ALEKSANDAR MARTINOVIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Aleksandar Martinović je bio narodni poslanik pet puta do sada. Prvi put je izabran u sedmom sazivu, 2007. godine, a zatim i u narednom, osmom sazivu, od 2008. do 2012. Nakon pauze od jednog saziva ponovo je izabran u 2014. godine, u 10. sazivu, a zatim i u naredna dva skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika bio od 2014. do 2022. godine.

U sedmom i osmom sazivu bio je član Odbora za ustavna pitanja, Zakonodavnog i Administrativnog odbora, i zamenik šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

U desetom sazivu bio je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

U 11. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe Srpska napredna stranka, predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

U 12. sazivu bio bio je predsednik poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 704 sati, 36 puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja nije učestvovao, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovao je jednom. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 407 puta, od čega je za 406 akta glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 19. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine. Podneo je ostavku na početku saziva, mandat mu je završen 25.10.2022.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1976. godine u Slavonskom Brodu. Na Pravnom fakultetu u Novom Sadu diplomirao je 1999. godine, 2003. magistrirao i 2011. godine odbranio doktorsku disertaciju.

Od 2001. godine zaposlen je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. U septembru 2012. godine izabran je u zvanje docenta. Od 2018. godine predavač je i u Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija u Ćupriji.

Od 2013. do 2014. bio je predsednik nadzornog odbora Galenika a.d, i predsednik upravnog odbora Agencije za privatizaciju.

Obavljao je funkciju predsednika Upravnog odbora Agencije za privatizaciju i Nadzornog odbora Galenike, sa kojih se povukao maja 2014. godine.

Predsednik Skupštine opštine Ruma bio je od 2013. godine, a od 2016. bio je odbornik i šef odborničke grupe u Skupštini opštine Ruma.

Na funkciju ministra državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije izabran je 26. oktobra 2022. godine.

Za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izabran je 2. maja 2024. godine

Bio je predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Rumi, zamenik generalnog sekretara, član Centralne otadžbinske uprave i Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke. U aprilu 2010. godine postavljen je za potpredsednika Srpske radikalne stranke.

Nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora 2012. godine, na kojima Srpska radikalna stranka nije uspela da pređe cenzus, Martinović se povukao sa funkcija, da bi ubrzo zatim, u julu 2012. godine, postao član Srpske napredne stranke.

Član je Predsedništva i Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Poslednji put ažurirano: 07.05.2024, 09:34

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Ruma
  • Slavonski Brod
  • 15.06.1976.
  • doktor pravnih nauka
    • Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2023.

Hvala, gospodine Orliću.
Ovde su iznete određene kvalifikacije i određeni stavovi zbog kojih mislim da treba da reagujemo. Jedna kvalifikacija odnosi se zapravo na nepoštovanje odluka nadležnih državnih organa, odnosno u konkretnom slučaju kada je reč o gospodinu Siniši Malom, o odlukama Upravnog suda.
Naime, Upravni sud je, kao što je i ministar finansija istakao, poništio sve akte Senata Beogradskog univerziteta, što znači da je pred Upravnim sudom utvrđeno, a kad Upravni sud donese, to bi koleginica mislim trebalo da zna, kada Upravni sud donese odluku, ona je pravnosnažna. Protiv odluke Upravnog suda nema pravnog leka.
Dakle, Upravni sud je pravnosnažno utvrdio, odnosno pravosnažno, bolje rečeno, poništio sve akte Univerziteta koji su išli u prilog tezi da je ministar finansija navodno plagirao svoju doktorsku disertaciju.
Onda se još dodatno kao argument zašto ne treba poštovati odluke sudova u ovoj državi navodi nekakav pritisak. Ja ne znam ko je mogao da izvrši pritisak na Upravni sud? Ministar finansija to sigurno nije uradio, ali na kraju krajeva ovde se postavlja jedno suštinsko pitanje - da li ste za to da Srbija bude pravna država ili niste za to? Da li ste za to da se poštuju odluke nadležnih sudova ili ste protiv toga, a ne malo smo za to da Srbija bude pravna država, a malo nismo. Kad nam se odluke sudova dopadaju, onda su sudovi dobri, a kada nam se odluke sudova ne dopadaju, onda je neko na sud izvršio pritisak. Dakle, to nije ozbiljna argumentacija. Uopšte, cela ta kampanja koja je vođena protiv Siniše Malog je zaista bila onako kampanja "ad personam",.
Bez obzira na sve, ja još nisam čuo onaj ključni argument protiv Siniše Malog, a to je da taj čovek nije stručan za resor državne uprave kojim rukovodi. Onda, u nedostatku tog suštinskog argumenta išli ste da ga diskvalifikujete kao tobožnjeg plagijatora. Iskoristile ste sve moguće instance na nivou Univerziteta u Beogradu i kada se konačno oglasi svojom odlukom Upravni sud onda vi kažete –dobro, to je odlučio tamo neki Upravni sud, ali šta to nas briga, mi Sinišu Malog i dalje proglašavamo za plagijatora. To vam je bio argument i juče i danas.
Pažljivo sam pratio izlaganja kolega narodnih poslanika. Malo je tu bilo suštinske kritike na budžet. To je opet bilo vraćanje – ali, to je onaj budžet koji je pisao plagijator Siniša Mali. Onda kad im kažete – ali, čekajte, jedna sudska instanca u ovoj državi, Upravni sud je rekla da Siniša Mali nije plagijator, ma šta nas briga šta kaže Upravni sud.
To je neozbiljno ponašanje. To znači da vi ne poštujete državu u kojoj živite i čiji ste građanin. Sutra može Upravni sud da donese odluku u vašu korist, pa šta mi treba da kažemo? Hajde da ne poštujemo odluku Upravnog suda?
Dakle, to je igranje sa državom i to je jedna jako opasna poruka koju šaljete i građanima Republike Srbije, da ne treba poštovati pravnosnažne akte nadležnih državnih institucija.
Dakle, to je jako opasna politička poruka i to je poruka koja, u stvari, treba da znači – kada mi dođemo na vlast radićemo šta nam je volja, a šta nas briga šta kažu sudovi.
Iz sednice u sednicu nam spočitavate to kako pravosuđe u Srbiji treba da bude nezavisno, kako treba da radi po Ustavu i zakonu, pa nam onda pretite zatvorima, pa kad vi dođete na vlast onda ćemo svi da završimo u „Zabeli“, itd. pa ćete nas vešati, pa ćemo da završimo kao Gadafi, pa ćemo da plivamo Savom i Dunavom.
Dakle, iznosili ste vrlo, vrlo teške uvrede, vrlo teške kvalifikacije, a kada vam se iznese jedan pravni argument u korist čoveka koji je trenutno ministar finansija, sutra to može da bude neko drugi, vi kažete – šta nas briga za odluke Upravnog suda.
Dakle, građani Srbije treba da znaju da Siniša Mali nije plagijator. Ne zato što je to rekao Aleksandar Martinović ili bilo koji ministar u Vladi Republike Srbije, to je pravnosnažna odluka Upravnog suda. Da li vam se ona politički dopada ili ne dopada to je sad vaša stvar, ali pristojni ljudi i pristoji građani poštuju odluke sudova, bez obzira na svoj subjektivan odnos prema pojedincima na koje se te odluke odnose.
Što se tiče argumentacije vezane za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, bilo bi dobro, gospodine Gajiću, da nam objasnite kakvu je korist to Republika Srbija, ako ste vi u pravu, imala od tog savetodavnog mišljenja. Mi mislimo da je imala samo štetu, a vi pokušavate da nas ubedite da nismo imali štetu, pa bi bilo dobro da nam objasnite kakvu smo to korist imali.
Vi ste pokušali da banalizujete jednu jako ozbiljnu temu. Dakle, Međunarodni sud pravde je na traženje Republike Srbije u vreme kada je Vuk Jeremić bio ministar inostranih poslova doneo savetodavno mišljenje da Deklaracija o proglašenju nezavisnosti tzv. republike Kosovo nije u suprotnosti sa međunarodnim javnim pravom ili, drugačije rečeno, da je u skladu sa međunarodnim javnim pravom. To je apsolutno isto.
Dakle, Međunarodno sud pravde je rekao da ono što se desilo na KiM u februaru 2008. godine nije u suprotnosti sa međunarodnim javnim pravom i to je argument na koji se pozivaju svi oni koji pokušavaju da dokažu da je Kosovo, tzv. Kosovo, tzv. republika Kosovo suverena država. Sreća je pa Srbiju vodi jedan mudar i odgovoran čovek koji uprkos svim pritiscima nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji onako kako ste vi od njega tražili, jer po vašem mišljenju uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji bi olakšalo put Srbije u EU.
Zahvaljujući toj odluci predsednika Republike i toj odluci Vlade Republike Srbije da se ne uvode sankcije Ruskoj Federaciji juče, a to ste zaboravili da kažete sinoć kada ste pokušali da omalovažite nastup naše premijerke Ane Brnabić, na sednici Saveta bezbednosti, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujući odgovornoj politici koju vodimo, a uprkos svim teškim pritiscima i izazovima kojima smo izloženi, ispred imena premijerke Ane Brbanić stajala je pločica sa natpisom - Srbija. Ispred Vjose Osmani Sadriu, tako se zove, Vjosa Osmani Sadriu, nije stajalo ništa.
Da ste vi nekim slučajem ostali na vlasti i posle 2012. godine pisalo bi – republika Kosovo. To je ono što proističe iz vaše pogrešne odluke da pitate Međunarodni sud pravde – da li je Deklaracija o proglašenju nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim javnim pravom ili ne i onda vam je Međunarodni sud pravde, koga čine sudije iz država koje su u većini priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo, odgovorio u skladu sa politikom njihovih vlada.
Dakle, sudije Međunarodnog suda pravde odlučuju u skladu sa politikom vlade koja ih je imenovala u tu instancu. Dovoljno je da umete da računate do 20, do 15, do 10 i da samo izbrojite koliko ima sudija Međunarodnog suda pravde, iz kojih država dolaze, da vidite da je tamo apsolutna većina sudija iz država koje su priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo i da unapred znate da ne možete da dobijete savetodavno mišljenje koje je u korist Republike Srbije.
Što se tiče tih eksperata vaših koji su nas zastupali pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, tu verovatno mislite na Radeta Stojanovića, ali zaboravili ste da kažete jednu stvar – Međunarodni sud pravde je odbacio tužbu BiH protiv Republike Srbije, ne upuštajući se u meritum stvari, nego iz procesnih razloga, iz formalnih razloga.
Pogledajte kako glasi presuda, odnosno odluka Međunarodnog suda pravde - da Međunarodni sud pravde ne može da ulazi u to da li je Srbija izvršila agresiju, odnosno Savezna Republika Jugoslavija, agresiju na BiH zato što po mišljenju Međunarodnog suda pravde Savezna Republika Jugoslavija u vreme građanskog rata u BiH nije bila članica UN. Prema tome, nemojte baš previše da se hvalite tim vašim ekspertima.
Međunarodni sud pravde je i tu pokazao i te kakvu političku pristrasnost, jer SFRJ nije bila isključena iz OUN, nego je bila suspendovana. Tako glasi odluka Saveta bezbednosti iz 1992. godine, kada je počeo građanski rat u BiH, a počeo je tako, i to treba reći istine radi, pravde radi, ma koliko to nekome smetalo, sankcije su uvedene SFRJ nakon što je sa muslimanskih položaja u Sarajevu pala granata na ljude koji su čekali u redu za hleb u ulici Vase Miskina i onda je 30. maja 1992. godine, Savet bezbednosti doneo odluku o uvođenju sankcija SFRJ. Od tada smo mi agresori, navodno agresori na BiH.
Tako da, dobro je što niste više na vlasti, štetu državi Srbiji ste apsolutno napravili, i mogu još jednom da ponovim da ste vi ostali na vlasti juče bi, tj. sinoć bi ispred Vjose Osmani pisalo republika Kosovo. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, ispred Vjose Osmani nije stajalo ništa.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2023.

Poštovani gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od akata koji se danas nalazi pred vama na dnevnom redu jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kojim su predložene izmene u oblasti uređivanja radnih odnosa za zaposlene u ovim organima.
Kao što vam je poznato, reforma javne uprave je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i da bismo dostigli željene standarde i podigli kvalitet rada naše javne uprave, ovaj zakon, odnosno Predlog zakona ima za cilj da unapredi rad administracije kroz unapređenje odredbi koje se odnose na prijem neophodnog kadra u konkursnim postupcima. Uspešan rad pokrajinske i lokalne uprave, zavisi od stručnih i efikasnih službenika. Pored odgovarajućih znanja, očekuje se da službenik ima i neophodne tzv. ponašajne kompetencije, a to znači da bude savestan i posvećen ostvarivanju rezultata, orijentisan ka učenju i izgradnji i održavanju profesionalnih odnosa, odnosno da rukovodioci imaju znanja i stručnost potrebnu za strateško upravljanje.
Potreba uspostavljanja integrisanog sistema upravljanja ljudskim resursima zasnovanog na kompetencijama prepoznata je u strateškim dokumentima za reformu javne uprave. Današnji Predlog zakona je jedna od aktivnosti koja je prepoznata Strategijom za reformu javne uprave i pratećim Akcionim planom za period od 2021. do 2025. godine koji predviđaju uvođenje u normativni okvir konkursnog postupka zasnovanog na proveri skupa znanja i veština koje su potrebne za rad u organima uprave.
Predloženim rešenjima u zakonu jača se kvalitet konkursnog postupka, uvode se obavezne provere kandidata koje moraju biti jasno dokumentovane kako bi postigli što veću objektivnost u izboru kandidata. Takođe, Predlog zakona predviđa da se u radni odnos obavezno prima kandidat koji je sa najboljim rezultatom prošao kroz konkursni postupak, što je značajna pozitivna razlika u odnosu na postojeće rešenje prema kojem je od diskrecije rukovodioca zavisilo kojeg od kandidata će da izabere između prva tri kandidata sa liste.
Pri predlaganju izmena zakonskih rešenja bilo smo svesni složenosti procesa implementacije kompetencija, jer imamo iskustvo njihovog uvođenja i primene u državnim organima, tako da je pripremljen čitav niz aktivnosti kojima možemo da pružimo podršku našim jedinica lokalne samouprave u cilju jačanja njihovih kapaciteta za primenu ovog zakona.
U prethodnom periodu smo jedinicama lokalne samouprave obezbedili stručnu podršku kroz dve faze programa, upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samoupravi koji predstavlja zajedničku inicijativu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Saveta Evrope i stalne konferencije gradova i opština i koji je finansiran od strane Evropske komisije.
Tokom četiri godine davanja stručne podrške lokalnim administracijama, od 2019. do 2022. godine, obezbeđena je direktna ekspertska podrška jedinicama lokalne samouprave u prioritetnim oblastima upravljanja ljudskim resursima kako bi ojačali njihove kapacitete, ali došli i do ujednačene i što potpunije primene propisa o zaposlenima. Ministarstvo je obezbedilo da se jedinicama lokalne samouprave nastavi pružanje navedene podrške od 2024. godine kako bi se kroz organizovane obuke savetodavne aktivnosti direktnu ekspertsku podršku u izradi dokumenata i jačanju kapaciteta odgovornih lica podigao kvalitet konkursnih postupaka.
Posebno želim da ukažem na značaj dosadašnje saradnje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave u ovom procesu i da istaknem da je saradnja državnih organa sa lokalnom administracijom, kada se uvode promene koje obavezuju pokrajinski i lokalni nivo vlasti, od ključne važnosti za njihovu pravilnu primenu i razumevanje.
Na kraju, još jednom želim da istaknem da ovim zakonskim rešenjima dajemo u ruke rukovodilaca instrumente za dobro upravljanje ljudskim resursima, doprinosimo transparentnosti i većoj objektivnosti konkursnog postupka i ukazujemo jedinicama lokalne samouprave na značaj zapošljavanja i zadržavanja kvalifikovanog i kvalitetnog kadra.
Ovaj predlog zakona, nadamo se, može samo da doprinese dobrom upravljanju i da usmeri upravu u pravcu kojem će da se razvijaju njeni kadrovski kapaciteti, a samim tim i kvalitet njenog rada.
To bi bilo ukratko. Ukoliko bude kasnije nekih pitanja, spreman sam na sva pitanja da odgovorim. Hvala vam još jednom.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2023.

Hvala gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije da ne bi bilo nikakve dileme kakvu je odluku doneo Vojislav Koštunica i kakvu je odluku doneo DOS, vezano za puštanje skoro dve hiljade Albanskih terorista, da ne bismo nagađali kako glasi ta odluka, da ne bismo slušali šta je rekao ili šta nije rekao Nebojša Čović evo ja ću vam gospodine narodni poslaniče pročitati tekst odluke koju je potpisao Vojislav Koštunica imate datum, imate grb tadašnje Savezne Republike Jugoslavije koji ste 2006. godine uništili, uništili ste, objasniću kako, datum je 7. decembar 2001 godine. Na osnovu člana 96. tačka 8. Ustava SRJ predsednik SRJ donosi Odluku o pomilovanju po službenoj dužnosti Aljbin Zaima Kurti, oslobađa se daljeg izvršenja izrečene kazne zatvora, predsednik SRJ, dr. Vojislav Koštunica.
Dakle, nema onoga što je rekao narodni poslanik, šalje se iz Srbije, iz Centralne Srbije, na Kosovo da tamo izdržava kaznu zatvora i oslobađa se daljeg izvršenja kazne zatvora i nije nikakav Štajner, oslobodio Aljbina Kurtija, nego je 2000 ovakvih odluka, znači on je čovek potpisivao za svakog albanskog teroristu po imenu i prezimenu, pazite. Ovo je odluka za Aljbina Kurtija, 2000 ovakvih odluka je tadašnji predsednik SRJ, Vojislav Koštunica, potpisao a odnose se na alabanske teroriste koji su …
(Predrag Marsenić: To nije tačno.)
Izvolite za Aljbina Kurtija, mogu da vam nađem 2000, evo vam istina.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje nadležnim organima u Republici Srbiji, šta će da preduzmu da se licu pravde privede Naser Orić, koji je u periodu od 1992. do 1995. godine, sa svojim oružanim formacijama, izvršio teške pokolje srpskog stanovništva u Podrinju i ubio oko 3.500 Srba, pretežno, većinom žena, dece i staraca? Svedoci koji su preživeli njegove masakre svedoče da je nekim ljudima na živo vadio oči, a da je jednog čoveka zaklao.

Tom čoveku je suđeno u Haškom tribunalu i osuđen je na neku beznačajnu kaznu zatvora od, ako se ne varam, godinu dana i sada je slobodan građanin Bosne i Hercegovine, učestvuje u televizijskim emisijama i optužuje Republiku Srbiju za agresiju na Bosnu i Hercegovinu.

Ono što želim da kažem zbog građana Srbije, zbog građana Srbije koji su i srpske i bošnjačke nacionalnosti, za one Srbe koji su, nažalost, bili očigledno patološki tipovi, kakvih je bilo na svim ratnim stranama i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini i za zločine u Prijedoru i u Omarskoj i Keletermu i Štrpcima i u Sjeverinu, počinitelji su osuđeni.

Nebojša Ranisavljević, koji je organizovao zločin u Štrpcima, osuđen je od suda u Bijelom Polju na kaznu zatvora od 15 godina. Milan Lukić, komandant paravojne formacije Osvetnici, za zločin u Sjeverinu osuđen je od suda u Beogradu na 20 godina zatvora, a nakon toga mu se sudilo u Haškom tribunalu.

Ovde je bilo reči o filmu „Dara iz Jasenovca“ i data je minuta ćutanja za žrtve Jasenovca, ali čini mi se ne čistog srca, nego sa namerom da se zločin u Jasenovcu izjednači sa zločinima u Prijedoru, u Foči, u Sjeverinu i u Štrpcima.

Kao što vidite, za sve ove srpske zločine, Srbi su osuđeni. A, ja sada pitam, ne znam da li da pitam Republiku Srbiju ili da pitam istorijsku pravdu, a šta je sa Alijom Izetbegovićem, za čije vladavine je pobijeno preko 10.000 Srba u mestu Kazani kod Sarajeva, na Trebeviću, gde su im mačetama odsecali glave?

Šta je sa onima koji su BiH doveli odred mudžahedina El Mudžahid? Imate televizijske snimke kako jedan pripadnik tog odreda oštri sekiru i nakon toga se vidi odrubljena glava zarobljenog srpskog vojnika. Niko im nije sudio.

Gospodin koji je govorio pre mene, iz stranke Demokratske akcije Sandžaka, pričao je o Jasenovcu.

Ja ga pitam, kad ga već tek toliko bole žrtve iz Jasenovca, da li zna da je ruci pravde umakao i Ante Pavelić i Vjekoslav Luburić? Andriju Artukovića su doveli 1986. godine u Zagreb da umre u svojoj domovini. Dinka Šakića su doveli u Zagreb 1998. godine da umre u svojoj domovini. Nebrojeni ustaški koljači, ne samo iz Jasenovca, ustaški koljači iz BiH, umakli su ruci pravde.

Da li treba da vas podsećam šta je uradila Francetićeva Crna legija, kada je vodila operacije i protiv partizana i protiv četnika početkom 1942. godine, kakve je zločine počinila na samoj reci Drini? Da nije bilo generala Nedića, kakav god da je bio, pale bi još na hiljade srpskih glava. On ih je spasao od ustaškog noža.

Da li treba da vas podsećam na zločine i da li se iko izvinio Srbima za zločine koje je počinila SS divizija tzv. handžar divizija, koja je formirana 1943. godine, a koja je počinila najteže moguće zločine nad Srbima u BiH? Jel se neko izvinio Srbima zbog toga što je Ante Pavelić formirao tri pukovnije, kako ih je on zvao, 369, 373. i 392. koje je poslao na Istočni front, da se bore protiv Crvene armije, pa kad su se vratili sa Istočnog fronta, onda su ubijali decu sa Kozare, onda su učestvovali u svim nemačkim ofanzivama na Neretvi, na Sutjesci, pa čak i ovde u Srbiji?

Ne znam da li vam je poznato, u jesen 1942. godine, goneći potpukovnika Dragutina Keserovića, jednog od najistaknutijih Mihailovićevih komandanata, pored Nemaca, Bugara, učestvovali su i pripadnici te famozne 369. vražije divizije Ante Pavelića. Draža Mihailović poslao je telegram predsedniku Vlade Slobodanu Jovanoviću u London i rekao – znači, sad Hrvati ubijaju Srbe i u Srbiji, nije im dovoljno što ubijaju u NDH.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega na početku želim da demantujem ono što je rekao Đorđe Vukadinović da je Ana Brnabić u nedavnoj poseti UN nije spominjala Rezoluciju 1244. Dakle, predsednica Vlade Ana Brnabić je na forumu koji se održavao u okviru UN u NJujorku u forumu „Akcija za mir“ izričito tražila da se misija UNMIK-a ne smanjuje ni u broju članova ni u trajanju mandata.

Ovo govorim zbog građana Srbije da ne bi ostala neistina da predsednica Vlade u UN nije spominjala Rezoluciju 1244 i misiju UN na Kosovu i Metohiji.

Ono što želim da pitam jeste, odnosno moje pitanje je upućeno DRI, a vezano je za izjavu Rodoljuba Šabića, lažnog Poverenika za informacije od javnog značaja, koji iz dana u dan sve više pokazuje svoje pravo političko lice. Naime, on je, iako je nekada bio perjanica DOS 2001, 2002. godine kao potpredsednik Narodne skupštine, pa se odjednom pretvorio u nekakvog nezavisnog državnog organa, on je pre nekoliko dana, tačnije 26. septembra 2018. godine za list „Danas“ koji je poznat po objektivnom pisanju o Aleksandru Vučiću i SNS, izneo čitav niz neistina.

Rekao je da je na njegov poziv DRI došla u njegovu službu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja, da je sačinila izveštaj, da je taj izveštaj objavljen na zvaničnom sajtu DRI i da je državni revizor konstatovao da sam ja kao predsednik poslaničke grupe SNS slagao da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio milion i 350 hiljada dinara. Istovremeno je mene optužio da sam ja, i kaže „Martinovićevi poslanici“. Ovde nema ni jednog „Martinovićevog posalnika“, osim poslanika SNS, da su dakle „Martinovićevi poslanici“ potrošili 150 miliona dinara ili u evrima milion zarez dvadeset sedam miliona evra.

Onda je nastavio dalje u svom uobičajenom maniru, kako smo mi iz SNS botovi, da mu pretimo metkom u glavu, nožem, da ga prostački vređamo, da smo plasirali neverovatnu vest da je davao informacije nekakvim tajnim službama, a istovremeno želim da podsetim građane Srbije da je taj isti Rodoljub Šabić mog kolegu Marijana Rističevića nazvao „lažljivim lupežom“, samo zato što ga je pitao da li je tačno da je od Britanske ambasade on i tadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković, dobio 80 hiljada funti, za šta se kasnije ispostavilo da je potpuno tačno?

Dakle, želim da pitam DRI, prvo, da li je došla u službu Poverenika, na zahtev Poverenika, ili je došla po sopstvenoj inicijativi, po redovnom programu koji DRI ima za pregled poslovanja svih državnih organa, pa i Poverenika za informacije od javnog značaja? Da li je tačno da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio 1.350.000 dinara ili je u pitanja neka druga brojka? I, pitam DRI - da li je na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji objavila konačan izveštaj o reviziji poslovanja gospodina Rodoljuba Šabića i njegovih saradnika?

Takođe, pitam Rodoljuba Šabića, kao državnog organa, za koga znam da nije nezavisan, da otvoreno radi protiv svoje države, da otvoreno radi protiv njenih interesa, da otvoreno radi protiv interesa naših obaveštajnih službi, kada će prestati sa takvim aktivnostima, zato što on platu ne prima od tih stranih obaveštajnih službi, nego iz budžeta Republike Srbije?

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se odgovornosti predstavnika bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića za stanje na Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i za ekonomsko devastiranje grada Niša.

Naime, da bih podsetio građane Srbije, aerodrom Niš otvoren je 1986. godine, kada je osnovan kao društveno preduzeće na republičkom nivou. Godine 1999. aerodrom u Nišu je bombardovan, nakon čega je obnovljen sredstvima donacije norveške vlade, 2002. godine postaje javno preduzeće, a 2003. godine obnovljen je saobraćaj na ovom aerodromu. Od oktobra 2003. godine do 2010. godine praktično je samo JAT leteo i ovaj aerodrom je služio kao alternativni aerodrom za Aerodrom „Nikola Tesla“ i ostale aerodrome u regionu.

Vlada Srbije, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, 2010. godine stavlja grad Niš u dužničko ropstvo, prenoseći vlasništvo nad aerodromom na grad Niš, uz obaveze koje se mere milijardama dinara. Zoran Živković, koji ovih dana najviše ustaje protiv odluke grada Niša, bio je gradonačelnik Niša, a posle i premijer i nikad nije pokrenuo inicijativu da vlasništvo nad aerodromom Niš bude preneto sa nivoa Republike na grad Niš.

Grad Niš ni danas nije u stanju, a posebno nije bilo u stanju 2010. godine da izdvaja sredstva za normalno funkcionisanje ovog aerodroma. Ukupne obaveze koje je grad Niš 2010. godine preuzeo po osnovu ugovora koji je zaključen između Ministarstva odbrane i grada Niša iznose ukupno: prenos 158 hektara zemljišta Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, 32 stana za pripadnike Vojske, 21% od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ oko 20,8 miliona evra i u periodu od 2010. godine do danas u Vojsci Srbije je predato 32 stana ukupne vrednosti dva miliona evra i svega nepunih šest hektara zemlje vrednosti od 55 hiljada evra.

Posebno želim da istaknem da je u godinama 2010, 2011, 2012. i 2013. godine, dakle, za četiri godine, izdvojeno 3,6 miliona evra direktnih subvencija iz sredstava grada Niša, i to „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, a sve da bi aerodrom Niš uopšte mogao da funkcioniše. Osim toga, direktne subvencije iz sredstava grada Niša i Aerodroma „Nikola Tesla“ u istom periodu su data u iznosu od oko četiri miliona evra.

Sve prethodno navedeno je odraz neodgovorne politike rukovodstva grada Niša do 2012. godine i neodgovornog davanja sredstava, što je jedan od uzroka koji su doveli grad Niš u ogroman budžetski deficit.

Od 2014. godine do danas broj putnika zahvaljujući subvencijama i pomoći Vlade Republike Srbije porastao je od 1335, koliko je iznosio, do današnjih 331.582 putnika. U istom periodu, ukupna pomoć grada Niša za aerodrom Niš iznosi 2,2 miliona evra kroz investicije, kroz program pomoći i pomoć finanisijskoj likvidnosti. U istom periodu, investicije Republike Srbije u aerodrom Niš iznose 3,6 miliona evra, i to u zemaljsku radio-navigacionu opremu, obezbeđivanje rentgena za kontrolu putnika, prtljaga i predimenzionisanih paketa i pratećih vozila koji služe za aerodromske svrhe.

Potreba za novim investicijama iskazana od strane samog aerodroma Niš i Razvojne agencije JUB iznosi punih 20 miliona evra do 2021. godine i svima je jasno da grad Niš te investicije ne može da obezbedi. U pitanju su sledeće investicije: toranj kontrole leta - 10 miliona evra, oprema za sletanje u uslovima magle i ograničene vidljivosti - dva miliona evra, proširenje terminalne zgrade – 3,5 miliona evra, nova oprema – tri miliona evra, i prilazna svetla za kategoriju – jedan, jedan i po milion evra.

Prema dugoročnom planu poslovne strategije i razvoja JP aerodrom Niš za period od 2021. godine do 2026. godine neophodne su značajne kapitalne investicije za rehabilitaciju poletno sletne staze, proširenje platforme za koje planiraju da apliciraju za bespovratna sredstva iz međunarodnih i nacionalnih fondova u iznosu od oko 7,25 miliona evra.

(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju.)

Evo, završavam.

U ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će takva vrsta sredstava biti dostupna, što znači da Republika Srbija mora da pripremi sredstva u budžetu i za ovu investiciju kako bi se ostvario prognozirani saobraćaj od 774 hiljade putnika do 2027. godine.

Dakle, ponavljam, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o tome koja je odgovornost bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića zbog ogromne štete koju su naneli Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i samom gradu Nišu?

Imovinska karta

(Beograd, 24.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine Opštine Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 26.11.2013 - 10.06.2016.
Predsednik nadzornog odbora Galenika a.d. Javni Mesečno 64830.00 RSD 28.02.2013 - 15.05.2014.
Predsednik upravnog odbora Agencija za privatizaciju Republika Mesečno 54000.00 RSD 05.04.2013 - 22.05.2014.
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 70000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 19000.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 20.05.2012 - 10.06.2016.
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 10.06.2016 -
- Visoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija (Nastava) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2018 -

Whoops, looks like something went wrong.