Poštovana guvernerko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.
Cilj amandmana je da se uskladi ovaj predlog zakona sa drugim propisima i da se obezbedi razvoj Srbije, a toga nema bez kontinuirane i stabilne industrijske proizvodnje.
Moram da pohvalim rad guvernerke, gospođe Tabaković, jer svojim aktivnostima u Saradnji sa Vladom Republike Srbije obezbeđuje da imamo stabilan kurs dinara.
Sve je veći broj mladih bračnih parova koji uzimaju kredite za kupovinu stanova. Krediti su postali prihvatljivi i dostupni zato što su kamate znatno snižene, a to nikako ne bi bilo moguće bez stabilne valute.
Još jedan uslov za dobijanje kredita ispunjen je zahvaljujući odgovornoj i domaćinskoj politici Vlade Republike Srbije i NBS. Svojim radom oni su stvorili povoljne uslove za dolazak stranih investitora.
Svojim dolaskom u Srbiju, unapredili su industrijsku proizvodnju i omogućili da na hiljade mladih ljudi dobije posao i da na taj način obezbedi sebi osnovne uslove za normalan život, a to podrazumeva i rešavanje stambenog pitanja.
Smanjenjem stope nezaposlenosti, smanjuje se i broj korisnika socijalne pomoći, povećava se kupovna moć stanovništva, a država od svega toga ima koristi, jer se povećava naplata poreza i priliv sredstava u budžet Republike Srbije. Hvala.
Poštovana guvernerko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. Cilj mog amandmana je da se dodatno definiše zakon, kao i da se stavi i poseban akcenat na industrijalizaciju, kao i na industrijsku proizvodnju.
Bez stvaranja nove vrednosti nije moguć opstanak jednog društva i države u celini. To bivša vlast nije želela da shvati, jer im je bilo bitnije kako da dodatno unište već posrnulu industrijsku proizvodnju sa jasnim ciljem da se obezvrede preduzeća i da ih tako obezvređene otkupe bud zašto, pri tom vodeći računa samo o ličnim interesima.
Ostavili su iza sebe pustoš i hiljade radnika, ne samo bez posla, već i bez zarade, bez uplaćenog penzijskog osiguranja, tako da su posledice njihove vlasti vidljive i danas.
Ovim predlogom zakona postižu se dva efekta, i to da je da unapređuje rad banaka korišćenjem informaciono-komunikacionih tehnologija, uz apsolutnu zaštitu korisnika finansijskih usluga.
Druga prednost koju donosi ovaj predlog zakona je da se olakšava i ubrzava korišćenje finansijskih usluga i privrednika i fizičkih lica, što u velikoj meri doprinosi lakšem poslovanju, a pri tom bezbednost korisnika finansijskih usluga bude na izuzetno visokom nivou. Hvala.
Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, amandman na član 4. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti ima za cilj dodatno preciziranje predloženog zakona.
Da bi se izgradilo 1.578 stanova, koliko je predviđeno da se izgradi u prvoj fazi, potrebno je uložiti 64,35 miliona evra. Planirano je da to budu stanovi od 32 m2 za garsonjere do 92 m2 za četvorosobne stanove. Da bi država uložila ovaj novac potrebno je da nam privreda radi i da nam BDP bude konstantno u porastu. Ako posmatramo rezultate u prvom tromesečju ove godine, sve nam ukazuje da smo na dobrom putu, jer je BDP dostigao 4,5%.
Prvi objekti u prvoj fazi će se graditi u Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Vranju, Beogradu i u Novom Sadu. Iz ovoga vidimo da se vodilo računa o tome da se ti stanovi raspodele po čitavoj teritoriji Republike Srbije. Cena ovih stanova za pripadnike službi bezbednosti iznosi do 500 evra po metru kvadratnom što je više nego povoljna cena bez obzira koja je lokacija u pitanju.
Komentari koje smo mogli da čujemo se svode na to da nema ništa od stanova za pripadnike službi bezbednosti. Međutim, SNS u prethodnom periodu je pokazala da svoja obećanja ispunjava. Zato pozivam sve kolege da u danu za glasanje daju podršku ovom zakonu. Hvala.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, amandmanom na član 2. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, želim da dodatno definišem kvalitetan predlog zakona.
Dobrobit koja će da se ostvari primenom predloženog zakona je višestruka. Prvo i osnovno je to da će pripadnici vojske i policije rešiti svoje goruće, egzistencijalno, stambeno pitanje i moći će da svoje profesionalne dužnosti obavljaju rasterećenije jer imaju jednu privatnu brigu manje, koja svakako može da opterećuje čoveka.
Druga bitna stavka koja će indirektno pokrenuti primena ovog zakona je definitivno pokretanje domaće građevinske industrije, a to podrazumeva čitav lanac. Proizvodnja građevinskog materijala je jedna od njih. Da bi se sagradila jedna stambena zgrada, potrebno je utrošiti veliku količinu materijala. Da bi taj materijal proizveli, potrebno je pokrenuti betonske baze i to ne možemo učiniti bez mašinske proizvodnje.
Broj ljudi koji se angažuju u procesu izgradnje stanova je ogroman. Zato ovaj zakon ne samo da će omogućiti da oko 1600 pripadnika snaga bezbednosti reši svoj stambeni status, već će omogućiti da daleko veći broj ljudi se radno angažuje i da svojim radom obezbedi egzistenciju i bolji život za sebe, kao i za članove svoje porodice. Hvala.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, amandman na član 3. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti ima za cilj da dodatno precizira Predlog zakona. Imajući u vidu to da posao koji obavljaju pripadnici službi bezbednosti je vrlo specifičan, potrebno je da im se obezbede osnovni egzistencionalni uslovi. Samo rasterećeni od svakodnevnih briga pripadnici službi bezbednosti mogu profesionalno da obavljaju svoj posao, a koliko je bitno da nam je bezbednost zemlje i građana na visokom nivou, uopšte ne treba ni komentarisati.
Svi smo svesni da je u prethodnom periodu veliki broj stranih investitora došao u našu zemlju. NJihov značaj se ogleda u tome da su sa kapitalom koji su doneli pokrenuli i industrijsku proizvodnju i na taj način je uposlen veliki broj radnika.
Stopa nezaposlenosti trenutno iznosi oko 12%. I dalje je visoka, ali ako pogledamo da je to do pre pet godina bilo znatno iznad 20%, onda vidimo koliko su nam bitne strane investicije.
Potrebno je napomenuti i to da se očekuje da do kraja 2018. godine ovaj procenat padne na ispod 10%. Sve ovo ne bi bilo moguće da bezbednost zemlje nije na ovom nivou na kome je sada.
Strani investitori sigurno ne bi ulagali svoj kapital u našu zemlju da smo visoko rizična zemlja, a bez direktnih stranih ulaganja ni industrija u Srbiji ne bi zabeležila ovakve rezultate kao što je to danas. Hvala vam.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, amandmanom na član 1. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti želim da dodatno preciziram Predlog zakona.
Sam zakon je trebalo doneti i ranije. Vojska Srbije, kao i njeni pripadnici su u jednom periodu bili u vrlo nezavidnoj situaciji. O rešavanju stambenog pitanja nisu mogli pripadnici snaga bezbednosti ni razmišljati, jer im je bila ugrožena egzistencija.
Uniforme koje su imali su bile u fazi raspadanja a materijalni status takav da su mnogi napustili Vojsku. Danas je situacija mnogo bolja. Nije idealna, ali se stvari u mnogim segmentima ili popravljaju ili su već popravljene. Svaki pripadnik Vojske ima dva kompleta uniforme. Plate su povećane za 10%, a već se razmišlja i o novom povećanju.
Ovim zakonom stvaraju se uslovi da se izgrade novi stanovi za pripadnike snaga bezbednosti, koji će biti znatno jeftiniji od tržišne vrednosti i na taj način će se rešiti egzistencijalno pitanje onih ljudi kojima je glavno zanimanje bezbednost zemlje i nas građana. Da bi svoj posao mogli da obavljaju profesionalno, potrebno je da imaju osnovne uslove za život i rad, a to im se ovim zakonom i omogućava. Hvala.
Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, u današnjem izlaganju govoriću o Predlogu zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike službe bezbednosti i Predloga zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Pokušaću da ne ponavljam sve ono što su kolege prethodno već iznele. Pred nama su dobra i kvalitetna zakonska rešenja i u danu za glasanje ću ih podržati, a pozivam i sve poslanike da to učine.
Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti je zakon koji je odavno trebalo doneti. Zakonom se stvaraju mogućnosti da se ovi stanovi izgrade pod povoljnijim uslovima i ovo je dobar primer gde se ostvaruje saradnja između ministarstva i lokalnih samouprava.
Kako sam shvatio opoziciju, oni imaju samo jednu zamerku, a to je da im ne odgovaraju lokacije. Nažalost, lokacije u centru grada su oni odavno već zauzeli, predstavljajući ih kao pašnjake.
Kada govorimo o Zakonu o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, imam samo pohvale. Dosta nam je šetnje od šaltera do šaltera, gde gubimo dragoceno vreme. Ovim zakonom stvaraju se osnovni preduslovi za uvođenje elektronske uprave u katastar nepokretnosti. Pojednostavljena je procedura za postupak upisa u katastar nepokretnosti. Samim odlaskom kod javnog beležnika i potpisivanjem ugovora, stranka je završila sa obilaskom šaltera. Dužnost javnog beležnika je da izvrši upis nekretnine u katastar nepokretnosti i da obavesti Poresku upravu koja će dalje doneti rešenje o porezu na prenos apsolutnih prava, kao i lokalnu poresku upravu koja će utvrditi odgovarajuće poreze.
Zbog racionalnog korišćenja vremena, neću govoriti o ostalim zakonima koji su danas na dnevnom redu, ali moram napomenuti da su to dobri zakoni i izmene i dopune zakona kojim se usklađuje naše zakonodavstvo sa evropskim. Da Ministarstvo građevine dobro radi, kao i cela Vlada, ne moramo govoriti mi ovde u Skupštini, dovoljno je da odemo sa jednog na drugi kraj naše lepe zemlje i videćemo da su svuda gradilišta.
Ponosan sam kada pogledam Koridor 10. Imao sam prilike sa Odborom za prostorno planiranje da obiđem celo gradilište u toku prošle godine. Ono što sam video tamo je velelepna građevina gde se radovi polako privode kraju. Samo zli jezici mogu pričati negativno o onome što je do sada urađeno. Hvala.
Poštovani ministre, gospodo oficiri, poštovane koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o Vojnom obrazovanju.
Imajući u vidu da je vojno obrazovanje vrlo specifično i da je pretežno namenjeno za obrazovanje kadrova za rad na poslovima odbrane i bezbednosti, ne trebamo zaboraviti da se ovde školuju i kadrovi koji će svojim inženjerskim znanjem unaprediti u budućnosti i namensku industriju.
Sama reč namenska industrija ukazuje da je to proizvodnja proizvoda i pružanja usluga koji su od specijalne namene. Mahom su to proizvodi u domenu naoružanja za potrebe vojske, ali tu spadaju i specijalna, da ne kažem tajna istraživanja kao što su nuklearne tehnologije, istraživanje svemira i slično.
Namenska industrija se bavi proizvodnjom vojnih aviona, brodova za potrebe ratne mornarice, specijalnih vojnih vozila, oružja, kao i elektronskih sistema.
Znajući da tehnologija danas izuzetno brzo napreduje, moramo voditi računa o tome da stalno budemo u koraku sa svetom, a posebno sa zemljama koje nas okružuju.
Kako bi zadržali korak sa okruženjem, potreban nam je dobar i stabilan inženjerski kadar, a vojne škole i akademije su najpozvanije da ovakav kadar i školuju zato što su njihovi pitomci već prošli sve bezbedonosne provere i među njima trebamo tražiti stručnjake koji će unaprediti namensku industriju i doprineti sveukupnom razvoju Republike Srbije. Hvala.
Poštovani ministre, gospodo oficiri, poštovane koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o vojnom obrazovanju, gde predlažem da se doda stav 3. koji glasi: „Ostvarenjem posebnih ciljeva vojnog obrazovanja obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na industrijalizaciju“.
Posebni ciljevi države se svakako nalaze u namenskoj industriji. Proizvodi namenske industrije su u najvećoj meri finansirani od strane države i mogu da budu zamajac industrijskog razvoja i to ne samo direktnim poslovima, već i osvajanjem novih tehnologija, kao i povećanjem kapaciteta.
Iako na prvi pogled deluje da ulaganje u namensku industriju predstavlja veliki odliv kapitala, ako malo bolje sagledamo, vidimo da nije tako. Ulaganjem u namensku industriju stiču se nova znanja i iskustva koja se koriste u rešavanju problema civilnog društva. Istraživanjem se dolazi do rezultata u pronalaženju novih materijala, novih izvora energije, kao i novih ideja za prenos energije. Dobrobit koja se ostvaruje razvijanjem namenske industrije je nemerljiva. Zato je nama potreban novi stručni kadar koji će, na osnovu iskustva starijih generacija i novih znanja, kao i nove energije, doprineti razvoju naše države, ne samo u odbrani zemlje, već u povećanju industrijske proizvodnje. Hvala vam.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije gde predlažem da se doda tačka 15. koja glasi – Načelo efikasnosti koje podrazumeva obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na industrijalizaciju.
Članom 3. se propisuje načelo upravljanja sistemom javnih politika kako na državnom nivou tako i na lokalnom nivou. Koliko je važno imati dobro planiranje pokazaću vam na primeru lokalne samouprave iz koje dolazim. Javno preduzeće vodovod i kanalizacija iz Aleksinca je do 2012. godine bilo gubitaš, zarade su bile i minimalne i neredovne. Promenom rukovodstva, dobrim planiranjem i domaćinskim poslovanjem preduzeće je postalo rentabilno. Vodovod je snabdevao samo tri naselja u opštini Aleksinac, a danas zdravom pijaćom vodom snabdeva 21 naselje, a u još dva naselja se gradi sekundarna vodovodna mreža i u toku godine i ona će biti priključena na vodovodnu mrežu.
Uz kreditnu podršku KfW banke investirano je milion i po evra u zamenu azbestne mreže, a 2,9 miliona evra je vrednost investicije koja je krenula u toku ove godine, kojom se radi detaljna rekonstrukcija fabrike za preradu vode, čime se obezbeđuje da Aleksinac i u budućnosti ima čista i zdravu pijaću vodu.
Treba napomenuti da preduzeće „Vodovod“ već tri godine samostalno servisira rate kredita, a kao nagradu za to je kao donaciju od KfW banke dobilo „kanal džet“ vozilo i hlornu stanicu od vrednosti 190 hiljada evra. Hlorna stanica je montirana na brani Bovan, a „kanal džet“ vozilo je u funkciji od pre dve godine. Hvala.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije kojim se dodaje stav 3. koji glasi: „Planskim dokumentima ostvaruje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na industrijalizaciju“. Članom 4. propisani su pojmovi i vrste planskih dokumenata. Cilj mog amandmana na član 4. Predloga zakona je da se dodatno definiše i da sam zakon bude precizniji.
Imajući u vidu da planska dokumenta mogu biti razvojna, dokumenta javnih politika i ostala planska dokumenta, ja bih se osvrnuo na dokumenta razvojnog planiranja, a posebno na plan razvoja jedinice lokalne samouprave. Ovakvi planovi se donose na duži vremenski period i potrebno je da imaju kontinuitet. Naravno da su ovakvi planovi podložni promenama, ali samo na osnovu detaljnih analiza koje je potrebno sprovesti, a nikako na osnovu volja pojedinaca.
Planovima razvoja jedinica lokalne samouprave potrebno je odrediti prioritetne ciljeve razvoja koji se žele postići. Po mom skromnom mišljenju, industrijalizacija je jedan od najbitnijih ciljeva koje treba da ima jedinica lokalne samouprave. Samo proizvodnjom i prodajom industrijskih proizvoda možemo postići stabilan ekonomski razvoj svih delova naše zemlje. Hvala vam.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, na Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije, podneo sam amandman i na član 2. Predloga zakona, gde predlažem da se doda tačka 18, koja glasi – efikasnost planiranja – planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na industrijalizaciju.
Zato sam predložio da se doda tačka 18) kako bi se zakon dodatno poboljšao i bio precizniji. Kako bi upravljanje sistemom javnih politika bilo moguće, potrebno je da se pripremaju i sprovode planska dokumenta. Naravno, potrebno je i da se rade detaljne analize i da se stalno prate efekti koji se na taj način postižu. Da bih to pojasnio, možemo posmatrati na primeru dovođenja stranih investitora.
Novi investitori nam, osim kapitala koji unose u zemlju, donese i nove tehnologije, grade se nove hale ili se već postojeće ponovo stavljaju u funkciju, upošljavaju se i novi radnici.
Koristi od ovakvih investicija su višestruki. Kroz naplatu poreza puni se budžet Republike Srbije, smanjuje se broj nezaposlenih, ostvaruju se nove tehnologije i osposobljavaju se radnici za rad na novim tehnologijama. Hvala.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, na Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona, gde predlažem da se doda stav 2. koji glasi – planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na industrijalizaciju.
Pred nama je dobar predlog zakona, a amandman koji sam podneo na član 1. ima za cilj da se poboljša sam predlog zakona i da se stavi poseban akcenat na industrijalizaciju. Članom 1. je propisan predmet uređenja zakona i zato smatram da je potrebno dodati stav 2. i dodatno ga definisati. Razvoj industrije je direktno povezan sa planskim sistemom. Dosta nam je da su planovi javnih politika spisak lepih želja koje lepo zvuče, ali ne daju nikakve rezultate.
Vlada Republike Srbije ovim zakonom nam pokazuje svoju rešenost da se stvari menjaju na bolje. Samo dobrim planskim sistemom i analizama efekata upravljanja javnim politikama možemo uticati na razvoj industrije, a samim tim uticati i na smanjenje nezaposlenosti u Republici Srbiji. Hvala.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o NOKS kojim se dodaje tačka 11. koja glasi – Afirmacije stečenih kvalifikacija – realizacija stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na industrijalizaciju.
Članom 4. se definišu principi NOKS, a tačkom 11. koju sam predložio stavljamo u prvi plan realizaciju stečajnih znanja, sa posebnim osvrtom na industrijalizaciju. Industrijski proces i proizvodnja od uvek su se usavršavali i napredovali. To je posebno izraženo u današnje vreme, kada nam je neophodan kadar koji je spreman na konstantno usavršavanje. Proste operacije koje su nekada obavljali radnici ručno, zamenili su roboti sa već pripremljenim programima. Zato su nama potrebni kadrovi koji su spremni da se stalno prilagođavaju novim procesima, koji od njih traže konstantno usavršavanje i da rade ono što programirane mašine ne mogu, da iskoriste stečeno znanje na rešavanju nepredviđenih situacija.
To su procesi u kojima nam ne mogu pomoći programi i savremene mašine, već je neophodno da ih na osnovu stečenih znanja i celoživotnog učenja i usavršavanja zadamo prave komande za izvršavanje nekog zadatka. Hvala.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, kojim se dodaje tačka 10. koja glasi: „Obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na industrijalizaciju“.
Članom 3. se definišu ciljevi Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije. Čekali smo 10 godina da ovaj zakon konačno dođe na dnevni red i čestitam Ministarstvu prosvete na dobrom zakonu koji su predložili. Mada, jasno mi je i zašto zakon nije predlagan od strane bivšeg režima. Pošto industrijalizacija mora da zauzme ključno mesto u razvoju Srbije, oni nisu morali da brinu o ciljevima NOKS-a, zato što industrija nije ni postojala.
Uzmimo za primer Aleksinac. Na teritoriji Aleksinca je radilo oko 30 pravnih subjekata koji su upošljavali od deset pa do hiljadu radnika. Polovina od njih se bavila industrijskom proizvodnjom i predstavljali su moto razvoja i Aleksinca i okoline. Izuzetnim menadžerskim sposobnostima ova preduzeća su prvo dovedena na rub propasti, a onda su uspešno privatizovana po sistemu – katanac na kapiju a radnici na ulicu. Zato i ne treba da nas čudi veliki broj nezaposlenih koji imamo.
Zahvaljujući dobroj politici Vlade koju imamo u poslednjih četiri godine, vidi se svetlo na kraju tunela. Preduzeća „Gramer“, „Vabis“, „Hladnjača“, „Monikom“, „Kolmaks“ su dokaz da se nešto menja. Ono što me posebno raduje, da sem „Gramera“ u Aleksincu uspešno rade i domaća preduzeća, i to ne samo da rade, već i šire svoje proizvodne kapacitete.
Ja znam da ovo nije dovoljno i da je potrebno još mnogo truda uložiti da bi se…