Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o nacionalnom okviru kvalifikacije Republike Srbije, kojim se dodaje stav 3. i glasi – NOKS-om se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na industrijalizaciju.

Cilj mog amandmana je da se dodatno definiše predmet ovog zakona. Zašto baš sa posebnim osvrtom na industrijalizaciju? Samo sa jakom i stabilnom industrijom država može da stane na zdrave noge i oda očekujemo da će imati stabilnu finansijsku situaciju.

Vlada Republike Srbije, a posebno predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, ulažu ogromne napore da se industrijska proizvodnja u Srbiji poveća i da se uposli što veći broj radnika. Sve to direktno utiče na povećanje BDP, a naravno da utiče i na smanjenje broja nezaposlenih.

Napori koji su uloženi u prethodnom periodu već su počeli da daju pozitivne efekte. Investitori koji su uložili svoj kapital doveli su do toga da giganti koji u Srbiji u zadnjim godinama nisu ili su radili sa ogromnim gubicima, danas počnu ponovo da rade. Primera za to ima mnogo, kao što je „Železara“ Smederevo ili „Fijat“ u Kragujevcu.

Žao mi je što nismo i ranije imali predstavnike vlasti kojima je glavni cilj dobrobit građana i jaka i stabilna država. Nažalost, njima je bio glavni cilj kako da napune svoje džepove, a ne državnu kasu. Da je bilo dobre volje, mašinska industrija i elektronska grupa u Nišu bi i danas radile. Zato je neophodno dati punu podršku ljudima koji se domaćinski odnose prema svojoj zemlji i na sve načine pokušavaju da unaprede industriju, kao osnov stabilne države.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o nacionalnom okviru kvalifikacije Republike Srbije, kojim se u članu 2. dodaje tačka 15. koja glasi – afirmacija stečenih kvalifikacija - kapitalizacija stečajnih znanja u cilju sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na industrijalizaciju.

Tokom školovanja stičemo određene kvalifikacije, ali sa završetkom školovanja ne prestaje potreba za usavršavanjem. Naprotiv, tek onda uđemo u potrebu da svoje znanje i svoje kvalifikaciju unapredimo i usavršimo. Da bi neki posao dobro radili moramo celog života da učimo kako bi bili što efikasniji. Industrija danas izuzetno brzo napreduje. I da bi imali što bolje rezultate, moramo stalno da pratimo šta se novo pojavljuje na tržištu i da na unapređenju svojih kompetencija ostvarimo što bolje rezultate. Ministar Šarčević je sve ovo prepoznao i zato danas raspravljamo o ovom zakonu.

Da bi deca uspešno završila svoje školovanje odnosno da bi stekli kvalifikacije potrebno je da imaju savremene škole sa dobro opremljenim kabinetima. Ministarstvo prosvete na čelu sa ministrom Šarčevićem je uspelo da razreši mnoge probleme koji drugi nisu mogli. To najbolje možemo videti na primeru Aleksinca. Upravo je završena nadogradnja Osnovne škole „LJupče Niković“ i u toku je opremanje učionica. Ali, to nije jedina investicija obrazovanja u Aleksincu. Završena je kompletna rekonstrukcija još jedne velike Osnovne škole „Vožd Karađorđe“ koja nije imalo značajnije investicije još od kad je sagrađena. Ali, ovde nije kraj. Na dobrom smo putu da Poljoprivredna škola u Aleksincu uz veliku pomoć ministra konačno dobije svoju novu zgradu koja je počela da se gradi još daleke 2016. godine. Gradnja nije završena i tek je ministar Šarčević uspeo sa svojim timom da razreši nagomilane probleme i nadam se da do kraja godine i u ovoj školi u Aleksincu krenu radovi na završetku objekta. Hvala.

Poštovana predsednice, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama četiri zakona. U svom izlaganju osvrnuću se na Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja o elektronskom poslovanju.Nalazimo se u veku u kome je elektronsko poslovanje dostiglo takav nivo da je više nezamisliv svakodnevan život bez pomoći računara, mejlova, elektronskog bankarstva.

Zakon o kome danas pričamo ima za cilj da omogući brže i efikasnije poslovanje uz smanjenje troškova poslovanja, modernizaciju i efikasniji rad organa javnih vlasti, kao i lakši i sigurniji pristup uslugama organa javne vlasti koje se pruža elektronskim putem.

Ovaj zakon omogućiće brže i efikasnije poslovanje. Smanjiće se vreme koje je potrebno za izvršenje određenog posla, a i ono što svima nama smeta, neće biti potrebe da idemo od šaltera do šaltera i da nepotrebno gubimo vreme.

Da bi zakon doprineo modernizaciji i efikasnijem radu organa vlasti, njime su regulisane sledeće oblasti: elektronski dokument, elektronska identifikacija usluge od poverenja, elektronski potpis, elektronski pečat, vremenski žig, elektronska dostava, autentikacija veb sajtova, kao i elektronsko čuvanje dokumenata.

Sve ove oblasti su detaljno regulisane ovim zakonom, zato mogu slobodno da Kažem da pred nama imamo dobar zakon koji je podjednako značajan i za građane, privredu, državnu upravu, lokalnu samoupravu i ostale subjekte.

Primena ovog zakona omogućiće, ne samo uštedu vremena i novca, omogućiće i napredak u međunarodnom položaju. Primena ovog zakona biće spora i teška, ali svi shvatamo neophodnost primene ovakvih zakonskih rešenja.

Da bi olakšali primenu ovog zakona, kao i svih budućih zakonskih rešenja, danas raspravljamo i o Predlogu zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu. Cilj Nacionalne akademije je da osposobi zaposlene na neodređeno vreme u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, da se stručno osposobe za sve poslove iz svog delokruga rada.

Imajući u vidu da često imamo izmene propisa i sve u cilju da se uskladi sa zakonodavstvom i procedurama u našoj zemlji, za zakonodavstvom i procedurama zemalja članica EU.Imajući u vidu da zakonska rešenja koja su pred nama omogućavaju da se modernizujemo i uhvatimo korak sa razvijenim zemljama, u Danu za glasanje podržaću predloge zakona. Hvala.

Poštovana predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju osvrnuću se na Sporazum o zajmu za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća. Sporazum je potpisan između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Pošto Narodna skupština potvrđuje sporazume o zaduživanju Republike Srbije, mi danas razmatramo i ovaj sporazum.
Ovo je drugi zajam za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća i to u iznosu od 89 miliona i 800 hiljada evra. Ovaj zajam se odnosi na preduzeća u kojima proces privatizacije još uvek nije završen. Ministarstvo finansija, kao i Vlada Republike Srbije, ovim zakonom omogućava da ova preduzeća opstanu.
Imajući u vidu da ova preduzeća dobijaju direktne budžetske subvencije, ona značajno doprinose povećanju javne potroše i fiskalnog deficita, ali ovo nije jedini vid pomoći koji se daje navedenim preduzećima. Da bi mogla da funkcionišu, neophodna im je pomoć u vidu garancija za uzimanje kredita, ali im se tolerišu neplaćanje poreza i doprinosa, povezivanje radnog staža, a sve to ima uticaja na povećanje javnih rashoda.
Moram napomenuti da je ovo drugi po redu zajam i ima za cilj da se smanji učešće države u neposrednim i posrednim podrškama realnom sektoru. Ali, hajde da pričamo o onome što se ne nalazi u ovom sporazumu, a što svi dobro znamo. Lakši način postoji, a to je da se u ovakvim preduzećima proglasi stečaj, da neki stečajni upravnik uz veliku nadoknadu rasparča i rasproda preduzeće.
Ova Vlada Republike Srbije bira teži način, ali po meni ispravniji. Mnogo je teže pomoći da preduzeće stane na svoje noge. Takav vid pomoći košta, ali na ovaj način se pokazuje da Vlada i nadležna ministarstva brinu o svojoj imovini. Koliko radnika upošljava Resavica, RTV Bor i ostala preduzeća? Bez ovakvog vida pomoći za oporavak, šta bi bilo sa ljudima u tim preduzećima? Imali bi još uspešnih privatizacija koje se završavaju katancem na kapiji i socijalnim slučajevima na ulici. Mnogo je bitnije pronaći strateške partnere za preduzeće u restrukturiranju ili odabrati pravi model privatizacije. Da se to može učiniti, vidimo i iz primera u praksi. Pogledajmo Železaru ili Er Srbiju, koji nam predstavljaju svetle primere.
Zato ovde pozivam da podržimo ovaj sporazum, kao i ostale tačke dnevnog reda i napore koje Vlada Srbije čini da preduzeća u restrukturiranju izvede na pravi put, da mogu da žive od onoga što zarade svojim radom. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Cilj izmene i dopune zakona je pre svega usaglašavanje postojećeg zakona sa Zakonom o privatnom obezbeđenju i Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, kao i da se urede određena pitanja koja nisu bila do sada uređena ili su uočeni nedostaci prilikom primene postojećeg zakona.
Proučavajući predložene izmene i dopune zakona mogu se uočiti četiri cilja na koja se zakon odnosi i to, pod jedan ukidanje monopolskog položaja Direkcije za vodne puteve koja je imala do sada prilikom obavljanja poslova oko tehničkog održavanja međudržavnih i međunarodnih puteva monopolski karakter.
Direkcija za vodne puteve u proteklom periodu ima velikih problema da ispuni svoje obaveze, pre svega zbog objektivnih razloga zato što flota brodova je u starosti od 40 i više godina. Deo budžetskog novca koji je namenjen za održavanje vodnih puteva odlazi na remont brodova, kao i na plate članova posade.
Ovim zakonom se upošljava i privatni sektor koji će navedene obaveze moći tehničkog održavanja plovnih puteva, obavljati brže i uz manje troškova. Analizom je utvrđeno da kod nas na tržištu postoje specijalizovane firme koje će moći i kadrovski i tehnički da odgovore zahtevu koji se postavlja pred njih.
Direkcija za vodne puteve bi na sebe preuzela stručni nadzor nad izvođenjem tih radova kako bi se ispunili svi propisani parametri plovnih puteva, kao i sprovođenje tendera, odnosno javnih poziva za određivanje izvršioca posla.
Drugi cilj koji se postiže ovim zakonom, ovim predlogom izmena i dopunama zakona, odnosi se na iznajmljivanje jahti i plovila za rekreaciju. Između 200 i 300 ovakvih plovila, po mojim informacijama, plovi našim vodama. Oni su registrovani u inostranstvu, i plove na našim vodama pod tuđim zastavama. Na ovaj način oštećen je i budžet, jer se ne ostvaruju prihodi na osnovu poreza. Takođe se ne plaćaju ni doprinosi na zarade za članove posade. Time su dovedeni u neravnopravni položaj i plovila koja su registrovana i plove pod našom zastavom.
Predlogom zakona je predviđeno da je moguće iznajmiti samo plovila koja su upisana u jedan od domaćih upisnika plovila i da nije moguće iznajmiti plovilo bez posade, čime se povećava bezbednost svih koji su korisnici usluga i stvaraju se dodatni prihodi u budžet Srbije.
Treći cilj je rešavanje sigurnosti usklađivanja Zakona o plovidbi u lukama na unutrašnjim vodama sa Zakonom o privatnom obezbeđenju. Primenom odredaba ovog zakona omogućiće se podizanje nivoa sigurnosti u obavljanju vodnog saobraćaja, kao i sprečavanje izvršenje krivičnih dela, kao što su krađe, piratstvo i krijumčarenje.
Na kraju, četvrti cilj koji se postiže ovim zakonom je to što je pronađena pravna mogućnost da se u skladu sa pravnim sistemom prizna pravo na obavljanje lučke delatnosti i privrednim društvima koja su sopstvenim sredstvima izgradila lučku infrastrukturu pre 2003. godine i pre stupanja na snagu samog Zakona o koncesijama. Moram da izrazim zadovoljstvo zbog toga što iako nije postojala zakonska obaveza sprovođenje javne rasprave, ministarstvo je u septembru mesecu ove godine održalo javne konsultacije u Privrednoj komori Srbije sa svim relevantnim učesnicima koji su bili zainteresovani za primenu ovog zakona.
U danu za glasanje podržaću Predlog izmena i dopuna predloga Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, gospodine Antonijeviću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi Zakon o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke, a tiče se programa modernizacija škola.
Ovaj ugovor zaključen je 8. juna 2010. godine i potvrđen je Zakonom o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke, a imao je za cilj povećanje ponude i kvaliteta preduniverzitetskog obrazovanja u Republici Srbiji.
Projekat obuhvata tri komponente, gde je komponentom jedan, obuhvaćeno 10 osnovnih škola, kao i dve srednje škole. Predviđena je nova izgradnja, proširenje, kao i završetak škola, a sve sa ciljem da bi se eliminisalo postojanje rada u više od dve smene. Jedna od škola, koja je obuhvaćena ovim programom je i škola „Ljupče Nikolić“ u Aleksincu. Škola koju danas pohađa oko 1000 učenika koji rade sa manjkom prostora.
Svake školske godine zbog kvaliteta nastave i samog nastavnog kadra sve veći broj dece se upisuje u ovu školu. Godine 2012. u drugom kvartalu započeti su radovi na proširenju ove škole. Radovi su tekli predviđenom dinamikom, dok u jednom trenutku nisu stali. Stali su, jer izvođač radova koji je dao najpovoljniju ponudu i najbolju cenu, nije finansijski propao i otišao u stečaj. Od tog trenutka nastaju još veći problemi u ovoj školi. Umesto da do kraja 2012. godine škola dobije neophodan prostor za izvođenje nastavne aktivnosti, zbog nezavršenih radova i postojeći prostor nije moguće u potpunosti koristiti, a da ne pominjem činjenicu da je u dvorištu škole gradilište, koje predstavlja potencijalnu opasnost za povređivanje dece.
Samo zahvaljujući požrtvovanom radu nastavnika i radnika škole u više navrata je sprečeno da ne dođe do povređivanja dece. Potvrđivanjem ovog finansijskog ugovora, odnosno izmena i dopuna ovog finansijskog ugovora, stiču se uslovi da se na ponovnom tenderu izabere novi ponuđač radova i proširenje škole, konkretno ove škole završi, a samim tim i objekat privede nameni.
Naime, finansijskim ugovorom bilo je predviđeno da Republika Srbija, može banci da dostavi zahtev za isplatu tranše kredita do 15 dana pre krajnjeg datuma raspoloživosti, a to je bio 31. decembar 2014. godine.
Izmenom i dopunom ovog finansijskog ugovora period implementacije za osnovnu školu „Ljupče Nikolić“ bi bio od drugog kvartala 2012. godine do četvrtog kvartala 2015. godine.
Imajući u vidu stepen realizacije projekta iz komponente jedan ovog finansijskog ugovora, to bi trebalo da predstavlja dovoljno vremena da se objekti i projekti završe. Imajući u vidu, sve napred navedeno poslanička grupa SNS kao i ja lično ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona o potvrđivanju ugovor i izmenama i dopunama finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Ovom prilikom pozivam i ostale poslanike da to isto učine. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u svom obraćanju osvrnuću se na Zakon o energetici.
Zakon o energetici donet je 2004. godine i njegovim donošenjem započet je proces reformi u energetskom sektoru. Imao je zadatak da obezbedi uslove za efikasniji rad i razvoj svih subjekata koji se bave energetskom delatnošću po tržišnim uslovima poslova, kao i usklađivanje propisa sa propisima EU.
Ovim zakonom implementirane su odredbe drugog paketa propisa EU i stvoren je osnov za primenu propisa, koji se odnosi na obaveze razdvajanja energetskih subjekata. Na osnovu ovoga, izvršeno je računovodstveno i pravno razdvajanje prenosa električne energije, kojom se bavi JP EMS, kao i proizvodnja, distribucija i trgovina električnom energijom, koju je preuzelo JP EPS.
Na osnovu ovog zakona osnovana je i Agencija za energetiku Republike Srbije, sa zadatkom da obavlja poslove na unapređenju i usmeravanju razvoja tržišta energije, kao i aktivnosti energetskih subjekata na obezbeđenju redovnog snabdevanja kupaca energije.
Nakon donošenja zakona 2005. godine potpisan je ugovor o osnivanju Energetske zajednice sa Evropskom zajednicom i zemljama iz okruženja. U ugovoru su definisani uslovi i pravila za unutrašnje tržište električne energije, prirodnog gasa, kao i prekogranične razmene energije.
U međuvremenu, EU je donela treći paket propisa o unutrašnjem tržištu energije. Njegov cilj je otklanjanje sistemskih problema u funkcionisanju tržišta električne energije i prirodnog gasa. Glavne smernice trećeg paketa propisa su strožiji uslovi za razdvajanje operatora prenosnih sistema, jačanje ovlašćenja, kao i funkcionalne i finansijske nezavisnosti regulatornih tela, kao i unapređenje zaštite potrošača električne energije i prirodnog gasa.
Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice utvrđena je obaveza za Republiku Srbiju za implementira navedene propise iz trećeg paketa do 1. januara 2015. godine.
Zakonom o energetici iz 2011. godine nastavljena je reforma energetskog sektora i u potpunosti je implementiran drugi paket mera i započeta implementacija trećeg paketa.
Cilj novog Predloga zakona o energetici je da dovrši započeti proces implementacije trećeg paketa propisa, čime se stvaraju uslovi za sigurno, kvalitetno i pouzdano snabdevanje električnom energijom i prirodnim gasom, podsticanje konkurentnosti na tržištu, razvoj energetske infranstrukture i uvođenje savremenih tehnologija, zaštita kupaca, kao i korišćenje obnovljivih izvora energije.
Novi Zakon o energetici sadrži detaljno propisane norme koje za cilj imaju rešavanje problema koji su uočeni u primeni važećih propisa važećeg Zakona o energetici. Neki od problema koji se rešavaju novim zakonom su: preuzimanje merno razvojnih ormana i mernih uređaja, donošenje i realizacija planova za njihovo preuzimanje, problemi praćenja kvaliteta isporučene električne energije ili prirodnog gasa, kao i kvaliteta snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom, problemi ugrožavanja energetskih objekata izgradnjom, izvođenjem drugih radova u njihovoj blizini, problemi neovlašćenje potrošnje električne energije, problemi praćenja tokova derivata nafte, suzbijanje crnog tržišta derivata nafte i slični problemi.
Donošenje novog Zakona o energetici će pored prilagođavanja i usklađivanja regulatornog okvira sa pravnim tekovinama EU u oblasti energetike uticati i na uslove za sigurno snabdevanje tržišta Republike Srbije energijom i energentima, a predloženim rešenjima se ostvaruju i uslovi za ulaganje u energetske objekte koji koriste obnovljive izvore energije.
Potrebno je ukazati na to da Predlogom zakona o energetici nisu propisani novi troškovi privredi građanima u odnosu na postojeći zakon, osim u onom delu koji se odnosi na formiranje rezervi energenata.
Imajući sve prethodno navedeno u vidu, dolazim do zaključka da je pred nama kvalitetan predlog zakona i da ću u danu za glasanje dati podršku za usvajanje Zakona o energetici. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo, član 32. govori o sticanju, odnosno uvećanju kvalifikovanog učešća. Vrlo precizno je napisan, a argument „briše se“ nije dovoljan da bih prihvatio ovaj amandman, kao ni poslanici SNS.