DARKO LAKETIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 10. januara 1975. godine u Kosovskoj Mitrovici.

Završio je Medicinski fakultet u Prištini. Magistrirao 2005. godine na Medicinskom fakultetu u Nišu, gde je 2007. godine specijalizirao urologiju, a 2010. godina doktorirao.

Od 2000. godine zaposlen je u prokupačkoj Opštoj bolnici „Dr Aleksa Savić“.

U dva navrata je bio profesor u Medicinskoj školi „Dr Aleksa Savić“ u Prokuplju, a bio je i saradnik u nastavi-volonter na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Zadnjih godinu dana, do imenovanja za pomoćnika ministra zdravlja u oktobru 2013.godine, bio je direktor prokupačke „Gradske apoteke“.

Od 2010. godine je predsednik Srpskog lekarskog društva za Toplički okrug.

Član je prokupačkog SNS, a od 2011. godine i predsednik stranke u Prokuplju. Član je i Glavnog odbora SNS i potpredsednik saveta za zdravstvo SNS.

Tokom XI skupštinskog saziva Izabran je za predsednika Komisije za istragu posledica NATO bombradovanja, čiji je sastav formiran u maju 2018. odlukom Narodne Skupštine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Oženjen je i otac troje dece.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:18

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Prokuplje
  • Kosovska Mitrovica
  • 10.01.1975.
  • lekar

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, ja ću danas govoriti sa zaštitnom maskom, pre svega iz razloga što lično smatram da trebamo da damo primer da iz ovog najvišeg zakonodavnog doma možemo da komuniciramo uz poštovanje protivepidemijskih mera o kojima danas raspravljamo.

Naime, kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije uvek sam bio zadovoljan kada zdravstveni zakoni dođu u skupštinske klupe. Međutim, mi danas imamo situaciju da raspravljamo o Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, odnosno o njegovim dopunama i izmenama, o zakonu koji je iznuđen jednom epidemijom zato što važeći zakon, dakle, ovaj aktuelni o kome govorim, kada je bio pisan i kada smo ga usvajali, ova epidemija nije bila ni poznata.

Međutim, danas, kako smo čuli i od ministra, broj zaraženih, broj obolelih i, nažalost, broj preminulih već je značajno uvećan i to je razlog više ne samo da raspravljamo o određenim protivepidemijskim merama, o njihovom usvajanju, već da svi zajedno proaktivno radimo na tome da te mere budu primenjive i primenjene u najkraćem roku. S druge strane, ne samo da budu usmerene ka zdravstvenim ustanovama, ka zdravstvenim radnicima, već moraju biti usmerene i ka ne zdravstvenim ustanovama, pravnim licima i građanima.

Ja ću pomenuti nekoliko značajnih momenata koji definiše ovaj zakon.

U članu 6. ovog zakona, po prvi put se definiše kućna izolacija i možemo reći da predlogom ovog zakona je definisano da u kućnu izolaciju idu zaražena lica koja nemaju simptome, kao i zaražena lica koja imaju simptome, a ti simptomi ne zahtevaju hospitalizaciju.

Ovo je veoma bitno. Reći ću vam šta se dogodilo u ranijem periodu. Dešavalo se da zaražena lica slobodno se kreću, dešavalo se da se praktično omogući ta jedna masovna transmisija i da zbog toga smo imali čak u nekoliko navrata porast broj obolelih. Upravo zato ovaj član zakona smatram da je veoma bitan.

Takođe je značajno što infektolog, praktično, propisuje ovu meru kućne izolacije i obaveštava nadležni Zavod za javno zdravlje.

Pored ovog člana 6, u članu 8. se definiše kućna izolacija, odnosno karantin u kućnim uslovima. Karantin u kućnim uslovima je predviđen za ona lica koja su bila u kontaktu sa zaraženim osobama. Ono što je bitno jeste da dužina karantina je srazmerna najdužem periodu, odnosno periodu maksimalne inkubacije. Takođe, ovde rešenje donosi sanitarni inspektor, a samu meru predlaže, dakle daje mišljenje, nadležni epidemiolog.

I ovo je veoma značajno. Značajno i zato što se po prvi put ova mera, ovo rešenje koje izdaje sanitarni inspektor predstavlja ispravu, ispravu na osnovu koje će u nekom narednom periodu zaposleni ostvariti svoje pravo u smislu bolovanja.

Takođe, ne manje značajan deo zakona jeste upravo onaj deo zakona koji govori o angažovanju komunalne inspekcije i komunalne milicije. Ovo je veoma značajno i sam sam radio u Ministarstvo zdravlja i znam koji je broj zaposlenih sanitarnih inspektora i znam da je to nedovoljno i ovaj član zakona je naročito bitan ne samo zbog broja izvršioca koji će kontrolisati protivepidemijske mere, već zbog toga što će imati i ovlašćenja da izdaju prekršajne naloge ili, pak, da prazne objekte u kojima se krše protivepidemijske mere ili, pak, da zabranjuju rad u okviru ovih 72 sata koja su definisana.

Međutim, čini mi se da je najviše medijske pažnje ipak odneo ovaj član zakona koji govori o kaznenim odredbama koje se pominju u slučaju nepoštovanja protivepidemijskih mera i ne bih sada da koristim političku demagogiju, kao neki moji prethodnici narodni poslanici, pa da kažem - znate šta, male su plate, ovde su definisane neke visoke kazne, ja građanima moram da poručim jednu stvar - svi mi koji ne kršimo protivepidemijske mere nećemo ni platiti kaznu. Dakle, suštinska stvar je poštovanje mera, a reći ću vam i zašto.

I sam nisam pristalica kaznene politike, da se razumemo, niti u ovom smislu, niti u zdravstvu, ali je ulog veliki. Ulog su životi ljudi, životi naši građana, životi svih nas.

Čuli ste podatke koje je izneo ministar Lončar. Mi smo već pri kraju svih značajnih kapaciteta za prijem kovid pacijenata. To je veoma bitno. Ta informacija je veoma bitna, da pre svega razmislimo dobro o tome. Zašto ovo kažem? Prvo, stara smo nacija. Mnogo ljudi boluje od hroničnih nezaraznih oboljenja. Imamo hitna stanja, imamo akcidente koji se ne mogu predvideti. Mi moramo ostaviti deo zdravstvenih kapaciteta za zdravstvenu zaštitu tih lica. Ne smemo dozvoliti da se popune zdravstveni kapaciteti u potpunosti kovid pozitivni pacijenti. Znate šta to znači? To znači da nećemo moći da sprovedemo adekvatnu zdravstvenu zaštitu svim našim osiguranicima, svim građanima Republike Srbije. To ne smemo da dozvolimo. Zato pozivam vas, gospodo narodni poslanici, vas gospodine ministre, da ne dozvolimo kolaps zdravstvenog sistema, svi zajedno. Dakle, ovaj zakon i ove kaznene mere, nažalost, su neophodne.

Ono što bih još želeo da kažem na ovu temu jeste da na ovaj način ovim zakonom praktično svaki pojedinac nosi odgovornost. Svako od nas ukoliko se ponaša neodgovorno i nesavesno, ugrožava zdravlje nacije, ugrožava budućnost.

Treba da se razmislimo i treba da stavimo prst na čelo i pomislimo, svako od nas ima i roditelje i bake, deke. Na kraju krajeva, i zbog nas samih. Poštovanje ovih mera znači smanjenje broja obolelih, znači smanjenje broja umrlih, preminulih od infekcije virusom Kovid-19 i to uvek treba da nam bude na umu. Zato nam je ovaj zakon potreban i zato su ove kaznene odredbe jedini logičan epilog, da se razumemo.

Pripremajući se za današnje izlaganje, pročitao sam nekoliko kritičkih komentara vezano za ovaj zakon u toku jučerašnjeg dana. Ono što me je začudilo jeste da ta kritika nije bila orijentisana ka suštini ovog zakona, nije orijentisana ka samim merama, već se komentarisao, rekao bih, pravni aspekt i definicija ovog zakona, pa zašto su neka tela definisana Zakonom o Vladi, a ne ovim zakonom, te zašto nije komunalna milicija uvedene značajno ranije i tako dalje.

Gospodo narodni poslanici, ja želim vama da poručim da mi moramo da se bavimo suštinom, a suština je zdravlje nacije i da sve one koji smatraju da politiku je moguće uvesti u rešavanje ovako vitalnih zdravstvenih pitanja, da ostavimo u prošlosti zato što tamo i pripadaju, a suština upravo jeste takva da ovom zdravstvenom sistemu našem u ovom aktuelnom trenutku treba ovakav zakon. Zašto? Zato što ja lično, ali i svi relevantni, zdravstveni, stručni, medicinski i naučni subjekti očekujemo od ovog zakona da, pre svega, pooštri poštovanje protivepidemijskih mera, da se smanji broj obolelih, da se smanji broj zaraženih i da se smanji broj preminulih i to je suštinska stvar.

Na kraju, reći ću vam samo još jedno, Srbija nikada nije bila retrogradna, Srbija nikada većinski nije bila niti antivakcinalna, niti antinaučna i zato poštujmo mere, spasimo život. Hvala.

Prva posebna sednica , 28.10.2020.

Poštovani predsedniče, poštovana mandatarko i budući članovi Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, javljam se kao narodni poslanik Srpske napredne stranke i predsednik Odbora za zdravlje, ali pre nego što krenem sa suštinskim izlaganjem želeo bih da pohvalim rad parlamenta, rad Narodne skupštine Republike Srbije u prethodnom sazivu.

Zašto ovo govorim? Zato što lično smatram da je narodna skupština u prethodnom sazivu bila izložena nečuvenim pritiscima. Naime, bili smo svi svedoci u parlamentu, različitih fizičkih nasrtaja i svakih drugih nasrtaja na narodne poslanike, naročito na predsednika Narodne skupštine, Maju Gojković.

Zaista sam ponosan zato što mogu da kažem da smo uspeli svi zajedno da očuvamo duh parlamentarizma i da očuvamo toleranciju u ovom Domu.

Zato, uvažena mandatarko, gospođo Brnabić, u sektoru, odnosno, resoru kulture dobićete jednog velikog borca.

Takođe, ono što želim da kažem vezano za ta dešavanja jeste da brutalne fizički nasrtaje i moralne lekcije pokušavali da dele neki ljudi koji su decenijama ili više od deceniju pljačkali ovu našu mučnu zemlju, ili pak oni koji si pokušavali da silom uđu u parlament ili motornom testerom u zgradu RTS, ili pak oni koji su besramno promenili nacionalnost da bi sedeli u skupštinskim klupama, ali, narod je taj koji donosi sud i narod je dao sud na prethodnim izborima, nedvosmisleno i rekao šta misli o takvima.

Suštinski vezano za formiranje Vlade mogu da kažem da sam ponosan i zbog toga što lično smatram da je Srpska napredna stranka u proteklom periodu značajno podigla lestvicu ozbiljnosti samopregora i predanosti u radu vezano za funkcionisanje celokupnog državnog aparata.

Naime, radio sam jednu analizu toga kakvi su bili planovi Vlade u periodu pre 2012. godine, na šta su se oni svodili i što je još bitnije, kakva je bila realizacija obećanog i planiranog.

Video sam da su se suštinski ti planovi sastojali iz određenih opštih smernica, a što se tiče realizacije, gospodo, uvaženi narodni poslanici, svi smo zajedno svesni kakva je bila realizacija zato što smo 2012. godine, zatekli pustoš.

Današnji ekspoze posmatram ne samo kao jednu obimnu sublimaciju učinjenog, posmatram i kao realnu projekciju ciljeva u mandatnom periodu. Kažem realnu zato što posmatrajući ekspoze iste mandatarke, a prethodne Vlade video sam da je većina tih ciljeva praktično ostvarena i da nije bilo epidemije i pošasti koje je snašla svet, ja sam bio ubeđen da bi ta projekcija bila zaista 100%.

Ono što bih posebno pohvalio jeste rešenost i programska opredeljenost ne samo mandatara, već, rekao bih, i cele Vlade pod vođstvom budućeg premijera, današnjeg mandatara, da suštinski ide ka reformama u svakom državnom segmentu. To je ono što je našoj državi bilo neophodno, to je ono što smo dugo iščekivali tokom proteklih decenija. Sada lagano realizujemo.

Ne bih se pojedinačno zadržavao u oblastima gde su ostvareni najveći pomaci, ali bih apostrofirao, recimo, veliki uspeh u dualnom obrazovanju, koji je veoma značajan. Naravno, govorim o srednjoškolskom dualnom obrazovanju, visokoškolsko, tek koliko se sećam, zakon treba da stupi na snagu, ali smo ga doneli, ali suštinski gledano, to su oni kvalitativni pomaci koje naš narod i naša država treba. To je ono što se dešava po prvi put u Srbiji, da praktično tržište kroji smer u srednjoj školi ili sutra na fakultetu, da tržište kroji profil, da tržište kroji broj izvršilaca, odnosno broj studenata dece koje će upisati, i to je nešto što je zaista za ponos.

Što se tiče zdravstva, odnosno moje oblasti, ja sam, inače, pre koji dan značajno više diskutovao i govorio o velikim, da kažem, rezultatima. Kada kažem rezultatima, mislim na sve ono što smo zacrtali i kao krizni štab i kao različita tela koja se bave tim problemom. Govorim o medicinskoj opremi. Govorim ne samo o maskama, rukavicama, respiratorima, govorim o svemu onome što je neophodno da bi sistem funkcionisao, govorim i o organizaciji. Ali, sada ću više govoriti o ovom drugom segmentu, koji je nesumnjivo isto tako značajan koliko i borba protiv ove pošasti, a to je nastavak izgradnje kliničkih centara i nastavak ulaganja u infrastrukturu zdravstvenih ustanova, odnosno sistema zdravstva.

Dakle, nastaviti započeto i to izuzetno pohvaljujem, zato što sam u ekspozeu čuo jedan momenat, jednu informaciju, koja me je, praktično, kupila, a to su veliki planovi vezano za zdravstvo, jer ulaganje u zdravstvo predstavlja ulaganje u budućnost.

Takođe, mislim da napor nove Vlade, ne samo ministarstva zdravlja, već nove Vlade u celini, treba da bude svakako smanjenje liste čekanja za odgovarajuće operacije, ukidanje liste čekanja za zračenja, takođe ulaganje u kadar i nastavak ulaganja u opremu. Ako sublimiramo sve ove ciljeve, mislim da ćemo doći ne samo jednog fantastičnog zdravstvenog sistema, već do toga da dobijemo maksimalno zadovoljnog pacijenta.

Naravno, svi ovi planovi su realni isključivo zbog toga što imamo takve finansijske parametre. Sećam se dobro ekspozea sadašnjeg predsednika, tadašnjeg mandatara, gospodina Aleksandra Vučića, kada smo krenuli u one bolne, a neophodne i suštinske reforme u sektoru ekonomije i finansija. Pa, uvažene kolege narodni poslanici i poštovani građana, te reforme su bile neophodne iz razloga, to se danas vidi, što danas je naša privreda značajno otpornija, značajno snažnija, upravo iz tih razloga, zato što smo reformom uspeli da dođemo do tog statusa, čak i u ovim vremenima medicinskih katastrofa, poput ove epidemije, vidimo da privreda Srbije i dalje stoji čvrsto na nogama, u Evropi je najbolja ili među boljima.

Ono što bih na kraju svog izlaganja želeo da kažem jeste moje očekivanje, da ja očekujem i od mandatara i od ove Vlade, pored profesionalizma u radu i rada, mukotrpnog rada, očekujemo od njih i tražim kao narodni poslanik jedan najviši nivo patriotizma i rodoljublja, tražim maksimalnu posvećenost, osećaj pripadnosti i osećaj ljubavi prema državi Srbiji i tražim da narod, da građani budu na prvom mestu.

Hvala vam.

Prva (konstitutivna) sednica, 22.10.2020.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, dakle mi danas govorimo o izboru predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ali suštinski govorimo o kontinuitetu jedne politike koju predstavlja i vodi predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Naime, mi danas govorimo o tome koliko je Srbija uspešnija u odnosu na Srbiju 2012. godine ili ranije. Danas govorimo o tome koliko je veći nacionalni dohodak, danas govorimo o tome koliko je veća briga prema vojsci, briga prema obrazovanju, briga prema policiji, prema zdravstvu. Upravo u tom svetlu govoriću o stvarima koje su za nas naprednjake najznačajniji ciljevi. Govoriću najviše o tome na koji način država treba da brine o zaštiti stanovnika, zdravstvenoj zaštiti stanovnika i na koji način je odgovorila u nekim nepogodama i različitim epidemiološkim okolnostima, kakva je i ova kriza sa Kovidom 19.

Krenuću redom, od nečega što smatram elementarnim, a elementarno za svog zdravstvenog radnika i za mene kao lekara, jeste medicinska oprema. Zašto to kažem? Zato što sam danas izuzetno ponosan zbog toga što se država Srbija nije suočila sa nedostatkom medicinske opreme. Dakle, ličnim angažovanjem i predsednika Aleksandra Vučića i njegovim međunarodnim autoritetom, uspeli smo da svu neophodnu opremu, a ne govorim samo o maskama i rukavicama, već i o zaštitnim odelima, o respiratorima, nabavimo na vreme i ne doživimo katastrofu kakvu su doživele neke druge zemlje. Ovo je posebno značajno zato što su tržišni uslovi za promet ovih dobara jako loše i samim tim možemo reći da je uspeh još veći.

Ono što je takođe značajno, a pomenuo bih, jeste upravo stanje vezano za medicinsku opremu, ne samo u okolnim zemljama, već u visoko razvijenim zemljama zapadne Evrope i SAD.

Reći ću vam, a imam mnoštvo kolega, prijatelja, koji nisu samo odavde, a rade u tim zdravstvenim sistemima, da su se suočavali sa ogromnim problemima, da su očajnički tražili i vapili za medicinskom opremom. Reći ću vam da su od sopstvenih lekarskih odela, od raznorazne opreme medicinske i nemedecinske pokušavali da naprave priručna sredstva koja bi ih zaštitila od transmisije zarazne bolesti. Srećna okolnost je i ne samo srećna okolnost, već briga rekao bih, odgovornost i znanje što država Srbija nije došla u tu situaciju.

Ono što je takođe bitno, jeste da smo imali dovoljno respiratora. Reći ću vam jednu dramu sa kojom su se suočavale kolege u inostranstvu. Drama da jedan zdravstveni radnik koji je naučio da pomaže obolelom mora na svojim plećima da iznese odluku ko će da živi, a ko da umire, koga će da isključi sa respiratora, a koga će da uključi. To se dešavalo u visoko razvijenim zapadnim zemljama takođe.

Citiraću i guvernera Njujorka, Endruja Kuoma koji se požalio da se savezne države, zajedno sa federalnom Vladom utrkuju za nabavku opreme, ali na taj način što su podizali cenu jedni drugima. Citiram - to je kao da ste na i-beju, sa 50 drugih država koje licitiraju za respiratore, rekao je on. Time bih stavio tačku na sve zlurade i zlonamerne komentare koji su se pojavljivali sa vremena na vreme vezano za ovu temu.

Drugi veoma značajan segment pružanja zdravstvene zaštite u ovim novonastalim epidemiološkim okolnostima jeste upravo i masovno i adekvatno testiranje građana na Kovid 19. Moram vas informisati gospodo narodni poslanici, kao i građane koji gledaju ovaj prenos, da se Srbija nalazi na petom mestu u Evropi po broju testiranih lica na 100.000 pacijenata. Ispred nas su samo Italija, Nemačka, Švajcarska i Austrija. I ovde je predsednik Republike dao svoj nemerljiv doprinos. Lični kontakt i lično prijateljstvo sa gospodinom Si Đinpingom doveli su do toga da mi imamo dve super laboratorije "Vatreno oko", jednu u Beogradu, jednu u Nišu, koje imaju neverovatan kapacitet, zajedno 4.800 testova dnevno, odnosno rezultata na testove. To je nešto što je državu Srbiju stavio u redu rekao bih, najmoćnijih država u ovom segmentu. Peti u Evropi po broju testiranih, rekao bih da je veliki uspeh za nas.

Ne bih zadržao samo na ovome, treći segment ove naše priče, ovih naših ciljeva jeste upravo zdravstvena infrastruktura. Treći segment pre svega znači ulaganje u zdravstveni sistem. Trenutno se rekonstruišu bolnice u Prokuplju, zatim u Loznici, Smederevskoj Palanci, Aranđelovcu, počinje izgradnja, negde je već počela izgradnja i obnova bolnica u Vranju, Pirotu, Kikindi, Pančevu, Ćupriji.

Svaki od ovih projekata je vredan otprilike između 25 i 30 miliona evra. Gospodo, to su kapitalni projekti. Ali, ono što želim reći jeste da upravo to dugujemo našem narodu. To je nešto što je bilo zaista neophodno da se uradi. Obilazeći te centre u nekom ranijem periodu zaista mogu reći da je naša zdravstvena infrastruktura bila zapuštena.

Posebno ću se osvrnuti na medicinski centar u Prokuplju. Zašto? Zato što je medicinski centar u Prokuplju sagrađen još za vreme SFRJ, dakle za vreme bivše države, ali izgrađen samo u sivoj fazi. Godine 1989. je praktično ostavljen u toj sivoj fazi i do prošle godine ni jedan jedini dinar nije uložen u taj objekat. Od prošle godine je krenula rekonstrukcija, sada se završava prva faza, krećemo već intenzivno u drugu fazu rekonstrukcije ovog centra.

Zašto sam ovo pomenuo? Zato što je zdravstveni centar u Prokuplju paradigma, obrazac kako se bivša vlast odnosila prema zdravstvenom sistemu, na kraju krajeva kako se odnosila prema građanima ove zemlje.

Takođe, rekonstruisan je „Dragiša Mišović“, rekonstruisana je Infektivna klinika, deo KBC „Bežanijska kosa“, VMC „Karaburma“.

Što se tiče kliničkih centara, znate da je Klinički centar u Nišu takođe završen. Klinički centar u Beogradu, Klinički centar Srbije se završava idućeg septembra, iduće godine. To su kapitalni projekti koji život znače. Podsetiću vas i dužan sam da vas podsetim da je 2004. godine tadašnja vlast na sva usta se hvalila kako će za osam godina da završi sva četiri klinička centra. Dogovoren je i kredit kod Evropske investicione banke. Naime, po tom planu, za tih osam godina je trebalo da se završi sve, dakle i Klinički centar u Nišu, u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu. Naravno, nije se odmaklo više od obećanja.

Ono što je još žalosnije jeste da su godinama ta sredstva ležala na računu Evropske investicione banke, a sredstva koja su povučena, nažalost, država je platila kamatu zato što nisu iskorišćena u to vreme.

Eto, to je odnos i briga bivše vlasti, a ovo je odraz i briga sadašnje vlasti ne samo o zdravstvenoj zaštiti, već o svakom građaninu uopšte, jer suština rada sadašnjeg zdravstvenog sistema jeste pacijent u središtu zdravstvenog sistema. To je suštinska stvar za svakog medicinara.

Danas mi slušamo te ljude koji zlonamerno komentarišu izgradnju kovid bolnica, rekonstrukciju medicinskih centara, gde se nalazi, naravno, zamerka - zašto se to radi, zašto toliko? Radi se toliko zato što je sistem ostavljen u katastrofalnom stanju. Uz to, svako ulaganje u zdravstveni sistem, svako ulaganje u bilo koji objekat, u bilo koju opremu se uvek višestruko vrati kroz zdravlje stanovništva.

Ponosan sam i srećan i zadovoljan zato što smo krenuli sa izgradnjom novih kovid bolnica. Te kovid bolnice sada imamo skoro završene, skoro pripremljene.

S druge strane sutra će naići neki drugi virus, neka druga potreba za zdravstvenim objektima, za zdravstvenom opremom u koju se sada obilato ulaže. Nikad nije na odmet imati dovoljan broj bolesničkih kreveta, ne samo u intenzivnoj i poluintenzivnoj nezi, već uopšte. To je moj stav i neka se javi neko ko misli suprotno da razmenimo mišljenja.

Ono što, takođe, želim da vam kažem jeste da Srbija ulaganjem u zdravstveni sistem prikazuje moć, prikazuje sposobnost da može da odgovori zadacima kao nikada do sad.

Ono što, takođe, želim da vam kažem jeste da ulaganje u zdravstveni sistem, ne mislim ovde samo na građevinsku infrastrukturu, mislim na ulaganje u opremu i, naravno, u kadrove u koje se takođe intenzivno ulaže, znači jedan preduslov za opstanak zdravstvenog kadra, pre svega visokoškolskog, ali i srednjoškolskog u našem ustanovama. Hvala još jednom na pažnji.

Imovinska karta

(Prokuplje, 17.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 05.10.2016 -
- Medicinski fakultet u Beogradu (asistent) Republika Mesečno 72000.00 RSD 02.12.2019 -