Hvala predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama je danas set pravosudnih zakona i ja ću se u svom izlaganju ukratko osvrnuti na neke od njih.
Danas je ovde izneto mnogo istorijskih činjenica u vezi sa stradanjem jevrejskog naroda, tokom Drugog svetskog rata, te se ja neću ponavljati, tim pre što mislim da analizu istorijskih događanja treba prepustiti istoričarima. Ja ću se držati isključivo zakona.
Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. godine započeto je restitucija u Republici Srbiji, odnosno povraćaj imovine koja je na osnovu tadašnjih propisa, a posle 9. maja 1945. godine oduzimana od fizičkih i pravnih lica i preneta u državnu, društvenu ili zadružnu imovinu.
Odredbe ovog zakona odnose se i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta na teritoriji naše države, ali takođe predviđa i to da će se ta materija regulisati posebnim zakonom kada je u pitanju oduzeta imovina žrtava Holokausta, a koji nemaju žive naslednike.
Ovaj Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtava Holokausta, koje nemaju živih zakonskih naslednika predviđa i uređuje način, uslove i postupak vraćanja oduzete imovine koja je bilo na teritoriji Republike Srbije, a koja je kao posledica Holokausta oduzeta pripadnicima jevrejske zajednice.
Takođe, predviđa se i finansijska podrška Republike Srbije jevrejskoj zajednici i na taj način Vlada Republike Srbije izražava razumevanje za stradanje jevrejskog naroda na našoj teritoriji tokom neprijateljske okupacije. Pored načela zaštite sticaoca imovine i načela javnosti, mislim da je važno istaći i načelo hitnosti postupanja svih državnih organa, a naročito arhiva koji raspolažu dokumentacijom i podacima koji su potrebni za ostvarivanje prava na vraćanje imovine. Rok za dostavljanje tih podataka po zahtevima je 30 dana.
Što se tiče finansijske podrške Republike Srbije ona će se vršiti preko Ministarstva finansija uplatom novčanih sredstava iz budžeta Republike Srbije na račun Saveza jevrejskih opština u iznosu od 950 hiljada evra na nivou kalendarske godine na period od 25 godina, počev od 1. januara 2017. godine.
Kada je postupak vraćanja imovine u pitanju jasno, je definisano ko su stranke u postupku, ko je podnosilac zahteva, kome se podnosi zahtev, kakva je njegova sadržina i to koji organ vidi postupak, kako prvostepeni, tako i drugostepeni, kada se može pokrenuti upravni spor, kao i rokovi u kojima se to pravo može ostvariti.
Takođe, precizno je definisana i procedura i nakon pravosnažnog rešenja kojim se utvrđuje imovina koja se prenosi u svojinu jevrejske opštine, a tiče se upisa svojine u registar nepokretnosti. Precizira se i usmeravanje sredstava ostvarenih vraćanjem nepokretnosti i primanjem finansijske podrške Republike Srbije, pa se u skladu sa tim formira odbor za nadzor i kontrolu finansijskih sredstava, čiji su članovi predstavnik Vlade, dva predstavnika Svetske zajednice jevrejske organizacije za restituciju u Republici Srbiji i dva predstavnika Saveza. Predstavnika Vlade imenuje Vlada na period od četiri godine i on je istovremeno i predsednik odbora.
Ono što ovde treba naglasiti jeste mogućnost angažovanja spoljnog revizora koji vrši godišnju revizora svih aktivnosti koje Savez jevrejskih opština obavljaju. Propisano je i sačinjavanje programa upravljanja, kao i podnošenje izveštaja o upravljanju, prihodima Saveza jevrejskih opština. Mislim da je posebno važno istaći da je deklaracija iz Terezina koju je Republika Srbija potpisala 2009. godine obavezala sve članice da jedan od prioriteta bude rešavanje svih problema i svih potreba vezanih za preživele žrtve nacističkog doba, a koji su sada u poodmaklim godinama.
Na ovaj način se daje doprinos da se ne zaboravi istorija i nasleđe Holokausta, a ono što je obaveza Saveza jevrejskih opština jeste da vodi stalnu i ažurnu evidenciju bivših vlasnika koja će biti dostupna javnosti.
Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, on predviđa nekoliko izmena i dopuna već postojećeg Zakona o prekršajima. Predložene izmene predviđaju povećanje maksimalnog iznosa fiksnih kazni koje se mogu propisivati kako bi se omogućilo procesuiranje većeg broja prekršaja izdavanjem prekršajnog naloga. Takođe, daje se mogućnost skupštinama AP, opština i gradova da mogu propisivati novčane kazne u fiksnom iznosu, ali samo do jedne polivine maksimalnog iznosa koji je propisan za fiksne kazne. Na taj način će iznosi biti ujednačeni za sve lokalne samouprave.
Predviđa se i sasvim novim član 154a. kojim se uređuje odlučivanje drugostepenog suda tako što će veće drugostepenog suda samo presuditi ak je u istom predmetu prvostepena odluka već jednom ukinuta. Veće odlučuje da li će održati pretres. Veće može po žalbi da preinači presudu, pa u tom slučaju okrivljeni može da uloži žalbu na drugostepenu presudu o kojoj odlučuje drugo veće drugostepenog suda. Ovim predlogom zakona se precizno uređuje dostavljanje pismeno na adresu okrivljenog. Predviđa se izdavanje prekršajnog naloga u elektronskoj formi koji mora biti overen kvalifikovanim elektronskim potpisom ovlašćenog lica. Uvodi se mogućnost da se kopija naloga u elektronskoj formi uruči počiniocu prekršaja na licu mesta.
Novim članom 189a. uređuje se izdavanje opšte naredbe za dovođenje okrivljenog koji se nalazi u bekstvu ili izbegava dovođenje. U tom slučaju prekršajni sud dostavlja organima policije nalog za dovođenje radi raspisivanja poternice što omogućava efikasnije pronalaženje, naročito višestrukih povratnika uz mogućnost zadržavanja do 24 sata.
Ovaj zakon određuje i visinu jemstva, dopunjuju se i odredbe vezane za Sporazum o priznanju prekršaja, njegovoj primeni, visini novčane kazne. Sporazum se usvaja presudom a ne rešenjem kao što je to bio slučaj do sada. Ono što je važno istaći jeste da zakon tačno precizira koje su to posledice upisa u registar novčanih kazni, pa ako kažnjeno lice u potpunosti ne izmiri dugovani iznos neće je imati određene beneficije u smislu izdavanja vozačke dozvole, probne dozvole, registracije vozila itd.
Ovaj predlog zakona je usklađen sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju evropskih zajednica, njihovih država članica i Republike Srbije kao i drugim sporazumima i pravnim tekovinama EU.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o uređenju sudova, jasno je da se odnose samo na rok koji je određen na preuzimanje pojedinih nadležnosti ministarstva nadležnog za pravosuđe, od strane VSS i on se pomera za 1. januar 2017. godine. Naravno da je za to potrebno obezbediti neophodne uslove i iz tih razloga se taj rok i pomera. U danu za glasanje, ja ću kao i moje kolege SNS glasati za predložene zakone. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Poštovani predstavnici Ministarstva zdravlja, poštovani narodni poslanici, zakoni o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju posle desetogodišnje primene zaista zahtevaju sveobuhvatne izmene, jer kao sistemski zakoni koji regulišu oblast zdravstvenog sistema i sistema zdravstvenog osiguranja ne rešavaju probleme sa kojima se u zdravstvenom sistemu susrećemo skoro svakodnevno. Zato svaka izmena sigurno poboljšava uslove za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Kod izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti u pitanju je sedam članova, četiri člana se brišu u celini i to 198a, 198b, 200. i 201. Kroz članove 48, 130. i 141. regulišu se preuzimanje osnivačkih prava od strane Republike nad kliničko-bolničkim centrima, zatim se definiše da direktora, zamenika direktora, članove upravnih i nadzornih odbora kliničko-bolničkih centara imenuje Vlada Republike Srbije, kao i saglasnost na statute kliničko-bolničkih centara daje Vlada.
Nakon primene ovih izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti, licenciranje zdravstvenih saradnika će se vršiti u nadležnim komorama, odnosno udruženjima. Ono što je važno istaći jeste izmena člana 199. koji se tiče dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika kao i drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi.
U vezi sa ovim dopunskim radom uvek je bilo polemika, sigurna da ćemo se svi složiti da je ovaj vid dopunskog rada do sada i u zdravstvu, ali i kod pacijenata stvarao utisak najveće korupcije. S obzirom da nije postojala evidencija ni ko, ni gde, ni koliko radi u dopunskom radu. Takođe, složićemo se i sa tim da svako ima pravo da u svom slobodnom vremenu, dakle van redovnog radnog vremena obavlja dopunsku delatnost, pa tako i zdravstveni radnici, zaposleni u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi mogu da obavljaju poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca, ali pod određenim uslovima. A ti uslovi su sledeći.
Jedan od prvih uslova jeste da zdravstveni radnik radi u punom radnom vremenu i ono što danas ovde nije niko komentarisao jeste zapravo to da to znači da svi zdravstveni radnici koji po posebnom kolektivnom ugovoru za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, AP i lokalne samouprava neće moći da rade u dopunskom radu. Na primer, zdravstveni radnici koji rade u zoni jonizujećeg zračenja, zbog naročito teških poslova, zbog poslova koji štetno utiču na njihovo zdravlje, član 38. posebnog kolektivnog ugovora reguliše da oni imaju skraćeno radno vreme, tačnije njihova radna mesta spadaju u prvu grupu poslova sa skraćenim radnim vremenom, odnosno 30 časova nedeljnim radom. To je razlog zbog kojih oni neće moći da rade u dopunskom radu, ako grešim, ispravite me.
Drugi uslov jeste da dopunski rad ne traje duže od jedne trećine od punog radnog vremena, a osnov za dopunski rad jeste zapravo sklapanje ugovora o dopunskom radu. O tom sklopljenom ugovoru mora biti obavešten poslodavac, odnosno direktor zdravstvene ustanove, osnivač, a jedan primerak ugovora mora se dostaviti zdravstvenoj inspekciji u roku od 15 dana, od dana potpisivanja istog. I to je po meni nešto što je najvažnije u ovom članu 199. Jer samo uz adekvatni inspekcijski nadzor, uz adekvatnu inspekcijsku kontrolu, uz stalnu kontrolu neće biti ugroženi interesi u državnim zdravstvenim ustanovama i samo na takav način će član 199. imati onaj pravi A efekat koji se i želeo postići.
Zakon o zdravstvenom osiguranju je osnovni zakon koji reguliše prava i obaveze iz zdravstvenog osiguranja. Izmenom člana 66. Zakona o zdravstvenom osiguranju unapređuje se i proširuje ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja licima koje su upućena na rad u inostranstvo kao i članovima njihovih porodica, tako što se izdaje potvrda za korišćenje zdravstvene zaštite za onaj period koji su oni upućeni na rad u inostranstvo. Do sada je taj period bio 12 meseci, pa su morali da dolaze u Srbiju i da produžavaju potvrde.
Za lica koja privatno putuju u inostranstvo potvrda se izdaje osiguranom licu najduže do 90 dana od dana izdavanja iste. Na ovakav način se obezbeđuje visok nivo kvaliteta zdravstvene zaštite, kao i visok nivo ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Izmena član 96. Zakona o zdravstvenom osiguranju odnosi se na naknadu zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno održavanja trudnoće. Tako što će za prvih 30 dana bolovanja kao i do sada naknadu isplaćivati poslodavac iz svojih sredstava i to u celosti, a nakon 31. dana 65% će se isplaćivati iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a 35% iz budžeta Republike Srbije, na taj način što će tih 35% biti prebačeno RFZO a RFZO će to prebaciti poslodavcima.
Do sada je RFZO taj iznos od 35% uplaćivao na račun osiguranice. Ovaj predlog je zaista jednostavniji i efikasniji jer zaista ne iziskuje popunjavanje velikog broja i obradu velikog broja obrazaca kao što je to bio slučaj do sada.
Što se tiče Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji, izmene i dopune se odnose na produženje roka za njegovu primenu kako bi se uradile određene procedure. Svi znamo da su podaci koji su sadržani u medicinskoj i zdravstvenoj dokumentaciji veoma važni, da moraju biti tačni, da moraju biti ažurni i na odgovarajući način zaštićeni od gubitaka, zaštićeni od uništenja, zaštićeni od dopuštenog pristupa i promena i da su sve zdravstvene ustanove dužne da tu dokumentaciju čuvaju u pisanom elektronskom ili nekom drugom obliku, zavisno od toga koja je vrsta medicinske dokumentacije u pitanju, a sve to mora da bude u skladu sa propisima o čuvanju arhivske građe sa određenim rokovima.
Upravo zato je važno, celishodno i sveobuhvatno donošenje pratećih propisa za sprovođenje ovog zakona i upravo zato u danu za glasanje ja ću kao i sve moje kolege SNS podržati sve ove izmene i dopune Zakona. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o zdravstvenoj zaštiti donet je 2005. godine i sa nekim manjim izmenama koje su bile 2009, 2010, 2011, 2013. i 2014. godine, on je još uvek u primeni.
Kao jedan od sistemskih zakona koji važan za rad svih zdravstvenih ustanova, u nekim svojim delovima zahteva donošenje jednog sasvim novog zakonskog rešenja i zato mi danas pred nama imamo ove izmene i dopune zakona, tačnije izmene i dopune nekoliko članova zakona i ja ću se u svom izlaganju upravo osvrnuti samo na njih.
Prva izmena se odnosi na član 101. koji reguliše delatnost apoteka, tačnije na stav 5. ovog člana koji govori o tome šta sve može biti predmet prometa apoteka i da će umesto nadležne komore, akt o tome donositi resorni ministar, što je naravno i logično s obzirom da Ministarstvo zdravlja propisuje i kontroliše uslove za rad ne samo svih zdravstvenih ustanova, već i apoteka.
Druga izmena je u stvari jedan potpuno novi član 171a koji određuje status lica koja su nastavnici i saradnici fakulteta zdravstvene struke, a koji izvode nastavu iz kliničkih predmeta u zdravstvenoj ustanovi, kao i nastavnika i saradnika koji ne izvode nastavu iz kliničkih predmeta, ali koji pružaju zdravstvene usluge u zdravstvenim ustanovama.
Ta lica će imati status zdravstvenih radnika i moći će da pružaju zdravstvene usluge iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže zdravstvenih ustanova.
Ono što je istaći, jeste to što će finansiranje ovih usluga vršiti Republički fond za zdravstvo osiguranje, a na osnovu sklopljenog sporazuma između Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, zdravstvenih ustanova iz plana mreža, zdravstvenih ustanova i fakulteti zdravstvene struke, u kome će biti regulisana sva njihova međusobna prava i obaveze.
Sredstva koja po tom osnovu ostvare fakulteti, biće njihova sopstvena sredstva, sopstveni prihodi iz kojih će oni moći da plaćaju naknadu za izvršene usluge u skladu sa cenovnikom Republičkog fonda i vremenom provedenim na radu.
Ovo je, nadam se, početak pravilnijeg i pravičnijeg, a pre svega legalnog usmeravanja tokova novca za ove vrste usluga, nego što je to bilo do danas. Ja bih kao pravnik koji radi u zdravstvenoj ustanovi nešto duže od 30 godina vama, gospodine ministre, čestitala pre svega na hrabrosti da uopšte krenete u rešavanje jednog ovakvog problema, jer znam koliko je u nekim prethodnim godinama bilo otpora da se to stavi u zakonske okvire.
I sami ste malo pre u svom izlaganju istakli da vam u zdravstvene ustanove ulaze lica koja tu nisu zaposlena, koja rade određene poslove i za te poslove primaju određenu naknadu, odnosno platu.
U direktnoj vezi sa ovim izmenama jeste i član 173a, a koji se odnosi na kadrovske planove u zdravstvenim ustanovama, tako da će sada kadrovski planovi obuhvatiti i ova lica i ove zdravstvene radnike iz člana 171, odnosno nastavnike i saradnike fakulteta zdravstvene struke, za koje će biti obezbeđene plate iz organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Član 175. reguliše dužinu trajanja pripravničkog staža, zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike. Novina je ta što će sada svi zdravstveni radnici sa visokom stručnom spremom obavljati pripravnički staž u trajanju od šest meseci.
Do sada znamo da su pripravnički staž u trajanju od 12 meseci obavljali doktori stomatologije, biohemičari i farmaceuti. Dakle, sada je jednostavno izjednačeno trajanje pripravničkog staža sa obavljanjem staža doktora medicine.
Stručni saradnici sa visokom stručnom spremom će obavljati i dalje pripravnički staž u trajanju od 12 meseci, a srednja i viša stručna sprema zdravstvene struke takođe šest meseci pripravničkog staža.
Ono što je za zdravstvene radnike možda najvažnije i vidim danas iz ovih njihovih diskusija, jesu članovi 190. i 191. koji regulišu uslove za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence, ali takođe znam da zdravstveni radnici znaju da Zakon o zdravstvenoj zaštiti reguliše njihovo stručno usavršavanje, odnosno sticanje određenih znanja i veština, ne samo kroz specijalizacije i uže specijalizacije, već upravo kroz kontinuiranu medicinsku edukaciju koja podrazumeva učešće na stručnim i naučnim skupovima, seminarima, kongresima, kursevima i drugim programima kontinuirane edukacije.
To je zapravo i njihovo pravo, ali i dužnost zdravstvenih radnika da u toku svog rada, u toku svog radnog veka prate razvoj medicinskih nauka, da se stručno usavršavaju i da na takav način održavaju i unapređuju kvalitet svog rada sa jedne strane, a sa druge strane opet to im je uslov za dobijanje, odnosno obnavljanje licence.
Dopune u članu 190. se odnose na stav 8, gde se pored ostalih uslova za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence dodaje i to da će ministar posebnim aktom propisati mogućnost polaganja licencnog ispita, način na koji će se on polagati i formiranje komisije i druge uslove.
Sada se daje mogućnost zdravstvenom radniku koji nije stekao uslov za obnavljanje licence da polaže licencni ispit tako što će podneti zahtev nadležnoj komori u roku od 60 dana pre isteka roka na koji je izdata licenca.
Ja mogu da naglasim da zdravstveni radnici u zdravstvenim ustanovama u Kraljevu, kako u domu zdravlja, tako i u opštoj bolnici, nemaju uopšte nikakvih problema sa obnavljanjem licenci, jer su organizovani tako da određeni tim ljudi radi u saradnji sa podružnicom Srpskog lekarskog društva i sa Sindikatom lekara i farmaceuta na tome da imaju kako interne, tako i eksterne edukacije i verujte da najveći broj lekara u zdravstvenim ustanovama u Kraljevu ima i veći broj bodova od onih koji su propisani, tako da će ih moći preneti i u narednu godinu.
Ono što je važno naglasiti jeste i to da zdravstveni radnik koji nije stekao uslov za obnavljanje licence, ili mu je oduzeta licenca zbog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi, više neće moći da obavlja zdravstvenu delatnost, kao što je to do sada bio slučaj, da su to mogli da rade uz nadzor svog kolege, drugog zdravstvenog radnika koji ima licencu, ako ga odredi direktor zdravstvene ustanove.
Ja se iskreno nadam da je ovo samo početak uočavanja nedostatka u zakonu i da će se pred nama poslanicima vrlo brzo naći jedan nov zakon ne samo o zdravstvenoj zaštiti, već i Zakon o zdravstvenom osiguranju, da će se u skladu sa tim uraditi i urediti prateći pravilnici koji, verujte mi, u mnogim svojim delovima u praksi nisu primenljivi, što će svakako uticati na poboljšanje rada ne samo zdravstvenih radnika, već pružanje usluga na korist pacijenata. S obzirom da su ovo vrlo važne izmene važnog sistemskog zakona, u danu za glasanje ja ću, kao i sve moje kolege iz SNS, podržati i glasati za ove izmene. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući,
Poštovani predstavnici ministarstva, poštovani predstavnici Agencije za privatizaciju, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mi danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, ali i o onim privatizacijama koje su se u Srbiji desile, počev od 2000. godine.
Svi danas govorimo o tome kao jednom od naših najvećih nacionalnih problema koji je uticao na propadanje ekonomije zemlje i u mnogim gradovima doveo do potpunog gašenja privrede i ogromnog siromaštva građana.
Jedan od takvih gradova jeste i grad iz koga ja dolazim, a to je Kraljevo. Jedan je od retkih gradova u Srbiji, ako ne i jedini koji je podneo najveći teret tzv. tranzicije. Kraljevo je bio centar razvoja industrije, ali je za veoma kratko vreme doživeo svoj potpuni sunovrat. U periodu od 2003.-2008. godine, prodato je što aukcijskom prodajom, što kroz tendere više od 25 najuspešnijih kraljevačkih preduzeća. Preko 20.000 ljudi je ostalo bez posla i bez adekvatne otpremnine. O sumnjivim privatizacijama iz tog vremena i da ne govorimo.
Za razliku od svih prethodnih Vlada, ova Vlada želi da kroz izmene i dopune Zakona o privatizaciji spasi ono što se spasiti može, što se jasno vidi iz predloga tri najvažnije izmene.
Prva izmena se odnosi na to da za preduzeća za koja su već objavljeni tenderi za privatizaciju i izbor strateškog investitora, postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate odlažu se do zaključenja ugovora o strateškom partnerstvu ili do proglašenja postupka neuspešnim, a najkasnije do 21. oktobra 2015. godine.
Na taj način ona dobijaju zaštitu od prinudne naplate, poverilaca i dobijaju šansu da se sprovede uspešna privatizacija. Nažalost, ima i onih preduzeća koja su prezadužena, koja zbog dugovanja i mnogih drugih administrativnih problema teško da će naći kupca, jer najveći broj potencijalnih kupaca zainteresovani su samo za kupovinu onih delova preduzeća koja nisu hipotekarno opterećena.
Prezadužena je i kraljevačka fabrika vagona, koja je bila simbol jugoslovenske vagonogradnje. Hronologija njenog propadanja ne razlikuje se mnogo od drugih fabrika u Srbiji, a počela je 2006. godine kako je kolega istakao, kada je fabriku vagona kupila ukrajinska kompanija iz Donjecka.
Privatizacija je poništena pa je onda došla druga, treća i nakon decenije tavorenja i loših privatizacija, broj zaposlenih sa 5.000 pao je na 730 kojima se danas duguje preko 30 plata. Pokrenuto je 645 sporova protiv fabrike vagona, što bivši, što sadašnji radnici. Uspostavljena je hipoteka nad imovinom od strane poreske uprave i Vojvođanske banke, a obaveze državnim poveriocima iznose oko 13 miliona evra. Blokada računa traje već bri godine za iznos veći od osam milijardi 144 miliona, a na osnovu procenjene vrednosti kapitala iz 2013. godine, gubitak kapitala preduzeća je oko 6,5 milina evra.
Radnici Fabrike vagona su svesni toga i žele da se ova agonija što pre okonča. Od 730 zaposlenih, čak 426 radnika se prijavilo za socijalni program. Slična situacija je i sa kraljevačkim „Autotransportom“ gde se iznenađujuće veliki broj zaposlenih prijavio za socijalni program.
Vlada Republike Srbije je pokazala da odgovorno brine o sudbini svih pa je u tom cilju pripremila i obavezan tranzicioni fond i kroz rešavanje statusa preduzeća štitiće i interese radnika.
Druga važna izmena jeste da Vlada za jedan manji broj preduzeća koja su od strateškog značaja može da donese odluku o odlaganju isteka roka za zaštitu od prinudne naplate za jednu godinu dana od dana stupanja na snagu ovih izmena i dopuna zakona, čime se stvara mogućnost očuvanja radnih mesta za više od 22.000 zaposlenih.
Treća bitna izmena jeste da je subjekt privatizacije dužan da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti imovine, obaveza i kapitala, na dan 31.12. poslednje poslovne godine. Ono što je važno istaći, jeste da procenu vrše licencirani procenjivači, a cilj je da se stanje imovine, obaveza i kapitala u prodajnoj dokumentaciji usaglasi sa stvarnim stanjem i da odstupanja budu minimalna.
Na kraju, s obzirom da dolazim iz Kraljeva i da Kraljevo ima još jedan nerešen status prirodnog lečilišta Mataruške i Bogutovačke banje, koja je dugo godina bila prepoznatljiva po zdravstvenom turizmu i lečenju steriliteta, raduje me to što su direktor Agencije za privatizaciju i ministar istakli da će banje biti pod posebnim režimom i da će Ministarstvo do kraja godine napraviti strategiju njihove privatizacije, kao i to da za Matarušku banju ima zainteresovanih. Nadam se da će se kroz privatizaciju u Mataruškoj banji ponovo razviti zdravstveni turizam. Sa ovom Vladom i premijerom Aleksandrom Vučićem, sigurna sam da će se to i desiti.
Na kraju, u Danu za glasanje Srpska napredna stranka glasaće za sve izmene i dopune zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, još odmah na samom početku želim da iskažem svoje lično zadovoljstvo i pohvalim Ministarstvo pravde, pre svega ministra Selakovića i njegove saradnike, zbog toga što se danas pred nama nalazi Predlog zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je bio neophodno potreban mnogo ranije, jer ovo pravo gotovo da nije ni postojalo kod nas.
Stranke koje bi bile nezadovoljne tokom i dužinom suđenja, osim pritužbe i ustavne žalbe, nisu imale druga pravna sredstva za zaštitu svojih prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega je Srbija pred Evropskim sudom za ljudska prava gubila mnoge sporove, a cilj ovog zakona je upravo da to spreči.
Ovo pravo na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku samo po sebi nije dovoljno i bilo bi bez pravnog dejstva ako ne bi bilo garantovano, a biće garantovano ako dođe do rasterećenja sudova, ako dođe do povećanja broja sudija, do povećanja broja sudijskih pomoćnika, kao i uređivanjem drugih propisa koji će regulisati ovu materiju.
Ovaj Predlog zakona uređuje u celini koja su to pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i koje su to stranke koje imaju pravo na zaštitu. Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku su dvojaka. To su sredstva koja teže ubrzanju postupka, a to su prigovor i žalba i zahtev za pravično zadovoljenje kada se stranci pruža satisfakcija onda kada je do povrede prava već došlo.
Detaljno se uređuje sadržina prigovora, odnosno njegovi obavezni elementi koje mora da sadrži, jer bez njih se po prigovoru ne bi ni postupalo. To su dve grupe podataka – podaci o samoj stranci, tzv. lični podaci i podaci o pravnoj stvari o kojoj se vodi postupak. Zatim se određuje kome stranka podnosi prigovor, da li je u pitanju sud koji vodi postupak ili sud pred kojim se vodi postupak, da li će imati ispitni postupak ili će biti bez ispitnog postupka.
Kod ispitnog postupka predsednik suda ne odbija prigovor, niti ga usvaja pre nego što ga dostavi sudiji ili javnom tužiocu i od njih zahteva izveštaj o stanju pravne stvari, a može da zatraži i kompletne spise. Nakon toga usvaja ili odbija prigovor donošenjem rešenja. Rok za to je dva meseca od dana prijema prigovora. Kada je usvojen prigovor, u rešenju predsednik suda nalaže sudiji da preduzme procesne radnje koje bi ubrzale postupak u određenom roku. Taj rok ne sme biti kraći od 15 dana, niti duži od četiri meseca. Osim toga, predsednik suda može predmet da dodeli i drugom sudiji ako je sudija opterećen ili je duže odsutan.
Kada je u pitanju prigovor protiv javnog tužioca i kada ga predsednik suda usvoji, on donosi rešenje kojim utvrđuje da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i dostavlja ga višem javnom tužiocu koji u roku od osam dana treba da donese uputstvo za ubrzanje postupka i rok u kome je niži javni tužilac dužan da ga sprovede. Takođe, taj rok ne sme biti kraći od 15 dana, niti duži od četiri meseca. Uputstvo se obavezno dostavlja predsedniku suda i stranci, kako bi stranka imala eventualno pravo na žalbu.
Ovim Predlogom zakona je detaljno regulisano kada stranka ima pravo na žalbu i kome je dostavlja i u kom roku. Ja ću samo naglasiti, kada je u pitanju Vrhovni kasacioni sud, da postupak po žalbi i o žalbi odlučuje veće od tri sudije Vrhovnog kasacionog suda, i to u roku od 30 dana.
Ono što je važno istaći jeste da je predlogom ovog zakona detaljno regulisano i pravo na pravično zadovoljenje koje u sebi sadrži zapravo dva prava. Pravo na pravično zadovoljenje kada se dosuđuje novčani iznos za nematerijalnu štetu i pravo na objavljivanje akta kojim se stranci utvrđuje da je povređeno pravo na pravično suđenje u razumnom roku. Naravno, i kumulacija ova dva prava kada se radi o težoj povredi prava. Visina obeštećenja se priznaje u visini od 300 do 3.000 evra u dinarskoj protiv vrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS po predmetu.
Samo još da dodam da kada je u pitanju naknada imovinske štete stranka podnosi tužbu u roku od jedne godine od sticanja prava na pravično zadovoljenje koje isplaćuje sud ili javno tužilaštvo koji su povredili to pravo. Sredstva se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, a namenjena su pokriću tekućih rashoda, sudova i javnih tužilaštava.
Ono što na kraju želim da istaknem jeste da se na ovakav način stranke stimulišu da adekvatno učestvuju u otklanjanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, da im to bude prioritet i osnovni motiv, a ne novčana naknada.
Što se tiče Predloga zakona o dopuni Zakona o sudijama, tu se samo dopunjuje član 59. Zakona o sudijama tako što se u stavu 2. propisuje da sudiji Vrhovnog kasacionog suda prestaje radni odnos kada navrši 67 godina života po sili zakona. S obzirom, da je Vrhovni kasacioni sud najviši sud u Republici Srbiji kao i to da su sudije ovog suda najstručnije, u cilju zaštite prava na pravično suđenje zakonom im se omogućava da mogu vršiti tu funkciju dve godine duže od sudija sudova nižeg stepena.
Ovaj Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama usklađen je sa nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU kao i sa propisima EU. Srpska napredna će u danu za glasanje podržati i izglasati sve ove predloge zakona koji su danas bili u raspravi u načelu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze, u objedinjenoj raspravi, Zakon o upotrebi znakovnog jezika, koji je potpuno nov zakon i koji do sada nismo imali, i Predlog izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Ja ću se u svojoj diskusiji isključivo fokusirati na ove izmene i dopune zakona, koji će doprineti ne samo reorganizaciji, već i racionalizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i primeni novih programa koji će pratiti potrebe lokalnog tržišta rada.
Zbog smanjenja troškova smanjuje se i broj članova Upravnog odbora sa devet na sedam, tako što će ih imenovati Vlada, a na predlog ministra nadležnog za poslove zapošljavanja četiri člana uključujući i predsednika, a tri člana će imenovati Socijalno-ekonomski savet. Na taj način nadležno ministarstvo vršiće nadzor nad radom Upravnog odbora.
Novina koja se predviđa ovim predlogom izmena i dopuna zakona jeste obaveza zaposlenih u NSZ da se stručno usavršavaju i osposobljavaju kao i obaveza provere njihove stručne osposobljenosti, što će se bliže urediti opštim aktom NSZ i programom stručnog usavršavanja.
Takođe, pored već predviđenih mera aktivne politike zapošljavanja predviđaju se i druge mere koje su značajne za sprovođenje akcionog plana, a odnose se pre svega na novčana sredstva koja su potrebna za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja. To se u principu odnosi na dodatno obrazovanje i obuku, na javne radove, kao i na zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
S obzirom da će se proces privatizacije prema Zakonu o privatizaciji završiti do kraja 2015. godine, pretpostavlja se da će biti veći broj lica koja će ispunjavati uslove za novčanu naknadu, osiguranje za slučaj nezaposlenosti kod NSZ, bilo je potrebno precizno definisati deo koji se odnosi na to da li je neko lice kome je prestalo osiguranje to osiguranje prestalo njegovom krivicom ili njegovom voljom, da li je to lice primilo otpremninu ili novčanu naknadu ili neku drugu novčanu naknadu po odluci Vlade u postupku utvrđivanja viška zaposlenih i da li je ta otpremnina veća od one koju predviđa Zakon o radu.
Ta lica će naravno imati prava na naknadu za slučaj osiguranja nezaposlenosti samo kada budu ispunila određene uslove, a ti uslovi su da budu u osiguranju neprekidno najmanje 12 meseci ili 18 meseci sa prekidima, a prekidom se smatra onaj prekid koji je kraći od 30 dana. Takođe, precizirano je šta se smatra osnovicom za utvrđivanje visine novčane naknade, a to je prosečna zarada koja je nezaposlenom isplaćena u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je prestalo osiguranje.
Precizirano je kako će se obračunati naknada ako je zarada isplaćena u manjem iznosu ili ako uopšte nije obračunat doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Ova kategorija je posebno zaštićena jer će se njime novčana naknada utvrditi u minimalnom iznosu koji predviđa zakon kako ne bi bilo bilo kakvih zloupotreba.
Oni koji rade u NSZ znaju da je bilo problema vezano za novčanu naknadu licima koja primaju tu naknadu do 24 meseca, odnosno do ispunjenja jednog od prvih uslova za odlazak u penziju. Ovim izmenama se to koriguje i sada se ispunjenost tih uslova za ostvarivanje prava na penziju po osnovu staža osiguranja dokazuje pojedinačnim aktom iz PIO Fonda.
U članu 75. izvršena je dopuna tačke 3. koja se, kada se korisniku novčane naknade isplata obustavlja, odnosno kada miruje to njegovo pravo u slučaju kada je on u pritvoru, sve dok taj pritvor traje. Predviđa se i povraćaj sredstava novčane naknade od lica koje je primilo, a nije imalo pravo na to jer je došlo do nekih promena u njegovom radno-pravnom statusu, a on te promene nije prijavio, a bio je dužan da prijavi. Rešenje Nacionalne službe za povraćaj sredstava je izvršna isprava.
Na kraju, ono što je predviđeno jeste da agencija koja se bavi posredovanjem zapošljavanja u inostranstvu će snositi svu odgovornost prema licima koja se zapošljavaju u inostranstvu.
Što se tiče Zakon o upotrebi znakovnog jezika, suvišno je govoriti o njegovoj važnosti. On je izuzetno važan jer se njime obezbeđuje ostvarivanje Ustavom zajamčenih osnovnih načela, a naročito onih koja se tiču zabrane diskriminacije, pre svega kada su upitanju lica sa invaliditetom.
Cilj ovog zakona jeste zapravo poboljšanje položaja gluvih osoba tako što se uređuje pravo na učenje znakovnog jezika i pravo na upotrebu usluga tumača za znakovni jezik. Na taj način će se ovim licima omogućiti ostvarivanje različitih prava u skladu sa njihovim potrebama.
Ono što bih još samo dodala jeste da donošenje ovog zakona je u skladu sa mnogobrojnim dokumentima međunarodnog prava, kao što su Univerzalna deklaracija o pravima čoveka, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i ona najvažnija, a to je Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom kojom se upravo omogućava puno učešće u svim sferama života upravo licima sa invaliditetom.
U danu za glasanje SNS će podržati ove zakone i glasati za njih. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani narodni poslanici, pred nama je danas set predloga zakona posvećenih Karpatima, a tiču se potvrđivanja Protokola o održivom turizmu i održivom upravljanju šumama, uz okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, a koji je potpisalo sedam zemalja, pripadnica karpatskog planinskog lanca i to Poljska, Mađarska, Češka, Rumunija, Slovačka, Ukrajina i Srbija.
Znamo da Karpati predstavljaju veoma važan rezervoar biološke razvnovrsnosti, predstavljaju jedan od najvećih eko sistema, što ih čini posebno važnim. Predstavljaju utočište mnogim ugroženim planinskim vrstama, ali i poslednje stanište za neke krupne sisare.
Cilj potvrđivanja ovakvih protokola jeste pre svega promocija održivog upravljanja i zaštite karpatskih šuma, kroz unapređenje i aktivnosti posebno na očuvanju i uvećanju površina pod šumama, promovisanju racionalnog korišćenja šuma kao ekološkog i obnovljivog materijala, unapređenju uloge šumarskog sektora u ublažavanju klimatskih promena. Ono što je veoma važno jeste unapređenje zaštitne funkcije šuma, kao što je sprečavanje poplava, erozija tla, klizišta, jer znamo da one same po sebi poboljšavaju stabilnost i otpornosti na prirodne poremećaje.
Uzimajući u obzir visoku vrednost šuma za razvoj turizma jasno je da se na ovakav način može vršiti i promocija karpatske regije kao održive turističke destinacije, što može da predstavlja šansu za ekonomski razvoj manje razvijenih područja i značajan potencijal za poboljšanje socijalnog, kulturnog i privrednog razvoja lokalnih ekonomija.
Ciljevi zaštite očuvanja i održivog upravljanja resursima Karpata mogu biti ostvareni samo u saradnji svih zemalja potpisnica protokola, a svaka od njih mora razvijati i sprovoditi politiku na svojoj nacionalnoj teritoriji u cilju održivog upravljanja karpatskim šumama.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaj o saradnji u oblasti veterine i Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja, važno je istaći da se njima uređuju pitanja koja se tiču pre svega pravnog okvira saradnje u oblasti izvoza, uvoza i prevoza, odnosno prometa života i proizvoda životinjskog porekla, poštujući sve veterinarsko sanitarne mere.
Na taj način se vrši razmena izveštaja o pojavi, stanju i kretanju zaraznih bolesti kod životinja, preduzimanju mera za sprečavanje istih, suzbijanje, iskorenjivanje zaraznih bolesti kod životinja, obaveštavanje u slučaju kada pošiljka ne zadovoljava veterinarsko sanitarne uslove, kao i rešavanje spornih pitanja.
Na ovakav način se takođe stvaraju uslovi za olakšan promet i povećanje obima razmene i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, proizvoda životinjskog porekla, što doprinosi unapređenju ekonomskih odnosa ovih zemalja.
Razlog za donošenje zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja jeste takođe uspostavljanje pravnog okvira za saradnju dve države u ovoj oblasti, a koji predviđa preduzimanje mera ugovornih strana za sprečavanje ulaska štetnih organizama sa jedne na drugu teritoriju, razmenjivanje informacija o pojavi i širenju štetnih organizama i karantinski štetnih organizama, razmena stručnjaka u cilju sprovođenja povremenih fitosanitarnih pregleda pošiljaka bilja, biljnih proizvoda, kao i objekata na mestima proizvodnje, sadnje i skladištenja. Na taj način se stvaraju uslovi i za edukaciju stručnjaka, razmenjuju se informacije, iskustva iz naučnih i stručnih dostignuća u toj oblasti.
Ono što bih ja posebno htela da primetim, a i da pohvalim resorno Ministarstvo, jeste to što je sebi dalo i pred sebe postavilo veoma visoke standarde u oblasti ne samo zaštite bilja i zaštite zdravlja životinja, već veoma visoke standarde i u oblasti zaštite životne sredine.
Još jednom sve pohvale za rad vašeg Ministarstva i u Danu za glasanje SNS će podržati sve ove Predloge zakona, protokola i sporazuma. Hvala.

Mislim da ovaj predlog amandmana ne treba prihvatiti, iz prostog razloga što Predlog zakona o oružju i municiji to baš fino definiše u delu gde se kaže da je nadležan organ koji izdaje odobrenje, odnosno oružni list nekom fizičkom licu za kupovinu, odnosno za nabavljanje i posedovanje oružja, dužan da o toj činjenici obavesti izabranog lekara, a svi građani su dužni da imaju svoje izabrane lekare.
Tačno je to da izabrani lekar pripada primarnoj zdravstvenoj zaštiti i tačno je to da ne može uvek da ima uvida u zdravstveno stanje svakog lica koje ima oružni list. Međutim, i medicina rada pripada primarnoj zdravstvenoj zaštiti i to je služba koja jedino može da izdaje lekarska uverenja, a u svom timu ima i socijalnog radnika i psihologa i oftamologa i internistu i neuropsihijatra. Znači, to je jedina služba koja će moći da izdaje lekarska uverenja.
Mi svi znamo da živimo u jednom turbulentnom vremenu i da je promena zdravstvene sposobnosti i zdravlja uopšte vrlo promenljiva kategorija, ali je zato tu izabrani lekar koji će da obavesti nadležan organ ako do takve situacije dođe. Mislim da iz tog razloga ne treba prihvatiti ovaj amandman i da je pet godina sasvim pristojno vreme za izdavanje lekarskog uverenja za neko fizičko lice. Hvala.

Mislim da i ovaj amandman treba odbiti, iz prostog razloga što ovo odobrenje nema snagu javne isprave, već samo pravo da u roku od šest meseci neko fizičko lice može da nabavi oružje. Ako to pravo ne iskoristi u tom periodu, šta znače tri dana? Nakon isteka prvog dana on već više nema to pravo, što znači da on ne čini nikakav prekršaj, već samo gubi pravo da u određenom vremenskom periodu nabavi oružje. Hvala.         

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjeni pretres četiri predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a tiče se hitne sanacije od poplava, Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a tiče se Projekta prelaska sa analognog na digitalni sistem, Evropske konvencije o zaštiti audio-vizuelnog nasleđa i Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Svete stolice u oblasti visokog obrazovanja.
Osvrnuću se na 1. tačku ovog objedinjenog pretresa, koji se odnosi na Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a tiče se hitne sanacije projekta od poplava, naravno, ne umanjujući time značaj ostalim sporazumima, ugovorima i konvencijama.
Sporazum o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj je veoma važan zbog činjenice da je Međunarodna banka za obnovu i razvoj spremna da odobri zajam u iznosu od 227 miliona 480 hiljada evra za sprovođenje Projekta hitne sanacije od poplava u Republici Srbiji, što je izuzetno značajno za Srbiju, koja inače za tu svrhu nema sopstvenih sredstava.
Nakon poplava iz maja meseca ove godine, Vlada Republike Srbije nastoji da obezbedi finansijska sredstva po najpovoljnijim uslovima. Vlada je u saradnji sa Evropskom komisijom, sa UN, sa Svetskom bankom, koje su pružile ne samo finansijsku, već i stručnu pomoć u procenjivanju, utvrdila da je šteta koja je nastala u majskim poplavama 1,7 milijardi evra, od čega 885 miliona evra čine uništena materijalna dobra u 24 opštine koje su poplavljene.
Neću detaljno da govorim o tome koliko su velike i teške posledice nastale od poplava u energetici, rudarstvu, poljoprivredi, infrastrukturu, jer svi to znamo, svima je to jasno.
S obzirom da dolazim iz Kraljeva, pomenula bih samo da je Grad Kraljevo, koji pokriva teritoriju od 1.530 km2, na čijoj teritoriji je oko 4.300 hektara bilo poplavljeno oranica, preko 300 kuća je bilo oštećeno, a bujice su odnele na stotine kilometara puteva i preko 30 mostova, inače imao poplave, ne samo u maju, već i pre toga, u vreme uskršnjih praznika, u aprilu mesecu, jer Kraljevo ima tri reke, Zapadnu Moravu, Ibar i Ribnicu koje često znaju da nabujaju, da podignu nivo podzemnih voda što dovodi ne samo do poplava, već i ugrožava pijaću vodu iz okolnih bunara.
Šteta koja je procenjena na nivou Republike Srbije u Sektoru energetike i rudarstva je 488 miliona evra, u poljoprivredi 228, infrastrukturi 24 miliona evra. Cilj ovog zajma nije samo brz oporavak od prirodnih nepogoda, već i sprečavanje daljih, negativnih posledica od poplava, kako u energetici, tako i u poljoprivredi a naročito u unapređenju infrastrukture za zaštitu od poplava.
Uslovi predviđeni Ugovorom o zajmu su veoma povoljni, u smislu da je period trajanja zajma 30 godina, da je grejs period devet godina i da je veoma niska kamatna stopa, što praktično znači da će Srbija početi sa otplaćivanjem zajma tek od 1. novembra 2023. godine.
Osećam potrebu, ali i moralnu obavezu, prema građanima Kraljeva, posebno prema onima sa poplavljenih područja, da izrazim svoje verovanje da će se i Grad Kraljevo naći na listi opština i gradova u kojima će se sanirati posledice poplava i da će u nekom budućem vremenu posebna pažnja biti posvećena onoj trećoj komponenti iz projekta, a koja se odnosi na rekonstrukciju prioritetne infrastrukture za zaštitu od poplava. Složićete se da je preventiva uvek i u svemu najvažnija. Naš narod bi rekao – bolje sprečiti nego lečiti.
Naglasiću i to da je Kraljevo jedan od retkih gradova u Srbiji, ako ne i jedini, koga nisu zadesile samo prirodne nepogode, zemljotres i poplave, već je to grad koji je podneo najveći teret tzv. tranzicije, počev od 90-tih godina pa na dalje.
Zašto ovo govorim? Iz prostog razloga, što je 20 godina unazad u Srbiji, pa i u Kraljevu, vođena pogrešna politika u ekonomskom, privrednom pa i svakom drugom smislu, što je dovelo do toga da je Kraljevo toliko osiromašilo da bez pomoći države i ovakvih zajmova ne može da reši problem svojih sugrađana u poplavljenim područjima.
Mnogo je razloga zbog kojih treba ove sporazume prihvatiti i usvojiti i SNS će u Danu za glasanje to i učiniti. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, danas govorimo u načelu o dva predloga izmena pravosudnih zakona, i to Predlogu izmena Zakona o sudijama i Predlogu izmena Zakona o javnom tužilaštvu. Zakonom o sudijama predviđeno je da sudija svoju funkciju vrši stalno, izuzev kada se prvi put bira na tu funkciju i tada se bira na tri godine, što znači da sudijska funkcija traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navršetka radnog veka.
Zakonom o sudijama se predviđa u kojim slučajevima može prestati sudijska funkcija, a jedan od razloga, predviđen članom 59. Zakona o sudijama, jeste da sudiji prestaje radni vek onog trenutka kada napuni 65 godina života ili kada napuni 40 godina staža osiguranja po sili zakona.
Članom 1. Predloga zakona o izmenama Zakona o sudijama menja se upravo taj član 59. Zakona o sudijama, tako što se staž osiguranja briše kao uslov za prestanak sudijske funkcije i ostaje klauzula koja se odnosi na godine starosti života.
Ovim predlogom izmenama zakona vrši se usklađivanje Zakona o sudijama sa međunarodnim dokumentima, a pre svega sa osnovnim načelima nezavisnog sudstva UN.
Što se tiče javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, znamo da se oni biraju iz reda tužioca i javnih tužioca, odnosno lica koja ispunjavaju propisane uslove za izbor na period od šest godina, s tim što imaju pravo da budu ponovo birani.
Pre isteka vremena na koji je biran ili pre navršenog radnog veka, funkcija javnom tužiocu može prestati samo pod uslovima predviđenim Zakonom o javnom tužilaštvu.
Članom 89. Zakona o tužilaštvu propisano je da javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca prestaje radni vek kada napune 65 godina života ili kada napune 40 godina staža osiguranja po sili zakona. Međutim, u ovom istom članu, u stavu 2, stoji da - izuzetno, na predlog Republičkog javnog tužioca Državno veće tužilaca može javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca da produži radni vek za još dve godine, naravno, samo uz njihov pristanak.
S obzirom da u Zakonu o sudijama više ne postoji ovakav izuzetak vezan za navršenje radnog veka, predlaže se izmena člana 89. Zakona o javnom tužilaštvu, tako da javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca funkcija prestaje kada navrše 65 godina života.
U članu 97. stav 4. Zakona o javnom tužilaštvu vrši se samo pravno-tehnička korekcija, odnosno usklađivanje sa članom 89. koji se tiče prestanka obavljanja funkcije po sili zakona.
Ono što posebno raduje jeste usklađivanje Zakona o javnom tužilaštvu sa Zakonom o uređivanju sudova, a odnosi se na obaveznost zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme za tužilačke pripravnike, odnosno za one koji su na pravosudnom ispitu dobili ocenu da su položili sa odlikom i oni će moći da zasnuju radni odnos na neodređeno vreme u zvanju tužilačkih saradnika.
To je, zapravo, garant da će ti mladi ljudi, koji odlično poznaju propise koji se primenjuju i koji vladaju određenim veštinama koje će im pomoći u ostvarivanju svojih radnih obaveza i zadataka, znati da shvate značaj i odgovornost funkcije na koju će doći i da su to upravo oni mladi, pametni i obrazovani ljudi koji će verovatno u nekoj bližoj budućnosti biti na najvećim sudijskim funkcijama.
Radovala bih se kada bi ovakvi kriterijumi važili i za neke druge delatnosti, kao što su prosveta i zdravstvo, jer bez zdrave i obrazovane nacije ne možemo lako da se izborimo sa problemima u životu. Samo onda kada nam je nacija zdrava i obrazovana, imaćemo uspeha u svim sferama privrednog i društvenog života.
U danu za glasanje SNS podržaće sve ove predloge. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas predlozi izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima, državnoj upravi, kao i predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i u državnim organima i javnim službama i ja ću se u svom izlaganju danas fokusirati isključivo i samo na te izmene.
Kod izmena i dopuna koje se tiču plata, u pitanju je usaglašavanje sa Zakonom o radu i to u onom delu koji se odnosi na minuli rad. To praktično znači da će državni službenici i nameštenici imati pravo na dodatak na osnovnu platu 0,4% za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom su državnom organu bili zaposleni.
Druga izmena se odnosi na otpremninu državnom službeniku kome prestaje radni odnos zbog proteka određenog roka od kada je postao neraspoređen. Taj rok je bio šest meseci, sada je smanjen na dva meseca.
Što se tiče plata u državnim organima i javnim službama, takođe se radi o usaglašavanju sa Zakonom o radu i pravom na dodatak na osnovnu platu od 0,4% za svaku godinu rada, ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca, vrlo je važno, u istoj delatnosti, obuhvaćenoj istim planom mreže, odnosno osnovanog kod istog nivoa vlasti. Dakle, u pitanju je samo usaglašavanje sa Zakonom o radu i samo u delu koji se odnosi na minuli rad.
Predlog izmena i dopuna Zakona o državnoj upravi odnosi se na nekoliko članova koje je trebalo urediti u skladu sa dužnostima i funkcijama u sistemu državne uprave. Svi znamo da je državna uprava deo izvršne vlasti Republike Srbije koja vrši upravne poslove kroz ministarstva, kroz organe uprave u sastavu ministarstava i kroz posebne organizacije koje se inače obrazuju za stručne i sa njima povezane izvršne poslove čija je priroda posla takva da zahteva veću samostalnost u radu i to najčešće preko sekretarijata i zavoda.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, tačnije dopunom člana 35. st. 3. i 4, Vlada može postaviti direktora posebne organizacije iz reda nastavnika visokoškolske ustanove na period od pet godina, s tim da direktor posebne organizacije može nastaviti da radi kao nastavnik na toj visokoškolskoj ustanovi. To isto važi i za zamenika direktora posebne organizacije.
Druga izmena odnosi se na načelnika upravnog okruga čija se nadležnost do sada ogledala u jednoj koordinativnoj ulozi, odnosno u saradnji sa opštinama i gradovima sa područja tog upravnog okruga. Načelnik upravnog okruga će sada biti funkcioner. Umesto na pet godina, kao što je bilo do sada, biće postavljen na period od četiri godine. Postavlja ga Vlada, na predlog ministra koji je nadležan za poslove državne uprave i oni će biti imenovani u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Takođe, predviđene su i izmene uslova koji se tiču stručne spreme, a koje državni službenik mora da ispunjava za vođenje upravnog postupka. Do sada su ti uslovi bili visoko stečeno obrazovanje drugog stepena i master studije, a sada zbog obezbeđenja potrebnih kadrovskih kapaciteta i prilagođavanja rešenjima zemalja EU za vođenje upravnog postupka i odlučivanja i pravima i obavezama kako fizičkih, tako i pravnih lica može biti ovlašćen državni službenik koji ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama od najmanje 180 bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine.
Razlozi za donošenje izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima su višestruki. Svi su oni proizašli iz potrebe da se preciznije uredi jedan sistem rada organa u javnom sektoru kako bi se ujednačio njihov radnopravni položaj, a istovremeno zbog potrebe unapređenja ukupnog službeničkog sistema neophodno je usklađivanje sa Zakonom o državnoj upravi i sa Zakonom o visokom obrazovanju.
Izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima vrši se usklađivanje sa Zakonom o visokom obrazovanju koje se tiče obrazovanja, odnosno uslova za obavljanje određenih poslova u okviru zvanja državnih službenika na izvršilačkim radnim mestima, ako i uslova koji se tiču njihovog radnog iskustva.
Tako će za rad na poslovima u zvanju višeg savetnika, samostalnog savetnika i mlađeg savetnika državni službenik morati da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama od najmanje 240 bodova Master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.
Radno iskustvo je u rasponu od tri do sedam godina, zavisno od zvanja državnog službenika. Novina je da se na rad na poslovima usvajanju mlađeg saradnika, državni službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 bodova, osnovnim strukovnim studijama ili studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž i najmanje pet godina radnog staža u državnim organima.
Ovim izmenama i dopunama reguliše se i način dostavljanja rešenja državnim službenicima kada službenik ima pravo žalbe na neko rešenje kojim se odlučuje o nekom njegovom pravu.
Takođe, predlaže se i jedan drugačiji način oglašavanja javnih konkursa putem internet prezentacije na internet prezentaciji Službe za upravljanje kadrovima, ali se može oglasiti i na oglasnoj tabli i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje.
Takođe je novina postavljanja vršioca dužnosti do imenovanja državnog službenika na položaj. To se vrši na period od šest meseci, bez objavljivanja konkursa internog ili javnog, ali se konkurs mora raspisati u roku od 30 dana od dana imenovanja. Za slučaj da se ne izvrši izbor po konkursu status vršioca dužnosti se produžava najduže tri meseca.
Ovim izmenama su precizirani i uslovi koji predstavljaju osnov za razrešenje dužnosti državnih službenika sa položaja predviđeno je stručno usavršavanje državnih službenika, kako opšte tako i posebno predviđeno je ko donosi program stručnog usavršavanja, a ko ga sprovodi. Uvodi se i poseban oblik stručnog usavršavanja putem stažiranja, zatim osposobljavanje pripravnika za samostalan rad i polaganje posebnog stručnog i državnog ispita koji se polaže radi zaposlenja na radnim mestima sa posebnim dužnostima i ovlašćenjima.
Ono što je možda najvažnije jeste da se ovim izmenama obezbeđuje uspostavljanje hijerarhije u postupku utvrđivanja odgovornosti za rad državnih službenika i uvodi se vraćanje primene kodeksa ponašanja državnih službenika i uređuju pravila etičkog ponašanja državnih službenika. Rok za donošenje svih podzakonskih akata koje treba usaglasiti sa ovim zakonom je 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. I na kraju u danu za glasanje SNS će glasati za sve ove izmene i dopune predloženih nam zakona. Hvala.

Ja bih htela samo da pojasnim da ovaj amandman zapravo nema smisla iz razloga što je ovo samo terminološko usklađivanje sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Svaka ustanova, svako javno preduzeće mora da ima lice koje je zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu. U skladu sa tim, radi se akt o proceni rizika za svako radno mesto. Zaista ne znam zašto bismo raspravljali toliko dugo o nečemu što je apsolutno jasno u Predlogu zakona o radu? Hvala.

Da pojasnim kolegi, u zakonu o radu piše da se ugovor radi u više primeraka. Jedan od tih primeraka se daje i zaposlenom. Kad je reč o vozačima, postoji Zakon o bezbednosti saobraćaj, gde jasno piše da svaki vozač kad krene na teren mora da ima ličnu dokumentaciju sa sobom, uključujući i ugovor o radu. Ako mu je sedište u Bujanovcu, a on je u Subotici, on će morati da ima kod sebe ugovor o radu ako ga kojim slučajem inspektor zaustavi i kontroliše. Hvala.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću ukratko govoriti samo o Zakonu o posredovanju u rešavanju sporova, čiji su razlozi za donošenje jasno i nedvosmisleno definisani u samom zakonu, počev od toga šta je predmet zakona, koje su načela posredovanja, samog postupka posredovanja, dužnosti posrednika i njihove obuke, ko može biti posrednik, a ko će se izuzeti iz postupka posredovanja, do osnovnih pravila u sprovođenju postupka posredovanja i njegovog konačnog okončanja.
Htela bih da kažem par rečenica o važnosti cilja koji se postiže donošenjem jednog ovakvog zakona, a koji se ogleda u tome da strane u sporu mogu dobrovoljno na jedan vrlo efikasan način da reše sporni odnos putem posredovanja, odnosno pregovaranja, što je izuzetno važno ne samo za strane u sporu već i za rasterećenje sudova u smislu smanjenja broja predmeta.
Svrha posredovanja i jeste zapravo dogovor suprotstavljenim stranama koji im daje priliku da izbegnu i gubljenje vremena i trošenje novca na dugotrajne sudske postupke koji veoma često ne idu u prilog stranama u sporu. Posredovanje služi ne samo rehabilitaciji poremećenih odnosa već i smanjenju broja sporova koji se rešavaju pred sudom. Posredovanje je važno za sve vrste sporova bez obzira da li se radi o imovinsko-pravnim, krivičnim, prekršajnim ili bilo kojim drugim.
Htela bih da naglasim važnost posredovanja u sporovima iz radnog odnosa ili radnim sporovima. Posebno bih se osvrnula na onu oblast koja je regulisana Zakonom o zabrani zlostavljanja na radu, gde se posredovanje predviđa kao uslov za pokretanje sudskog postupka. Dakle, to praktično znači da je posredovanje obavezno gde poslodavac treba po dobijanju zahteva u roku od tri dana da stranama u sporu predoči i predloži posredovanje kao jedan od načina za rešavanje spornog odnosa. To govori ne samo o hitnosti postupka, već i o tome da razrešenje spornog odnosa može da se reši na jedan fleksibilan, brz, efikasan, poverljiv način, bez prisustva javnosti, mirnim putem i van sudske procedure. Ali, tu nastaje problem jer nemamo ili je mali broj licenciranih posrednika u koje strane u sporu imaju poverenje pa se iz tog razloga radni sporovi najčešće završavaju na sudu.
Zato je dobro što se ovim zakonom uvodi sistem izdavanja dozvola za posredovanje u kojem se utvrđuje da li neko lice ispunjava uslove za obavljanje posredovanja. Dobroje što ćemo imati javni registar posrednika i dobro je možda najvažnije od svega što ćemo imati uže specijalizovane posrednike koji će se baviti određenom vrstom sporova. Samo tako i samo sa tako usko specijalizovanim posrednicima možemo jednostavno, oni mogu biti preventiva, da kažem sudovima, ona prava preventiva sudovima koja bi se ostvarivala kroz dobro organizovan postupak zaštite nepristrasnim i stručnim posredovanjem, nepristrasnim i stručnim donošenjem sporazuma koji bi trajno i konačno rešavali sporove u interesu svih strana.
Suština van sudskog rešavanja sporova jeste zapravo u poverenju strana u sporu u posrednika, a povere će biti u toliko veće ukoliko su posrednici stručni i na tome treba u kontinuitetu raditi.
Ovaj predlog zakona o posredovanju u rešavanju sporova je izuzetno dobar iz mnogo razloga, a najvažnije je to što omogućava ostvarivanje najviših standarda u postupku posredovanja, a koji su istovremeno i standardi EU. Mislim da ne postoji nijedan jedini razlog da ovaj zakon ne bude usvojen kao i ostali zakoni koji su bili pred Narodnom skupštinom. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati set ovih zakona. Hvala.