treba istaći i novinu, odnosno ukidanje funkcije zamenika generalnog direktora. To na nedvosmislen način pokazuje da se fokusira i centralizuje upravljanje preduzećem na direktoru, između ostalog i davanjem prava na izbor članova izvršnog odbora.
Takođe bih istakao, i mislim da je to možda i najznačajniji momenat pooštravanje jednog značajnog segmenta koji se odnosi na uspostavljanje obaveze da preduzeće 15 dana nakon usvajanja budžeta dostavi svoj godišnji plan poslovanja, odnosno jednom rečju uspostavlja se kontrola, odnosno uvodi se efikasan model kontrole poslovanja javnog preduzeća koji za cilj ima uvođenje javnih preduzeća u jedan normalan i održiv okvir.
Ne bih ponavljao sve ono što su sve ostale kolege danas istakle kao najznačajnije, ali bih iz svih ovih razloga pozvao da podržimo u danu za glasanje ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se odbije predloženi amandman, ali pre toga želim, gospođo predsednice, vama nešto da kažem. Mislim da ste ubedljivo najtolerantniji predsednik Skupštine i mislim da ćete sigurno poneti takav epitet kao najtolerantniji predsednik Narodne skupštine do sada, jer ste malopre dozvolili da predlagač amandmana, kao što je kolega Atlagić, rekao u petom minutu započne obrazlaganje svog amandmana.

Za tih prvih pet minuta je pričao o nekim matematičkim operacijama, samo njemu znanim matematičkim operacijama i o nekim procentima postojećim itd, a onda je u petom minutu pokušao da odbrani svoj amandman na vrlo nevešt, moram da kažem, način i pokušao je da odbrani nešto što je neodbranjivo.

Pročitaću obrazloženje još jednom – amandman se ne prihvata iz razloga što je u dodatoj tački 33a. podtačka 3. u potpunosti prenete definicija i informacija o životnoj sredini i direktive EU, odnosno Evropske komisije.

Moram da postavim pitanje gospođo predsedavajuća – kada su oni odustali od direktiva EU, kada su odustali od evropskog pravca Srbije, kada su odustali od

usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim propisima? Da li su prestali da budu proevropska stranka. Pre neki dan su dali neko saopštenje – mi stranke proevropske orijentacije …

Evo vidimo da su sada odustali od direktiva EU i da je to tako sve kao što sam rekao, moram da kažem da me je jutros srela komšinica sa Vračara, jedna stara vračarska dama i pitala me na ulici – sine, dokle će onaj, predlagač amandmana u ovom slučaju, da priča jednu ste istu priču, jednu praznu priču u Narodnoj skupštini? Rekao sam joj – majko, do petog marta, marta, najkasnije, a posle toga više neće imati prilike da priča. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, po amandmanu, da.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se ne prihvati ovaj amandman. Dakle, apsolutno je neprihvatljivo brisanje člana 22. koji predviđa osnivanje fonda, koji predviđa uspostavljanje transparentnog sistema finansiranja životne sredine, kako je to i navedeno u obrazloženju i mislim da ovaj amandman nije zaslužio ovakvu, da kažem, dugu raspravu iz prostog razloga što je svakome jasno da je neprihvatljivo tako nešto, ali DS u oba agregatna stanja voli da priča o fondovima, voli da briše fondove, ali voli i da briše sredstva iz fondova.

Podsetiću vas, predsedavajući, da je tema ovog amandmana osnivanje fonda. Ja u tom smislu želim u par napomena da kažem kako su se odnosili oni prema Fondu za zaštitu životne sredine kroz problematične projekte na teritoriji AP Vojvodine i gospodin Babić kao šef poslaničke grupe je u načelnoj raspravi isticao neke primere, ali evo možemo da pogledamo primer grada Subotice.

Dakle, postavljanje podzemnih kontejnera za separaciju otpada, raskid i povraćaj u iznosu od pet miliona i 400 hiljada, oni su tražili pare da kupe podzemne kontejnere. Pare su dobili, dodeljena su im sredstva u iznosu od 18 miliona dinara, a onda su se javili da kažu da nemaju kamione kojima bi praznili podzemne kontejnere.

To je jedan primer kako su se odnosili prema Fondu.

Rekultivacija devastiranih i ozelenjavanje nekultivisanih površina na teritoriji grada, isplaćeno je 49 i po miliona. Komisija nije usvojila izveštaj zato što je primetila mnoge manjkavosti, sumnjivi su datumi prijave projekta i izrade ugovora, menjane aktivnosti, nije bilo javne nabavke, itd.

Ja sada postavljam pitanje, da li su angažovane firme Ivana i Modesta Dulića „DG kompani“?

Ima tu još primera, neki nisu tako veliki kao ovaj subotički primer, ali opština Irig, ugovor iz 2010. godine sa bivšim fondom, čiji je predmet hitna sanacija deponije, na osnovu koga im je isplaćen celokupan iznos od 12 miliona 348 hiljada. Više Javno tužilaštvo iz Sremske Mitrovice se u januaru 2015. godine, odnosno u januaru 2015. godine je tražilo da ih Ministarstvo izvesti da li je vršena kontrola izvođenja radova i da li je na osnovu ugovora nastupila imovinska šteta za Ministarstvo.

Komisija ministarstva je utvrdila da se navedeni predmet u bivšem fondu vodio kao realizovan i da su sredstva namenski utrošena, a na osnovu zahteva policijske uprave iz Iriga, ministarstvo je odgovorilo da kontrola predmeta nije vršena na terenu i da je izveštaj usvojen na osnovu dokumentacije koja je dostavljena bivšem fondu. Komisija je ustanovila sledeće manjkavosti: nema ugovora sa izvođačem radova, nema dokumentacije, nema ničega, nema ni para. Opustošeni fondovi.

Malopre jedan kolega kaže – hoćemo da obrišemo član 22, hoćemo isto stanje o fondovima. Nećemo isto stanje u fondovima. Hoćemo efikasan i transparentan sistem finansiranja zaštite životne sredine kroz osnivanje fonda, ali nećemo da rukovodimo tim fondom i da se ophodimo prema tom fondu na način na koji sam imao prilike malopre da istaknem, kako je DS upravljala tim fondovima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo. Dakle, najdrastičnije je narušen ugleda Narodne skupštine, stravičnom, rekao bih, količinom uvreda koje smo malo pre čuli od gospodina Veselinovića koje su bile upućene vama, gospodine predsedavajući. Zaista sam zgranut, zabezeknut i količinom mržnje koja je ispoljena na jednu konstataciju da sa njim danas nešto nije u redu. S druge strane, on je rekao da jedom godišnje popije čašu vina, a ja mislim da je to bilo baš upravo danas, jer je to jedino objašnjenje zašto se danas tako ponaša, da je popio malo više od jedne čaše vina.

Zahvaljujem.
Predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, predlažemo odbijanje ovog amandmana, amandmana na član 2. koji glasi isto kao i prethodni amandman prethodnog govornika, a to je – briše se.
Uprkos zaista velikom trudu i naporu ovlašćenog predstavnika SNS, gospodina Martinovića, da suštinski zaista podrobno objasni razloge, prvo inicijativu Visokog saveta sudstva za tim odlaganjem do 1. januara 2017. godine, prethodni govornik očigledno nije želeo da shvati koji su to razlozi koji dovode do odlaganja, koji su ciljevi koji se time postižu. Ima ona narodna – onom koji ne želi da vidi ne vredi pokazivati, onom koji ne želi da čuje ne vredi govoriti.
Ali, gospođo predsedavajuća, ja sam razmišljao dugo o onome što se malo pre desilo prilikom rasprave o prvom amandmanu, kada je gospodin …
Vreme? Hajde dobro, predlažem da se odbije ovaj amandman. Zahvaljujem.