Zahvaljujem, predsedavajući.

Iskreno, nisam znao da je u poslaničkim pitanjima dozvoljeno da postavimo pitanje Ilonu Masku vezano za Tviter objave, ali, eto, doživeli smo i to.

Dame i gospodo narodni poslanici, proteklih dana u više medija, kako štampanih, tako i elektronskih, pratimo informacije o višemilionskim aferama dvoje ključnih ljudi iz opozicije. U pitanju je jedan stari lider opozicije, dobro poznati tajkun Dragan Đilas, ali i jedan novopečeni lider opozicije, Miroslav Aleksić.

Jedan je sam prijavio da je u vreme dok je bio na vlasti, dakle od 2004. do 2013. godine… Dakle, u tom periodu je obavljao razne važne državne funkcije. Da podsetim, direktor Narodne kancelarije predsednika Republike, zatim ministar u Vladi zadužen za Nacionalni-investicioni plan, potom gradonačelnik Beograda, najgori gradonačelnik Beograda, ako smem da dodam. Dakle, u tom periodu je prihodovao 619 miliona evra i to je sve sam prijavio lično. Dakle, on, njegove firme i povezana preduzeća za vreme dok je bio na vlasti prihodovale su ukupno 619 miliona evra, a za sve vreme, dakle za 20 godina poslovanja, od 2002. do 2022. godine, njegovih 11 firmi je ostvarilo prihod od preko milijardu evra, tačnije 1.067.694.650 evra.

Odmah da kažem, ovo nije ničija paušalna procena, ovo ne tvrdi niko iz SNS, ovo su zvanični podaci Agencije za privredne registre, podaci koje je sam Đilas prijavio.

Evo kako to izgleda: 2002. godine - 1.300.000, 2003. godine - skoro dva miliona evra, 2004. godine – šest miliona evra, nešto više, 2005. godine – 32 miliona evra, 2006. godine – 54 miliona evra, skoro 55, 2007. godine - 88 skoro miliona evra, 2008. godine – 80 miliona evra, 2009. godine – 70 miliona evra, 2010. godine – 63 miliona evra, 2011. godine - skoro 65 miliona evra, 2012. godine – 53 miliona, itd, itd.

Primetićete da je nagli rast njegovih prihoda počeo baš 2005. godine, kada je bio direktor one nepostojeće narodne kancelarije, kancelarije koja je i izmišljena upravo da bi Đilas imao neku funkciju u državi u to vreme, a najveću zaradu njegove firme su ostvarile baš 2007. godine, skoro 90.000.000 evra, kada je obavljao funkciju ministra u Vladi zadužen za Nacionalni, Đilasov, pardon, investicioni plan.

Dakle, Đilasov politički uspon srazmerno povećava prihode njegovih firmi. U godinama kada su građani Srbije drastično ili rapidno siromašili, Đilas se bogatio do enormnih granica. Smatram da tužilaštvo i svi nadležni organi moraju podrobno da ispitaju kako je funkcionisala Đilasova političko-finansijska hobotnica koja ga je napravila milijarderom.

Drugi tajkun, ili bolje reći tajkunčić, nešto mlađi od Đilasa, ali ispostaviće se vrlo dostojan Đilasov učenik, a to je ovaj novopečeni lider opozicije Miroslav Aleksić, narodni poslanik, za koga ovih dana čitamo da je krajnje sumnjivim transakcijama i najgorim mogućim muljanjem sa svojim tastom zgrnuo čak 55 miliona dinara

Evo, ovako to izgleda: 17. aprila 2012. godine - uplata od preko četiri miliona dinara; 12. aprila 2012. godine - skoro 12 miliona dinara; 28. februara 2012. godine - četiri i po miliona dinara; 15. juna 2011. godine – devet i po miliona dinara; 4. maja 2011. godine – preko 2 miliona dinara itd.

Šema je sledeća, predsedniče – osnuješ NVO sa ćerkom i zetom, iskoristiš svoj položaj, svoju funkciju, iskoristiš politički uticaj svoga zeta i prebaciš na svoj račun i račun svoje porodice 55 miliona dinara. Ako ovo nije vrhunski primer i kriminala i korupcije i nepotizma i sukoba interesa i zloupotrebe službenog položaja, ako želite, ja onda ne znam šta je primer.

Za sam kraj, nije nimalo slučajno da su i jedan i drugi, odnosno da će i jedan i drugi nastupiti na istoj listi na predstojećim izborima i dobro je da budu na istoj listi, dobro je da svi oni zajedno budu na istoj listi, da građani Srbije mogu da biraju između politike budućnosti, koju predstavlja Aleksandar Vučić i politike povratka u prošlost i ovakve lopovluke koji predstavljaju njih dvojica.

Zahvaljujem, predsedavajući.

(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik!)

Taman kad pomislimo da smo sve čuli, onda čujemo od ovog Vijolinog svedoka koji je izašao iz sale da je zapravo Vučić kriv za ove temperature i za ove vrućine. Ali, dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je nekoliko štampanih medija objavilo informaciju o sumnjivom i vrlo upitnom poslovanju "Junajted grupe", kompanije poznatog tajkuna Dragana Šolaka, a našoj javnosti poznatog kao vlasnika televizija "N1" i "Nova", televizija koje već godinama 24 sata dnevno sedam dana u nedelji vode brutalnu kampanju protiv Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, Srpske napredne stranke.

Naime, u pitanju su vrlo uznemirujući navodi po pitanju problematičnog poslovanja "Junajted grupe" u više zemalja, kako Zapadnog Balkana, ali i u zemljama EU, koji idu čak dotle da se kaže da je Šolakova kompanija prevarila Vladu Grčke za čak dve milijarde evra. Tu se navodi da je "Junajted grupa" još u septembru 2022. godine prilikom kupovine grčke medijske grupe i operatora "Nova" obećala da će za uzvrat investirati dve milijarde evra u razvoj mobilne 5G mreže, razvoj optičke infrastrukture itd. ali evo do danas, dakle, 10 meseci posle toga, ništa se nije dogodilo po tom pitanju.

Takođe, tu se navodi da je atinska grupacija Dragana Šolaka na ime nerealizovanog očigledno projekta za taj posao dobila čak 100 miliona evra iz fonda EU.

Stvar, predsedavajući, postaje još gora ako je verovati navodima da su ova neispunjena obećanja predstavnici "Junajted grupe" dali lično na sastanku sa grčkim premijerom Konstantinom Micotakisom i ono što je jako važno i možda najvažnije - ovo je objavio najugledniji grčki nedeljnik "To vima" kao i vodeća grčka TV stanica "Mega".

Dakle, ovo ne tvrdi niko iz Srbije. Ovo ne tvrdi niko od nas. Ovo su naši mediji preneli iz grčkih medija. Grčki mediji dovode u pitanje ne samo kako je Šolakova kompanija dobila pristup fondu EU, već i kako će finansirati ceo projekat zato što su dužni, kako se navodi, najmanje 4,7 milijardi evra, te da nemaju pozitivan tzv. keš flou, kako bi to rekli ekonomisti, te da su bili prinuđeni da prodaju deo imovine, a da u narednim godinama tek dolaze dodatne obaveze za naplatu.

Ono što je takođe dodatno problematično to su finansijski izveštaji te Šolakove grupacije, gde se vidi da ukupna dugovanja "Junajted grupe" iznose čak 7,13 milijardi evra. Od toga dugovanja samo po osnovu obveznica iznose 4,45 milijardi evra. Da je kamata 272 miliona evra. Poslovnik gubitak, čist poslovni gubitak 227 miliona evra. Da je gubitak samo u četvrtom kvartalu prošle godine, dakle 2022. godine, 128,74 miliona evra itd.

Da pustimo mi Grke da oni brinu svoje brige sa Šolakom, Grčka je ozbiljna zemlja, članica EU, oni će imati snage da se izbore sa tajkunom Šolakom.

Setite se da je pre nekoliko meseci objavljena vest da se "Junajted grupa" nalazi u teškoj finansijskoj situaciji i da od svog osnivanja beleži najlošije finansijske rezultate. Setite se da je najveća svetska investiciona banka, "DžP Morgan" je u pitanju, potvrdila da akumulirani dug "Junajted grupe" iznosi 5,4 milijarde evra i da taj dug konstanto raste i da je trend rasta u pitanju konstantan.

Setite se i ranijih Šolakovih mutnih poslova zbog kojih holandska finansijska obaveštajna agencija vodila istragu o sumnjivim poslovima Dragana Šolaka, na nije loše podsetiti da je tom istragom bio obuhvaćen i Dragan Đilas, jer su zajedno nešto muljali, prodavali zgrade jedni drugima, razne neke transakcije, pravili.

Dakle, ako sagledamo sve ovo onda je očigledno zašto "N1", "Nova" i ostali Šolakovi mediji u Srbiji vode brutalnu kampanju protiv Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, SNS, ali i sve češće protiv konkurencije, dakle, protiv državnog "Telekoma".

Oni bi želeli da se vrati stari režim, onaj režim koji je njima omogućavao potpuni monopol na tržištu, potpuno dominantnu poziciju i samim tim enormnu zaradu.

Otuda kampanja protiv Vučića, otuda specijalne emisije, otuda nekakvi filmovi itd. u kojima je meta isključivo jedino i samo Aleksandar Vučić.

Za sam kraj da postavim pitanje Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, ali i nadležnim finansijskim organima, Poreskoj upravi, Ministarstvu finansija - da li imaju dodatna saznanja o poslovanju "Junajted medije" i da li se poslovanje "Junajted medije" u Srbiji odvija po zakonu? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Iako nemam običaj da se bavim nekrofilskom politikom poput ovih prekoputa, moram da postavim pitanje – a ko je odgovarao svojevremeno za smrt Jasmine Jovanović iz Velike Plane, koja je tragično izgubila život 5. oktobra na demonstracijama koje je organizovao tadašnji DOS i Vojsilav Koštunica? Možda to zna gospođa iz Smedereva, pošto je Jasmina Jovanović bila iz Velike Plane, a koleginica koja dolazi iz Smedereva i koja je malopre postavljala nekrofilska pitanja možda ima odgovor na ovo pitanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje se odnosi na tužilaštvo i ono glasi – a šta čeka tužilaštvo i da li će reagovati povodom najmonstruoznijih laži koje se plasiraju poslednjih dana, a sve u okviru hibridnog, ili ako hoćete, specijalnog rata koji se vodi protiv Srbije?

Naime, pre dva dana je objavljena najnovija u moru laži, u nizu laži koje se svakodnevno lansiraju od strane velikog broja medija, kako štampanih, tako i elektronskih, onda mnoštva nevladinih organizacija, društvenih mreža itd. Ovako to izgleda. Ide naslov – SNS pokreće totalnu pljačku, SNS je započeo privatizaciju 22 javna preduzeća, među kojima se nalaze Srbijavode, Srbijašume, nacionalni parkovi itd. A onda otvorite članak, uđete u tekst i vidite da tamo nema apsolutno ničega, ni jedna jedina rečenica koja bi na bilo koji način potkrepila ovakve bezumne navod u naslovu. Tamo se spominju protesti, tamo se spominje SNS, dnevna politika, nekakvo raslojavanje u društvu, šta ti ja znam, itd, ali nema ničega što bi dokazalo ovakve tvrdnje, ali je zato naslov krajnje bombastičan kako tobože SNS sprovodi totalnu pljačku državne imovine.

O čemu se, predsedniče, zapravo radi? Radi se, i to odgovorno tvrdim, o hibridnom ratu protiv Srbije i pokušajima da se raznim scenarijima, tzv. obojenim revolucijama, maksimalno destabilizuje Srbija.

Dokaza za to ima pregršt. Dovoljno je samo uočiti koliko su i kako sinhronizovani svi napadi na Srbiju i predsednika države. Nema te opozicione stranke, bilo da je ova građanistička, kako sami za sebe vole da kažu, bilo da je ova tzv. patriotska, koja se nije svom snagom obrušila poslednjih dana na Aleksandra Vučića. Nema te organizacije, ni s leva ni s desna političkog spektra u Srbiji, koja se nije svom snagom, da kažem, obrušila, odnosno koja je propustila šansu da napadne Aleksandra Vučića ili Vladu Srbije, ako hoćete. Nema tog spavača koji se nije aktivirao poslednjih dana u Srbiji. Nema tog tobože nezavisnog, a u stvari, vrlo zavisnog medija, zavisnog naravno od para tajkuna Šolaka, koji se ovih dana nije potpuno stavio u službu da 24 sata, sedam dana u nedelji, vodi kampanju protiv Vučića. Nema tog regionalnog medija, naročito iz Zagreba, Sarajeva, delimično iz Podgorice, da ne pričam o Prištini, jel tako, koji se nije najsnažnije uključio u postojeću hajku koja se vodi protiv Vučića.

Naravno, ono što je krucijalno, to su nam i ovi nemili poslednji događaji na severu Kosova i Metohije i ovaj najnoviji teror koji se sprovodi nad Srbima u Kosovskoj Mitrovici, severnom delu naravno, Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku.

Opet imamo istu medijsku matricu, isti narativ, isti scenario. Od Vučića pokušavaju da naprave Miloševića, porede ga svaki dan sa njim, prave se paralele sa devedesetima, opet imamo povampirenje nekakvog otpora. Pokreće se propagandna mašinerija u pojedinim stranim medijima, zamenjuju se teze, od žrtava se pravi krivac itd.

Šta je cilj? Cilj je potpuna destabilizacija Srbije, unošenje panike i pometnje, stvaranje atmosfere haosa, a sve u cilju promene vlasti u Srbiji i instaliranje marionetskog režima, koji bi potom bespogovorno izvršavao sve naloge koji bi pristizali spolja.

Zašto Vučića hoće da smene? Zato što je upravo on njima trn u oku. Zato što uporno insistira da je Srbija nezavisna i samostalna država, da je slobodna u donošenju sopstvenih odluka i u vođenju sopstvene politike, politike brige i zaštite srpskih nacionalnih i državnih interesa i upravo je Vučić glavni stožer te politike, politike zaštite državnih interesa i zato neće, predsedavajući, štedeti sredstva da pokušaju da ga sklone. Zahvaljujem.

Nije lako slušati ove silne mudrosti koje dolaze od prekoputa.

Predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ali i policiji, odnosno MUP i tužilaštvu. Odnosi se na pljačku ogromnih razmera, a u kojoj je vinovnik ili bolje rečeno jedan od vinovnika narodni poslanik stranke Vuka Jeremića, kako god se zvala ta stranka, Miroslav Aleksić.

Ako neko ne zna, to vam je ovaj junak koji je pre neki dan na Posebnoj sednici Narodne skupštine posvećenoj Kosovu i Metohiji punih 20 minuta iznosio gomili najodvratnijih laži, izmišljotina, kojekakvih besmislica, optužbi navodnih na račun Aleksandra Vučića, a onda kada je završio svoju tiradu, brže bolje je junački pobegao iz parlamenta, ne bi li izbegao da Vučić obriše patos sa njim, figurativno govorim, da snagom argumenata razobliči sve njihove laži i izmišljotine.

To su vam, predsedavajući, ti junaci koji, navodno, jedva čekaju priliku za duel sa Vučićem, da mu oni svašta kažu, da mu pokažu, da mu objasne itd, a onda kada dobiju priliku, onda kada Vučić dođe, onda hrabro pobegnu sa megdana, trče koliko ih noge nose. Kako se zove onaj Husein Bolt, Husein Bolt im nije ravan kada treba da pobegnu.

Pitam navedene institucije, a pogotovo tužilaštvo, da li su otpočeli istražne i sve ostale zakonom predviđene radnje, a u vezi sa navodima da je tast Miroslava Aleksića u periodu dok je obavljao funkciju, da li direktora filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Trstenik ili šefa ekspoziture, mislim da to nije naročito važno, u svakom slučaju rukovodioca Nacionalne službe za zapošljavanje Trstenik, da je godinama prebacivao ogromne svote novca na račun svoje nevladine organizacije, ako se ne varam Fonda za unapređenje resursa građana.

Dakle, u pitanju je nevladina organizacija čiji je osnivač upravo on, Aleksićev tast, a u kojoj su članovi upravnog odbora i Miroslav Aleksić i njegova supruga, odnosno ćerka ovog čoveka. Dakle, kako smo čuli i od predsednika države pre neki dan, u periodu od 2008. do 2012. godine ta nevladina organizacija je dobila ukupno 685 hiljada evra, i to: 2008. godine 180 hiljada evra, 2009. godine 170 hiljada evra, 2010. godine nešto manje, 35 hiljada evra, 2011. godine 130 hiljada evra i 2012. godine 170 hiljada evra. Dakle, ukupno 685 hiljada evra za pet godina.

Ovde je, predsedavajući, model sledeći: osnuješ nevladinu organizaciju sa ćerkom i zetom, iskoristiš svoj položaj, svoju funkciju, iskoristiš politički uticaj svog zeta tada i ubaciš 685 hiljada evra na svoj račun i račun svoje porodice. Ako ovo nije školski primer najogoljenijeg kriminala, onda ja ne znam šta je kriminal. Ako ovo nije primer i trgovine uticaja i sukoba interesa i zloupotrebe službenog položaja, onda stvarno ne znam šta jeste primer za sve to i onda dođeš ovde u Narodnu skupštinu i pričaš prazne priče i zamajavaš narod i zamislite on nekog optužuje za nešto. On koji je sudski dokazani lažov.

Ovo je inače, predsedavajući, vrlo zanimljiv saziv Narodne skupštine. Dakle, imamo sudski dokazanog lažova – Miroslava Aleksića, osuđenog, jer je masno lagao o Jovanjici, o Andreju Vučiću itd, onda imamo sudski dokazanog lopova, a to je isto iz njegove strane, Bora Novaković iz Novog Sada koji je osuđen zato što je ojadio Novi Sad za više miliona evra. Dakle, osuđen čovek. Znači, imamo sudski dokazanog lažova, sudski dokazanog lopova i, pazite sada, obojica dolaze iz iste stranke, stranke Vuka Jeremića koji je godinama uzimao novac od sudski dokazanog međunarodnog kriminalca Patrika Hoa, sećate se Patrika Hoa, milione mu je prebacivao, dakle. Lepo društvo, sve sami osuđenici, sve sami kriminalci.

Insistiram da se ovakvi primeri bahatosti i ogoljenog kriminala podhitno sankcionišu i procesuiraju, da nadležni organi hitno reaguju i procesuiraju sve odgovorne za ovaj lopovluk i za ovu pljačku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Imam više poslaničkih pitanja, pa pošto vidim da je praksa da se pitanja postavljaju predsedniku Skupštine, pa imam i ja jedno pitanje za njega. Da li zna zašto građani Kruševca jednog narodnog poslanika, mi ga ovde zovemo „primerak“, a građani Kruševca ga zovu „NATO lokator“, zovu „NATO lokator“? Jasna je aluzija da je u pitanju 1999. godina i NATO bombardovanje, a u pitanju je, a svi znaju ko je, najglasniji Belivukov advokat, portparol, glasnogovornik, kako god želite, Srđan Milivojević. Mislim da bi bilo interesantno da građani Srbije znaju zašto ga građani Kruševca zovu „NATO lokator“.

(Srđan Milivojević: Locirao sam vas kao izdajnike.)

Ponavljam poslaničko pitanje opštini Trstenik o svim zloupotrebama gospodina Miroslava Aleksića, narodnog poslanika, za vreme dok je bio predsednik opštine Trstenik i mislim da bi bilo jako značajno da dobijemo sve detalje, pošto još nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje o svim njegovim zloupotrebama i kada je reč o zloupotrebama subvencija i kada je reč o nepotizmu, zapošljavanju rodbine itd, i kada je reč o aferi sa izgradnjom benzinske pumpe, pa kada dobijemo odgovor, onda ćemo građane Srbije upoznati sa svim detaljima, mada građani Srbije već znaju mnogo o njegovim nepočinstvima, jer je u pitanju sudski dokazani lažov, jer je masno lagao o Andreju Vučiću, o Jovanjici, a za šta je osuđen, ako se ne varam 300 hiljada dinara plus troškovi. Koristim priliku da pitam – da li je platio to što treba da plati Andreju Vučiću.

Imam još nekoliko poslaničkih pitanja i upućeni su Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, mislim da se tako sada zove to ministarstvo, kao i REM-u, kao i Savetu za štampu, a sve u cilju zaštite interesa javnosti, kao i zaštite korisnika i elektronskih i štampanih medija, a to je da li će reagovati na besprizornu kampanju više medija, kako elektronskih, tako i štampanih, a svi zajedno pripadaju onoj grupi tajkunskih medija, Šolakovih medija, to svi znaju, „Junajted grupa“ ili kako se već znaju, a koju mesecima vode protiv predsednika države Aleksandra Vučića? Ja sam već više puta postavljao slično pitanje, ali ovog puta sam želeo da apostrofiram događaje od pre nekoliko dana kada su otišli korak dalje, pa su počeli otvoreno da prete Aleksandru Vučiću.

Dakle, izvesna Jelena Obućina, koja vodi neki večernju emisiju na jednoj od tih Šolakovih tajkunskih televizija, je saopštila da će Vučić, ukoliko ne prizna Kosovo biti pokopan…

(Srđan Milivojević: Politički.)

Posle je ona pokušavala da se odbrani kako je tobože pogrešno protumačena, kako ona to zapravo nije mislila, kako to zapravo nije rekla itd, da bi par dana potom objavila kako joj stižu razne pretnje i uvrede na društvenim mrežama itd, ali ovde je reč o dvostrukim aršinima, a i vrhunskom licemerju. Pazite sada, kada Vučiću ili članovima njegove porodice ili članovima Vlade ili nekome od nas iz SNS mesecima i godinama stižu najmonstruoznije, najbrutalnije uvrede, najvulganije moguće pretnje, uvrede itd, onda se to relativizuje, onda se to ismeva, onda to čak i nije tema za njihove medije, ali kada se njima desi tako nešto – e, onda je to glavna vest, onda je ta vest u rangu nuklearne katastrofe, onda se posle vodi kampanja kako su oni žrtve političkog terora, kako su oni žrtve progona…

(Srđan Milivojević: Ćuruvija, Stambolić, Oliver Ivanović.)

…maltretiranja, targetiranja itd. Treba li da podsećam na onaj najmonstruozniji…

(Predsedavajuća: Bez dobacivanja.)

…tvit koji je jedan od poslanika ovde koji sedi preko puta mene, ovaj Belivukov portparol koji je objavio, a koji se odnosi na Danila Vučića i na poređenje sa Gadafijem itd.

Treba li da podsećam na to?

Dakle, evo jednog kratkog prikaza. Ja vas molim da mi 30 sekundi dozvolite preko pet minuta zato što ste dozvolili i Dverima i ostalim strankama.

Želim samo da ukažem kako izgleda ta satanizacija i taj medijski mrak u Srbiji. Ovde su ispred mene samo za mesec dana naslovne strane jednog dnevnog lista koji pripada toj „Junajted grupi“, toj grupaciji tajkunskih medija.

(Srđan Milivojević: Vreme! Vreme!)

(Borislav Novaković: Vreme! Vreme!)

„Danas“, 1. novembar, Aleksandar Vučić na naslovnoj strani…

Zahvaljujem.

Gospodine Orliću, ja neću zloupotrebljavati ovaj institut postavljanja poslaničkih pitanja za iznošenje gomile laži, izmišljotina, kao neki koji su govorili pre mene, pa citirajući i prepričavajući izjave okorelih kriminalaca i monstruma koji i za njih, očigledno to nisu, čim njihove izjave uzimaju zdravo za gotovo. Imamo jedan primer čije je poslaničko pitanje bilo pravi primer kako se zloupotrebljava ovaj Poslovnik.

Imam nekoliko pitanja, jedno je upućeno opštini Trstenik. Dakle, želimo kao poslanička grupa sve informacije, o svim zloupotrebama Miroslava Aleksića, narodnog poslanika, dok je bio predsednik opštine Trstenik, ako se ne varam u periodu 2012. do 2016. godine, dakle, od dodeljivanja subvencija, do zapošljavanja rodbine, itd. Smatram da je jako važno da građani Rasinskog okruga, da građani Trstenika dobiju potpuni uvid o svim zloupotrebama koje je gospodin Aleksić vršio dok je bio predsednik opštine.

Moje drugo poslaničko pitanje je upućeno nadležnim bezbednosnim službama države, prvenstveno BIA, ali i ostalim službama, Vojnobezbednosnoj agenciji, a odnosi se na delovanje raznih stranih službi i stranih centara moći po pitanju narušavanja unutrašnjoj bezbednosti zemlje.

Predsedniče, odmah da napomenem, i to je jako važno, da služba koja, da kažemo, upućuje ovo moje poslaničko pitanje navedenim adresama, dakle, da jasno naznači da ne insistiram na uobičajenoj proceduri za dobijanje odgovora od strane agencija zbog osetljive materije, zbog osetljivog političkog trenutka, već će biti dovoljno da taj odgovor dobijem kroz redovne izveštaje koje te agencije podnose skupštinskim odborima, dakle, Odboru za kontrolu službi bezbednosti, Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, čiji sam svakako član, a koji nose oznake stepena tajnosti.

Naime, da li su u poslednjih nekoliko meseci naše službe uočile povećanje broja i obima aktivnosti stranih službi koje su usmerene protiv naše zemlje, a ja ću biti slobodan da to nazovem svojevrsnim hibridnim ratom koji se vodi protiv Srbije i koje zemlje, odnosno službe tih zemalja prednjače u tome?

Zašto ovo pitam? Ne treba biti veliki stručnjak iz geopolitike da bi shvatili da se svet nakon 24. februara, od kako traje rat između Rusije i Ukrajine, potpuno promenio i oštro, da kažem, polarizovao na dve nevidljive strane. Srbija se u tom smislu nalazi u vrlo specifičnoj, komplikovanoj i teškoj situaciji što zbog inače specifičnog položaja naše zemlje, što zbog drugih faktora koji utiču na to i predmet smo najrazličitijih pritisaka i pretnji koji se iz dana u dan pojačavaju i slobodno mogu da kažem da teško postoji neka zemlja u Evropi koja je danas u težoj poziciji od Srbije.

Ako na sve to dodamo inače tešku situaciju i sve akutne probleme koje imamo na Kosovu i Metohiji i neviđene pritiske koji trpimo po pitanju proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova, onda je svima jasno koliko je zapravo teška situacija u kojoj se nalazimo.

Uprkos svemu tome, uprkos svim pritiscima, uprkos svim problemima, uprkos svim napadima, Srbija je izabrala, i tu pre svega želim da se zahvalim državničkom i odgovornom rukovodstvu na čelu sa Aleksandrom Vučićem, doslednu i principijelnu, da kažem, primenu međunarodnog prava, izabrali smo politiku neutralnosti, izabrali smo politiku nemešanja u tuđe ratove i politiku očuvanja prijateljskih zemalja sa svima onima sa kojima imamo prijateljske zemlje. I, ono što je najvažnije, izabrali smo politiku brige o svojim građanima, svojoj državi i svojim sopstvenim državnim i nacionalnim interesima. Izabrali smo da vodimo srpsku politiku.

Međutim, predsedavajući, upravo zbog takvog stava i takve politike Srbija i naročito Aleksandar Vučić predmet su svakodnevnih, mogu da kažem, najraznovrsnijih napada i mene ne čudi kada ti napadi stižu iz Sarajeva, iz Zagreba, iz Prištine. Od njih to stalno i doživljavamo. To je, inače, i jedina konstanta o njihovoj politici. Oni to stalno i rade. Ovde je mnogo veći problem što u samoj Srbiji imamo neprestanu i neprekidnu kampanju koja se vodi protiv Aleksandra Vučića i od nekih medija i od tzv. nevladinog sektora, i od raznih političara i levica i desnica, i evrofanatici i evroskeptici, i ovi što bi tobože branili Kosovo i ovi što bi Kosovo sutra zamenili za obećanje o bržem pristupanju EU. Dakle, svima je jedina konstanta napad na Aleksandra Vučića.

Uskoro završavam u narodnoj rečenici. Ovi nam jedni probiše uši sa pričom kako će Vučić priznati Kosovo, pa su onda licitirali sa datumima, pa sada će u aprilu, pa sada će u maju, pa u septembru sigurno itd, itd. samo što se to nikad nije desilo i zato zbog svega, i zaista završavam sada, predsedavajući, možemo očekivati neviđene pritiske, nastavak tih pritisaka, pojačavanje pritisaka upravo na 7. jul, upravo na predsednika države koji je jedini garant zaštite srpskih nacionalnih interesa.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Žao mi je što prethodni govornik, zapravo, govornik pre gospodina Arežine nije imao strpljenja, već je odmah nakon što je prosuo gomilu gluposti i besmislica pobegao iz sale, ali to je već njegov običaj i manir.

Zbog građana želim da kažem da ne postoji državni organ, ne postoji funkcioner države Srbije koji nije osudio skandalozno ponašanje i događaje iz Priboja. Ne postoji ni jedan pristojan čovek u Srbiji kome nije bilo teško da gleda onaj snimak i koji nije osudio onako ponašanje.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić će sutra boraviti u Priboju, gde će, po ko zna koji put još jednom poručiti da je država Srbija država srpskog naroda, ali i svih građana koji u njoj žive i da smo svi apsolutno ravnopravni, jednaki i da je državi Srbiji stalo do Bošnjaka.

Kada to kažem mislim na najbolji mogući način da je stalo do svih njenih građana i, naravno Bošnjaka iz tog dela Srbije i na taj način ću uticati na smanjenje rastućih međunacionalnih tenzija.

Samo oni koji od toga vide neku šansu da ostvare neku političku korist, samo oni potenciraju to kao temu i ne prihvataju ovakve argumente.

Dame i gospodo narodni poslanici, današnje poslaničko pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, odnosno predsedniku Vlade gospođi Ani Brnabić. Odnosi se na tzv. proteste i blokade saobraćaja koji se poslednjih nedelja organizuju po Srbiji, a pogotovo zbog najava da će se to nastaviti, pa čak i radikalizovati.

Dakle, šta će država Srbija preduzeti da zaštiti ogromnu većinu građana Srbije od terora apsolutne, ali vrlo agresivne manjine u Srbiji, blokiranjem puteva ključnih saobraćajnica, autoputeva itd.

Zašto ovo pitam? Zato što je danas apsolutno svakom u Srbiji jasno da su ovo čisto politički protesti, da nemaju nikakve veze ni sa ekologijom, ni sa Zelenom agendom, ni sa brigom o životnoj sredini, ni sa famoznim „Rio Tintom“, već se organizuju isključivo i jedino u dnevno političke svrhe sa jednim jedinim ciljem, a to je rušenje Aleksandra Vučića.

To je sad već svima jasno u Srbiji, ako je iko imao ikakvih nedoumica u tom smislu, jer kako objasniti činjenicu da smo im apsolutno sve, ali baš sve zahteve ispunili, što je, između ostalog potvrdio i onaj Savo Manojlović koji je organizator tih protesta, ili jedan od organizatora, i oni uprkos tome i dalje insistiraju i nastavljaju sa protestima, pogotovo ako imamo u vidu da ova grupa tih lažnih ekologa, taj Ćuta i ostali ni ne postavljaju nove zahteve.

Znamo i mi da je nervoza kod njih velika zbog predstojećih izbora i da je sada na delu takmičenje ko će od njih imati primat na tom delu opozicione političke scene i to je sve u redu, ali ne mogu građani Srbiji da ispaštaju zbog njihovih bolesnih političkih ambicija.

Dakle, sve to govori da ovde nije u pitanju nikakva briga za ekologiju, nikakva briga za očuvanje životne sredine već su ovi protesti isključivo politički motivisani. Da se razumemo svako u Srbiji ima pravo da protestvuje. Dakle, svako može da protestvuje, svako u Srbiji ima pravo na ispoljavanje svog političkog stava, ali u skladu sa zakonom i Ustavom ove zemlje.

Čak, i ovi lažni ekolozi i taj Ćuta i Zelenović i svi ostali i oni imaju pravo, pa čak i na političke proteste i to je sve legitimno, ali nemojte se onda kriti iza nekakve ekologije. Izađite i recite – mi smo protiv Aleksandra Vučića. Mi želimo da dođemo na vlast u Srbiju zajedno sa Đilasom, Lutovcem, Jeremićem i svima ostalima. Sve je to legitimno, ali što se krijete iza ekologije. Dakle, izađite i recite, pa da vidimo koliko će građana Srbije da vas podrži u tome.

Oni znaju da u tom slučaju nemaju apsolutno nikakve šanse, pa onda i ne pokušavaju da se sakriju iza nekakvih ekoloških i nevladinih organizacija itd, sa ciljem da prevare birače u Srbiji.

Sada se nalazimo, predsedavajući, u jednoj da kažem šizofrenoj situaciji, a to je da oni koji su direktno odgovorni za dovođenje, za sve probleme vezane za „Rio Tinto“. Dakle, oni koji su direktno doveli „Rio Tinto“ u Srbiju danas protestvuju protiv „Rio Tinta“. Kakve veze SNS ima sa „Rio Tintom“? Kakve veze Aleksandar Vučić ima sa „Rio Tintom“? Svi važni dogovori, sve ključne odluke, vezane za Rio Tinto donete su u periodu od 2004. do 2012. godine. Ko je bio na vlasti tada? Aleksandar Vučić ili neki drugi?

Dakle, isti oni koji danas protestvuju protiv Rio Tinta pokušavajući da ušićare neki politički poen i to građani Srbije treba da znaju. Ali dobro, da ako pustimo licemerje njihovo na stranu, evo, protestujte, protestujte do mile volje, ali u skladu sa zakonom. Ali, ne možeš da blokiraš autoput, ne možeš da blokiraš vitalne međunarodne saobraćajnice, ne možeš da zakočiš život u Srbiji, ne možeš da maltretiraš građane, ne možeš da kršiš zakone Republike Srbije.

Ono što je posebno opasno to su najave da će se ti protesti radikalizovati, pa sad vidimo da nam prete paralisanjem Srbije, čak nasiljem, čak blokadom granica, verovali ili ne, čak i blokadom državne granice. Zato apelujem na Vladu Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, sve nadležne organe, da se spreče bilo kakvi izlivi nasilja i da se prestane sa maltretiranjem građana od strane ovih lažnih ekologa.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada pomislimo da su Đilasovi i Šolakovi mediji u Srbiji dotakli dno i da bukvalno ne mogu biti gori, oni nas demantuju i pokažu da ne postoji granica koju nisu u stanju da pređu.

Zašto ovo govorim? Izneću nekoliko primera iz čega se jasno vidi kakva je njihova uređivačka politika, ako se to uopšte može nazvati uređivačkom politikom, jer ja bih pre rekao da je u pitanju neprestana kampanja protiv Srbije prevashodno, naravno protiv naših nacionalnih interesa i naravno glavna meta im je uvek Aleksandar Vučić, predsednik države, koji je ključni zaštitnik upravo tih naših nacionalnih interesa.

Dakle, u napadima na Aleksandra Vučića apsolutno ih ne zanima da li će time ugroziti interese Srbije, da li će time ugroziti poziciju Srbije kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu. Ništa ih od toga ne zanima, osim da iskoriste svaku, ama baš svaku temu i svaku priliku da pokušaju da naprave političku štetu. Naglašavam – pokušaju, zato što im do sada to nije pošlo za rukom.

Imamo primer od juče, Đilasov tabloidni portal „Nova.rs“ objavljuje članak koji glasi, pazite predsedavajući sada, kažu – Vučića će zatresti osveta iz Nemačke, Violina stranka uzima diplomatiju.

Dakle, hajde prvo da pojasnimo o čemu se ovde radi ako nekom još nije jasno. U pitanju je Partija zelenih u Nemačkoj, koja će verovatno, mada nije sigurno, biti deo nove vladajuće većine, odnosno vladajuće koalicije, a kada kažu – Violina stranka, tu misle na Violu fon Kramon koja je najistaknutiji albanski lobista i to po sopstvenom priznanju. Dakle, ovo ne tvrdi niko iz SNS, ovo ona sama za sebe tvrdi da je albanski lobista.

Dakle, pazite na koliko nivoa je ovo problematično. Pazite sa kakvom, da kažem, sladostrašću oni pišu ovo. Dokle ide ovo ludilo, oni se unapred raduju što postoji mogućnost da u pregovorima o formiranju nove Vlade Nemačke, Ministarstvo spoljnih poslova pripadne partiji Viole fon Kramon, kao da to samo po sebi sada nešto znači ili valjda misle da će ako se to uopšte desi, da Viola fon Kramon na taj način iskoristiti svoj uticaj da još snažnije napada Srbiju, da još snažnije i jače udara po Srbiji, kao da je malo do sada to radila, kao da je malo što se otvoreno svrstala na albansku stranu kada je reč o pitanju KiM.

Dozvolite mi da samo pokažem jedan primer, kaže Viola fon Kramon – jesam kosovski lobista, ali ne plaćen, ja sam lobistkinja interesa građana Kosova, zalažem se za kosovsku stvar. Dakle, o tome mi govorimo. I sada se oni kolektivno raduju, dakle, žurku prave što će možda ta Viola fon Kramon biti u prilici da još jače napada Srbiju i da još žešće zastupa albansku, kako ona kaže, stvar.

Još jedan primer od pre par dana, dakle, isti portal je u pitanju, ne mogu da se, predsedavajući, ne osvrnem i na to da je gospođa Fon Kramon, osim što se otvoreno svrstala na stranu Albanaca, dakle, da se oglasila sramnim, da kažem, saopštenjem kada je bila u pitanju akcija tzv. kosovske policije, u kojoj je teško povređen Srećko Sofronijević, gde su tzv. kosovski policajci, bukvalno naoružani do zuba, upotrebivši šok bombe i suzavce, otvorili vatru na goloruki srpski narod, tom prilikom Viola fon Kramon kaže – akcija protiv šverca na Kosovu je bila potrebna, na vlastima Kosova je da odluče kada i gde će koristiti policijske snage. Dakle, ovo vam govorim u prilog tome o čemu pričam danas.

Još jedan primer imamo od pre par dana, isti portal je u pitanju, dakle, nova.rs, koji na naizgled istu vest ima potpuno dve različite reakcije, evo šta je u pitanju. Dakle, na vest da je neko pokušao da uništi tablu Aćif Efendije u Novom Pazaru, naslov glasi ovako: „Incident u Novom Pazaru, muškarac pokušao da uništi tablu Aćif Efendije“, dok na vest da je neko pokušao da uništi mural Ratka Mladića naslov glasi: „Bačena crna farba na mural Ratku Mladiću, čistači oprali lice zločincu“. Pa sram vas bilo, sram da vas bude, vas sa nova.rs. Ako ništa drugo, sram vas bilo zbog vrhunskog licemerja.

Dakle, kada neko napadne tablu Aćif Efendije, onda je to vandalizam, onda je to skandal, onda su to vandali, a kada neko napadne mural generala Ratka Mladića, e on tada postaje čistač, on postaje heroj, on postaje aktivista za ljudska prava, on postaje borac za mir u svetu itd. Sada vidite s kim imamo posla. Dakle, imamo posla sa ljudima koji uvek, apsolutno uvek, staju na antisrpsku stranu, podržavaju svaki antisrpski stav i njihova politika, predsedavajući, svodi se na – što gore po Srbiju, to bolje po njih. Međutim, i s tim završavam, u praksi se ispostavilo da što je bolje Srbiji, to je njima gore. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predmet mog poslaničkog pitanja je nešto na šta sam više puta do sada ukazivao, a odnosi se na malo je reći monstruoznu kampanju koja je usmerena protiv predsednika države Aleksandra Vučića.

Naime, već danima traje napad na sina predsednika Srbije, Danila Vučića, u raznim medijima, kako štampanim tako i elektronskim, a koji sebe, bože moj, nazivaju nezavisnim i objektivnim medijima, a zapravo je reč, to građani treba da znaju, o medijima koji su na direktan ili indirektan način pod kontrolom Dragana Đilasa i koji služe isključivo za besomučnu kampanju protiv predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, članova njegove porodice, ministara odnosno članova Vlade Srbije, funkcionera SNS i to im je jedina svrha postojanja. Dakle, oni apsolutno ni jedan drugi vid delatnosti ne obavljaju, već isključivo i samo vode kampanju 24 sata sedam dana u nedelji.

Ovo nije prvi put da udaraju na porodicu, da udaraju na Danila Vučića, ovo je već ko zna koji put po redu. Dakle, prospu gomilu laži, optuže ga za gomilu gluposti, ne ponude pri tom ni jedan jedini dokaz u tom smislu i onda, nakon nekog vremena, kada se ispostavi da su lagali, kada se ispostavi da su u pitanju obične izmišljotine, nema nikakvog priznanja, nema nikakvog izvinjenja, već brže-bolje konstruišu novu aferu, izbace novu laž, lansiraju novu izmišljotinu, valjda računajući da će se zaboraviti ono staro i tako u krug.

Međutim, predsedavajući, ovaj poslednji napad, koji je očigledno dobro organizovan, razlikuje se od dosadašnjih napada po tome što su se Đilasovi mediji udružili sa brojnim medijima iz okruženja, medijima iz regiona, pa tu imamo čitav niz članaka u raznim regionalnim medijima, pogađate, reč je o hrvatskim, albanskim i sarajevskim, odnosno bošnjačkim portalima. Kada kažem "bošnjački", ne želim da me kolege koji dolaze iz Srbije a koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci, da me pogrešno razumeju. Ovde je reč o sarajevskim medijima. Evo kako to izgleda.

Ovde ispred mene je članak u "Dnevno.hr" koji na naslovnoj strani drži sliku Danila Vučića sa ocem, predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i u jednom monstruoznom tekstu skoro da Danila Vučića nazivaju ratnim zločincem, iako dečko nije rođen u godinama kada je rat u Hrvatskoj bio.

Zatim, imamo članak „Slobodna Bosna.ba“, kaže – ko je zapravo Danilo Vučić, onda imamo razne albanske portale, imamo „Indeks.hr“ – Danilo Vučić se druži sa mafijašima, sa ratnim zločincima itd.

Dakle, potpuno je jasno da je ovde reč o sinhronizovanoj akciji, koja je organizovana iz jednog centra, odakle su očigledno dobili naredbu da krenu, odnosno da napadnu predsednika Srbije, ovog puta preko sina Danila Vučića.

Naravno, to su oni isti mediji koji inače vode svakodnevnu kampanju protiv Srbije, protiv srpskih nacionalnih interesa i protiv Aleksandra Vučića upravo. Dakle, svaki dan ga optužuju za velikosrpski hegemonizam, da je ratni huškač, za ekspanzionizam itd. Evo, sada im je aktuelan aerodrom u Trebinju, pa ga nazivaju – to je Vučićev aerodrom, pa se kao tobož brinu kako će taj aerodrom biti izgrađen, da li će biti isplativ itd.

Predsedavajući, nisu ovde toliki problem ovi iz regiona, oni rade svoj posao. Nama je jasno zašto oni mrze Vučića, jasno nam je zašto im je Vučić predmet svakodnevnih napada, zašto ih iskreno boli svaki uspeh Srbije bilo na kom polju, ovde je mnogo veći problem što se veliki broj domaćih medija utrkuje ko će jače i brutalnije napasti Vučića.

Pogledajte samo ovo ludilo. Sergej Trifunović, ako se još ko seća Sergeja Trifunovića, on je objavio na svom „Instagram“ nalogu jednu objavu koja kaže – sad stvarno ostaje pitanje zašto Biković nije odveo Aleka Boldvina kod šefa, a ne nesrećnog Džonija Depa. On ovde aludira na jedan tragičan događaj koji se dogodio, kada je reč o poznatom glumcu koji je očigledno greškom ubio iz pištolja da li saradnicu ili glumicu, drugim rečima on ovde poručuje da bi bilo dobro da je Vučić ubijen.

To vam je potvrda onoga o čemu mi iz SNS već dugo govorimo, a to je da svi oni zajedno nemaju apsolutno nikakvu politiku, nikakvu političku ideju, nikakav politički program, već im se cela politika svodi jedino, samo i isključivo na puku mržnju prema Aleksandru Vučiću sa željom da ga, ako je moguće, fizički uklone.

Onda, pazite sad ovu zamenu teza, onda kada mi iz SNS osudimo ovakve bestijalnosti, kada osudimo ovakve monstruoznosti, onda ide napad na nas – evo naprednjaci horski osuđuju. Šta treba da radimo? Jel treba da podržimo ovo? Jel treba da se radujemo što neko priželjkuje nečiju smrt?

Zato moje pitanje, predsedavajući, postavljam, odnosno upućujem Ministarstvu kulture i informisanja, ali i REM-u, kao i Savetu za štampu, da li i šta preduzimaju u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima da se spreče ovakve brutalne kampanje i satanizacija članova porodice predsednika Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam više poslaničkih pitanja zato što se dosta stvari dogodilo u ovom kraćem periodu kako nismo zasedali. Najpre se pre desetak dana dogodio potpuno presedan. Dogodilo se nešto što se nikad ranije nije desilo, da u jednoj emisiji na jednoj televiziji, u pitanju je „Nova S“ za koju znamo da je kontroliše Dragan Đilas preko Šolaka, voditelj najotvorenije i najbrutalnije psuje majku predsedniku države. I nikom ništa. Apsolutno nikom ništa.

Ja sada pitam – u kojoj zemlji na svetu, koja je to zemlja na svetu gde može da se u emisiji brutalno psuje majka predsedniku te države, bez apsolutno ikakve sankcije. Evo, ja ću da vam kažem – može u Srbiji i to u istoj onoj Srbiji u kojoj po rečima istih tih psovača vlada medijski mrak, cenzura, medijska blokada, strahovlada, diktatura itd.

Dakle, najvulgarnije psuješ majku predsedniku države, dlaka ti s glave pri tom ne fali zbog tog čina i onda tvrdiš da je medijska blokada i diktatura. Ko je ovde lud?

Još danima posle glumi ucveljenu mladu zato što je deo, barem deo pristojne Srbije osudio ovakve monstruoznosti, osudio ovakav prostakluk i poslao poruku da je to skandal i primitivizam prve vrste i da je to apsolutno neprihvatljivo ponašanje. Posebno licemerje i osećaj gađenja, da kažem, izazivaju ti lažni elitisti koji na svaki način danima i nedeljama već pokušavaju da odbrane ovaj primitivizam. Tu imamo najrazličitije pokušaje opravdanja, pa bih krenuo redom.

Kako to izgleda? Ovo ispred mene je „print skrin“ ili „skrin šot“ kako bi rekli mladi, jer oni su prvo krenuli sa kampanjom kako je to zapravo potkast, kako to

nije televizijska emisija, kako je to samo jedan običan format nekog potkasta i to nije naročito važno, prilično benigno itd. Dakle, nije ovo u pitanju nikakav samostalni i nezavisni potkast. Ko se malo razume u te tehnologije, jutjub itd. jasno mu je da su ovu emisiju isključivo ljudi mogli da gledaju na platformi „Nove S“ televizije koju kontroliše Dragan Đilas i to ljudima treba da bude jasno. Dakle, isključivo na internet platformi „Nove S“ i na zvaničnom jutjub kanalu „Nove S“. Dakle, ova dvojica, taj Vidojković i taj Kulačin nemaju svoju sopstvenu produkciju, nisu oni samostalni i nezavisni, ovo je „Nova S“, ovo Dragan Đilas i ovo je Šolak.

Najsmešnije mi je pokušaj opravdanja, kada kažu da je u pitanju kreativni bes Marka Vidojkovića. Znači, građani, kada vam Marko Vidojković bude opsovao majku, treba da znate, nije on mislio da vas uvredi, nije on mislio ništa loše, U pitanju je izliv njegovog kreativnog besa.

Još smešnije mi je, predsedavajući, kada NUNS, to su oni što ih je svojevremeno finansirao Dragan Đilas sa šest miliona, e taj NUNS opravdava ovo rečima kako je sve to benigno i kako je to sloboda izražavanja i slične nebuloze. Ili kada onaj humorista, u pokušaju, kaže kako Vidojković stalno psuje i kako to nije ništa novo i na taj način relatizuje to i čak nas tera da se mi naviknemo na to. Pa kao da je pohvala što taj pisac, pazite što je najgore on je pisac, kao da je pohvala što jedan pisac psuje stalno, kao da je to nešto za ponos, kao da ga to u krajnjem slučaju opravdava ili izuzima od odgovornosti. Ili onaj nesrećni Lutovac, koji je otišao najdalje u podršci Marku Vidojkoviću, pa je tvitovao kako je Vidojković zapravo ostao nedorečen. Evo, Zoran Lutovac koji kaže - posle svega što je Vučić izgovorio ostao je utisak da je Vidojković ostao nedorečen.

To vam je dame i gospodo, slika i prilika te lažne elite u Srbiji kojoj je apsolutno prihvatljivo ovakvo ponašanje, kojoj je apsolutno prihvatljivo da se predsedniku države na televiziji u direktnom prenosu psuje majka.

Zato se apsolutno slažem sa Anom Brnabić u oceni da je Marko Vidojković idealan predsednički kandidat tog dela opozicije, jer on predsedavajući na najbolji način predstavlja sve ono zašta se taj deo opozicije zalaže.

Dakle, u samo nekoliko dana usledio je divljači napad na prostorije SNS u Novom Sadu, u kome je jedan od aktera sin Borislava Novakovića, visokog funkcionera partije Vuka Jeremića koga zovu Bora Solunac, jer je učesnik afere glasanja iz Soluna. Sećate se tog saziva Narodne skupštine, tada su DOS-ovci imali običaj da glasaju iz Bodruma, iz Soluna i ko zna odakle već. Doduše, nije to jedina njegova afera, bilo je tu i finansijskih malverzacija, lopovluka itd. E, danas njegov sin divljački i vandalski razbija prostorije SNS sledeći politiku svoga oca.

Opet je to za lažnu elitu prihvatljivo, razumljivo. Kažu – dete emotivno reagovalo. Koje dete? Dečko ima 23 godine. Kakvo je to dete sa 23 godine? E, ovako to izgleda kada sin Bore Solunca, predsedavajući, ima izliv emocija. Oni kažu da je ovo izliv emocija, demolirane prostorije SNS.

Dakle građani, ako vam sin Bore Solunca razbije prozor ili vrata od kuće, da znate da nije želeo ništa loše da vam uradi, nego je samo izlio svoje emocije. Lepo društvo. Ovaj izliva kreativni bes, ovaj izliva emocije. Sve sami kreativci i emotivci.

Da bi samo nakon dan ili dva od ovog događaja u sred centra grada bio fizički napadnut urednik „Srpskog telegrafa“ Milan Lađović, uz direktnu pretnju smrću. Evo, živ nisam čekajući da istraga pokaže ko je počinilac pa da čujemo šta je ovog puta bilo, da li su ovog puta bile kreativnosti u pitanju ili emocije?

Zašto sam ovo povezao, za sam kraj predsedavajući, zato što je sve ovo direktna posledica višegodišnjeg raspirivanja mržnje i generisanja atmosfere straha, nasilja, poziva na linč i progon svih onih koji se usude da ne razmišljaju kao oni, da ne razmišljaju kao Dragan Đilas, Marinika Tepić, Lutovac, Jeremić i svi oni ostali.

Dakle, taj deo opozicije konstantno poziva na progon i linč svakoga ko se usudi da javno podrži politiku Aleksandra Vučića u želji da na taj način izazovu različite scenarije za nasilno preuzimanje vlasti u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Moje poslaničko pitanje nije vezano za dnevno-političke događaje, već za jednu tužnu godišnjicu.

Naime, na današnji dan pre 28. godina, dakle 9. septembra 1993. godine dogodio se jedan od najstrašnijih zločina nad Srbima u Republici Srpskoj Krajini od strane Hrvatske u tzv. operaciji „Medački džep“.

Ovaj zločin koji mnogi nazivaju „Krvavi septembar u Lici“ otpočeo je, kao što sam i rekao, 9. septembra u ranim jutarnjim časovima iznenadnim napadom hrvatske vojske na Lička sela u okolini Gospića.

U pitanju su sela Čitluk, Počitelj, Divoselo i Medak u kojima su Srbi vekovima činili apsolutnu većinu, a koja su se 18 meseci unazad nalazila pod zvaničnom zaštitom UN, tzv. „Plavih šlemova“ ili Unprofora, kako želite.

Ova agresija Hrvatske je bila treća po redu agresija na Republiku Srpsku Krajinu od proleća 1992. godine, od kako je Republika Srpska Krajina i stavljena pod međunarodnu zaštitu.

Dakle, prvo se desio napad na Miljevački plato kod Drniša u julu 1992. godine kada je na naročito svirep i brutalan način ubijeno i izmasakrirano 40 srpskih milicionera i pripadnika teritorijalne odbrane.

Posle samo pola godine, u januaru 1993. godine dogodila se druga po redu agresija, tzv. operacija „Maslenica“, odnosno napad na Ravne Kotare u Severnoj Dalmaciji kada je ubijeno 348 lica srpske nacionalnosti. Dakle, i vojnika i civila, a prognano preko 10.000 Srba koji su vekovima živeli na tim prostorima.

Mnoga srpska sela su tom prilikom potpuno uništena i spaljena, a najteži zločin je bio pokolj na velebitskom prevoju Mali Alan kada su ubijena i masakrirana 22 pripadnika srpske vojske Krajine, što nas dovodi do treće agresije Hrvatske, dakle Medačkog džepa, gde je brutalno ubijeno 88 Srba, od čega 46 vojnika, šest milicionera i 36 civila. Među ubijenim civilima je bilo 26 osoba starijih od 60 godina, od čega 17 žena.

Pomenuta sela Medak, Čitluk, Počitelj i Divoselo su potpuno uništena, opljačkana i spaljena.

Za ovaj zločin u Haškom tribunalu optuženi su komandanti hrvatske vojske Janko Bobetko, tadašnji načelnik Generalštaba hrvatske vojske, Rahim Ademi, tadašnji komandant vojne oblasti Gospić i Mirko Norac, tadašnji komandant 9. Kadriljske brigade.

Janku Bobetku optužnica nikada nije ni uručena jer je preminuo 2003. godine da bi Haški tribunal nedugo potom, dakle septembra 2005. godine ovaj slučaj prebacio hrvatskom pravosuđu i to je bio prvi put, presedan u tom trenutku, da Haški tribunal ustupa neki predmet, neki slučaj nekom nacionalnom sudu.

Direktna posledica toga je da je Rahim Ademi oslobođen, apsolutno oslobođen odgovornosti, a Mirko Norac je osuđen na više nego simboličnih, rekao bih, sedam godina zatvor za dela nesprečavanja ubistva civila, pljačkanja imovine, ubijanja i mučenja ratnih zarobljenika, a da bi mu Vrhovni sud Hrvatske nešto kasnije, koju godinu kasnije, umanjio i tako malu kaznu, sa sedam godina na šest. Da ne pričam da je tokom služenja tih šest godina dobio i dete i oženio se i završio fakultet itd. što govori o tome kako je on zapravo i služio kaznu.

Tokom samog suđenja čuli su se jezivi detalji i svedočenja o najrazličitijim oblicima monstruoznosti i iživljavanjima nad civilima, poput odsecanja glava, rasporivanja, nabijanja na kolac, spaljivanja itd.

Naročito je važno svedočenje komandata snaga UN u Hrvatskoj francuskog generala Žana Kota od 19. septembra 1993. godine, dakle neposredno nakon što je UNPROFOR preuzeo kontrolu nad tom oblašću, i on je tom prilikom izjavio, citiram – nisam našao znakove života ni ljudi, ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli, razaranje je bilo potpuno, sistematsko i namerno.

Takođe posledica ove agresije je i to, što je ova oblast u Lici praktično opustošena tada. Dakle, po popisu iz 1991. godine, u selu Medak živelo je 563 stanovnika, danas tek 60, u selu Počitelj 307, danas svega četvoro, u selu Čitluk 129, danas svega troje, dok u Divoselu od 344 stanovnika danas više nema nikoga.

Imajući u vidu da gotovo niko nije odgovarao za ove zločine, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova - da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za ovaj, ali i sve ostale zločine, jer sve dok se to ne dogodi, dok se Hrvati ne suoče sa svojom prošlošću, dok ne prestanu sa revizijom istorije, sa gaženjem osnovnih ljudskih prava Srba i rehabilitacijom ustaštva, Hrvatska ne može da pledira da bude demokratska i evropska država. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Pre nego što pređem na poslanička pitanja, želeo bih da se pridružim pozdravima našim gostima, u svojstvu predsednika Poslaničke grupe prijateljstva sa Severnom Makedonijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko poslaničkih pitanja. Prvo upućujem Ministarstvu kulture i informisanja, kao i Regulatornom telu za elektronske medije, tzv. REM-u. Naime, da li će reagovati na besprizornu hajku jedne tajkunske televizije i namerno neću da pominjem koja televizija je u pitanju, jer građani dobro znaju o kojoj televiziji je reč i koji tajkuni stoje iza te televizije, a u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija, kao i zaštite korisnika usluga elektronskih medija u skladu sa zakonom, a na način primeren demokratskom društvu.

Radi se o, a oni to zovu, dokumentarni film, a zapravo je obično propagandno smeće koje služi isključivo za najprizemniju i najprimitivniju kampanju protiv svih političkih neistomišljenika, a ponajviše protiv onih koji se usude da javno podrže politiku Aleksandra Vučića. Taj, nazovi film, "Junaci zlog doba" ili kako su ga već nazvali se emituje već nedeljama na toj televiziji i svake nedelje je posvećen drugoj ličnosti. Ta televizija sa inače sumnjivom registracijom, sumnjivim dozvolama, još sumnjivijim finansijama, inače jedino što radi to je širenje mržnje prema Aleksandru Vučiću i svima onima koji ga podržavaju. Evo, kako to funkcioniše.

Dakle, dovedu ekipu raznih opskurnih likova, naravno istomišljenika, dežurnih pljuvača, poznatih jedino po tome da su uvek spremni da se stave u službu kada god treba najgore moguće ocrniti i opljuvati Aleksandra Vučića ili nekoga iz njegovog okruženja. Onda pažljivo odaberu metu i onda njihov orkestar krene sa satanizacijom. Gebels da im pozavidi, bukvalno bi Gebels mogao da im pozavidi na tome.

Do sada su na tapetu bili Siniša Mali, Aleksandar Vulin, Dragan Vučićević, Milorad Dodik, Ivica Dačić i da se mi odmah razumemo, nije njima naročito značajan ni Siniša Mali, ni Aleksandar Vulin, ni Dragan Vučićević, niko od njih. Znamo da je njima jedino važan kontekst, da su oni neko ko zapravo čini tzv. Vučićevo okruženje.

Upravo u tome je perfidnost ove prljave kampanje.

Dakle, pažljivo odaberu metu, prethodno, uz pomoć onih dežurnih pljuvača o kojima sam govorio, krenu najstrašnije da ga ocrne, da ga satanizuju, da ga demonizuju, bukvalno monstruma od njih naprave, e onda ime poruka – ovo vam je Vučićevo okruženje.

Nema veze što to nije istina, nema veze što su u pitanju gole laži, klevete, poluistine, a znamo da su poluistine opasnije od laži, nema veze što nemaju dokaza za to što iznose, nema veze što je u pitanju manipulisanje činjenicama, izvrtanje iz konteksta, zamena teza, ništa to nije važno, bitno je samo da oni to upakuju nekako u taj sveukupni negativni narativ protiv Vučića.

Uostalom, ovo nije prvi put, predsedavajući, da oni to rade. Sećamo se dobro da je ta ista ekipa, taj isti Slaviša Lekić koji je svojevremeno bio i predsednik NUNS-a, u onom periodu kada im je Đilas davao obilato, i šakom i kapom, i ogromne svote novca, dakle, taj novinar u pokušaju koji se potpisuje kao autor ovog smeća je pre nešto više od godinu dana napravio i onaj sramni film „Vladalac“ iz dva dela, dakle od po sat i po vremena, gde su najgore moguće gadosti i bljuvotine, najgore moguće uvrede, lične uvrede iznosili o Aleksandru Vučiću.

Dakle, čak 442 puta je Vučić negativno spomenut u tom filmu sa preko 40 različitih negativnih epiteta, mislim čak 43, a istovremeno nas optužuju za cenzuru, za medijski mrak, itd.

Pitam – kakva je to cenzura? Kakav je to medijski mrak kada možeš da snimaš i emituješ takve gadosti i dlaka ti sa glave ne fali zbog toga?

Pazite još jedan bezobrazluk, predsedavajući – na kraju svake, da kažem, epizode ovog serijala, prilikom odjavne špice, oni objave spisak lica koja su navodno odbila da učestvuju u tome.

Zašto kažem navodno? Zato što se na tom spisku nalazim i ja, uz fotografiju, pri tom nikada me nisu ni kontaktirali, ali to im ne smeta da objave i moje ime i prezime i fotografiju i da napišu kako sam odbio da učestvujem u tome. Doduše, i da su me kontaktirali ja bih to sa gnušanjem odbio.

Sa gnušanjem bih odbio da učestvujem u takvom blatu, ali im to ne daje za pravo da objavljuju moju sliku i ozbiljno se nosim mišlju, da ih tužim zbog toga.

To je, možda, i najbolji dokaz kakvi su lažovi u pitanju. Kad su mogli za ovako nešto da slažu, kako onda da im verujemo za bilo šta drugo?

Na samom kraju, predsedavajući, kada ti mediji, ti isti mediji o kojima smo pričali već godinama generišu mržnju u našem društvu, već godinama stvaraju atmosferu progona i lična političkih neistomišljenika onda ne treba da nas čudi da se pojavljuju ovakvi tvitovi, ovakvi, najblaže rečeno, monstruozni tvitovi.

Dakle, u pitanju je tvit, na njemu je fotografija naših košarkašica, naših reprezentativki koje su osvojile zlato na Evropskom prvenstvu, naših junakinja koje su osvetlale obraz Srbiji.

Taj tvit, odnosno ta fotografija to je, u stvari, selfi nastao u Predsedništvu na zvaničnom prijemu kod predsednika Republike.

Sada je jedan junak našao da napiše – na terenu lavice, van terena glupače i jadnice. Mrš u… U pitanju je psovka, da ne čitam sve, dakle.

Pazite koliko je ovo morbidno, pazite koliko je ovo bizarno, pazite koliko ih mržnja pojede da više ništa nije važno.

Dakle, devojke odu na Evropsko prvenstvo, donesu nam titulu, donesu nam zlatnu medalju, učine nas sve ponosnim i samo zato što su slikale sa predsednikom Republike na zvaničnom prijemu zasluže ovo.

E, zato apelujem na nadležne institucije da reaguju kod ovakvih i sličnih slučajeva.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana na društvenoj mreži Instagram upućene su stravične pretnje ubistvom predsedniku države Aleksandru Vučiću. U pitanju je izvesni Gvozdenović Petar, inače lice sa poternice, izvršilac različitih krivičnih dela, koji je napisao - Čeka te metak 9 mm, aludirajući na kalibar. U međuvremenu je taj čovek uhapšen.

Iskoristio bih priliku da čestitam pripadnicima MUP na efikasnosti, kao i Tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal.

Međutim, ono što je zanimljivo to je da, osim par medija, osim nekolicine medija i nekoliko funkcionera SNS koji su skrenuli pažnju na ove pojave i apelovali da nadležni organi reaguju na ovakve monstruozne pretnje, gotovo niko drugi nije našao za shodno da se ozbiljnije pozabavi ovim.

Ja sad pitam - da li je moguće da ovo više nije vest za pojedine medije u Srbiji? Kada je ovo prestalo da bude tema? Da li je moguće da smo se navikli na pretnje ubistvom? Da li je moguće da je to postala normalnost u Srbiji? Da li je normalno da se predsedniku države gotovo svakodnevno preti ubistvom i da se niko više ne potresa zbog toga? Ne prođe nedelja bez pretnji ubistvom koje su upućene Aleksandru Vučiću ili članovima njegove porodice. Teško da i jedan dan može da prođe a da se ne pročitaju najrazličitije uvrede i napadi na Vučića na raznim opskurnim portalima tzv. opozicionim medijima, kako štampanim tako i elektronskim, čitaj Đilasovim, društvenim mrežama, itd.

To vam je upravo odgovor na pitanje ko konstantno generiše ovakvu atmosferu mržnje u Srbiji, ko promoviše ovakav narativ i ko stvara atmosferu nasilja, progona i linča svih političkih neistomišljenika.

Setite se samo koliko je naslovnih strana raznih đilasovskih dnevnih i nedeljnih listova, da ih ne nabrajam sve, bilo posvećeno Aleksandru Vučiću, naravno, u potpuno negativnom kontekstu, svaki dan imate po neku naslovnu stranu.

Evo i danas, naslovna strana jednog lista na kojoj je Aleksandar Vučić, pa kaže - Još jedna Vučićeva predstava za glasače, imajući u vidu njegov govor na sednici Saveta bezbednosti. Za njih je ovo predstava za glasače. Čovek održi istorijsko obraćanje, čovek saspe njima svu istinu u lice, koju im niko ranije godinama nije smeo da saspe i za njih je ovo još jedna Vučićeva predstava za glasače.

Setite se koliko je tekstova, članaka, karikatura, do sada objavljeno u najnegativnijem mogućem kontekstu u tim istim listovima koji su pod kontrolom Dragana Đilasa. Setite se one naslovne strane NIN-a sa snajperom postavljenim tako da je uperen direktno na Aleksandra Vučića! Posle su oni povukli tu naslovnu stranu, zbog pritiska javnosti, naravno, ali nikada nije došlo do izvinjenja. Da ne pominjem one đilasovske televizije koje inače sedam dana u nedelji, 24 sata dnevno, vode isključivo, samo i jedino prljavu kampanju protiv Aleksandra Vučića. To su emisije, debate, okrugli stolovi, dokumentarni filmovi, itd.

Nismo zaboravili onaj sramni film na televiziji N1 iz dva dela, "Vladalac" se zove, dva nastavka od po sat i po vremena. Sećate se toga, to je bilo nešto više od pre godinu dana, kada je čitava gomila raznih nekih autošovinista, tzv. drugosrbijanaca, čitav niz najvećih gadosti iznosila o Aleksandru Vučiću, najrazličitije optužbe, najgore uvrede. Mislim da je nemoguće pobrojati sve uvrede koje su u tom filmu bile upotrebljene protiv Aleksandra Vučića. Ako se dobro sećam, 442 puta je Vučić u negativnom kontekstu pomenut u tom filmu, sa preko 40 različitih uvreda, direktnih, ličnih uvreda.

Najsmešnije od toga je što paralelno sa emitovanjem tog filma od istih tih ljudi konstantno stiže optužba kako je u Srbiji medijski mrak, kako je cenzura, neka strahovlada, itd, slične gluposti. Dakle, sve što im padne na pamet, svaka moguća pa i najvulgarnija bljuvotina, najmonstruoznije uvrede, sve su to onako prosuli u tom filmu, a s druge strane optužuju za cenzuru a dlaka sa glave im nije falila.

Sad je ta ista ekipa, ako primećujete, predsedavajući, ponovo aktivna, okupljena oko onog novinara u pokušaju Slaviše Lekića, to vam je onaj što je bio predsednik NUNS-a onda kada im je Đilas dao šest miliona dinara, ima tu i neka Jovana Polić, e sad su ovih dana ponovo aktivni i snimaju neke razne filmove. Sviđa im se to, vole to da rade. Svake nedelje novi film, novo pljuvanje, nove gadosti, novo raspirivanje mržnje. Prekjuče je bio film o Siniši Malom, pre toga nešto o Ivici Dačiću, videćemo ko je sledeći, ali ne sumnjam da će doći na red svako, ama baš svako ko se usudi da javno podrži ili sprovodi politiku Aleksandra Vučića.

Moje pitanje, predsedavajući, upućujem REM-u - da li će reagovati na ovu hajku televizije N1, a u cilju zaštite interesa javnosti i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, a na način primeren demokratskom društvu?

Za sam kraj, poslednja rečenica, predsedavajući, želeo bih da iskoristim priliku da čestitam slavu građanima Beograda Spasovdan i da pozovem građane da se odazovu, odnosno pridruže litiji koja je organizovana večeras, naravno uz poštovanje svih epidemioloških mera. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamislite da ste Dragan Đilas. Zamislite da ste Dragan Đilas i da morate svako jutro da smišljate nove i nove ideje kako da iskonstruišete neku aferu preko svojih medija, a čime biste skrenuli pažnju javnosti sa vaših milionskih računa po inostranstvu. Zamislite da ste Dragan Đilas pa da morate svaki trenutak da se dovijate kako biste sakrili tragove firmi i kompanija koje ste osnovali po belom svetu. Zamislite da ste Dragan Đilas, pa da morate i da vam zapravo glavna briga bude visina poreskih stopa na Mauricijusu, Hong Kongu, Švajcarskoj i ostalim poreskim rajevima.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da baš svako jutro morate da smislite način kako da pokušate da omalovažite neki rezultat koji je Srbija postigla po bilo kojoj temi. Zamislite da ste Dragan Đilas i da svaki dan morate da osmislite novu laž i novu izmišljotinu usmerenu protiv Aleksandra Vučića i Vlade Srbije. Zamislite da ste Dragan Đilas i da iskreno mrzite svaki uspeh Srbije.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da svaki dan morate da dajete nove zadatke Mariniki Tepić, Borku Stefanoviću i ostalim iz te tužne ekipe. Zamislite da ste Dragan Đilas i da preko medija koje kontrolišete, vodite besomučnu kampanju protiv svega što ima veze sa Aleksandrom Vučićem, bez obzira na to da li je to dobro za državu i građane Srbije.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste nemoćni pred činjenicom da je Srbija među najboljim zemljama u svetu kada je reč o vakcinaciji stanovništva. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste potpuno nemoćni pred činjenicom da je Srbija među zemljama sa najvećim privrednim rastom uprkos pandemiji korona virusa. Zamislite da ste Dragan Đilas i da, uprkos ogromnom trudu koji ulažete, ni na koji način ne možete da osporite činjenicu da Srbija danas ima neuporedivo veći ugled u svetu nego, rekao bih, u ko zna koliko decenija unazad. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste apsolutno nemoćni pred činjenicom da je Srbija danas vojno najjača sila u ovom delu Evrope. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste nemoćni pred činjenicom da je u Srbiju u 2020. godini stiglo preko tri milijarde evra direktnih stranih investicija, što je duplo više nego što je ušlo u četiri države regiona zajedno, dakle ukupno.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ne možete da osporite da Srbija nikada nije imala veća izdvajanja za svoj narod van Srbije, dakle za Srbe u regionu. Zamislite da ste Dragan Đilas i da baš ništa ne možete da uradite kako biste osporili činjenicu da je Srbija danas neprikosnoveni lider na Balkanu.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste u stanju da napadnete čak i mere finansijske pomoći građanima pogođenim krizom usled korona virusa.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da koristite čak i svoju decu da biste lili lažne suze pred kamerama dok, istovremeno, preko svojih medija vodite prljavu kampanju upravo protiv dece, ali svojih političkih protivnika.

Zamislite da ste Dragan Đilas i ma koliko se trudili ne uspevate da poništite činjenicu da je Srbija danas pristojna uređena i uspešna zemlja, svetlosnim godinama daleko od one Srbije koju su vodili upravo on i Tadić i Jeremić i Borko Stefanović i Marinika Tepić i Ponoš i Lutovac i svi ostali iz te štetočinske ekipe.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da znate da vam je rejting takav da vam je i cenzus, prelazak cenzusa misaona imenica, pa onda iznova, iznova ispostavljate besmislene zahteve i nebulozne ultimatume. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste imali monopol na pretprodaju reklamnih TV sekundi na RTS i ostalim televizijama i zaveli potpuni medijski mrak u Srbiji, a danas imate minimum dve televizije sa kojih vodite kampanju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, i još tražite nacionalnu frekvenciju za te dve televizije.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste bili najgori gradonačelnik Beograda u istoriji, čije mandate su obeležili isključivo brojni korupcionaški skandali i višemilionske korupcionaške afere.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da imate 619 miliona evra i nikako ne uspevate da nađete način kako biste objasnili ljudima odakle vam taj novac. Zamislite koliko je to tužno. Zamislite koliko je tužan taj čovek.

Na sreću, građani Srbije ne veruju tom i takvom Đilasu i njegovim medijima dok se podrška Aleksandru Vučiću meri u milionima građana koji ga podržavaju, što će izbori pokazati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, prekosutra, 1. maja, navršiće se 26 godina od čuvene zločinačke akcije „Bljesak“ u kojoj su svirepo ubijene i nestale 283 osobe srpske nacionalnosti, od čega 114 civila, a među kojima je bilo 57 žena i 11 dece.

Epilog ove zločinačke akcije je etničko čišćenje ovog dela zapadne Slavonije, jer je za nepuna dva dana proterano više od 20 hiljada Srba sa tog prostora na kojima su vekovima živeli. Ujedno, ova akcija predstavlja i pretposlednju veliku agresiju Republike Hrvatske na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu koja je, da podsetimo javnost, bila pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija. Nažalost, ta činjenica da je bila zaštićena zona nije sprečila da dođe do ubistva i proterivanja ogromnog broja Srba.

Radi podsećanja i kompletne slike, treba reći da je pre „Bljeska“ bilo tri velike agresije Republike Hrvatske na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.

Napad na Miljevački plato kod Drniša 21. juna 1992. godine, kada je ubijeno i izmasakrirano 40 srpskih teritorijalaca i milicionera, a čija tela su posle bačena u jamu, da bi tek nakon dva meseca bila izvršena ekshumacija i identifikacija.

Posebna bizarnost ovog zločina je da je tom prilikom snimljena i video kaseta koja je u zemljama zapadne Evrope mogla da se iznajmljuje kao horor film. Za ove zločine niko nije odgovarao.

Zatim je usledila tzv. operacija „Maslenica“ ili napad na Ravne Kotare u severnoj Dalmaciji tokom januara 1993. godine. U ovoj agresiji život je izgubilo 348 osoba srpske nacionalnosti što vojnika, što civila, od čega 35 žena i dece, kao i troje dece uzrasta do 12 godina. Još 165 Srba je stradalo u zbegovima kao direktna posledica te agresije.

Ukupno je proterano preko 10 hiljada Srba, a spaljena, opljačkana i potpuno uništena mnoga sela tog područja severne Dalmacije. Posebno je monstruozan bio pokolj na planinskom prevoju Mali Alan, koji se desio 22. januara 1993. godine u neposrednoj blizini osmatračnice Unprofora na planini Velebit kada su pripadnici hrvatske policije mučki i iz zasede ubili i izmasakrirali 22 pripadnika vojske, odnosno srpske vojske Krajine, pritom i jednu bolničarku. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao.

Iste godine, 9. septembra 1993. godine usledio je masakr u Medačkom džepu, u Lici kada je hrvatska vojska izvela iznenadni napad na sprska podvelebitska sela kod Gospića, koja su se takođe nalazila pod međunarodnom zaštitom, odnosno kao zaštićena zona snaga UN. Epilog je 88 ubijenih sprskih vojnika, policajaca i civila. Među civilima je bilo 26 osoba starijih od 60 godina, od čega 17 žena. Srpska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj su potpuno sravnjena sa zemljom, opljačkana i uništena.

Čuvena je izjava francuskog generala Žana Kota, koji je bio komandant snaga UN, koji je u svom izveštaju navodi – nisam našao znakove života, ni ljudi, ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno, sistematsko i namerno. Jedini koji je delimično odgovarao za ovaj zločin, bio je general Mirko Norac, koji je osuđen na, rekao bih, simboličnu kaznu od sedam godina koja mu je potom umanjena na šest godina zatvora, a tokom koje se oženio, dobio dete i sagradio kuću.

Nakon ovoga, 1. maja 1995. godine u pet sati ujutru dogodio se iznenadni napad hrvatskih oružanih snaga na srpske odbrambene položaje sa snagama brojnijim nego što je bilo stanovnika na tom području, a koji je doveo do ogromnog broja ubijenih i proteranih Srba i potpunog egzodusa Srba sa područja Pakraca, Okučana i ostalih delova zapadne Slavonije. Komanda UNPROFOR-a se povukla u svoje baze iz kojih su posmatrali stradanje Srba, iako su bili u obavezi da ih zaštite.

Duge izbegličke kolone prema Republici Srpskoj u kojima se nalazilo hiljadu i hiljadu srpskih civila gađane su i avionskim bombama i tenkovskim projektilima. Oko hiljadu i po pripadnika srpske vojske Krajine je zarobljeno, većina na prevaru, uz pomoć zaštitnih snaga UNPROFOR-a i odvedeno u logore u Bjelovaru, Varaždinu, Slavonskoj Požegi, Novoj Gradiški i Virovitici. Nakon zarobljavanja srpskih vojnika, hrvatski sudovi su ih osudili, zapravo veći broj tih vojnika, za tzv. ratne zločine a više desetina zarobljenika prošlo je višegodišnje torture u zloglasnom logoru Lora u Splitu.

Ovaj zločin direktno su osmislili i isplanirali Franjo Tuđman, tadašnji predsednik Hrvatske, Gojko Šušak, tadašnji ministar odbrane i Janko Bobetko, načelnik Generalštaba, generali Petar Stipetić, Mladen Markač i ostali generali. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao, jer su generali Ante Gotovina i Mladen Markač 16. novembra 2012. godine drugostepenom presudom Haškog tribunala oslobođeni svih optužbi.

U predmetnom periodu u zapadnoj Slavoniji živelo je više od 120 hiljada Srba, a danas jedva da ih ima 17 hiljada. Hrvatska nikada nije sankcionisana zbog napada na područje pod zaštitom UN, niti je bilo ko kažnjen za bombardovanje srpskih civila u zapadnoj Slavoniji.

Postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – da li su preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za ratne zločine? Jer, ako Hrvatska pledira da bude demokratska zemlja, mora se suočiti sa svojom prošlošću i procesuirati sve odgovorne za ratne zločine. Zahvaljujem.