Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Poštovana ministarka sa svojim saradnicima, uvažene kolege poslanici,
građani Srbije i poljoprivredni proizvođači koji pratite današnji prenos, pred nama se nalazi, ja bih rekao na samom početku, jedan od krovnih zakona iz oblasti poljoprivrede, odnosno dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu i nešto što odmah mogu reći je za svaku pohvalu.
Rekao bih da je Vlada u nekim svojim analizama da bi došli do ovog zakona došla do zaključka da se u Republici Srbiji izdaje samo oko 30% poljoprivrednog zemljišta, a na osnovu toga gubitak u kasi Republike Srbije je oko 100 miliona evra. To su razlozi za donošenje ovakvog zakona i mora se priznati da treba da se stane na put svim bahatim stvarima kada je poljoprivreda u pitanju.
Ja dolazim iz jednog poljoprivrednog kraja iz Mačvanskog okruga, iz Šapca uvek to kažem, jer delegiran sam od poljoprivrednih proizvođača i građana Srbije da se i njihov glas čuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije iako je moje osnovno zanimanje nije vezano direktno za poljoprivredu.
Ciljevi ovakvog zakona jesu dolazak novih investicija. Nove investicije će doći samo ako mi imamo uređen sistem i stvorene uslove za svakog novog poljoprivrednog proizvođača i svaki hektar poljoprivrednog zemljišta da može da se odradi na najbolji mogući način.
Dalje, unapređene produktivnosti i efikasnosti, unapređenje postupaka davanja u zakup, omogućavanje podjednakih i ravnopravnih zastupljenih korisnika poljoprivrednog zemljišta, unapređenje politike, korišćenja i upravljanja, unapređenje praćenja korišćenja, povećanje zainteresovanosti i broja, ovo je jako bitno. Jer, mi smo imali situaciju u prethodnim godinama gde u pojedinim opštinama ili možemo reći na nivou cele Republike imali tri, četiri zakupca koji dođu na licitaciju, oni pokupe zemljište svi ostali kada su licitacije u pitanju posvađaju se i neke gore stvari se dešavaju. Ja sam uveren da ovakvim izmenama to više neće biti i da će se stati na put svim tim tajkunima i bahatim radnjama kad je vezano za poljoprivredno zemljište.
Šta je najbitnije? Ovakvim zakonom doći ćemo do unapređenja poljoprivredne proizvodnje malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, odnosno fizičkih lica. Imali smo situaciju da jedan zakupac uzme neko zemljište, govorim iz ličnog primera, iz svoje sredine. Pre desetak godina kada je bila velika suša u Republici Srbiji, gde nije imao adekvatan, odnosno dobar rod taj zakupac nije platio zakupninu, to više ne može da se desi. Ovakvim zakonom mi ćemo stvoriti uslove, pre svega, za jednu ravnopravnu licitaciju, imaćemo šanse i mogućnosti da svi učestvuju u tome i da ostvare posle toga prihod.
Sada bih želeo da napravite jednu paralelu između ovog zakona i onog zakona od juče, što smo govorili Zakon o zadrugama koji će biti usko povezani, i ako ih budemo poštovali mi možemo doći do jednog zaista sistema i reda u poljoprivredi. Zašto je to bitno? Bitno je da na tržištu moramo biti i korektni i konkurentni. To je suština priče. Da imamo kvalitetan proizvod i da imamo dovoljno proizvoda. Zapravo, udruživanje je nešto što mora da se desi u Srbiji, manje poljoprivrednih proizvođača, gazdinstava da se udruže u jedno veće i da tako možemo ponuditi svoj proizvod.
U zemlji Srbiji prethodnih godina dešavalo se stihijska proizvodnja, bez obzira da li pričamo o ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu. Evo, imamo od prošle godine, odnosno ove jeseni, ne znamo samo koliko je hektara zasađeno pod malinama. Ja bih zaista bio presrećan da svi poljoprivredni proizvođači, pa čak u nekim segmentima i ja razmišljam o tome, može se ostvariti fini prihod od toga da svi poljoprivredni proizvođači koji to rade zarade. Ali, mogu zaraditi samo na jedan način, ako se bude poštovao zakon, sva pravila i ako budemo radili to na one načine, po onim pravilima kako stoji u ovom zakonu.
Još jedna stvar, još jedan zakon koji je danas na dnevnom redu jeste zaštita poljoprivrednog zemljišta, kao lekaru izuzetno značajan i bitan, ali i za sve ostale činioce našeg društva. Imali smo situaciju da se poljoprivredne zemljište nije tretiralo onako kako treba i često se raubovalo. Govorili smo ovde o zemljoradničkim zadrugama, govorili smo o šumama, gde su šume često bile popločane sa najlonom, plastičnim flašama i svim drugim otpadom, paralelno i poljoprivredno zemljište i šume dovede do toga da to sve bude zagađeno.
Mislim da donošenje ovakvog zakona i poštovanje kada se uredi sistem, kada se napravi sistem, mi ćemo stvoriti uslove. Pod broj jedan - zdravu životnu sredinu, pod broj dva - dovoljno ploda sa njive, pod broj tri - svi će biti zadovoljni. Verujem da će i naši poljoprivredni proizvođači biti zadovoljni sa ovakvim zakonima i da će svi moći da ravnopravno i jednako utiču u ovim poljoprivrednim utakmicama. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, poštovani građani koji gledate Skupštinu Republike Srbije, pred nama se nalaze tri predloga zakonska rešenja iz oblasti zdravlja i na samom početku moram da kažem da je ovo spremnost Ministarstva da se uhvati u koštac sa svim problemima koji su proizilazili iz prethodnih godina, dok je Ministarstvo vodila neka druga vlast, ili struktura.
Ja ću da krenem prvo od zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji govori da se Ministarstvo zdravlja suočava sa dopunskim radom gde zdravstveni radnici trećinu radnog vremena mogu da provedu u privatnoj praksi.
Ovo je jedna osetljiva tema i ovo Ministarstvo zdravlja i aktuelna Vlada na čelu sa premijerom Vučićem je spremna da rešava sve ozbiljne probleme i suštinske probleme, govori u prilog i današnje obraćanje ministra Lončara koji je rekao da mnoge bolnice u Srbiji imaju probleme, ali će se to u narednom periodu rešiti. Čuli smo i od kolega iz Užica, iz Čačka, iz mog grada, brojni su takvi gradovi i takve situacije.
Druga stvar jeste da osnivački akti, odnosno klinički centri prelaze iz nadležnosti grada, odnosno lokala na Republiku i to je jedna sjajna priča gde će i Ministarstvo i Vlada i država, na kraju krajeva, imati uvid i kontrolu nad svim tim ustanovama.
Na jučerašnjoj sednici Odbora ja i profesor Vekić govorili smo usput pod tačkom Razno kako je nekada funkcionisao sistem kada smo imali zdravstvene centre. Tada je to mnogo bolje bilo nego kada su razvodnili, kada se to raščlanilo i sada imate, da kažem, u svakoj opštini, u svakom gradu opšte bolnice i domove zdravlja gde ne zna se ko pije ko plaća, narodski rečeno.
Drugi zakon jeste o medicinskoj evidenciji, dokumentaciji. Jedna tehnička stvar, gde se pomera sa 2016. godine na 2017. godinu i to je u susret sa savremenim informacionim tehnologijama, sa internetom, nešto što zaista treba uraditi i učiniti da sve bude dostupno onim najranjivijim kategorijama, a to su pacijenti.
Treće zakonsko rešenje, predlog, jeste osiguranike koji se nalaze na privremenom radu u inostranstvu, ja ne znam šta bih rekao, do samo da je jedno sjajno rešenje, gde ljudi kad odu tamo ne moraju da se vraćaju da bi dolazili da ponovo urade ono što je potrebno, nego mogu na početku za sve vreme boravka.
Druga stvar jeste da osiguranice koje imaju sprečenosti za rad, bolesti, komplikacije u trudnoći, za ovih 35% i 65%, znači 100% uplate ide kod poslodavca. Nećemo više imati situacija da jedni plaćaju ovako, drugi da plaćaju onako, sve će biti na jednom mestu, smanjena administracija. Svi znamo da je danas u Srbiji što manje papira, to je bolje. Vlada, aktuelna, sa premijerom Vučićem ovo radi na najbolji način.
Ja ću da se osvrnem na zašto je ovo sada, zašto nije pre? Juče smo i danas imali kritike na nešto što je istorijski došlo u Srbiju, a to je otvaranje poglavlja. Čuli smo od opozicionih poslanika da mi kasnimo tri godine. Gospodo, mi kasnimo vaših 15 godina koje ste vodili ovu državu i gde ste samo bacili prašinu u oči građanima Srbije i ništa niste uradili. Aktuelna vlast rešava etapu po etapu, rešava sve goruće probleme, tako i ovo Ministarstvo je spremno da se uhvati u koštac sa svim problemima, sa najtežim stvarima i da ih uspešno reši.
Kao i moje kolege iz poslaničke grupe SNS, i ja podržaću ove zakone u danu za glasanje.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i građani Srbije koji pratite današnje zasedanje, čuli smo da je ovo naizgled jedna opuštena izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Reći ću da to ni malo nije tako.
Ove promene su suštinske i one menjaju naš zdravstveni sistem u onom smeru u kom idu. Čuli smo od ministra od posle 60 godina dolazimo do nekih promena vezano za profesore na našim fakultetima, za naše učitelje. Reći ću da to nije baš tako slučajno. Kada smo imali prethodnog ministra pre nekih deset godina, koji se lečio u inostranstvu, kako ste onda mislili da može doći do promene nekog zdravstvenog sistema i promene Zakona o zdravstvenoj zaštiti kada prvi čovek zdravstva Srbije nije imao poverenja u svoje kolege. Sa druge strane, nedopustivo je da pravnici komentarišu zdravstveni sistem i da oni o tome donose sud. To je njima na čast.
Krenuću od profesora na medicinskim fakultetima. Sjajna je stvar što će doći do potpisivanja jednog trojnog sporazuma između zdravstvene ustanove, fakulteta i Fonda. Mi ćemo na ovaj način urediti taj sistem sa onim podzakonskim aktima koje ste naveli i ubeđen sam da više neće biti propusta onih kojih je bilo do sada.
Naravno, ništa nije jednostavno. Ovi procesi su teški, oni su usklađenje sa evropskim zakonodavstvom i mi, pošto težimo ulasku u EU, naše zakone moramo u tom smeru i formirati.
Šta je bitno? Bitno je ulaganje u nauku. Investicija u nauku je najisplativija. Imamo ovde jednu stvar, da pored profesora imamo i svršene studente zdravstvenih oblasti, lekare, stomatologe i farmaceute, čiji će staž biti izjednačen. Do sada je to bilo različito. Svi smo imali na završnim godinama ta, kako profesor Poskurica reče, urgentna stanja. Sada će to biti šest meseci i posle tog obavljenog staža pristupiće se ostalim testovima i proverama.
Licence su nešto što je u svetu već prisutno više godina. Mi smo ovih meseci predavali, odnosno zaključivale su se te licence.
Moram da istaknem da je kvalitetnim zakonskim rešenjima i promenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti prethodila jučerašnja sednica Odbora za zdravlje, koja je bila, evo, tu je profesorka Đukić Dejanović, izuzetno kvalitetna, konstruktivna, od strane svih članova Odbora. Kada imate jedan takav Odbor, onda sigurno i ovi zakoni i današnja rasprava idu u smeru da budu kvalitetni i u jednom pozitivnom pravcu.
Juče se niko od nas, članova Odbora, nije složio da mi prikupljamo poene. To je kontinuirana medicinska edukacija i prikupljanje poena može da bude u kladionicama ili na nekim sportskim manifestacijama. Ovde je jedno stručno usavršavanje, pa i mlađi, stariji, profesori, učitelji, svi moraju non-stop raditi na sebi i svoje znanje obnavljati.
Po meni, ključnu ulogu u ovome će imati direktori i članovi i predsednici upravnih odbora, tu pre svega mislim na unutrašnjost, da svojim delanjem podignu to na najviši mogući nivo i da to ne bude ovako kako je sada.
Koraci koji su predloženi, stvari koje su predložene su sjajne. Pre svega, svi smo na fakultetu težili da ne moramo 24 poena ili boda, a sada imamo 20. Minimum po godini je 10. Sedam godina po 20, to je 140 poena koji moraju da se skupe. Za vreme specijalizacije je to 10 po godini. To su stvari koje će umnogome olakšati ostvarenje tih stvari.
S druge strane, ako teramo nekog lekara da ide na seminare, na savetovanja, na kongrese, onda od tog posla nema ništa. Do sada je bilo da se farmaceutske kuće oglase i da one plate određenim lekarima prisustvo na tim kongresima i to je tako funkcionisalo. No, objavljivanje stručnih radova, naučnih radova u raznoraznim i domaćim i svetskim časopisima je nešto što moramo svi kao zdravstveni radnici preuzeti odgovornost na sebe. To je rad na sebi i kroz takav način funkcionisanja mi ćemo naš zdravstveni sistem podići na najviši mogući nivo.
Međutim, ove promene su teške. Ovo su promene u ekonomiji, promene u zdravstvenom sistemu, ali i conditio sine qua non, jeste suština, da se mi moramo sami menjati, prihvatiti savremene trendove.
Čuli ste od profesora Đurovića, od profesora Poskurice, od ovlašćenog predstavnika SNS doktora Laketića, kuda ide medicina. Ona više nije ista, od pre pet godina kao i sada. Svaki dan se razvijamo, pa i ova dešavanja koja su prisutna u Srbiji, svaka čast vama ministre i vašim saradnicima, gama-nož, linearni akceleratori, to je budućnost. Mi u tom pravcu moramo ići – diferencijalna dijagnostika, sve ono što je potrebno, to je nama od bitnog značaja.
Ubeđen sam da će cela Poslanička grupa SNS, kao i svi poslanici, na kraju krajeva, jer ovo nije s jedne strane, ovo je bitno za celu zemlju, za sve zdravstvene radnike, podržati ovaj zakon.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, pred nama se nalazi jedan zakon koji zaista treba primenjivati onako kako kaže.
Ciljevi ovog zakona su višestruki, pre svega, mislim na očuvanje šuma a pored toga jeste njeno korišćenje. Znamo da velika finansijska sredstva mogu se ostvariti pravilnim i racionalnim i planskim korišćenjem šuma.
Dobro je što će se ovim zakonom oformiti osam šumskih oblasti, šest plus dve pokrajine Vojvodine i Kosovo. O prihodima koje možemo ostvariti sečom i planskom odnosno planskom sečom šuma ne bih govorio ovom priliku.
Hoću da još jednom podsetim da Srbija ima pokrivenost šumama oko 29,1%, što, može se reći da ulazimo u onaj prosek svetski. To je daleko niže od evropskog, a po stanovniku je 0,3 hektara.
To je manje nego okolne zemlje, ali ja sam namerno ovo rekao i ponovio sam kao moje kolege, ne možemo mi tako baš da gledamo. Pokrivenost šumama u Alpima, Austriji i Švajcarskoj nije isto kao u Holandiji.
Znači, mi imamo jednu teritoriju izuzetno dobru i kvalitetnu, Vojvodinu, s druge strane imamo jug i istočnu Srbiju koja je, naravno pokrivenija i onda tako pravimo jedan prosek. Mislim da ako se popnemo za još dva do tri, eventualno pet posto, da će to biti sjajno za celu teritoriju Republike Srbije.
Ono što je na mene, čitajući ovaj zakon, ostavilo najveći utisak jeste šumska inspekcija i propratnica, odnosno otpravnica. Ja dolazim iz Šapca, pored gde je planina Cer. Pričam samo jednu praktičnu priču i krađe šuma, a kada imamo krađu šuma, kao pasionirani lovac, tu ima i krivolova.
Zašto ovo govorim? Loše privatizacije koje su se desile u prethodnom periodu i onaj zakon iz 2010. godine, doveli su do toga da imamo ogroman broj hektara odnosno šuma, slobodno mogu reći ničije zemlje ili ničije šume. U tim šumama najveći su problemi.
Još jedna paralela. Kada neko ode u krivolov, odnosno u krađu šume, sigurno ne ide opušten ili onako kao na posao kada ide. To se radi po lošim vremenskim uslovima, najčešće su ovakvi periodi kada su kiše i početak zime, kada ulazimo u hladan period ili kada je olistala šuma i kada imamo drugo poljoprivredno rastinje.
Zašto ovo govorim? Govorim jer samo u mesecu septembru imali smo više nemilih događaja. Baš iz tog razloga gde se dešavala ta krađa šuma, i u septembru je bio jedan smrtni ishod, samo u septembru mesecu. Znači godišnje ima u opštini Šabac više takvih slučajeva da ne pričam u samoj šumi koliko toga ima, plus jeste ono kada se to drvo ogrevno koristi u vozilima koja nisu adekvatna za takve stvari.
Inspekcija šumarska tu u narednom periodu mora da uzme ključnu ulogu, propratnice i otpremnice i kontrola takvog drveta.
Druga stvar jeste da mi smo imali prošle godine velike elementarne nepogode i one u maju i one u toku zimskih dana kada je ceo jug Srbije, istočna Srbija bila okovana ledom jer smo imali ogromne štete. To je u zimskom periodu.
U letnjem periodu imamo požare. Tu sami moramo promeniti svest i kontrolu, odnosno čuvanje šuma. Znate da požari ne mogu baš sami od sebe da se dogode. Potreban je neki faktor, neka ruka da se tako nešto desi.
Ovim zakonom se propisuje da ako se desi takva sanacija, neko drvo se izvali ili od požara da sopstvenik, odnosno fizičko lice ne mora da naplaćuje određene takse da bi to drvo se poseklo.
Šta sam još hteo da kažem jeste i to bih postavio kao pitanje i vama gospođo ministarka, jeste da je predloženo da će Komora šumarskih inženjera da počne da radi 2016. godine. Znači, kada se obezbede određena finansijska sredstva. Postavljam pitanje, možda i predlog, da zajedno sa ovom komorom šumara, odnosno da to bude komora lovno-šumarska ili kako bi se već zvala.
Mislim da bi to u jednom smislu i čuvanju i korišćenju dalo mnogo bolje rezultate i da bi cela država od toga imala mnogo više efekata, pričamo o prihodima, to su od šuma, od lovstva. Znamo da Srbija je bogata po tome, a imali smo pre nekoliko godina „Čuvajmo Srbiju, čuvajmo zelenu sredinu“. Ja sam zaista ubeđen da su ovde svi poslanici raspoloženi da tako se ponašaju.
Čuli smo u više navrata korišćenje za novogodišnje i božićne praznike, da upravo to se dešava ali mi kroz ovakav zakon imaćemo gajene teritorije gde će se te novogodišnje jelke ili božićne jelke moći kupiti na jedna način kako je to predviđeno, a nemojmo da baš toliko urušavamo našu nacionalnu svest i naše verske običaje. Ako neko odseče badnjak, ne treba mu zameriti.
Ja se zahvaljujem i u danu za glasanje ja i moja poslanička grupa ćemo podržati ovaj zakon.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Republike Srbije pred nama se nalaze tri važna predloga zakona, od kojih ću ja da se osvrnem na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Moje kolege su u današnjoj raspravi govorile dosta o tome, ja ne bih da oduzimam puno vremena, ali hoću u par reči da ukažem na nešto za šta mislim da je jako važno, jako bitno.
Suština svakog zakona jeste da se on primenjuje onako kako treba i onako kako on glasi. Mišljenja sam da ovaj zakon o kom danas diskutujemo se naslanja na onaj krovni zakon, kako je ministar rekao, Zakon o radu, i to je nešto što je jako bitno za celu državu i pokazuje da Vlada Republike Srbije i svi mi želimo jedan boljitak, jedan napredak.
Ovlašćeni predstavnik SNS, dr Rakonjac je rekla da korišćenje zaštitnih sredstava jeste nešto što treba da se primenjuje, ali mi u Republici Srbiji moramo da promenimo svest, zakon da poštuju svi, nošenje i rukavica, medicinska sestra kad vadi krv, i radnici na gradilištu, a isto tako bez diskusije, hirurg u operacionoj sali mora da izvšri hiruško pranje ruku i da nosi hiruške rukavice. To su stvari koje su jako bitne. Ovaj zakon će uspeti onog trenutka kada ga budu svi primenjivali.
Inspekcija jeste nešto što treba da postoji, ali mi ne treba da se osećamo samo i da se bavimo time da inspekcija je tu da kontroliše, ona treba da kontroliše, ali ne da bude osnovni deo. Znači, svaki poslodavac jasno ovde kaže mora da prijavi sve. Poslodavac je taj koji mora da stvori uslove da primenjuje ovaj zakon, a radnik je taj da izvršava. Ako kažemo da je nošenje zaštitnog šlema na nekom gradilištu, ono mora.
Ministar je rekao da u poslednjih, ne znam koliko godina, 40% smrtnih ishoda radnika koji su radili na crno. To je problem. Ja sam ubeđen da će jednim redom, uvođenjem sistema u sve pore da ćemo imati radnike koji su prijavljeni, gde nećemo imati te crne radnike, gde se ovakve stvari neće dešavati, upravo to je ovaj zakon.
Ja neću da pričam o drugim stvarima, ali kao lekar hoću da kažem da preventiva je nešto što je najbolje. Posledice, mi hoćemo da posledice budu pozitivne korišćenjem i primenom ovog zakona, a ne negativne, kažemo tih 40% smrtnih ishoda. To je moja struka i moja neka Hipokratova zakletva, da preventivne mere ili prevencija je nešto što je najbolje.
Odlična stvar je, to su i kolege rekle, da je prevencija, odnosno primena nad trudnicama i majkama koje doje, jednom rečju, vidim da i ovaj zakon i svi prethodni i kompletno funkcionisanje mi ulazimo u jedan sistem, odnosno u red država koje su uređene. Na svima nama je i na radnicima i na poslodavcima i na Ministarstvu da se ovakvi kvalitetni, jasni i pravi zakoni primenjuju. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Poštovana ministarko, kolege poslanici, pred nama se nalaze dva zakona koja zaista mislim da su kvalitetna, koja su prošla javnu raspravu. Suština, ja bih rekao, ova dva zakona je njihova primena. Njihova primena u eri u kojoj se nalazi sada Srbija i Vlada Republike Srbije, odnosno šta želimo da uradimo i kakav doprinos svi želim zajedno da damo našoj državi, jesu upravo ova dva zakona.
Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju je jedan odličan zakon, kojim se utvrđuju uslovi i način obavljanja javnog prevoza putnika, zatim pružanje, odnosno korišćenje staničnih usluga i izdavanje licenci. Šta je suština? Mi smo imali u prethodnom periodu od 15-20 godina jedan kompletan javašluk u prevozu, od malih prevoznika do taksi prevoznika nezakonitih u sivoj ekonomiji. Kako je koleginica Ivana govorila, kombi prevoznici su takođe bili nelegalni, neregistrovani. Sve je to dovelo do onoga što ste rekli da imamo u kasi minus 100 miliona evra. Upravo ova dva zakona, Zakon o prevozu putnika i Zakon o prevozu robe, moraju da doprinesu, odnosno da donesu, a mi svi da ih sprovodimo onako kako se to od nas traži, da se taj novac nađe u kasi Republike Srbije. Ako to uradimo, mi smo uspeli.
Pored ovoga, znamo da je Republika Srbija jedna tranzitna država koja spaja istok i zapad i kroz našu zemlju brojni prevoznici prolaze. Mišljenja sam da će i ono što se radi sada, izgradnja svih saobraćajnica od koridora do svih ostalih, doprineti da u narednom periodu mi zauzmemo još jedan bolji položaj i da se stvarna primena i stvarni efekat ovih zakona vidi. Ovim zakonima se dolazi do jedne zdrave konkurencije.
U gradu iz koga ja dolazim, u Šapcu, mogu plastično reći da je postojalo jedno, a i čuli smo danas ovde, preduzeće „7. juli“, koje se bavilo prevozom putnika i prevozom tereta. Sada to preduzeće ne postoji, ne postoji cigla na cigli.
Paralelno s tim, kako je ono uništeno, u prethodnih 15 godina ili 20, postojali su ovi crni prevoznici koji su se bavili sivom ekonomijom i zajedno te dve stvari su dovele do toga da u Šapcu nemamo ni kvalitetnu autobusku stanicu, naravno, licence, o tome ne treba ni pričati, ne postoji to preduzeće „7. juli“ koje je upošljavalo 1.000 radnika. Sada, naravno, mi imamo problem sa tim radnicima koji su ostali, da kažemo, na ulici. No, ovim zakonima verujem da će se to urediti, da će se urediti i Zakonom o prevozu tereta sve ono što on nalaže, da ćemo imati jednu zdravu konkurenciju i da država Srbija više neće dozvoliti i neće moći u Srbiji da se bavi prevozom ko kako hoće.
Znamo da je uvoz i izvoz jedna ozbiljna grana i da kroz takav vid možemo ostvariti ozbiljan i veliki benefit, špedicija takođe. Ovim zakonom o prevozu tereta, to će se urediti i sve licence koje se budu izdavale kontrolisaće Ministarstvo. Znači, nećemo imati više šetanja tih licenci od jedne do druge firme, a čuli smo ko će moći da ih dobije. Znači, neće moći firme čiji su preduzetnici osuđivani više od dve godine, koji nisu poslovni, koji nemaju strategiju i sve ono što je negativno za jednu firmu.
Da zaključim, oko 100 miliona imaćemo više u kasi Republike Srbije i to je suština, suzbićemo sivu ekonomiju i, ono što je za nas najvažnije i Vladu Republike Srbije, jer smo se na to obavezali, to mi želimo, to je usklađivanje svih ovih naših zakona sa zakonima Evropske unije i da na takav način zaista budemo jedna moderna tranzitna zemlja. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Poštovani ministre, kolege poslanici, pred nama se nalazi danas izbor za Zdravstveni savet Republike Srbije. Jedno izuzetno telo, zaista važno telo koje je radilo i u prethodnom periodu.
Mislim da telo koje ćemo izabrati danas i o kojem govorimo danas jeste sačinjeno od najkvalitetnijih ljudi, najobrazovanijih, najstručnijih.
Ono što je bitno reći, jeste da u samom sačinjavanju ovog tela i predlogu su učestvovale sve relevantne institucije. Čuli smo od gospodina ministra da su učestvovali medicinski fakultet, stomatološki fakultet, komore i sve ostale ustanove. Predlagale su svoje najkvalitetnije saradnike.
Uloga ovog tela jeste savetodavna. Pored te uloge jeste da ona učestvuje u jednom reformskom sistemu, u sistemu reformi u koji je ušla i sama Republika Srbija, a samim tim i Ministarstvo zdravlja.
Znamo da je zdravstveni sistem Republike Srbije u prethodnom periodu bio urušen i da dolaskom ovog sastava i vas gospodine ministre, da je naše Ministarstvo zdravlja krenulo jednom uzlaznom linijom.
Shodno tome, mišljenja sam da će i telo o kom danas pričamo zaista uzeti jednu ulogu gde će paralelno sa Ministarstvo zdravlja dati svoj doprinos, dati doprinos da se zdravstveni sistem naše zemlje podigne na mnogo viši nivo.
Ono što je interesantno reći da ovo telo, i kako je profesor Poskurica rekao, učestvuje, radi i predlaže mere za ravnomerno razvijanje zdravstvenog sistema, da sve kategorije i sve populacije budu ravnomerno zastupljene i da na takav način celu teritoriju Republike Srbije objedinimo i damo doprinos u njenom razvoju kada pričamo o zdravstvu.
Ovo telo neće raditi ako ne bude imalo podršku svih pratećih ili paralelnih institucija, bez obzira što je njegov mandat od pet godina i za pet godina može da se napravi veliki doprinos i da se uradi dosta toga, bez organizacione podrške i bez finansijske podrške telo neće dati svoj doprinos. Shodno tome, oni moraju biti, odnosno ovo telo mora biti blisko Ministarstvu zdravlja i da donosi sve važne reformske odluke.
Kada sam rekao reformske odluke, znamo da Republika Srbija teži ulasku u EU, te ovo telo mora pratiti usklađivanje sa evropskim i međunarodnim standardima, zajedno sa Ministarstvom učestvovati u izradi svih akata.
Ima 15 članova. Ne bih da čitam sve te kandidate i predložene. Mišljenja sam da su njihove biografije zaista na jednom zavidnom nivou i da će ovo telo dati najveći doprinos u radu zdravstvenog sistema.
Pored toga što je profesor Dragan Stavrić izjavio da neće više da učestvuje i da će biti zamenjen zbog ličnih razloga, mišljenja sam da u danu za glasanje poslanička grupa SNS treba da da podršku ovom telu i da svi zajedno na još jednom polju unapredimo zdravstveni sistem.
Znamo šta se radilo u prethodnom periodu. Neće jedan čovek moći da reformiše sistem, nego će morati tim, i poslanici, lekari i zdravstveni savet i ministarstvo i sve ostale ustanove moraju zajedno raditi da bismo dobili što bolje, što kvalitetnije srpsko zdravstvo. Ja vam se zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, zaista smatram da ovaj amandman treba odbiti. Zašto? Čuli smo u prethodnim diskusijama – preventiva. Mišljenja sam da se prethodnih 15 godina trebalo baviti preventivom, a ne upravo ovim poslovima kojim se sada bavi Vlada Republike Srbije i Ministarstvo i premijer, posledicama. Ovo su posledice loše vlasti Demokratske stranke i njenih 15 godina vladavine.
Pomenut je moj grad, Šabac, odakle dolazim. Svi znamo kako je bilo te noći kada su krenule poplave i koliko je građana Republike Srbije i Šapčana bilo na odbrani tog nasipa. Ja hoću sada da postavim jedno pitanje za lokalnu samoupravu – šta je sa onim otklonjenim svim stvarima, zašto to nije urađeno čišćenje kanala koji su doveli do toga da i ove godine imamo u šabačkoj opštini poplave, kada nismo imali tolike elementarne nepogode kao prošle godine? Prošle godine smo branili nasip na Savi u dužini od pet kilometara i, koliko sam upoznat, on je u procesu i završnoj fazi izrade da se odobre sredstva da se krene sa novom izradom tog nasipa. Zašto u Šapcu nisu urađene sve one stvari koje je trebala lokalna samouprava?
Posledice i produženja roka ovog zakona jeste što Vlada mora da uradi sve što je u njenoj moći. Preventiva je nešto što će novim zakonom, koji ste rekli, gospođo ministarka, ući u raspravu i dovešće do toga da se mi kao država nikada više ne suočimo sa ovakvim problemima koje smo imali prošle godine.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama se danas nalaze dva predloga zakona. Ja ću govoriti o prvom predloženom zakonskom rešenju, a to je Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Ovim predloženim zakonskim rešenjem imamo da se izmenama i dopunama zakona vrši reorganizacija Nacionalne službe za zapošljavanje, uvođenjem novih mera, u kreiranju novih mera i programa zapošljavanja i uređivanje drugih pitanja vezanih za sprovođenje aktivne politike zapošljavanja.
Zaista, na samom početku želim reći da je ovo jedan fleksibilan pristup merama zapošljavanja. U prethodnom periodu, kako je i sam ministar rekao, imali smo slučajeve, odnosno situacije česte zloupotrebe fiktivnog prijavljivanja u radni odnos. Kako ste rekli, on je trajao ne duže od šest dana. Ako želimo urediti ovu državu i stvoriti jednu modernu, efikasnu, pravnu državu, moraju sve službe u njenom sistemu aktivno učestvovati u tome, a moraju i sami građani da pomognu. Zaista verujem da ova Vlada, na čelu sa premijerom Vučićem, ima jasne namere u tome. Stoga i dolazi ovakav predlog da se ne može posle 12 meseci, odnosno pre 12 meseci pristupiti tome, znači neprekidnog rada, ili 18 meseci sa nekim pauzama.
Ono što je ovim zakonskim predlogom isto regulisano, jeste efikasnost u samoj službi. Znači, službenici će biti u službi naših građana. Smanjenje članova nadzornog odbora jeste nešto što smo u prethodnom periodu radili. Na ovakav način dovodimo do jednog niza mera štednje, jer ako smo nasledili jednu državu koja je bila u dugovima, zaista je moramo reorganizovati i revitalizovati. S druge strane, staće se na put nepotrebnom odlivu novca i na takav način uspećemo rešiti bar neke probleme.
Drugi zakon jeste znakovni jezik, nešto što je zaista humano i moramo ući u sistem i u red modernih država. Donošenjem Zakona o znakovnom jeziku izjednačavaju se mogućnosti, pristupačnost i ostvarivanje različitih prava u skladu sa potrebama lica sa oštećenim čulom sluha, a u smislu inkluzije osoba sa invaliditetom. Zaista mislim da obrazovanje na ovakav način mora da se uvede. Kako ste rekli, biće čast svima da ovde sedi jedan takav poslanik i u svakom drugom nekom sektoru. Mišljenja sam da osobe sa invaliditetom moraju imati ravnopravan položaj i ne smeju osetiti neki svoj nedostatak. Mislim da ove osobe moraju dati podjednak doprinos uređenju sistema i da se njihov aktivan rad vidi na svakom koraku, rekao sam, od obrazovanja do bilo koje druge funkcije.
Pošto smo danas čuli na ovu temu dosta diskusija, ne bih da dužim. Reći ću samo da ako postoji u 81 lokalnoj samoupravi ovakav sistem, nema razloga da ovakav zakon ne bude donesen i kod nas. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospodo iz ministarstva, kolege poslanici, pred nama se danas nalazi jedan zakon koji je zaista jedan moderan i reformski zakon. Mogu slobodno reći da država Srbija po prvi put dobija jedan ovakav zakon i jedan duži niz godina nismo imali prilike da o ovakvom zakonu diskutujemo.
Ono što je najvažnije kod ovog zakona je njegova primena. Jeste da mi u Srbiji imamo do sada jednu nelojalnu konkurenciju, da imamo i registrovane i neregistrovane privrednike. To je najveći problem. Siva ekonomija je nešto što je u prethodnom periodu i te kako urušila privredu naše zemlje.
Mogli smo danas čuti od mojih prethodnih kolega koliki je gubitak u budžetima Republike zarad te ili zbog sive ekonomije – preko tri milijarde evra. Konkurencija nikome nije problem, ali kada je ona realna i kada svi imaju podjednake šanse. Upravo zato zakon o inspekcijskom nadzoru omogućava svim privrednim subjektima omogući jednu ravnopravnu ili istu trku.
Suštinska promena kod ovog zakona jeste rad svih inspekcija. Ovim zakonom se menja i odnos inspekcije, privrede i građana. Možemo slobodno reći da su donošenjem ovog zakona zadovoljni i privrednici i građani i inspekcije.
Do sada je bio loš privredni ambijent u našoj zemlji, od sada, verujemo da će kroz rad svih inspekcija, a kolege su govorile da su bile firme ili registrovane ili neregistrovane u stambenim jedinicama, što i te kako urušava i moć jedne države i jednu privredu.
Verujem da će se donošenjem ovog zakona ostvariti jedan povoljan privredni ambijent, gde će inspekcija imati, kako smo čuli ili kako u zakonu stoji, tri dana najave. Kao lekar, mogu reći da je ono što ovaj zakon donosi – preventiva. Znači, mi jednom privrednom subjektu moramo omogućiti da on posluje u skladu sa zakonom, a ne samo kažnjavanje, što u prethodnom periodu nije dalo rezultate.
Ono što je najbitnije – kada stvorimo uslove i kada donesemo zakone koji su zaista reformski, evropski, koji su po modelu savremenih država, mi ćemo stvoriti ambijent za dolazak investicija i onda ćemo na jedan način i privredu i sve naše subjekte u državi napraviti kvalitetnijim.
U izradi ovog zakona učestvovali su brojni faktori. Nije bez razloga urađen ovako kvalitetno. Zaključiću – najbitnije kod ovog zakona jeste da se on dobro sprovodi, njegova primena, i da nemamo više situaciju da jedna neregistrovana prodavnica ili firma plati kaznu pet hiljada, a neko ko je registrovan ima neku malu kaznu i plati 20 ili 30 a možda i 50 hiljada. Tome moramo stati na put i izjednačiti uslove. Na takav način ćemo podići nivo i kvalitet života u Srbiji. Zahvaljujem.

Hvala.
Uvažena gospođo ministarko sa saradnicima, kolege poslanici…
(Jovan Marković, s mesta: Gospođa je meni postavila pitanje.)

Uvaženi predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, kolege poslanici, slažem se sa mojim prethodnim govornicima iz SNS da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Razlozi su brojni.
Ja dolazim iz opštine o kojoj smo u prethodnom periodu zaista mnogo pričali. Grad Šabac mogao je da bude jedna katastrofa kada je u pitanju ekologija i zaštita životne sredine. Samo ću u par navrata da se osvrnem na ono šta je prethodni režim, odnosno u mom gradu i dalje režim DS i njenih satelita, šta sprovodi i kako štiti, odnosno očuvava ekologiju.
Samo dvesta metara od centra Šapca postoji deponija koja je dostigla nivo četvrtog sprata. Sada je navodno ta deponija prebačena u onu čuvenu regionalnu deponiju Srem-Mačva, ali je i danje tu ostalo to đubre i smetlište koje je samo posle ovih poplava i onog peska koji je korišćen sa dva, tri santimetra pokriveno.
Hoću da istaknem da pored izvorišta našeg gradskog vodovoda, 50 metara od izvorišta izviru fekalije. Sva okolna mesta, mesne zajednice imaju svoje divlje deponije. Pitam lokalnu vlast, odbornici u Skupštini Grada SNS su u više navrata govorili o tome. Samo u toj deponiji kada krenu kiše najezda je glodara prema centru i prema naselju. To je i Kamičak i Bair i Donji šor.
Hoću da istaknem da jedno bahato ponašanje lokalne vlasti i vlasti iz prethodnog režima na republičkom nivou je dovelo do svega toga. Zaista smatram da se poslanici opozicije bez ikakvog prava bune, bez ikakvog prava ukazuju da ova republička vlast radi pogrešno.
Samo postavljam pitanje – kakvu su oni ekologiju stvorili? Kakva je to zaštita životne sredine rađena kada su silni milioni evra potrošeni na raznorazne kampanje, na raznorazne lične promocije, na raznorazne projekte i na raznorazne bilborde? Zaista, mislim da je neuputno govoriti o tome, a kako reče kolega Đukanović, kako nekoga nije sramota da priča o tome? Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, gospodo iz ministarstva, uvažene kolege poslanici, pred nama se danas nalaze tri važna zakona iz oblasti životne sredine i kao lekar zaista mogu reći da je

donošenje ovih zakona i usklađivanje sa propisima EU nešto što je za našu zemlju od velikog značaja.

Reći ću prvo o Zakonu o hemikalijama, on je novi način jedinstvenog upravljanja hemikalijama. Ono što je najbitnije jeste da će od ovog zakona oni koji imaju profit i snositi troškove. To je od izuzetnog značaja za budžet Republike Srbije, jer će se samim tim i budžet puniti na jedan kvalitetan i adekvatan način.

Zakon o biocidnim proizvodima uveo je jedinstveni sistem stavljanja u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije. ovaj sistem je uveden u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima EU i zajedno sa zakonom o integrisanosti, sprečavanju, kontroli zagađivanja i zaštiti životne sredine čine nešto što je zaista za našu zemlju od izuzetnog značaja. Kada ih spojimo u jednu celinu i govorimo o zaštiti životne sredine, kako je gospođa ministarka juče rekla da je iza nas bila jedna izuzetno teška godina, samo da pomenem poplave, možemo reći da svi zajedno se moramo boriti na očuvanju zaštite životne sredine.

Ova tri zakona govore o tome da će inspekcijski nadzor imati svoj značaj. Pre svega mislim i na učešće Ministarstva zdravlja, Ministarstva poljoprivrede i ostalih, ali mislim da će najveći teret podneti veterinarske inspekcije i drago mi je što ovde ima i ljudi iz Uprave za veterinu.

Šabac, grad iz koga dolazim, je spašen prošle godine. Svi znamo šta predstavlja hemijska industrija „Zorka“ i sve one hemikalije koje su se nalazile i koje su se sačuvale ili su premeštene u neki drugi prostor jeste da smo mi spasili životnu sredinu. Ali, pored toga i aerozagađenja, pa možemo sprečiti i neke respiratorne infekcije ili bolesti. To sve zajedno govori da svi zajedno moramo dati doprinos da se dođe do jednog pravog rezultata. I ova probna dozvola, o kojoj se govori, od 240 dana jeste da će sve te ustanove i svi ti pogoni kada prođe to imati zaista jedan dobar osnov da rade. Posle tih poplava naša životna sredina je ozbiljno narušena.

Sada, da bi ove zakone doneli, oni su sasvim korektni, moramo svi dati svoj doprinos. Hoću da pomenem jednu stvar koja je opšte prisutna u Srbiji. Ne smemo više sebi dozvoliti da kroz otvoren prozor iz automobila bacimo plastičnu flašu. Zakoni su tu, mi ih donosimo, ali zakone moramo primenjivati i moramo čuvati sve oko sebe. Tako da i nešto što je u Srbiji prisutno u periodu od 2004. do 2012. godine to su IPA 2 fondovi koji govore i koji imaju ciljeve, to su svih nas ciljevi, da moramo poboljšati kvalitet i kvantitet vode, da moramo poboljšati kvalitet i kvantitet zemljišta i samim tim unaprediti biodiverzitet i vredne eko sisteme.

Zašto ovo govorim? Ako mi to ne budemo uradili, i ono Poglavlje 27, koje je pred nama, ako svi ne damo doprinos, mi ga ne možemo ostvariti, mi ne možemo dati pozitivan odgovor.

Još jedna stvar, koja je jako bitna, zaštita životne sredine nema granice i to ste juče odlučno rekli, ali da bismo mi tu životnu sredinu zaštitili postoje u novije vreme i u vreme informacionih tehnologija određene reciklerske firme ili industrija. To se u Srbiji mora podići na jedan mnogo viši nivo. Kada je profit i reforma u zemlji Srbiji, što ova Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem radi, jeste da baš u tom pravcu i u pravcu zaštite životne sredine moramo zajedno raditi i što više uraditi ili dovesti ili napraviti ovih reciklerskih postrojenja da se sve one divlje deponije…Juče smo pričali koliko je hiljada takvih deponija u Srbiji, da se sve to sredi, a moramo i zajedno srediti one slivove, odnosno vodotoke reka koji su ostali posle poplava i dati odgovor za sve buduće generacije. Zahvaljujem se.

Hvala poštovani predsedavajući.

Kolege poslanici, poštovani roditelji male Zoje, današnji zakon o prevenciji i dijagnostici genetičke bolesti i genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti je zaista nešto što je potrebno našem društvu i nešto što je saglasnost svih faktora koji su učestvovali u njegovoj izradi.

Pored humanih medicinskih i drugih pravnih aspekata jako je bitno istaći da s medicinske strane on obuhvata najveći deo populacije nama najdražih stanovnika, a to su deca.

Zaista, kada se u današnjoj raspravi prepodnevnom Odboru za zdravlje, kada smo čuli da u svetu boluje od retkih bolesti preko 300 miliona stanovnika, onda možemo s punim pravom govoriti da to i nije tako mali broj ljudi koji boluju od tih retkih bolesti. No, spremnost da se uhvatimo u koštac sa ovakvim problemom jeste, moram istaći i reći da i Vlada i Ministarstvo i ova Skupština su dali pun doprinos pored predlagača da se ovo nađe na današnjoj raspravi.

Zašto? Kada pričamo o dijagnostici ona se može uraditi i u našoj zemlji i treba da postoje centri da se otvore dijagnostički centri, a ja ću pre svega istaći da je prevencija nešto što je najbitnije i nešto što je najznačajnije za naše društvo.

Mi ako imamo prevenciju, ako imamo prenatalnu, postnatalnu i ciljanu dijagnostiku, mi ćemo utoliko bolje i u što većoj meri uspeti da zaustavimo procenat ili povećanje ovakvih retkih oboljenja. Zašto je to bitno? Pa bitno je da naša nacija, da kompletno država i cela populacija na ovakav način dolazimo do što zdravijeg naraštaja da nešto što postoje indicije ili indikacije za ovo oboljenje da se spreči, jer često smo govorili u prethodnom periodu, nismo se bavili uzrokom bavili smo se posledicama.

Hajde da i kroz ovakve zakone mi dođemo da se bavimo uzrokom, a to je baš u medicini prevencija i preventivno lečenje. Na takav način mi ćemo zaustaviti mnoge od ovih retkih bolesti i sačuvaćemo sve te roditelje koji toliko muke i patnje provedu oko svoje dece.

S druge strane socijalni aspekt jeste da majke često provode vreme pored dece i one su u nemogućnosti da rade. Posle izvesnog vremena i gube pravo na rad je još jedan problem socijalni pravimo.

Da ne bih dužio puno oko ovog zakona mnogi danas koji su govorili su pričali na istu temu, ja ću reći da je ova Vlada zaista pokazala odlučnost, odgovornost i pre svega, jednu svest prema građanima da izađe u susret i radi uvek u interesu građana. Zaista, mislim da je ovo pored onih reformskih zakona još jedan zakon koji je bio potreban. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ja ću u okviru današnje objedinjene rasprave govoriti o dva predloga zakona, a to su Ugovor o garanciji – prelazak sa analognog na digitalni sistem i drugi je Zajam o hitnoj sanaciji od poplava.
Kada govorimo o digitalizaciji u Republici Srbiji mogu na početku da kažem da je to nešto što je jedan veliki korak napred. Kako reče ministar Tasovac, napravili smo dosta malih, ali ovo je jedan izuzetan korak jer Srbija mora da se priključi zemljama EU i mora da se priključi zemljama u regionu i digitalizacija na ovakav način predstavlja zaista nešto što nije moranje, to je nešto što je korak za sve nas.
U okviru ovog ugovora biće obuhvaćena sanacija 54 objekta i biće izgrađena dva antenska sistema u Somboru i Kikindi. Kroz ovakav projekat pokrivenost digitalnim sistem u Republici Srbiji biće pokriveno 95% našeg stanovništva Republike Srbije.
Uslovi koje smo dobili i ovaj ugovor o garanciji od 24 miliona i grejs period od dve godine je nešto što je izuzetno povoljno i nešto što Republika Srbija i ova Vlada čini, a to su koraci napred da se približimo EU i svim zemljama savremenog sistema i savremenog sveta.
Ovakav projekat obuhvataće i nabavku opreme, određenih dobara, radova i usluga. Zašto sam ovo istakao i rečeno je jasno ovde i precizirano da rok za završetak svega ovoga jeste jun 2015. godine. To je nešto što je odgovornost, nešto što je zaista ozbiljno prema građanima Srbije i prema svim faktorima naše zemlje.
Drugo zakonsko rešenje o kom želim da govorim jeste nešto što nikome nije danas popularno pričati, zajam za hitnu sanaciju od poplava. Našu Republiku cele ove 2014. godine prate elementarne nepogode. Da krenemo od najvećih majskih koje su pogodile Republiku Srbiju i sve ovo što nas prati zadnjih dana i zadnja tri, četiri meseca u Braničevskom okrugu, u Tekiji, ono što se desilo pre tri do četiri dana u Majdanpeku. To je nešto što niko nije ni priželjkivao, ni očekivao, a Republika mora sa tim da se suoči.
Štete od poplava su oko 1,7 milijardi evra. To iznosi oko 2,7% bruto društvenog prihoda. Republika Srbija ovakvim rešenjem zajma će da premosti i da reši sve te probleme koji su nastali od poplava, ali ovakav zajam nama jasno govori i pokazuje odgovornost da imamo jasne pozicije gde će taj novac biti usvojen.
Pod broj jedan, biće usmeren na elektromrežu. Mi znamo da je izuzetno pogođen energo sistem, znamo da nam je ugrožen rudarski basen „Kolubara“, „Veliki Crljani“ i „Tamnava“, odnosno „Zapadno Polje“. Znamo da je tamo ogledalo vodene površine oko 15 kvadratnih kilometara, dubine oko 14 metara. Za to je potrebna sanacija da bismo mi dobili mogućnost da se eksploatiše odatle ugalj.
Sektor poljoprivrede je nešto što i moj kraj odakle dolazim, Mačvanski okrug, i drugi okruzi su izuzetno pogođeni. Moram istaći da je pogođeno 80.000 hektara obradive površine poplavama ili 30.000 malih ili srednjih poljoprivrednih gazdinstava.
Način na koji će se sve to obnoviti i ovakvi zajmovi su način da se što pre to prevaziđe, iako su neka predviđanja da će obnova trajati oko pet godina i onaj smanjeni prihod od ove godine u poljoprivrednoj proizvodnji od 5,6% se mora nadoknaditi, ali neće biti tako brzo i neće biti to tako jednostavno.
Šta je bitno istaći ovde? Bitno je istaći da slivovi pored reka ili obale pored kanala će takođe biti obuhvaćene ovim zajmom i nešto što Vlada Republike Srbije razmišlja, jeste rezerva. Ne znam da li je javnost upoznata, ali juče je takođe izbegnuta jedna katastrofa u Mesnoj zajednici Prnjavor, u opštini Šabac, u priobalju reke Drine, popularno nazvana Alanovića navoz, gde je brzom intervencijom pripadnika firme „Save voda“ i upotrebom te teške mehanizacije zaštićeno to područje i taj poljoprivredni kraj. Takođe, mora se razmišljati u narednom periodu o izradi obaloutvrda i nasipa.
Tačno je da to niko nije mogao da predvidi, ali mi smo se suočili sa jednim propustom od 12 godina, gde niko nije razmišljao da li će doći, ne daj Bože, do poplava, a znamo da je Vlada Republike Srbije u ovoj godini izdvojila ogromna sredstva da pomogne poljoprivrednim proizvođačima, da pomogne svim porodicima koje su bile ugrožene, a neke prethodne, pre tri, četiri ili pet godina, nisu marile za tim i ostavljale su naše sugrađane, da kažem, na cedilu.
Verujem da će svi projekti koji su pred nama biti uređeni na jedan najbolji način i da ćemo što pre pravazići sve probleme koji su pred nama, a s druge strane uhvatiti korak sa modernim svetom i zemljama u regionu. Zahvaljujem se.