Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 03.03.2016. |
|
||
| 29.02.2016. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama je danas set pravosudnih zakona i ja ću se u svom izlaganju ukratko osvrnuti na neke od njih.
Danas je ovde izneto mnogo istorijskih činjenica u vezi sa stradanjem jevrejskog naroda, tokom Drugog svetskog rata, te se ja neću ponavljati, tim pre što mislim da analizu istorijskih događanja treba prepustiti istoričarima. Ja ću se držati isključivo zakona.
Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. godine započeto je restitucija u Republici Srbiji, odnosno povraćaj imovine koja je na osnovu tadašnjih propisa, a posle 9. maja 1945. godine oduzimana od fizičkih i pravnih lica i preneta u državnu, društvenu ili zadružnu imovinu.
Odredbe ovog zakona odnose se i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta na teritoriji naše države, ali takođe predviđa i to da će se ta materija regulisati posebnim zakonom kada je u pitanju oduzeta imovina žrtava Holokausta, a koji nemaju žive naslednike.
Ovaj Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtava Holokausta, koje nemaju živih zakonskih naslednika predviđa i uređuje način, uslove i postupak vraćanja oduzete imovine koja je bilo na teritoriji Republike Srbije, a koja je kao posledica Holokausta oduzeta pripadnicima jevrejske zajednice.
Takođe, predviđa se i finansijska podrška Republike Srbije jevrejskoj zajednici i na taj način Vlada Republike Srbije izražava razumevanje za stradanje jevrejskog naroda na našoj teritoriji tokom neprijateljske okupacije. Pored načela zaštite sticaoca imovine i načela javnosti, mislim da je važno istaći i načelo hitnosti postupanja svih državnih organa, a naročito arhiva koji raspolažu dokumentacijom i podacima koji su potrebni za ostvarivanje prava na vraćanje imovine. Rok za dostavljanje tih podataka po zahtevima je 30 dana.
Što se tiče finansijske podrške Republike Srbije ona će se vršiti preko Ministarstva finansija uplatom novčanih sredstava iz budžeta Republike Srbije na račun Saveza jevrejskih opština u iznosu od 950 hiljada evra na nivou kalendarske godine na period od 25 godina, počev od 1. januara 2017. godine.
Kada je postupak vraćanja imovine u pitanju jasno, je definisano ko su stranke u postupku, ko je podnosilac zahteva, kome se podnosi zahtev, kakva je njegova sadržina i to koji organ vidi postupak, kako prvostepeni, tako i drugostepeni, kada se može pokrenuti upravni spor, kao i rokovi u kojima se to pravo može ostvariti.
Takođe, precizno je definisana i procedura i nakon pravosnažnog rešenja kojim se utvrđuje imovina koja se prenosi u svojinu jevrejske opštine, a tiče se upisa svojine u registar nepokretnosti. Precizira se i usmeravanje sredstava ostvarenih vraćanjem nepokretnosti i primanjem finansijske podrške Republike Srbije, pa se u skladu sa tim formira odbor za nadzor i kontrolu finansijskih sredstava, čiji su članovi predstavnik Vlade, dva predstavnika Svetske zajednice jevrejske organizacije za restituciju u Republici Srbiji i dva predstavnika Saveza. Predstavnika Vlade imenuje Vlada na period od četiri godine i on je istovremeno i predsednik odbora.
Ono što ovde treba naglasiti jeste mogućnost angažovanja spoljnog revizora koji vrši godišnju revizora svih aktivnosti koje Savez jevrejskih opština obavljaju. Propisano je i sačinjavanje programa upravljanja, kao i podnošenje izveštaja o upravljanju, prihodima Saveza jevrejskih opština. Mislim da je posebno važno istaći da je deklaracija iz Terezina koju je Republika Srbija potpisala 2009. godine obavezala sve članice da jedan od prioriteta bude rešavanje svih problema i svih potreba vezanih za preživele žrtve nacističkog doba, a koji su sada u poodmaklim godinama.
Na ovaj način se daje doprinos da se ne zaboravi istorija i nasleđe Holokausta, a ono što je obaveza Saveza jevrejskih opština jeste da vodi stalnu i ažurnu evidenciju bivših vlasnika koja će biti dostupna javnosti.
Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, on predviđa nekoliko izmena i dopuna već postojećeg Zakona o prekršajima. Predložene izmene predviđaju povećanje maksimalnog iznosa fiksnih kazni koje se mogu propisivati kako bi se omogućilo procesuiranje većeg broja prekršaja izdavanjem prekršajnog naloga. Takođe, daje se mogućnost skupštinama AP, opština i gradova da mogu propisivati novčane kazne u fiksnom iznosu, ali samo do jedne polivine maksimalnog iznosa koji je propisan za fiksne kazne. Na taj način će iznosi biti ujednačeni za sve lokalne samouprave.
Predviđa se i sasvim novim član 154a. kojim se uređuje odlučivanje drugostepenog suda tako što će veće drugostepenog suda samo presuditi ak je u istom predmetu prvostepena odluka već jednom ukinuta. Veće odlučuje da li će održati pretres. Veće može po žalbi da preinači presudu, pa u tom slučaju okrivljeni može da uloži žalbu na drugostepenu presudu o kojoj odlučuje drugo veće drugostepenog suda. Ovim predlogom zakona se precizno uređuje dostavljanje pismeno na adresu okrivljenog. Predviđa se izdavanje prekršajnog naloga u elektronskoj formi koji mora biti overen kvalifikovanim elektronskim potpisom ovlašćenog lica. Uvodi se mogućnost da se kopija naloga u elektronskoj formi uruči počiniocu prekršaja na licu mesta.
Novim članom 189a. uređuje se izdavanje opšte naredbe za dovođenje okrivljenog koji se nalazi u bekstvu ili izbegava dovođenje. U tom slučaju prekršajni sud dostavlja organima policije nalog za dovođenje radi raspisivanja poternice što omogućava efikasnije pronalaženje, naročito višestrukih povratnika uz mogućnost zadržavanja do 24 sata.
Ovaj zakon određuje i visinu jemstva, dopunjuju se i odredbe vezane za Sporazum o priznanju prekršaja, njegovoj primeni, visini novčane kazne. Sporazum se usvaja presudom a ne rešenjem kao što je to bio slučaj do sada. Ono što je važno istaći jeste da zakon tačno precizira koje su to posledice upisa u registar novčanih kazni, pa ako kažnjeno lice u potpunosti ne izmiri dugovani iznos neće je imati određene beneficije u smislu izdavanja vozačke dozvole, probne dozvole, registracije vozila itd.
Ovaj predlog zakona je usklađen sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju evropskih zajednica, njihovih država članica i Republike Srbije kao i drugim sporazumima i pravnim tekovinama EU.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o uređenju sudova, jasno je da se odnose samo na rok koji je određen na preuzimanje pojedinih nadležnosti ministarstva nadležnog za pravosuđe, od strane VSS i on se pomera za 1. januar 2017. godine. Naravno da je za to potrebno obezbediti neophodne uslove i iz tih razloga se taj rok i pomera. U danu za glasanje, ja ću kao i moje kolege SNS glasati za predložene zakone. Hvala.
Hvala predsedavajući.
Poštovani predstavnici Ministarstva zdravlja, poštovani narodni poslanici, zakoni o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju posle desetogodišnje primene zaista zahtevaju sveobuhvatne izmene, jer kao sistemski zakoni koji regulišu oblast zdravstvenog sistema i sistema zdravstvenog osiguranja ne rešavaju probleme sa kojima se u zdravstvenom sistemu susrećemo skoro svakodnevno. Zato svaka izmena sigurno poboljšava uslove za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Kod izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti u pitanju je sedam članova, četiri člana se brišu u celini i to 198a, 198b, 200. i 201. Kroz članove 48, 130. i 141. regulišu se preuzimanje osnivačkih prava od strane Republike nad kliničko-bolničkim centrima, zatim se definiše da direktora, zamenika direktora, članove upravnih i nadzornih odbora kliničko-bolničkih centara imenuje Vlada Republike Srbije, kao i saglasnost na statute kliničko-bolničkih centara daje Vlada.
Nakon primene ovih izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti, licenciranje zdravstvenih saradnika će se vršiti u nadležnim komorama, odnosno udruženjima. Ono što je važno istaći jeste izmena člana 199. koji se tiče dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika kao i drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi.
U vezi sa ovim dopunskim radom uvek je bilo polemika, sigurna da ćemo se svi složiti da je ovaj vid dopunskog rada do sada i u zdravstvu, ali i kod pacijenata stvarao utisak najveće korupcije. S obzirom da nije postojala evidencija ni ko, ni gde, ni koliko radi u dopunskom radu. Takođe, složićemo se i sa tim da svako ima pravo da u svom slobodnom vremenu, dakle van redovnog radnog vremena obavlja dopunsku delatnost, pa tako i zdravstveni radnici, zaposleni u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi mogu da obavljaju poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca, ali pod određenim uslovima. A ti uslovi su sledeći.
Jedan od prvih uslova jeste da zdravstveni radnik radi u punom radnom vremenu i ono što danas ovde nije niko komentarisao jeste zapravo to da to znači da svi zdravstveni radnici koji po posebnom kolektivnom ugovoru za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, AP i lokalne samouprava neće moći da rade u dopunskom radu. Na primer, zdravstveni radnici koji rade u zoni jonizujećeg zračenja, zbog naročito teških poslova, zbog poslova koji štetno utiču na njihovo zdravlje, član 38. posebnog kolektivnog ugovora reguliše da oni imaju skraćeno radno vreme, tačnije njihova radna mesta spadaju u prvu grupu poslova sa skraćenim radnim vremenom, odnosno 30 časova nedeljnim radom. To je razlog zbog kojih oni neće moći da rade u dopunskom radu, ako grešim, ispravite me.
Drugi uslov jeste da dopunski rad ne traje duže od jedne trećine od punog radnog vremena, a osnov za dopunski rad jeste zapravo sklapanje ugovora o dopunskom radu. O tom sklopljenom ugovoru mora biti obavešten poslodavac, odnosno direktor zdravstvene ustanove, osnivač, a jedan primerak ugovora mora se dostaviti zdravstvenoj inspekciji u roku od 15 dana, od dana potpisivanja istog. I to je po meni nešto što je najvažnije u ovom članu 199. Jer samo uz adekvatni inspekcijski nadzor, uz adekvatnu inspekcijsku kontrolu, uz stalnu kontrolu neće biti ugroženi interesi u državnim zdravstvenim ustanovama i samo na takav način će član 199. imati onaj pravi A efekat koji se i želeo postići.
Zakon o zdravstvenom osiguranju je osnovni zakon koji reguliše prava i obaveze iz zdravstvenog osiguranja. Izmenom člana 66. Zakona o zdravstvenom osiguranju unapređuje se i proširuje ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja licima koje su upućena na rad u inostranstvo kao i članovima njihovih porodica, tako što se izdaje potvrda za korišćenje zdravstvene zaštite za onaj period koji su oni upućeni na rad u inostranstvo. Do sada je taj period bio 12 meseci, pa su morali da dolaze u Srbiju i da produžavaju potvrde.
Za lica koja privatno putuju u inostranstvo potvrda se izdaje osiguranom licu najduže do 90 dana od dana izdavanja iste. Na ovakav način se obezbeđuje visok nivo kvaliteta zdravstvene zaštite, kao i visok nivo ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Izmena član 96. Zakona o zdravstvenom osiguranju odnosi se na naknadu zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno održavanja trudnoće. Tako što će za prvih 30 dana bolovanja kao i do sada naknadu isplaćivati poslodavac iz svojih sredstava i to u celosti, a nakon 31. dana 65% će se isplaćivati iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a 35% iz budžeta Republike Srbije, na taj način što će tih 35% biti prebačeno RFZO a RFZO će to prebaciti poslodavcima.
Do sada je RFZO taj iznos od 35% uplaćivao na račun osiguranice. Ovaj predlog je zaista jednostavniji i efikasniji jer zaista ne iziskuje popunjavanje velikog broja i obradu velikog broja obrazaca kao što je to bio slučaj do sada.
Što se tiče Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji, izmene i dopune se odnose na produženje roka za njegovu primenu kako bi se uradile određene procedure. Svi znamo da su podaci koji su sadržani u medicinskoj i zdravstvenoj dokumentaciji veoma važni, da moraju biti tačni, da moraju biti ažurni i na odgovarajući način zaštićeni od gubitaka, zaštićeni od uništenja, zaštićeni od dopuštenog pristupa i promena i da su sve zdravstvene ustanove dužne da tu dokumentaciju čuvaju u pisanom elektronskom ili nekom drugom obliku, zavisno od toga koja je vrsta medicinske dokumentacije u pitanju, a sve to mora da bude u skladu sa propisima o čuvanju arhivske građe sa određenim rokovima.
Upravo zato je važno, celishodno i sveobuhvatno donošenje pratećih propisa za sprovođenje ovog zakona i upravo zato u danu za glasanje ja ću kao i sve moje kolege SNS podržati sve ove izmene i dopune Zakona. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o zdravstvenoj zaštiti donet je 2005. godine i sa nekim manjim izmenama koje su bile 2009, 2010, 2011, 2013. i 2014. godine, on je još uvek u primeni.
Kao jedan od sistemskih zakona koji važan za rad svih zdravstvenih ustanova, u nekim svojim delovima zahteva donošenje jednog sasvim novog zakonskog rešenja i zato mi danas pred nama imamo ove izmene i dopune zakona, tačnije izmene i dopune nekoliko članova zakona i ja ću se u svom izlaganju upravo osvrnuti samo na njih.
Prva izmena se odnosi na član 101. koji reguliše delatnost apoteka, tačnije na stav 5. ovog člana koji govori o tome šta sve može biti predmet prometa apoteka i da će umesto nadležne komore, akt o tome donositi resorni ministar, što je naravno i logično s obzirom da Ministarstvo zdravlja propisuje i kontroliše uslove za rad ne samo svih zdravstvenih ustanova, već i apoteka.
Druga izmena je u stvari jedan potpuno novi član 171a koji određuje status lica koja su nastavnici i saradnici fakulteta zdravstvene struke, a koji izvode nastavu iz kliničkih predmeta u zdravstvenoj ustanovi, kao i nastavnika i saradnika koji ne izvode nastavu iz kliničkih predmeta, ali koji pružaju zdravstvene usluge u zdravstvenim ustanovama.
Ta lica će imati status zdravstvenih radnika i moći će da pružaju zdravstvene usluge iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže zdravstvenih ustanova.
Ono što je istaći, jeste to što će finansiranje ovih usluga vršiti Republički fond za zdravstvo osiguranje, a na osnovu sklopljenog sporazuma između Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, zdravstvenih ustanova iz plana mreža, zdravstvenih ustanova i fakulteti zdravstvene struke, u kome će biti regulisana sva njihova međusobna prava i obaveze.
Sredstva koja po tom osnovu ostvare fakulteti, biće njihova sopstvena sredstva, sopstveni prihodi iz kojih će oni moći da plaćaju naknadu za izvršene usluge u skladu sa cenovnikom Republičkog fonda i vremenom provedenim na radu.
Ovo je, nadam se, početak pravilnijeg i pravičnijeg, a pre svega legalnog usmeravanja tokova novca za ove vrste usluga, nego što je to bilo do danas. Ja bih kao pravnik koji radi u zdravstvenoj ustanovi nešto duže od 30 godina vama, gospodine ministre, čestitala pre svega na hrabrosti da uopšte krenete u rešavanje jednog ovakvog problema, jer znam koliko je u nekim prethodnim godinama bilo otpora da se to stavi u zakonske okvire.
I sami ste malo pre u svom izlaganju istakli da vam u zdravstvene ustanove ulaze lica koja tu nisu zaposlena, koja rade određene poslove i za te poslove primaju određenu naknadu, odnosno platu.
U direktnoj vezi sa ovim izmenama jeste i član 173a, a koji se odnosi na kadrovske planove u zdravstvenim ustanovama, tako da će sada kadrovski planovi obuhvatiti i ova lica i ove zdravstvene radnike iz člana 171, odnosno nastavnike i saradnike fakulteta zdravstvene struke, za koje će biti obezbeđene plate iz organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Član 175. reguliše dužinu trajanja pripravničkog staža, zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike. Novina je ta što će sada svi zdravstveni radnici sa visokom stručnom spremom obavljati pripravnički staž u trajanju od šest meseci.
Do sada znamo da su pripravnički staž u trajanju od 12 meseci obavljali doktori stomatologije, biohemičari i farmaceuti. Dakle, sada je jednostavno izjednačeno trajanje pripravničkog staža sa obavljanjem staža doktora medicine.
Stručni saradnici sa visokom stručnom spremom će obavljati i dalje pripravnički staž u trajanju od 12 meseci, a srednja i viša stručna sprema zdravstvene struke takođe šest meseci pripravničkog staža.
Ono što je za zdravstvene radnike možda najvažnije i vidim danas iz ovih njihovih diskusija, jesu članovi 190. i 191. koji regulišu uslove za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence, ali takođe znam da zdravstveni radnici znaju da Zakon o zdravstvenoj zaštiti reguliše njihovo stručno usavršavanje, odnosno sticanje određenih znanja i veština, ne samo kroz specijalizacije i uže specijalizacije, već upravo kroz kontinuiranu medicinsku edukaciju koja podrazumeva učešće na stručnim i naučnim skupovima, seminarima, kongresima, kursevima i drugim programima kontinuirane edukacije.
To je zapravo i njihovo pravo, ali i dužnost zdravstvenih radnika da u toku svog rada, u toku svog radnog veka prate razvoj medicinskih nauka, da se stručno usavršavaju i da na takav način održavaju i unapređuju kvalitet svog rada sa jedne strane, a sa druge strane opet to im je uslov za dobijanje, odnosno obnavljanje licence.
Dopune u članu 190. se odnose na stav 8, gde se pored ostalih uslova za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence dodaje i to da će ministar posebnim aktom propisati mogućnost polaganja licencnog ispita, način na koji će se on polagati i formiranje komisije i druge uslove.
Sada se daje mogućnost zdravstvenom radniku koji nije stekao uslov za obnavljanje licence da polaže licencni ispit tako što će podneti zahtev nadležnoj komori u roku od 60 dana pre isteka roka na koji je izdata licenca.
Ja mogu da naglasim da zdravstveni radnici u zdravstvenim ustanovama u Kraljevu, kako u domu zdravlja, tako i u opštoj bolnici, nemaju uopšte nikakvih problema sa obnavljanjem licenci, jer su organizovani tako da određeni tim ljudi radi u saradnji sa podružnicom Srpskog lekarskog društva i sa Sindikatom lekara i farmaceuta na tome da imaju kako interne, tako i eksterne edukacije i verujte da najveći broj lekara u zdravstvenim ustanovama u Kraljevu ima i veći broj bodova od onih koji su propisani, tako da će ih moći preneti i u narednu godinu.
Ono što je važno naglasiti jeste i to da zdravstveni radnik koji nije stekao uslov za obnavljanje licence, ili mu je oduzeta licenca zbog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi, više neće moći da obavlja zdravstvenu delatnost, kao što je to do sada bio slučaj, da su to mogli da rade uz nadzor svog kolege, drugog zdravstvenog radnika koji ima licencu, ako ga odredi direktor zdravstvene ustanove.
Ja se iskreno nadam da je ovo samo početak uočavanja nedostatka u zakonu i da će se pred nama poslanicima vrlo brzo naći jedan nov zakon ne samo o zdravstvenoj zaštiti, već i Zakon o zdravstvenom osiguranju, da će se u skladu sa tim uraditi i urediti prateći pravilnici koji, verujte mi, u mnogim svojim delovima u praksi nisu primenljivi, što će svakako uticati na poboljšanje rada ne samo zdravstvenih radnika, već pružanje usluga na korist pacijenata. S obzirom da su ovo vrlo važne izmene važnog sistemskog zakona, u danu za glasanje ja ću, kao i sve moje kolege iz SNS, podržati i glasati za ove izmene. Hvala.