ALEKSANDAR MARTINOVIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Aleksandar Martinović je bio narodni poslanik pet puta do sada. Prvi put je izabran u sedmom sazivu, 2007. godine, a zatim i u narednom, osmom sazivu, od 2008. do 2012. Nakon pauze od jednog saziva ponovo je izabran u 2014. godine, u 10. sazivu, a zatim i u naredna dva skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2014. godine do danas.

U sedmom i osmom sazivu bio je član Odbora za ustavna pitanja, Zakonodavnog i Administrativnog odbora, i zamenik šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

U desetom sazivu bio je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

U 11. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe Srpska napredna stranka, predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

U 12. sazivu bio bio je predsednik poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 704 sati, 36 puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja nije učestvovao, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovao je jednom. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 407 puta, od čega je za 406 akta glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 19. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1976. godine u Slavonskom Brodu. Na Pravnom fakultetu u Novom Sadu diplomirao je 1999. godine, 2003. magistrirao i 2011. godine odbranio doktorsku disertaciju.

Od 2001. godine zaposlen je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. U septembru 2012. godine izabran je u zvanje docenta. Od 2018. godine predavač je i u Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija u Ćupriji.

Od 2013. do 2014. bio je predsednik nadzornog odbora Galenika a.d, i predsednik upravnog odbora Agencije za privatizaciju.

Obavljao je funkciju predsednika Upravnog odbora Agencije za privatizaciju i Nadzornog odbora Galenike, sa kojih se povukao maja 2014. godine.

Predsednik Skupštine opštine Ruma bio je od 2013. godine, a od 2016. bio je odbornik i šef odborničke grupe u Skupštini opštine Ruma..

Bio je predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Rumi, zamenik generalnog sekretara, član Centralne otadžbinske uprave i Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke. U aprilu 2010. godine postavljen je za potpredsednika Srpske radikalne stranke.

Nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora 2012. godine, na kojima Srpska radikalna stranka nije uspela da pređe cenzus, Martinović se povukao sa funkcija, da bi ubrzo zatim, u julu 2012. godine, postao član Srpske napredne stranke.

Član je Predsedništva Srpske napredne stranke.
Poslednji put ažurirano: 01.09.2022, 14:20

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Ruma
  • Slavonski Brod
  • 15.06.1976.
  • doktor pravnih nauka

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, kolega koji je govorio pre mene zaboravio je da kaže da je tog 17. februara 2008. godine on bio savetnik ministra za Kosovo i Metohiju, gospodina Slobodana Samardžića. Juče je pričao da imamo potrebu da budemo odgovorni kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Međutim, tog 17. februara 2008. godine ni kolega koji je govorio pre mene, niti gospodin Samardžić kao ministar za Kosovo i Metohiju nisu bili odgovorni, nisu učinili apsolutno ništa, nisu čak podneli ni ostavku kao neku vrstu moralno političkog čina zbog onog što ste tog dana desilo.

Takođe kolega koji je govorio pre mene pokušao je da umanji značaj savetodavnog mišljenje Međunarodnog suda pravde time što je rekao da se to mišljenje odnosi na neku, kako je on rekao, pažljivo sam pratio i zapisao sam, nedefinisanu grupu. To nije tačno zato što je zahtev Vlade Srbije koji je bio upućen ka Međunarodnom sudu pravde za davanje savetodavnog mišljenja se odnosio na, citiram – Deklaraciju o nezavisnosti Kosova sa pitanjem – da li je ta deklaracija, a ne neke nedefinisane grupe, nego da li je ta deklaracija u skladu sa međunarodnim pravom i da li je time prekršena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN? Dakle, Vlada Srbije je 2010. godine vrlo jasno odredila na koji akt treba da se odnosi savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde. To nije nikakva nedefinisana grupa. Radi se o deklaraciji od 17. februara 2008. godine sa pitanjem – da li je to u neskladu sa međunarodnim pravom i sa Rezolucijom 1244?

Što se tiče odluke Ustavnog suda Republike Srbije, ni tu niste u pravu zato što čini mi se niste pročitali ni izreku, a ni obrazloženje Ustavnog suda Republike Srbije, jer tu Ustavni sud Republike Srbije vrlo decidno kaže – da Briselski sporazum iz 2013. godine ne može da bude ocenjen kao međunarodni ugovor, već kao politički akt zato što nije zaključen u skladu sa Zakonom o spoljnim poslovima koji definiše postupak zaključivanja međunarodnih ugovora. Da je to tako govori i činjenica da Narodna skupština Republike Srbije nije ratifikovala Briselski sporazum iz 2013. godine po postupku i na način kako se ratifikuju međunarodni ugovori, tako da je to još jedan argument u prilog onome što govorimo od 2013. godine, da Briselski sporazum nije nikakvo ni de jure, ni de fakto priznanje nezavisnosti tzv. republike Kosovo, da to nije nikakav međunarodni ugovor, već da to jeste politički akt jedan u nizu političkih akata koji je donet u toku pregovaračkog procesa, koji nije započela Vlada ni Ivice Dačića, ni Vlada Aleksandra Vučića, nego koji je započet mnogo ranije.

Mislim da treba da se vratimo u period 2000. godine, jer nemojte da nas ubeđujete, nismo mala deca, i niko ovde nije naivan ko sedi u ovoj sali. Krunska teza DSS-a jeste suštinski se promenio naš odnos prema EU od 2008. godine kada je većina država članica priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Pa nemojte mi reći da 2000. godine kad su vas i te kako pomagali da dođete na vlast, niste znali kakav je stav većine država članica EU po pitanju Kosova i Metohije. Nemojte mi reći da niste znali kakav je stvarni stav Velike Britanije, kakav je stvarni stav Francuske, kakav je stvarni stav Nemačke, nego su se oni jedne noći probudili negde između 16. i 17. februara 2008. godine pa odlučili da radikalno promene politiku prema Kosovu i Metohiji. Do tad su vas podržavali, a onda između 16. i 17. februara su odlučili da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, tako da taj argument apsolutno ne stoji.

Kažete, najpre ste rekli, pa ste se onda ispravili na moju intervenciju, za koju priznajem, da nije bila u skladu sa Poslovnikom zato što sam vam dobacio, ali mislim da sam rekao tačnu stvar. Dakle, nije vaša Vlada pala, nije ona pala u Skupštini, nije vama izglasano nepoverenje, nego ste vi, kako je rekao tadašnji vaš predsednik, vratili mandat narodu ubeđeni da ćete dobiti sledeće izbore, pa ste te izbore izgubili. Ali, da ne ulazimo u to. Rekli ste, zapisao sam, očekivali ste, i zato ste navodno i vratili mandat narodu, žustrije reagovanje vaših koalicionih partnera, a to je tada bila DS, na činjenicu da su države iz EU uz onih pet izuzetaka, redom počele da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije i vi ste očekivali žustrije reagovanje. E, sad, ja želim da podsetim građane Srbije kako ste vi to žustro reagovali.

Boris Tadić predsednik Republike, vaš koalicioni partner je pobegao u Rumuniju, dakle pobegao je čovek u Rumuniju, bukvalno izmislio da ima neki važan susret u Rumuniji da ne bi bio u Srbiji, da se ne bi suočio sa narodom i da se ne bi slučajno zamerio svojim zapadnim prijateljima i mentorima, a Vlada Republike Srbije koju je vodio Vojislav Koštunica, da podsetim građane Srbije, tako žustro je reagovala da je proterala, odnosno proglasila za persone non grata dva ambasadora, ambasadorku Crne Gore i ambasadora Makedonije. Znači, političke mišiće ste pokazivali prema Crnoj Gori i prema Makedoniji. Toliko o vašem borbenom i junačkom stavu prema EU.

Vezano za ono što je govorio predsednik Republike više puta, ja sam se potrudio da izbrojim, i nadam se da nisam pogrešio u tom brojanju. Za razliku od vas koji nećete da glasate za Izveštaj. Dakle, za jedan u principu administrativni dokument u kome se samo faktografski navodi šta se desilo po pitanju pregovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini u ovom izveštajnom periodu od 2003. godine. Tačnije, biću slobodan to da kažem, od momenta kada je Vojislav Šešelj otišao u Haški tribunal, pa do 2012. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije održano je 12 sednica koje su posvećene Kosovu i Metohiji i na kojoj su na dnevnom redu bile ili rezolucije ili deklaracije koje su se ticale naše politike, dakle politike države Srbije po pitanju Kosova i Metohije. Na svih 12 sednica glasali smo za te rezolucije i za te deklaracije, za razliku od vas koji niste u stanju da smognete političke hrabrosti da glasate za jedno puko nizanje fakata, događaja u izveštajnom periodu na koji se ovaj dokument odnosi.

Danas smo čuli od jednog kolege koji je vrlo burno diskutovao - gde vam je Vlada kaže, a izbori bili 3. aprila? Hajde malo da vas vratim i vas iz DSS i vas iz DS u 2007. godinu. I tad sam bio narodni poslanik. Jel znate zahvaljujući kome ste formirali Vladu 14. maja 2007. godine, 15 minuta pre ponoći i pre isteka Ustavnog roka za formiranje Vlade? Zahvaljujući Tomislavu Nikoliću koji je izašao za govornicu i rekao – evo, naši poslanici neće više diskutovati, DS i DSS su se dogovorile, to su jake, to su uspešne, to su moćne stranke, ima tu mnogo mudrih i pametnih i vrednih ljudi, oni će uspešno da vode Srbiju u narednom periodu, neka vam je sa srećom. Eto, tako ste formirali Vladu 2007. godine, istu onu Vladu pod kojom se desilo proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, istu onu Vladu u kojoj je ministar za Kosovo i Metohiju bio Slobodan Samardžić, a vi njegov savetnik. Prosto istine radi.

Ovde se gospodin Vučić napada sa više strana. Napadaju ga kvazi levičari, napadaju ga kvazi nacionalisti za neke je izdajnik, za neke je čovek koji samo što nije potpisao priznanje nezavisnosti KiM, a za neke je radikal, Šešeljev sin, ratni huškač i šta sve ne. I opet kolega koji je danas burno i temperamentno diskutovao, spočitavao je gospodinu Vučiću njegovu navodnu ratnu prošlost. Spominjao je Hrtkovce, spominjao je ratove iz devedesetih godina itd. predstavljajući svoju stranku kao stranku koja je od početka, od svog formiranja 1990. godine bila stranka koja se zalagala za mir, za sporazumevanje, za dobrosusedske odnose, protiv rat, koja je osuđivala od početka sve zločine, pa i srpske zločine koji su se navodno desili u Hrvatskoj i u BiH.

Onda, gle čuda, 28. juna 1994. godine, gospodin Zoran Đinđić, tadašnji predsednik DS uputi povodom Dana vojske Republike Srpske čestitku. Citiraću je, da ne prepričavam. Kaže: „General pukovnik Ratko Mladić, načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske. Poštovani gospodine generale, u ime svih članova DS i u moje lično ime, svim vojnicima, podoficirima, oficirima i vama lično, čestitam Dan vojske Republike Srpske, vojska Republike Srpske nastala u ratu za slobodu“.

Dakle, Đinđić kaže da je Vojska Republike Srpske nastala u ratu za slobodu i to je primer kako jedna mala, ali narodna vojska može uspešno sačuvati državu i zaštititi narod, bez obzira na mirovne pregovore. Dakle, bez obzira na mirovne pregovore, čiji uspeh svi želimo, nama je potrebna snažna vojska, kako bi druga strana odustala od namere da nastavi rat. To je bilo 1994. godine.

Godine 2011. ta ista Demokratska stranka, doduše, ne u liku Zorana Đinđića, pošto je čovek bio ubijen 2003. godine, ali u liku njegovog naslednika Borisa Tadića, hapsi Ratka Mladića pod najgorim mogućim optužbama i ta kampanja od strane Demokratske stranke se nastavlja i dan-danas. Da je Ratko Mladić ratni zločinac, da je veći zločinac od Hitlera, da je ono što se desilo u Srebrenici gore od Aušvica i da mi Srbi, dokle god postojimo na kugli zemaljskoj, treba da se izvinjavamo zbog onoga što je Ratko Mladić učinio u Bosni i Hercegovini u građanskom ratu koji je trajao od 1992. do 1995. godine, a nekadašnji predsednik Demokratske stranke 1994. godine tom istom Ratku Mladiću čestita Vidovdan, Dan Vojske Republike Srpske. Toliko o vašem političkom poštenju, toliko o vašem mirotvorstvu i toliko o kontinuitetu vaše evropejske, mondijalističke, demokratske i kakve sve ne politike koju vodite od 1990. godine kada je obnovljen rad Demokratske stranke, pa do danas.

Vas gospodine predsedniče Republike napadaju kvazinacionalisti, kvazirodoljubi, ljudi koji bi da obnove Dušanovo carstvo i onda stalno govore, ja u principu nemam ništa protiv toga, ne da nemam ništa protiv toga, nego mislim da je to istina, kao svoj argument koliko su oni veliki rodoljubi, a vi izdajnik, u svakoj rečenici kažu – Kosovo je sveta srpska zemlja, zato što su tamo naše crkve i manastiri.

Tu patriotsku opoziciju, odnosno kvazipatriotsku, prosto želim da podsetim na neke istorijske činjenice koje su, čini mi se, zaboravili. Slažem se, Kosovo je sveta srpska zemlja, zbog Visokih Dečana, zbog Bogorodice Ljeviške, zbog Peške patrijaršije, zbog Prizrena, zbog mnogih drugih crkava, manastira i kulturnih dobara koja se tamo nalaze.

Ali šta je sa manastirom Krkom, koji je napravljen 1350. godine, osnivač Jelena Nemanjić Šubić, sestra cara Dušana? To vam je Dalmacija, današnja Hrvatska. Objasniću zašto ovo govorim. Manastir Krupa, osnovan 1317. godine, osnivač Stefan Uroš II Milutin, nalazi se na teritoriji opštine Obrovac, takođe severna Dalmacija, u Eparhiji dalmatinskoj Srpske pravoslavne crkve. Manastir Dragović, Eparhija dalmatinska, osnovan 1395. godine, osnivač Tvrtko I Kotromanić, nalazi se pored manastira Krka i Krupa. Manastir Gomirje, osnovan 1557. godine, osnivač manastir Krka, manastir je utemeljen na obnovi Pećke patrijaršije i u okviru njega se nalazi Hram rođenja Svetog Jovana Preteče. Manastir Lepavina, osnovan 1550. godine, nalazi se u blizini Koprivnice u današnjoj Republici Hrvatskoj.

Pitam vas, velike rodoljube i velike nacionaliste, ako je Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja, jeste, slažem se, da li su zbog ovih manastira severna Dalmacija i Slavonija svete srpske zemlje? Što to ne kažete javno, nego čekate jun, jul i avgust svake godine da u Hrvatsku idete na more? Ali zato kada dođete u Narodnu skupštinu Republike Srbije kažete – samo su Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja. Ja mislim da je i Dalmacija sveta srpska zemlja. Ako ništa drugo, zbog ovih manastira. I Slavonija je sveta srpska zemlja, zbog ovih manastira koji se tu nalaze. To morate da kažete u mikrofon, a ne meni da dobacujete.

Ovi veliki nacionalisti, gospodine predsedniče, koji vas napadaju, koji kažu da ste izdajnik, a za vreme vašeg mandata i kao predsednika Vlade i kao predsednika Republike srpska država nije izgubila nijedan pedalj svoje teritorije, njima želim da kažem nekoliko stvari, tim velikim junacima, tim novim Obilićima, tim novim osvetnicima Kosova.

Kada je Sveti Sava postao arhiepiskop i kada je formirao devet episkopija u sastavu tada već autokefalne Srpske pravoslavne crkve, obrazovao je i dve episkopije, jedna se zvala Zetska episkopija, to vam je današnja Mitropolija crnogorsko-primorska, a druga je Stonska episkopija na poluostrvu Pelješcu, to je današnja Hrvatska. Pa što ne kažete, kad već kažete da su Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja, pa je l` Crna Gora zbog ovoga nije sveta srpska zemlja? Je l` poluostrvo Pelješac nije sveta srpska zemlja? Je l` znate odakle je Sveti Sava polazio na svoja hodočašća u svetu zemlju? Pa kažu istoričari – iz Budve. Pa je l` Budva nije sveti srpski grad zbog toga?

Što to ne kažete u mikrofon? Pa da se ne zamerite vašim prijateljima. Da se ne zamerite onima koji vas obilato pomažu. Vi veliki nacionalisti koje N1 svakoga dana uredno prenosi, svaku izjavu koju date za bilo koje medije i sve što kažete protiv Aleksandra Vučića, sve što kažete protiv Vlade Srbije, sve što kažete protiv bilo koga od nas, bez obzira što ste veliki Srbi, što ste veliki nacionalisti, što se borite za veliku Srbiju, N1 vas uredno citira, uredno vas navodi svakog božijeg dana.

Kažete – Kosovo i Metohija su sveta srpska zemlja. Ponovo kažem, slažem se. A da li onda po istoj logici kako vi razmišljate i Makedonija nije sveta srpska zemlja? Pa Dušan je doneo svoj zakonik u Skoplju, nije ga doneo ovde u Beogradu. Pa što ne kažete da je i Makedonija sveta srpska zemlja? Pa koliko smo srpskih glava izgubili boreći se za oslobođenje, tada se to zvalo južna Srbija, 1912. godine u Prvom balkanskom ratu? Pa smo 1913. godine ratovali protiv Bugara opet za tu istu Makedoniju. Pa ne kažete ni za Crnu Goru, ni za Makedoniju, ni za Dalmaciju, ni za Slavoniju da su svete srpske zemlje, nego kažete samo su Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja?

A zašto vi to govorite? Govorite iz dnevnopolitičkih razloga. Ne piše u Ustavu da su Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja, to vi ponavljate, ali ne ponavljate zato što ste vi baš toliko veliki nacionalisti i tako veliki vernici, nego zato što je to jedno aktuelno političko pitanje i zato što mislite da na tom pitanju možete da slomite celokupnu politiku koju vodi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka. Je l` možete nešto da mu prigovorite po pitanju investicija, po pitanju novih radnih mesta, po pitanju nabavke vakcina, po pitanju podizanja ugleda Republike Srbije u međunarodnoj zajednici, po pitanju činjenice da imamo najbolje moguće odnose u istoriji sa Ruskom Federacijom i Kinom, po pitanju činjenice da taj izdajnik koji ovde sedi jedini nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji?

Dakle, pošto po svim tim pitanjima ne možete ništa da mu prigovorite, onda ajde da lomimo tog izdajnika na pitanju svete srpske zemlje - nisi dovoljno učinio za spas svete srpske zemlje, ti, izdajniče, za vreme čije vlasti nismo izgubili ni jedan pedalj državne teritorije.

A vi, veliki nacionalisti, šta ste uradili? Gde se dede Savezna Republika Jugoslavija? Jel ona nestala pod Aleksandrom Vučićem ili pod vama? Tad ste svi bili zajedno, nemojte vi sad da mešate vaše brakorazvodne parnice od 2002, 2003, 2004, 2005. pa do danas. Ja vas posmatram kao ljude koji su došli na vlast 2000. godine i koji su rekli - samo da sklonimo Miloševića, mi znamo kako ćemo da rešimo i pitanje Kosova i Metohije, ali i pitanje Crne Gore. I kako ste rešili? Pitanje Kosova i Metohije znamo kako ste rešili. A kako ste rešili pitanje Crne Gore? Uništili ste Saveznu Republiku Jugoslaviju i uz pomoć Havijara Solane, on je bio posrednik, ste usvojili Ustavnu povelju Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Ovde u Skupštini Srbije vam je postavljeno pitanje - zašto Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora nije doneta u skladu sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije koji je propisivao postupak po kome se menja Ustav? Znate šta je rekao tad gospodin Slobodan Samardžić? Rekao je - Srbija nema potrebu da poštuje Ustav Savezne Republike Jugoslavije pošto ga ne poštuje ni Crna Gora. To je ta čuvena izjava.

Uz pomoć Havijara Solane, početkom 2003. godine, donosite Ustavnu povelju Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Dakle, razbijate Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je bila klasična federacija, pravite neku vrstu konfederacije između Srbije i Crne Gore, a onda vam ni to nije bilo dovoljno, nego 2006. godine prstom niste mrdnuli da pomognete političkim snagama u Crnoj Gori koje su se borile za očuvanje kakve-takve zajedničke države između Srbije i Crne Gore.

I da je to tako, svedoči i transkript razgovora, ovo govorim zbog građana Srbije, mislim da je vama ovo poznato ali možda građanima Srbije nije, koji govori o tome koliko ste vi bili ozbiljni, koliko ste vi bili posvećeni očuvanju zajedničke države, koliko ste mislili dobro i o građanima Srbije i o građanima Crne Gore. Ovo je transkript razgovora između Vuka Jeremića, koji je tada bio savetnik predsednika Republike Srbije, inače se formalno nalazio na odsluženju vojnog roka.

Dakle, poštovani narodni poslanici, Vuk Jeremić je služio vojni rok tako što je savetovao Borisa Tadića, koji je u to vreme bio predsednik Republike Srbije i Milana Roćena, koji je bio tadašnji ambasador Srbije i Crne Gore u Moskvi, a tema razgovora je bilo da se na Svetom Stefanu za nekih 30-ak osoba obezbedi smeštaj preko direktora hotelskog kompleksa na Svetom Stefanu, gospodina Pere Rađenovića. Onda kaže Roćen - alo, alo, Jeremić kaže - halo, Milane, Vuk ovde, Roćen kaže - Vuk ovde, izvini, Roćen kaže - nema veze, druže. Roćen kaže - sve je jasno, sve, meni je samo bilo da znaš tu informaciju, znači, ja sam se čuo i sa direktorom, zvao ga ministar, direktorom Budvanske rivijere, on je na vezi sa Perom Rađenovićem, već im je obezbeđeno 29 soba - ovo je tema - 29 soba, ako im treba još, dobiće još, njega će zvati ili ga je već zvao Pero Rađenović. Kaže Jeremić - Pero Rađenović, koji je na funkciji, čega, ko je on? Roćen kaže - on je tamo direktor. Jeremić pita - direktor Svetog Stefana? Roćen kaže - eee - onako crnogorski - a on neka potraži Pera Rađenovića, ovaj ga je već zvao, ja mislim.

Da dalje ne prepričavam razgovor, pročitaću samo ono što kažu na kraju. Ja se izvinjavam i predsedniku Republike, izvinjavam se i narodnim poslanicima, izvinjavam se i građanima Srbije zbog ružnih reči koje ću sada da izgovorim, ali to je istina i to govori o vama, kako ste vodili državu, i to govori o tome kako biste vi vodili državu, da nekim slučajem ponovo dođete na vlast. Dakle, obezbedili ste 29 soba na Svetom Stefanu, super, vi ste u stvari vlast tako i doživljavali, kao mesto za uživanje….

(Poslanici dobacuju: Nije tema.)

To je tema.

… kao mesto za uživanje, konfor, super, kupamo se na crnogorskom primorju, spavamo u luksuznim hotelima, to je inače Vuk Jeremić i radio tokom cele svoje političke karijere.

Kaže Roćen ovako - Mi imamo ovaj naš savetnički lobi, savetnički sindikat, upućeni smo jedni na druge. Dalje kaže - je*eš ga, je*asmo majku Srbiji i Crnoj Gori.

Eto, tako ste vi vodili državu i tako biste vi vodili državu da, ne daj bože, ponovo dođete na vlast.

Ovo građani Srbije treba da znaju.

Juče je, ne vidim ga sada da li je tu, gospodin Šaip Kamberi citirao Latinku Perović. Latinka Perović je po mom ličnom mišljenju jedna vrlo obrazovana i kulturna žena, ali žena koja ne može da izađe iz paradigme koja vlada u Zagrebu, u Ljubljani, u Sarajevu, u Prištini i koja, nažalost, vlada u mnogim intelektualnim krugovima ovde u Beogradu, a to je - za raspad Jugoslavije, za građanski rat, za zločine koji su se desili tokom devedesetih godina niko nije odgovoran, ni međunarodna zajednica, ni Milan Kučan, ni Franjo Tuđman, ni Alija Izetbegović, ni ljude koji su vodili Albance na Kosovu i Metohiji, nego ko je odgovoran - odgovorna je Srbija, odgovorno je srpsko rukovodstvo na čelu sa Slobodanom Miloševićem, odgovorna je SANU zbog tzv. Memoranduma, koji je bio navodno ratni program Slobodana Miloševića i, naravno, odgovorna je Srpska pravoslavna crkva.

Pošto više nema Slobodana Miloševića jer je, po svemu sudeći, ubijen u Haškom tribunalu 2006. godine zbog pogrešnog lečenja, onda ste pronašli novog Slobodana Miloševića, ovoga puta u liku Aleksandra Vučića, pa je on sada za vas evropejce, demokrate, koji ste se uvek zalagali za mir, sad je Aleksandar Vučić novi Slobodan Milošević, on je bio ratni huškač, on je kriv za raspad Jugoslavije, on je učestvovao u ratnim zločinima, slagali ste da je rekao da treba za jednog ubijenog Srbina da strada sto Muslimana, on je odgovoran za Srebrenicu, on je odgovoran za bombardovanje 1999. godine. Dakle, jedini koji je odgovoran za rat bio je Milošević, kada je Milošević umro, kriv je Vučić. To je paradigma. To je narativ kojim se rukovodi ta tzv. druga Srbija. To je ono što se provlači kroz sve vaše govore.

Za kraj, ja se izvinjavam predsedniku poslaničke grupe, mi smo imali neki dogovor oko vremena za diskusiju, ali evo, zaista se izvinjavam, što sam prekoračio to vreme. Vi, gospodine predsedniče imate apsolutnu podršku ne samo SNS i njenih poslanika, ne samo većine u Skupštini Srbije, imate apsolutnu podršku građana Srbije za politiku koju vodite prema Kosovu i Metohiji, jer kao što ste i sami primetili više puta, ni juče ni danas, mi nismo čuli nijednu realnu alternativu za politiku koju vi i Vlada Srbije vodite prema Kosovu i Metohiji, odnosno čuli smo, ali ni jedna ni druga alternativa niti su realne niti su dobre za građane Srbije. Jedna alternativa kaže, da priznamo Kosovo i Metohiju, a druga alternativa kaže, da pošaljemo vojsku i da zaratimo, ali ne sa Albancima, nego sa NATO paktom. Dakle, da uđemo u rat za koji unapred znamo da ćemo da izgubimo.

Vama, gospodine predsedniče, hvala zbog svega onoga što ste uradili do sada za Srbe na Kosovu i Metohiji, za sve ono što ste uradili za Srbe u Crnoj Gori, za Srbe u Republici Srpskoj.

Mislim da je jedan od razloga zašto vas toliko mrze i ovi ekstremni levičari i ovi kvazi nacionalisti to što vas srpski narod iskreno poštuje i u vas kao lidera svih Srba, hteli oni to da priznaju ili ne, mislim na ove sa druge strane, u vas kao lidera Srba danas gledaju i Srbi iz Zagreba i Srbi iz Banja Luke i Srbi iz Podgorice i Srbi sa Kosova i Metohije, zato što vas poštuju i zato što ih nikada niste prevarili. A, ako je išta teško steći u politici, to je poštovanje naroda. Vi ste ga stekli, gospodine predsedniče, i ja vam na tome čestitam.

Trinaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.12.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega koji je govorio pre mene se setio da ne treba da postoji partijska disciplina onoga momenta kada je ušao u parlament preko jedne političke stranke i onda kad aje postao poslanik, onda je shvatio da treba da bude slobodan. Ne znam koliko je to baš sasvim moralno.

Moralno je da izađeš sa svojom listom, da uđeš u parlament, pa onda budi slobodan koliko te je volja, a uđeš u parlament na listi određene političke stranke i onda postaneš poslanik i posle toga ti proradi svest i savest o tome da treba da si slobodan, meni to ne izgleda baš mnogo moralno.

Pošto ste spominjali poslaničku grupu Srpske napredne stranke i pošto ste spominjali ovu situaciju koja je aktuelna ovih dana u Republici Srbiji, mi smo imali dogovor na Kolegijumu Narodne skupštine da danas niko ne govori od predsedničkih grupa i niko od narodnih poslanika, ali ja sam se javio za reč. Možda ću i biti kritikovan od strane svog predsednika, ali prosto ne želim da neke stvari ostanu nejasne i da ispadnete u pravu vi. Evo o čemu se radi.

Želim pre svega da kažem da danas mnogi trijumfuju nad navodnim porazom Aleksandra Vučića. Trijumfuju Đilas, Jeremić, Tadić, Savo Manojlović. Vidim da trijumfuju i pojedini hrvatski mediji. Juče je „Jutarnji list“ objavio: Vožd je izgubio prvo poluvrijeme, misleći, naravno, na Aleksandra Vučića.

Ja vam kažem da Aleksandar Vučić nije izgubio. Aleksandar Vučić je pobedio. Aleksandar Vučić je pobedio zato što je pokazao da politika u Srbiji može da se vodi na jedan potpuno drugačiji način od onoga kako su je vodili isti ti koji danas slave njegov poraz. Dakle, na drugačiji način nego što je politiku vodi Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njima slični, zato što je pokazao da je, na kraju krajeva, i ustavna dužnost predsednika Republika da ode u svoj narod, da ga sasluša, da čuje koje su njegove nevolje i da pokuša tom istom narodu da pomogne.

Sada ja pitam, ne samo vas, nego pitam sve te bezgrešne ljude, političke apostole, koji nikad ništa u životu nisu pogrešili, koji su sve uradili dobro za državu Srbiju i z a njene građane, a kada su oni otišli u narod i sa narodom razgovarali? Bilo je mnogo teških situacija samo u periodu od 2000. godine, da se ne vraćamo u te famozne devedeset godine. Ja ću vam navesti samo nekolik o primera kada su predsednici Republike, predsednici Vlade, ministri, visoki državni funkcioneri i te kako imali potrebu, imali obavezu, da odu u narod, pa nisu otišli.

Da li je neko otišao u narod, pa objasnio tom istom narodu kako je to Savezna Republika Jugoslavija krajem 2000. godine postala nova država i tražila kao nova država prijem u organizaciju UN i na taj način samu sebe stavila u rang država koje su se otcepile na protivustavan način od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i time priznala da su bili u pravu i Slovenija i Hrvatska i Bosna i Hercegovina i Makedonija. To se desilo u vreme mandata Vojislava Koštunice 2000. godine. Savezna Republika Jugoslavija, država naslednica ne samo SFRJ, nego država naslednica Kraljevine Srbije, koja je stvorila tu veliku Jugoslaviju je samu sebe potezom pera svog predsednika dovela u rang jedne Slovenije koja kao samostalna država u istoriji nikada nije postojala.

Da li je neko od predsednika Republike, da li je neko od predsednika Vlade, da li je neko od ministara otišao u narod, pa da mu objasni kako je moguće da se tri šećerane prodaju za devet evra?

Da li je neko objasnio narodu smisao one pljačkaške privatizacije koja je sprovođena u Srbiji od 2001. godine pa u narednih nekoliko godina, kada smo rasprodali budzašto celokupnu našu državnu i društvenu imovinu i kada smo to istom Aleksandru Vučiću 2012. godine ostavili jednu potpuno ruiniranu državu i kada je on čovek morao bukvalno da je zida od temelja, jer ničega skoro više nije bilo?

Da li je neko otišao u narod, pa pokušao da objasni tom istom narodu kako je moguće da su oni koji su došli na vlast 2000. godine uspeli da upropaste SRJ, da upropaste Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, a da za to nisu snosili bilo kakvu odgovornost? Da li je neko otišao u narod, pa objasnio tom narodu kako je moguće da šiptari proglase nezavisnost na Kosovu i Metohiji u februaru 2008. godine, a predsednik Republike Boris Tadić, koji nam danas drži lekcije i koji kaže da je Aleksandar Vučić poražen, ne ode u narod i bude sa narodom, nego pobegne baš tog dana u Rumuniju? Zamislite, nije čovek mogao da izabere ni jedan drugi dan, nego baš 17. februar 2008. godine, pa da pobegne u Rumuniju.

Kako niko nije otišao u narod, pa da objasni narodu velike sile priznale nezavisnost Kosova i Metohije? Niko od ambasadora nije proteran, pa da objasni narodu kako je moguće da su proterali samo dva ambasadora, i to ambasadorku Crne Gore i amabasadorku Makedonije? Zamislite kakve veličine, zamislite kakva snaga, zamislite kakva dostojanstvenost tih velikih državnika Borisa Tadića i njemu sličnih, proteraju crnogorsku ambasadorku i proteraju ambasadorku Makedonije.

Da li je neko otišao u narod kao što je to uradio Aleksandar Vučić u te Gornje Nedeljice kod Loznice? Pa, objasnio narodu koji je smisao podnošenja zahteva Međunarodnom sudu pravde, da Međunarodni sud pravde da savetodavno mišljenje o tome da li je deklaracija kosovskih Albanaca od 17. februara 2008. godine o proglašenju nezavisnosti tzv. Kosova u skladu sa međunarodnim pravom ili ne, pa da objasni narodu kakva je procedura pred Međunarodnim sudom pravde.

Da li je otišao Vuk Jeremić, koji je došao na tu genijalnu ideju zajedno sa Borkom Stefanovićem, pa da kaže tom istom srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, u Šumadiji, u Vojvodini - procedura je dame i gospodo sledeća, sudija u Međunarodnom sudu pravde ne glasa kako on hoće, nego glasa u skladu sa stavom svoje države i onda lepo pogledate spisak sudija Međunarodnog suda pravde i vidite da je apsolutna većina iz država koje su već priznale nezavisnost Kosova i Metohije? I malom detetu je bilo jasno da će odluka biti negativna po Republiku Srbiju.

Pa, jel se neko udostojio da ode u narod i da objasni narodu svu tragičnost te odluke na koju se Albanci pozivaju i dan danas? I dan danas kada predstavnica tzv. Kosova dođe u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, ona se poziva na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje je tražio Vuk Jeremić, koji ovih dana slavi pobedu nad Aleksandrom Vučićem zato što je odbio da potpiše Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji i zbog toga što ga je Vlada povukla iz procedure.

Mnogi danas kažu - Aleksandar Vučić je trebao da reaguje oštrije, trebao je da pošalje vodene topove, da pošalje žandarmeriju na one koji su protestvovali, ali on je na taj način, što to nije uradio, opet pokazao da se razlikuje od onih koji ga napadaju. Opet je pokazao da je drugačiji i od Borisa Tadića i od Dragana Đilasa i od Vuka Jeremića, koji su sve to radili svom narodu.

Ja ću vam navesti jedan primer, 29. jula 2008. godine organizovali smo miting, potpuno u skladu sa zakonom, prijavili miting, prijavili redare, bio potpuno miran miting, nijedan izlog nije razbijen, niko nije bio povređen. Nijedan policajac nije bio napadnut, nijedna žardinjera nije bila razbijena. Miting zbog toga što smo hteli da izrazimo protest zbog načina na koji je uhapšen nekadašnji predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadžić.

Šta se dešava nekih sat, sat i po vremena nakon početka jednog potpuno mirnog, civilizovanog, u skladu sa zakonom organizovanog mitinga? Sa svih strana nas okružuje žandarmerija i počinje da tuče okupljeni narod, da baca suzavac i tom prilikom je nekoliko udaraca u stomak dobio i Aleksandar Vučić, a nažalost, Ranko Panić je ubije. Ranko Panić je ubijen tako što su mu policijskom cokulom razmrskali lobanju.

Sad ja pitam te koji trijumfuju nad porazom Aleksandra Vučića da li su ikada otišli ne u narod, da li su otišli kod majke Ranka Panića, čoveka koji je došao 1995. godine iz Republike Srpske Krajine, pa da objasni toj majci zašto je ubijen njen sin, koji nije napao nijednog policajca, koji nije razbio nijedan izlog, koji nije uradio ništa protivzakonito, ali se, eto, našao na mitingu? To je zasmetalo tadašnjem režimu koji je vodio Boris Tadić i zbog toga je taj mladi čovek morao da bude ubijen.

Šta je sada trebalo da uradi Aleksandar Vučić, isto ono što je uradio Boris Tadić, da šalje žandarmeriju na sopstveni narod, da šalje vodene topove, da šalje helikoptere, da iz Republike Srbije idu one slike koje bi neprijatelji Srbije želeli da idu? Ne slike novih fabrika, ne slike novih data centara, ne slike novih bolnica, ne slike novih autoputeva, nego slike sa razbijenim glavama, nego slike sa ljudima koji se biju sa policijom. Takve slike su trebale da odu iz Srbije.

Sad je valjda Aleksandar Vučić poražen zato što nije dopustio da takva slika Srbije ode u javnost, nego je u svetu i dalje ostala slika Srbije kao jedne moderne, napredne, civilizovane zemlje, zemlje u kojoj predsednik Republike sme da ode u svoj narod, sme da čuje koje su muke i nevolje tog naroda i da učini sve ono što je moguće da se tom narodu pomogne.

Sad da kažem nešto o tom razgovoru u tim famoznim Gornjim Nedeljicama, kažem famoznim, zato što se svakoga dana o tom selu ispredaju najneverovatnije moguće priče, a sve u pokušaju da se potpuno diskvalifikuje predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić je otišao u to selo. Po mom ličnom mišljenju, sa njim je trebao da bude i neko iz Vlade Srbije, neko iz lokalne samouprave, ali dobro, nisu bili, bio je on. Sam je kao predsednik Republike otišao u to selo i razgovarao sa meštanima Gornjih Nedeljica.

Ali, kada malo proanalizirate razgovor koji je imao sa tim ljudima, šta možete da zaključite? Ljudi jesu govorili i o "Rio Tintu", jesu izrazili svoju bojazan za životnu sredinu, ali da li ste videli drugi deo, možda i pretežni deo izjava tih ljudi - predsedniče Vučiću, nemamo fabriku nijednu u našem kraju, napravi nam novu školu, napravi nam nove puteve da nam deca u školu idu po tvrdom putu, a ne po blatu, napravi nam put da kad idu kroz šumu, da ih ne ujede zmija, napravi nam neki novi most da možemo da pređemo sa jedne na drugu stranu Jadra?

Da li je za te probleme odgovoran Aleksandar Vučić? Nije. Da li će on te probleme da reši? Hoće. Kako čovek koji je predsednik Republike može da bude poražen ako je otišao da razgovara sa svojim narodom, da sasluša njegove muke i nevolje koje nije on napravio, nego neke prethodne vlasti i koji će tom istom narodu da pomogne.

Dakle, Aleksandar Vučić nije poražen. Aleksandar Vučić je pobedio zato što je pokazao da politika u Srbiji može da se vodi i na drugi način, ne iz kabineta, ne iz kancelarije, nego da se vodi jedna prava autentična narodna politika. Znači, sve za narod, sa narodom i, ono što je jako važno, u narodu.

Jeste li imali u modernoj istoriji Srbije i jednog predsednika Republike koji je smogao hrabrosti da ode u svoj narod, sem na mitinzima koji su bili unapred organizovani i gde se predsednik Republike obraćao svojim pristalicama? Da je neki predsednik Republike otišao u neku opštinu, da je otišao u neko selo da razgovara sa ljudima, to sem Aleksandra Vučića nije uradio niko. Prema tome, nije poražen on, poraženi su oni koji danas misle da su trijumfovali nad Aleksandrom Vučićem i nad njegovom politikom i sve ono što radi Aleksandar Vučić je u stvari sve suprotno od onoga što bi oni radili, apsolutno sve suprotno.

Oni danas kažu - demokratska je tekovina da se blokira autoput, to je neotuđivo ljudsko pravo, niko ne sme popreko da pogleda ljude koji blokiraju autoput, pa pronađu čak i jednog profesora na Pravnom fakultetu koji kaže da je vlast koja nije prstom dotakla nijednog demonstranta, nijednog onoga ko je blokirao puteve po Srbiji, nije ga dotakla prstom, a kamoli pendrekom. Kažu da je ta vlast napravila tri prekršaja zakona.

Sada malo da podsetim te koji trijumfuju nad Aleksandrom Vučićem, a bili su na vlasti 2001. godine, bili su na vlasti 2001. godine, odnosno bili su na vlasti njihovi partijski šefovi. Da li se sećaju pobune Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. godine kada je ta jedinica blokirala kod Sava Centra autoput, dakle jednu međunarodnu saobraćajnicu, ali je nije blokirala u potpunosti, nego je jedna traka funkcionisala, a ovi su sada blokirali skroz. Tada su rekli - to je državni udar, to je nedemokratski, ne sme da se blokira međunarodni put, to je skandal. Ta Jedinica za specijalne operacije blokirala autoput zato što su im ti isti, dakle, Boris Tadić, Đilas, Jeremić i njima slični i njihovi partijski šefovi, rekli da treba da uhapse braću Banović zato što su to opasni kriminalci, a posle se ispostavilo da nisu u pitanju nikakvi kriminalci, nego da su u pitanju ljudi koji su posle isporučeni Haškom tribunalu.

Oni koji danas trijumfuju nad navodnim porazom Aleksandra Vučića su isti oni koji su se tom Jedinicom za specijalne operacije bratimili 5. oktobra 2000. godine, grlili se sa njima, fotografisali, nazivali jedan drugog brate, kupali se u njihovim bazenima, vozili njihove džipove, koristili njihove novce, putovali po belom svetu o njihovom trošku, nisu uspeli da spreče.

Zamislite, ti veliki pobednici, ti čistunci moralni, te moralne gromade, ti politički apostoli koji ništa u životu nisu pogrešili, koji su sve ispravno uradili, koji imaju pravo da svima nama sole pamet svaki dan, pa nisu uspeli da spreče da u po bela dana bude ubijen predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Đinđić. Dan danas ti isti bacaju ljagu jedni na druge ko je kriv. Da li je više kriv Zoran Živković, da li je više kriv Dušan Mihajlović, da li je više kriv ovaj ili onaj i sada ti isti su ustali i kažu - evo ga, pobedili smo Aleksandra Vučića, pobedili smo ga tako što smo ga naterali da ode među svoj narod i da sa tim narodom razgovara i da od tog naroda čuje koje su muke i nevolje koje taj narod ima, a te muke i nevolje su napravili isti oni koji se danas predstavljaju kao ljudi, koji su u životu sve ispravno uradili, nikakvu grešku nisu napravili, nikakvu spornu privatizaciju nisu uradili, nijednu državu nisu razbili, koji nisu pobegli u Rumuniju, dakle, koji su sveci. Nama je još samo preostalo da ovde u Narodnoj skupštini Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića upišemo u neki kalendar političkih svetaca. To su bezgrešni ljudi. Sve su sjajno uradili za državu Srbiju.

Kada su sve tako sjajno uradili, kako je moguće da ih narod neće, neće ih ni 2012, ni 2014, ni 2016, neće ih ni 2020. godine. Neće ih. Zato što za taj narod nisu uradili ništa. Aleksandar Vučić je uradio mnogo toga dobrog. Sve ono što oni nisu uradili od 2000. godine, i nove škole, i nove bolnice, i nove autoputeve, i stotine novih fabrika, i na stotine hiljada novih radnih mesta, sve je to uradio taj čovek nad čijim porazom oni danas slave.

Nisam imao, kažem, nameru da se javljam za reč, jer je takav bio dogovor i takva je bila instrukcija, ali sam morao da odgovorim na ovo što je rekao gospodin Glišić zato što mislim da nije u pravu i zato što mislim da je Srbiji dosta licemerja, da nam o moralu, da nam o političkom poštenju govore oni koji su se obogatili na narodnoj muci i nevolji. Dok je narod siromašio, oni su iz dana u dan postajali sve bogatiji.

Mene muka uhvati kad se setim kako se zove stranka Dragana Đilasa, kaže, Stranka slobode i pravde. U njegove vreme ni slobode, ni pravde, nego apsolutna nesloboda i apsolutna nepravda, nego ubi Ranka Panića, zgazi ga policijskom čizmom zato što je smogao hrabrosti da kaže ne režimu Borisa Tadića. Sram vas bilo.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.11.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti podržavam stav Vlade i stav ministarke Obradović, vezano za neprihvatanje ovog amandman, i to iz više razloga.

Na prvi pogled izgleda logičan predlog da Zaštitnik građana bude neko ko je diplomirani pravnik, ali kada se stvar posmatra malo šire, onda se vidi da je argumentacija Vlade i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu ipak mnogo šira i da je Vlada bolje sagledala ovu situaciju nego što su to uradili, uz svo dužno poštovanje, podnosioci amandmana.

Pre svega, ono što je važno da se kaže, mi u Srbiji, a tako postupaju i mnoge druge zemlje, instituciju Zaštitnika građana uvodimo putem zakona, dakle, na neki način putem nekog političkog dekreta, ali izvorni Ombudsman, švedski Ombudsman je nastao sasvim slučajno, kao što je sasvim slučajno nastala institucija prvog ministra u Velikoj Britaniji. Dakle, u Švedskoj on nije uveden zakonom, nego slučajno.

U 17. veku Švedska je ratovala sa Rusijom i švedski kralj Karlo je pobegao u Tursku. Pošto nije bio u Švedskoj, odnosno nije bio u svojoj zemlji, on je imenovao čoveka koji ga je zastupao, to je bio njegov poverenik i izvorno, dakle na švedskom jeziku, reč ombudsman ne znači zaštitnik građana, nego poverenik, komesar, predstavnik, neko ko u ime kralja vrši vlast, dok se kralj ne vrati i kada se kralj vratio ombudsman više tu funkciju nije vršio.

Švedska je tek svojim Ustavom iz 1809. godine, dakle posle nekih 100 godina otkako je nastala, ali kažem slučajno, institucija Ombudsmana u Švedskoj usled ratnih prilika, ona ga je normirala kao nekoga ko treba da štiti prava građana od onoga što se u anglosaksonskoj literaturi naziva loša uprava, maladministration, dakle od raznih šikaniranja, nepoštovanja rokova itd.

Ovo što je rekla ministarka Obradović je potpuno tačno. Zaštitnik građana, ma kolika da su mu ovlašćenja, on nema ono suštinsko meritorno ovlašćenje, a to je da poništava upravne akte, ma koliko da su oni nezakoniti. Dakle, može da ukaže organima uprave na nezakonito ili necelishodno postupanje, može da im ukaže na nepoštovanje rokova, može da im ukaže na nepoštovanje prava stranke u upravnom postupku, ali on ne može da donese rešenje kojim poništava upravni akt. To može samo drugostepeni organ uprave, odnosno to može sud u upravnom sporu. U našem slučaju to je Upravni sud.

Zašto je dobro ovo Vladino rešenje da Zaštitnik građana može da bude i neko ko nije pravnik? Zato što se Predlogom zakona ne zabranjuje da diplomirani pravnik bude Zaštitnik građana, nego se omogućava da pored diplomiranog pravnika bude i neko drugi, ali ko ima iskustvo u oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda. Imate mnogo primera u svetu zemalja gde su ombudsmani ljudi koji nisu pravnici, ali koji sjajno rade svoj posao, koji su ljudi od autoriteta, koji su vrhunski intelektualci, koji su poznati u javnosti kao ljudi koji su se borili za ljudska prava i slobode, koji su afirmisali principe demokratskog, slobodnog društva i takvi ombudsmani su se pokazali kao mnogo efikasniji nego ljudi koji su naprosto diplomirani pravnici, ali su anonimni za širu javnost. Jer vi kada za Ombudsmana izaberete čoveka koji je poznat svima, koji možda nije diplomirani pravnik, ali je čovek od ogromnog intelektualnog i moralnog autoriteta i digniteta, onda u državnoj upravi imate neku vrstu straha da ne pogreše, jer će imati posla sa takvim jednim čovekom.

Sada mi formalnopravno možemo da kažemo – Ombudsman treba da bude diplomirani pravnik, imenujemo nekog čoveka koji je diplomirani pravnik, koji možda

i nije loš pravnik, ali je potpuno anoniman, nema nikakav autoritet, možda je radio u

nekom organu uprave, ali ga građani ne doživljavaju kao nekoga ko zaista u pravom smislu te reči može da zaštiti ljudska prava i slobode.

Tako da, ovo što je Vlada predložila je dobro. Dakle, Vlada je ostavila mogućnost da se za Zaštitnika građana izabere diplomirani pravnik, ali može da bude i neko ko nije diplomirani pravnik, ali ima takvu vrstu autoriteta, odnosno takvu vrstu harizme ima takve ljudske, moralne i intelektualne kvalitete koji ga čine dostojnim da bude institucija koja se zove u pravom smislu te reči Zaštitnik građana. Dakle, da u praksi bude Zaštitnik građana, a ne samo na papiru.

Mi smo imali jednog, i to je jedan od razloga zašto mislim da vaš amandman ne treba prihvatiti, papirnatog Zaštitnika građana, Sašu Jankovića. Zašto kažem papirnatog? Čovek je ispunjavao ovaj uslov o kojem vi govorite, on je bio diplomirani pravnik. Sada ja pitam sve kolege i koleginice narodne poslanike, a čija ljudska prava je on zaštitio kao diplomirani pravnik? Da li postoji neki građanin Srbije kome je Saša Janković pomogao? Pa Saša Janković je do te mere imao odbojnost prema Narodnoj skupštini, da kada smo se na resornom odboru bavili njegovim izveštajima, on nije hteo da dođe, nego je slao svog zamenika, jer, bože moj, on je veličanstvo, šta on ima da radi u Narodnoj skupštini sa narodnim poslanicima i da ga oni propituju zašto je nešto napisao u izveštaju i da ga pitaju – a izvini, kom građaninu si ti pomogao i u kom konkretnom upravnom postupku?

Čitao sam njegov izveštaj, kao što su čitali i drugi narodni poslanici. Znate čime se on bavio u tim svojim izveštajima, on koji je bio diplomirani pravnik? Zašto je Aleksandar Vučić, na primer, na nekoj konferenciji za novinare rekao to i to, pa zašto je rekao tim tonom, pa zašto se novinaru obratio na način na koji se obratio. Je li to posao Zaštitnika građana? Čovek je potpuno ušao u političku arenu i potpuno zaboravio na svoj posao, a posao mu je bio da štiti prava građana onda kada su ona ugrožena nezakonitim ili necelishodnim postupanjem organa uprave.

Tako da, kada za Zaštitnika građana izaberete diplomiranog pravnika, to vam nije apsolutna garancija da će on dobro da radi svoj posao. Tipičan primer je Saša Janković. Čovek je bio pravnik, ali da li je dobro radio svoj posao Zaštitnika građana? Nije. On je hteo da se sa pozicije Zaštitnika građana, i to je na kraju krajeva i učinio, kandiduje za predsednika Republike. On je svoju poziciju Zaštitnika građana, dakle, državnog organa, to želim posebno da napomenem, često se u javnosti brkaju pojmovi nezavisnih regulatornih tela sa državnim organima, Zaštitnik građana nije nikakvo regulatorno telo, to je državni organ, koji radi svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom. Saša Janković je hteo da se bavi politikom i ničije ljudsko pravo on nije zaštitio, sem svoje. I jedino što je radio u javnosti kao Zaštitnik građana, to je da promoviše sebe, kao nekoga ko treba da nasledi Aleksandra Vučića. I što je vreme više odmicalo i što su se više približavali predsednički izbori 2017. godine, Saša Janković je sve manje bivao Zaštitnik građana, a sve više bio kandidat opozicije za predsednika Republike.

Tako da imamo jako negativno iskustvo sa ljudima koji su formalno diplomirani pravnici, na poziciji Zaštitnika građana, a u suštini su se pokazali kao čisti politikanti. To se videlo. On kada je izgubio predsedničke izbore, vrlo brzo se povukao i sa pozicije predsednika tog njegovog Pokreta slobodnih građana i njegova sudbina vam je manje-više poznata.

Ima još jedna stvar koja je jako važna, o tome su pričale moje kolege juče. Želim tu temu da stavim na dnevni red i danas. Izgleda logično da je načelnik Generalštaba oficir. Izgleda logično da je načelnik Generalštaba general. Izgleda logično da je načelnik Generalštaba neko ko je najbolji oficir u Vojsci Srbije. To je sve logično. A da li je u praksi bilo tako? Nije.

Imali smo jednog čoveka, koji mislim da u životu nije postrojio vod, a kamoli četu, kamoli bataljon, kamoli brigadu, o korpusu da i ne govorim, vod nije postrojio. Samo zahvaljujući činjenici da ga je protežirao bivši predsednik Republike Boris Tadić on je postao načelnik Generalštaba, pri tome je činove dobijao, po nekoliko činova, u jednoj godini, čovek je postao, ja mislim general potpukovnik, general pukovnik za veoma kratko vreme.

Suštinski on o vojsci nije imao pojma, ali radio je jedan posao koji je za vojsku, koji je za odbrambenu moć Republike Srbije bio jako štetan. On je uništio našu vojsku, skoro je uništio, ostali su neki patrljci od vojske Srbije sve dok ministar odbrane nije postao Aleksandar Vučić 2012. godine i sve dok u narednim godinama nismo počeli da nabavljamo najsavremenije naoružanje i sada vojska Srbije predstavlja jednu respektabilnu vojnu silu kaja naravno, nema nameru bilo koga da napada, ali može da odbrani državu Srbiju i može da odbrani srpski narod od agresije u zemljama bivše Jugoslavije u kojima on živi, a u nekima od tih zemalja položaj i srpskog naroda je danas izuzetno, izuzetno težak.

Govorim o Zdravku Ponošu. Čovek je bio general i sada formalno posmatrano ispunjava uslove da bude načelnik Generalštaba. Mislim da je to bio najgori načelnik Generalštaba u modernoj istoriji srpske vojske. Ne znam da li postoji čovek koji je naneo više štete sopstvenoj vojsci kojoj je bio operativni komandant, vrhovni komandant je uvek predsednik Republike, ali on je kao načelnik Generalštaba, operativni komandant celokupne vojne sile, ja ne znam da li je bio neko lošiji od njega na tako važnoj poziciji.

Isti vam je slučaj i sada sa Zaštitnikom građana. Ne znači, ako je neko diplomirani pravnik da je po definiciji neko ko će u praksi dobro da se snađe sa zaštitom ljudskih prava, posebno kada je u pitanju rad organa državne uprave. To smo isto imali i u vojsci Srbije.

Juče je televizija N1, to slobodno mogu da kažem slagala građane Srbije, oni su to onako mimikrijski nazvali, jedan poslanik SNS rekao za Zdravka Ponoša da je bio loš načelnik Generalštaba vojske Srbije i da je uništio vojsku Srbije. Zašto kažem da su slagali? Zato što to nije prvo rekao poslanik SNS, mislim na Uglješu Mrdića. On je juče postavljao poslaničko pitanje, pa nisu hteli da kažu njegovo ime, ali je iz konteksta bilo jasno da se mislilo na kolegu Uglješu Mrdića koji je rekao da je Zdravko Ponoš uništio vojsku Srbije. I onda televizija N1 brutalno slaže građane Srbije i kaže – e to je rekao jedan poslanik SNS. On to jeste rekao, ali postoji jedan čovek koji je to rekao pre njega, a to je čovek koji je do juče bio u stranci Vuka Jeremića, Nikola Jovanović. To su zaboravili da kažu građanima Srbije.

Ako iko poznaje Vuka Jeremića i ako iko poznaje Zdravka Ponoša pa valjda ih poznaje čovek koji im je do juče bio najbliži saradnik, ali televizija N1 u svom dobrom maniru da obmanjuje građane Srbije i da 24 sata vodi kampanju protiv predsednika Republike, protiv Vlade Srbije, protiv SNS je prećutala samo taj jedan mali detalj, da je o Zdravku Ponošu, kao uništitelju vojske Srbije govorio prvi Nikola Jovanović i rekao još nešto, rekao je nešto što Uglješa Mrdić nije rekao, a što baca novo svetlo i na Vuka Jeremića i na Zdravka Ponoša, rekao je – kakva je to stranka desnog centra, kako se predstavlja Narodna stranka Vuka Jeremića koja se otvoreno zalaže za ulazak Srbije u NATO pakt? Kakav je to desni centar?

Čovek je otvoreno rekao da se Vuk Jeremić i Zdravko Ponoš zalažu za ulazak Srbije u NATO pakt. I ne leži vraže, Zdravko Ponoš, mislim toliko o njegovoj političkoj pameti i inteligenciji, potvrdi sve to što je Nikola Jovanović rekao. On čovek javno u medijima kaže – mi planiramo da dođemo na vlast tako što ćemo lepo da zamolimo Amerikance da nas dovedu na vlast.

Koja je cena toga? Ja mislim koleginice Paunović da vam je to sasvim jasno, cena toga je da se odreknemo Kosova i Metohije, da se odreknemo Republike Srpske, da prestanemo da radimo na jačanju vojske Srbije. To je cena koju ćemo svi mi morati da platimo, ako nekim slučajem Vuk Jeremić, Zdravko Ponoš, Dragan Đilas i cela ta družina dođu u poziciju ne da osvoje vlast, nego da se primaknu vlasti. Evo, to je njihov scenario, da ih neko drugi instalira ovde na vlasti, a oni će naravno da odrađuju sve one poslove koje su u interesu neke od velikih sila.

Mi smo taj scenario gledali, taj film su građani Srbije već gledali, ali sa tom pričom je završeno 2012. godine. Nadam se da na sledećim izborima koji će biti na proleće građani Srbije neće dozvoliti da se na vlast vrate isti oni koji su nam radili sve ove stvari poput Vuka Jeremiće, poput Zdravka Ponoša, poput Dragana Đilasa i njima sličnih.

Rekao sam neki dan, kada smo potpisivali sporazum sa ovih sedam opozicionih stranaka sa kojima smo vodili dijalog bez posredovanja stranaca, rekao sam nešto što na prvi pogled izgleda neverovatno, a to je da će izbori za SNS sledeće godine i predsednički i vanredni parlamentarni i izbori za Skupštinu grada Beograda, biti veoma teški. Izgleda neverovatno u trenutku kada SNS, sada po najnovijim istraživanjima javnog mnjenja ima oko 58% podrške građana Srbije, ali nemojte zaboraviti činjenicu da je opozicija, tako bar oni kažu za sebe, dobro organizovana, da imaju sjajne kandidate, da imaju sjajne intelektualce koji ih podržavaju, da imaju pomoć iz inostranstva i ono što svi građani Srbije vide, imaju mnogo više para od nas. Pa, Dragan Đilas ima sada na svom računu, privatnom računu više para nego cela SNS, on jedan čovek kao pojedinac, kao fizičko lice.

Tako da će ti izbori sledeće godine biti za SNS veoma teški. Oni imaju u svojim rukama i medije. Mi to 2012. godine nismo imali, nismo imali ni ranije. Pazite, oni sada u svojim rukama imaju većinu elektronskih medija, većinu štampanih medija, prisutni su na Instagramu, prisutni su na Tviteru, prisutni su na Fejsbuku, što je sve legitimno, ali to razvejava njihove laži o tome da su medijski diskriminisani. Pa, ne, većina medija radi za Dragana Đilasa, većina medija radi za Vuka Jeremića, većina medija radi za Zdravka Ponoša i većina medija radi protiv Aleksandra Vučića, protiv Vlade Srbije, protiv svega onoga što smo svi zajedno i mi poslanici, i vi iz Vlade uradili od 2012. godine do sada.

Do koje mere su ti ljudi beskrupulozni? Pa, to se videlo juče na konferenciji za novinare. Kada Vlada Srbije promoviše vakcinaciju, kada promovišemo mere koje treba da spreče širenje pandemije, napada na televizija N1 kako ugrožavamo ljudska prava i slobode. Juče predsednica Vlade kaže na konferencija za novinare – pa, vi sa N1 televizije ste rekli da ne treba građane vakcinisati sa tom trećom, tzv. buster dozom vakcina. Kaže, Žaklina Tatalović u sred Vlade Srbije premijerki da laže. Dobro, rekla je da laže i premijerka pokaže vest sa televizije N1 gde se kaže, kako ono beše, nije uvek treća sreća u smislu nije treća doza vakcine sigurna garancija da nećete dobiti ovu opaku bolest.

Da nismo uveli mere, da nismo obezbedili vakcine, onda bi nas napadali, gde su vam vakcine, a što ne uvodite mere, ljudi umiru, ljudi se razboljevaju.

Sećate se na početku pandemije šta su rekli - kakve kineske vakcine, kakve ruske vakcine, pa to nama ne treba, treba isključivo da nabavljamo vakcine iz EU. Ovim što su članovi EU, dobili su vakcinu otprilike u proseku šest meseci sa zakašnjenjem u odnosu na nas koji nismo članovi EU. Da smo slušali Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Ponoša i te takozvane eksperte lekare, koji bi da leče ljude lekovima za životinje, pa pitanje je kada bi počela vakcinacija u Srbiji.

Imate još primer, kada formalno na poziciji imate diplomiranog pravnika, a on smišljeno radi protiv svoje države. To želim da podsetim građane Srbije. Jel znate ko je dao ideju Vuku Jeremiću koji nije diplomirani pravnik? On kaže da je magistar fizike, ali ne zna Drugi Njutnov zakon, tako da je veliko pitanje da li je uopšte magistar fizike, ali recimo da jeste.

Ideju Vuku Jeremiću da postavi, odnosno da traži savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde da li je deklaracija takozvane skupštine republike Kosovo iz februara 2008. godine, o proglašenju nezavisnosti, u skladu sa međunarodnim pravom ili ne? Tu ideju mu je dao diplomirani pravnik Borko Stefanović. On je rekao Vuku Jeremiću, a u to vreme je bio politički direktor Ministarstva spoljnih poslova, to vam je otprilike zamenik ministra, da se prevede na jezik običnih ljudi, dakle, on je rekao Vuku Jeremiću - hajde da se obratimo Međunarodnom sudu pravde, a znao je, morao je da zna kao diplomirani pravnik, morao je da zna kao čovek koji je došao iz sveta diplomatije, da sudije u Međunarodnom sudu pravde glasaju shodno stavu svoje države o nekom pitanju. Uzmete spisak sudija Međunarodnog suda pravde, uzmete spisak država koje su priznale nezavisnost Kosova, tu je politička matematika jasna. Unapred se znalo kakva će biti odluka Međunarodnog suda pravde i, nažalost, bila je negativna za Republiku Srbiju. Međunarodni sud pravde je rekao da deklaracija o proglašenju nezavisnog Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Ko je za to kriv? Pa, jedan pravni ekspert Borko Stefanović i Vuk Jeremić koji ga je poslušao. Zašto su oni to uradili? Zato što hteli, zato što oni Kosovo posmatraju kao balast, kao teret, kao problem. Šta će nam taj teret? Mi treba da uživamo u životu.

Videli ste prepisku između Vuka Jeremića i Roćena - e jesi obezbedio 25 soba, ne obezbedio sam 26, e super, evo dolazimo, j smo majku u Srbiji i Crnoj Gori. To je bila ta Đukanovićeva i Tadićeva diplomatija u vreme Srbije i Crne Gore. I onda su hteli da skinu teret, kako oni kažu za Kosovo i Metohiju, sa svojih leđa i sa leđa Srbije i onda su to prebacili na Međunarodni sud pravde. Onda su rekli - pa da, evo, mi se borimo za Kosovo, ali šta sada da radimo kada je Međunarodni sud pravde rekao da to nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom i napravili državi Srbiji, Vladi Srbije i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, grdan problem, jer sada gde god na nekom međunarodnom forumu iznesete problem Kosova i Metohije, Albanci i njihovi mentori vam mašu, kao crvenom maramom, odlukom, odnosno savetodavnim mišljenje Međunarodnog suda pravde da proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije 2008. godine nije bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Tako da, gospođo Obradović, podržavam vaš stav. Ne mora Ombudsman da bude diplomirani pravnik. Nije to nikakva garancija da će on biti dobar zaštitnik ljudskih prava i sloboda, ali mora da bude pošten čovek, mora da bude čovek od autoriteta, mora da bude čovek od integriteta, mora da bude čovek koji se neće baviti dnevnom, a pogotovo ne stranačkom politikom i kome će interesi građana i interesi države, jer on je državni organ, nije nezavisno regulatorno telo, biti preči od svega ostalog.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje nadležnim organima u Republici Srbiji, šta će da preduzmu da se licu pravde privede Naser Orić, koji je u periodu od 1992. do 1995. godine, sa svojim oružanim formacijama, izvršio teške pokolje srpskog stanovništva u Podrinju i ubio oko 3.500 Srba, pretežno, većinom žena, dece i staraca? Svedoci koji su preživeli njegove masakre svedoče da je nekim ljudima na živo vadio oči, a da je jednog čoveka zaklao.

Tom čoveku je suđeno u Haškom tribunalu i osuđen je na neku beznačajnu kaznu zatvora od, ako se ne varam, godinu dana i sada je slobodan građanin Bosne i Hercegovine, učestvuje u televizijskim emisijama i optužuje Republiku Srbiju za agresiju na Bosnu i Hercegovinu.

Ono što želim da kažem zbog građana Srbije, zbog građana Srbije koji su i srpske i bošnjačke nacionalnosti, za one Srbe koji su, nažalost, bili očigledno patološki tipovi, kakvih je bilo na svim ratnim stranama i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini i za zločine u Prijedoru i u Omarskoj i Keletermu i Štrpcima i u Sjeverinu, počinitelji su osuđeni.

Nebojša Ranisavljević, koji je organizovao zločin u Štrpcima, osuđen je od suda u Bijelom Polju na kaznu zatvora od 15 godina. Milan Lukić, komandant paravojne formacije Osvetnici, za zločin u Sjeverinu osuđen je od suda u Beogradu na 20 godina zatvora, a nakon toga mu se sudilo u Haškom tribunalu.

Ovde je bilo reči o filmu „Dara iz Jasenovca“ i data je minuta ćutanja za žrtve Jasenovca, ali čini mi se ne čistog srca, nego sa namerom da se zločin u Jasenovcu izjednači sa zločinima u Prijedoru, u Foči, u Sjeverinu i u Štrpcima.

Kao što vidite, za sve ove srpske zločine, Srbi su osuđeni. A, ja sada pitam, ne znam da li da pitam Republiku Srbiju ili da pitam istorijsku pravdu, a šta je sa Alijom Izetbegovićem, za čije vladavine je pobijeno preko 10.000 Srba u mestu Kazani kod Sarajeva, na Trebeviću, gde su im mačetama odsecali glave?

Šta je sa onima koji su BiH doveli odred mudžahedina El Mudžahid? Imate televizijske snimke kako jedan pripadnik tog odreda oštri sekiru i nakon toga se vidi odrubljena glava zarobljenog srpskog vojnika. Niko im nije sudio.

Gospodin koji je govorio pre mene, iz stranke Demokratske akcije Sandžaka, pričao je o Jasenovcu.

Ja ga pitam, kad ga već tek toliko bole žrtve iz Jasenovca, da li zna da je ruci pravde umakao i Ante Pavelić i Vjekoslav Luburić? Andriju Artukovića su doveli 1986. godine u Zagreb da umre u svojoj domovini. Dinka Šakića su doveli u Zagreb 1998. godine da umre u svojoj domovini. Nebrojeni ustaški koljači, ne samo iz Jasenovca, ustaški koljači iz BiH, umakli su ruci pravde.

Da li treba da vas podsećam šta je uradila Francetićeva Crna legija, kada je vodila operacije i protiv partizana i protiv četnika početkom 1942. godine, kakve je zločine počinila na samoj reci Drini? Da nije bilo generala Nedića, kakav god da je bio, pale bi još na hiljade srpskih glava. On ih je spasao od ustaškog noža.

Da li treba da vas podsećam na zločine i da li se iko izvinio Srbima za zločine koje je počinila SS divizija tzv. handžar divizija, koja je formirana 1943. godine, a koja je počinila najteže moguće zločine nad Srbima u BiH? Jel se neko izvinio Srbima zbog toga što je Ante Pavelić formirao tri pukovnije, kako ih je on zvao, 369, 373. i 392. koje je poslao na Istočni front, da se bore protiv Crvene armije, pa kad su se vratili sa Istočnog fronta, onda su ubijali decu sa Kozare, onda su učestvovali u svim nemačkim ofanzivama na Neretvi, na Sutjesci, pa čak i ovde u Srbiji?

Ne znam da li vam je poznato, u jesen 1942. godine, goneći potpukovnika Dragutina Keserovića, jednog od najistaknutijih Mihailovićevih komandanata, pored Nemaca, Bugara, učestvovali su i pripadnici te famozne 369. vražije divizije Ante Pavelića. Draža Mihailović poslao je telegram predsedniku Vlade Slobodanu Jovanoviću u London i rekao – znači, sad Hrvati ubijaju Srbe i u Srbiji, nije im dovoljno što ubijaju u NDH.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega na početku želim da demantujem ono što je rekao Đorđe Vukadinović da je Ana Brnabić u nedavnoj poseti UN nije spominjala Rezoluciju 1244. Dakle, predsednica Vlade Ana Brnabić je na forumu koji se održavao u okviru UN u NJujorku u forumu „Akcija za mir“ izričito tražila da se misija UNMIK-a ne smanjuje ni u broju članova ni u trajanju mandata.

Ovo govorim zbog građana Srbije da ne bi ostala neistina da predsednica Vlade u UN nije spominjala Rezoluciju 1244 i misiju UN na Kosovu i Metohiji.

Ono što želim da pitam jeste, odnosno moje pitanje je upućeno DRI, a vezano je za izjavu Rodoljuba Šabića, lažnog Poverenika za informacije od javnog značaja, koji iz dana u dan sve više pokazuje svoje pravo političko lice. Naime, on je, iako je nekada bio perjanica DOS 2001, 2002. godine kao potpredsednik Narodne skupštine, pa se odjednom pretvorio u nekakvog nezavisnog državnog organa, on je pre nekoliko dana, tačnije 26. septembra 2018. godine za list „Danas“ koji je poznat po objektivnom pisanju o Aleksandru Vučiću i SNS, izneo čitav niz neistina.

Rekao je da je na njegov poziv DRI došla u njegovu službu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja, da je sačinila izveštaj, da je taj izveštaj objavljen na zvaničnom sajtu DRI i da je državni revizor konstatovao da sam ja kao predsednik poslaničke grupe SNS slagao da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio milion i 350 hiljada dinara. Istovremeno je mene optužio da sam ja, i kaže „Martinovićevi poslanici“. Ovde nema ni jednog „Martinovićevog posalnika“, osim poslanika SNS, da su dakle „Martinovićevi poslanici“ potrošili 150 miliona dinara ili u evrima milion zarez dvadeset sedam miliona evra.

Onda je nastavio dalje u svom uobičajenom maniru, kako smo mi iz SNS botovi, da mu pretimo metkom u glavu, nožem, da ga prostački vređamo, da smo plasirali neverovatnu vest da je davao informacije nekakvim tajnim službama, a istovremeno želim da podsetim građane Srbije da je taj isti Rodoljub Šabić mog kolegu Marijana Rističevića nazvao „lažljivim lupežom“, samo zato što ga je pitao da li je tačno da je od Britanske ambasade on i tadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković, dobio 80 hiljada funti, za šta se kasnije ispostavilo da je potpuno tačno?

Dakle, želim da pitam DRI, prvo, da li je došla u službu Poverenika, na zahtev Poverenika, ili je došla po sopstvenoj inicijativi, po redovnom programu koji DRI ima za pregled poslovanja svih državnih organa, pa i Poverenika za informacije od javnog značaja? Da li je tačno da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio 1.350.000 dinara ili je u pitanja neka druga brojka? I, pitam DRI - da li je na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji objavila konačan izveštaj o reviziji poslovanja gospodina Rodoljuba Šabića i njegovih saradnika?

Takođe, pitam Rodoljuba Šabića, kao državnog organa, za koga znam da nije nezavisan, da otvoreno radi protiv svoje države, da otvoreno radi protiv njenih interesa, da otvoreno radi protiv interesa naših obaveštajnih službi, kada će prestati sa takvim aktivnostima, zato što on platu ne prima od tih stranih obaveštajnih službi, nego iz budžeta Republike Srbije?

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se odgovornosti predstavnika bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića za stanje na Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i za ekonomsko devastiranje grada Niša.

Naime, da bih podsetio građane Srbije, aerodrom Niš otvoren je 1986. godine, kada je osnovan kao društveno preduzeće na republičkom nivou. Godine 1999. aerodrom u Nišu je bombardovan, nakon čega je obnovljen sredstvima donacije norveške vlade, 2002. godine postaje javno preduzeće, a 2003. godine obnovljen je saobraćaj na ovom aerodromu. Od oktobra 2003. godine do 2010. godine praktično je samo JAT leteo i ovaj aerodrom je služio kao alternativni aerodrom za Aerodrom „Nikola Tesla“ i ostale aerodrome u regionu.

Vlada Srbije, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, 2010. godine stavlja grad Niš u dužničko ropstvo, prenoseći vlasništvo nad aerodromom na grad Niš, uz obaveze koje se mere milijardama dinara. Zoran Živković, koji ovih dana najviše ustaje protiv odluke grada Niša, bio je gradonačelnik Niša, a posle i premijer i nikad nije pokrenuo inicijativu da vlasništvo nad aerodromom Niš bude preneto sa nivoa Republike na grad Niš.

Grad Niš ni danas nije u stanju, a posebno nije bilo u stanju 2010. godine da izdvaja sredstva za normalno funkcionisanje ovog aerodroma. Ukupne obaveze koje je grad Niš 2010. godine preuzeo po osnovu ugovora koji je zaključen između Ministarstva odbrane i grada Niša iznose ukupno: prenos 158 hektara zemljišta Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, 32 stana za pripadnike Vojske, 21% od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ oko 20,8 miliona evra i u periodu od 2010. godine do danas u Vojsci Srbije je predato 32 stana ukupne vrednosti dva miliona evra i svega nepunih šest hektara zemlje vrednosti od 55 hiljada evra.

Posebno želim da istaknem da je u godinama 2010, 2011, 2012. i 2013. godine, dakle, za četiri godine, izdvojeno 3,6 miliona evra direktnih subvencija iz sredstava grada Niša, i to „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, a sve da bi aerodrom Niš uopšte mogao da funkcioniše. Osim toga, direktne subvencije iz sredstava grada Niša i Aerodroma „Nikola Tesla“ u istom periodu su data u iznosu od oko četiri miliona evra.

Sve prethodno navedeno je odraz neodgovorne politike rukovodstva grada Niša do 2012. godine i neodgovornog davanja sredstava, što je jedan od uzroka koji su doveli grad Niš u ogroman budžetski deficit.

Od 2014. godine do danas broj putnika zahvaljujući subvencijama i pomoći Vlade Republike Srbije porastao je od 1335, koliko je iznosio, do današnjih 331.582 putnika. U istom periodu, ukupna pomoć grada Niša za aerodrom Niš iznosi 2,2 miliona evra kroz investicije, kroz program pomoći i pomoć finanisijskoj likvidnosti. U istom periodu, investicije Republike Srbije u aerodrom Niš iznose 3,6 miliona evra, i to u zemaljsku radio-navigacionu opremu, obezbeđivanje rentgena za kontrolu putnika, prtljaga i predimenzionisanih paketa i pratećih vozila koji služe za aerodromske svrhe.

Potreba za novim investicijama iskazana od strane samog aerodroma Niš i Razvojne agencije JUB iznosi punih 20 miliona evra do 2021. godine i svima je jasno da grad Niš te investicije ne može da obezbedi. U pitanju su sledeće investicije: toranj kontrole leta - 10 miliona evra, oprema za sletanje u uslovima magle i ograničene vidljivosti - dva miliona evra, proširenje terminalne zgrade – 3,5 miliona evra, nova oprema – tri miliona evra, i prilazna svetla za kategoriju – jedan, jedan i po milion evra.

Prema dugoročnom planu poslovne strategije i razvoja JP aerodrom Niš za period od 2021. godine do 2026. godine neophodne su značajne kapitalne investicije za rehabilitaciju poletno sletne staze, proširenje platforme za koje planiraju da apliciraju za bespovratna sredstva iz međunarodnih i nacionalnih fondova u iznosu od oko 7,25 miliona evra.

(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju.)

Evo, završavam.

U ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će takva vrsta sredstava biti dostupna, što znači da Republika Srbija mora da pripremi sredstva u budžetu i za ovu investiciju kako bi se ostvario prognozirani saobraćaj od 774 hiljade putnika do 2027. godine.

Dakle, ponavljam, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o tome koja je odgovornost bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića zbog ogromne štete koju su naneli Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i samom gradu Nišu?

Imovinska karta

(Beograd, 24.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine Opštine Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 26.11.2013 - 10.06.2016.
Predsednik nadzornog odbora Galenika a.d. Javni Mesečno 64830.00 RSD 28.02.2013 - 15.05.2014.
Predsednik upravnog odbora Agencija za privatizaciju Republika Mesečno 54000.00 RSD 05.04.2013 - 22.05.2014.
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 70000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 19000.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 20.05.2012 - 10.06.2016.
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 10.06.2016 -
- Visoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija (Nastava) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2018 -