Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, ovim amandmanom koji sam podneo predložio sam da se uradi raspodela sredstava sa razdela koji govori o tekućoj budžetskoj rezervi na razdeo 39, razdeo Ministarstva za javna ulaganja, koji definiše ulaganja, između ostalog, u saobraćajnu infrastrukturu.
Šta su motivi podnošenja ovog amandmana? Naime, osnovni motiv jeste taj što je zaista neophodna izgradnja saobraćajne obilaznice oko grada Prokuplja, a razlozi zbog čega ovo govorim su sledeći.
Naime, svi oni aparati, oni uređaji koji mere prolaz vozila kroz centar grada Prokuplja i duž magistralnog puta Niš-Priština, govore o tome da kroz centar grada Prokuplja dnevno prođe preko sedam hiljada vozila. Na godišnjem nivou ta cifra izlazi preko 2,5 miliona vozila koja prolaze kroz sam centar grada. Samim tim vidite i neophodnost rešavanja ovog, rekao bih, vrlo značajnog problema.
S druge strane, kao olakšavajuću okolnost za rešavanje ovog problema navešću i činjenicu da je trasa auto-puta Niš-Priština, govorim o projektu, već urađena, govorim o eksproprijaciji i otkupljivanju zemljišta, već urađena, i to je neka olakšavajuća okolnost, iako je izgradnja auto-puta u ovom trenutku stala, pre svega mislim na građevinske olakšice, da bi se eventualno mogle iskoristi i te putne trase, koje su već otkupljene, u narednom periodu.
Stoga, predlažem da se ovaj moj predlog ozbiljno shvati i razmotri, pre svega ulaganje u ovu vrstu saobraćajne infrastrukture u Prokuplju. Hvala.
Poštovana predsednice...
Zahvaljujem se, predsednice.
Dakle, uvažena predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega zbog građana Republike Srbije koji ovo gledaju moram da kažem nekoliko vrlo značajnih stvari.
Prvo, kada govorimo o zdravstvenim zakonima ne govorimo samo o pukim paragrafima, o administrativnim procedurama, govorimo o zdravlju ljudi, govorimo o životima ljudi, govorimo na kraju krajeva i o našoj zajedničkoj odgovornosti pred građanima ove zemlje. I zato nekoliko stvari koje sam čuo u dosadašnjoj diskusiji su takve da su me naterale da reagujem. Prekoputa, dakle u drugom delu sale sede ljudi koji se predstavljaju Evropejcima, samim tim očekujem i stavove koji su bliski toj opciji. I mi danas govorimo, odnosno oni govore o tome, pre svega, o etičkim odborima komparirajući, praveći paralele takvih tela sa nekim, da kažem, zločinačkim organizacija i udruženjima, šire nepoverenje, šire sumnju kod građana Republike Srbije u proces doniranja organa, što je katastrofalno. Mi ovde treba svi zajedno da napravimo politički konsenzus i društveni konsenzus koji bi doveo do promene svesti koja se tiče odnosa ka doniranju organa, a ne da u ovom domu govorimo pre svega o lažima, dezinformacijama koje se tiču etičkog odbora, etički odbori svake ustanove su najstručniji i najmoralniji lekari, tačka, i tu nema dalje diskusije. I postojeći zakon je vrlo strog po pitanju bezbednosti i nikakva zloupotreba nije moguća ni po njemu.
7/2 TĐ/JG
Druga stvar koja je vrlo bitna, ja bih očekivao da kolege, sa druge strane, pre svega, propagiraju tzv. pretpostavljenu saglasnost. Ta pretpostavljena saglasnost u stvari predstavlja činjenicu da smo svi mi potencijalno donori organa i to je nešto što su mnoge evropske zemlje, većina evropskih zemalja usvojile kao zakonski standard. Mi imamo Španiju sa 6.400 transplantacija godišnje, imamo Austriju sa 640 transplantacija godišnje, ali do tih zakonskih rešenja moramo doći društvenim konsenzusom, moramo doći tako što ćemo da pobedimo predrasude, možemo doći tako što ćemo uključiti verske zajednice i da svi zajedno budemo na istom putu, a ne da pričamo ovde u najvišem zakonodavnom domu o „žutim kućama“, o zloupotrebama koje ne postoje. Šta širimo mi? Širimo sumnju kod građana. Onaj ko nije pročitao, šta će misliti o tome? Pa nikada neće potpisati doniranje organa. Je l' nam je to cilj? A 1.700 ljudi čeka toliko željeni organ, čeka život.
Ja ovaj zakon vidim kao međukorak, jednu vremensku distancu koja je neophodna da doživimo društveni preobražaj i da usvojimo zakon o pretpostavljenoj saglasnosti. Ako me pitate za lični stav, ja sam za to zakonsko rešenje, da smo svi mi rođenjem potencijalni donori organa. Samo oni građani koji se izjasne da to ne žele ulaze u drugu kategoriju tzv. nedonora. I to je jedini put ako želimo da spasimo, ne 1.700 ljudi, već nažalost i nove bolesnike, nove ljude, nove građane kojima su organi neophodni. Zato kada se govori o zdravstvenim zakonima treba govoriti obazrivo, pažljivo, treba govoriti istinu, treba govoriti samo ono što će dovesti do efekata koji su željeni. A efekti koji su željeni je spašavanje ljudskih života i zato se vraćam opet na istu rečenicu sa kojom sam počeo – sa ovakvim rečnikom ne možemo dalje, jer delimo svi zajedno istu odgovornost, ne samo u ovom domu, nego u ovoj državi.
Ako želimo da spasimo živote, hajde makar o zdravstvenim zakonima, makar o transplantaciji organa da imamo neki konsenzus i da govorimo istinu, jer ovi zakoni su napor države, napor Ministarstva zdravlja da se poveća broj donorskih organa. Da li će biti dovoljno? Mislim da ne, ali do pretpostavljene saglasnosti treba nam mnogo, mnogo više. Hvala.
Pa najbolje radna grupa, da se sastane sa njima- Da. Jer onda će tražiti svi da se sastaju sa Odborom i da dolaze na odbor jer radna grupa služi za predstavke. Samim tim bi oni, uhm, mislim da je to bolja varijanta... (istovremeno) Mislim da je to bolja varijanta pa ako postoji neka potreba..
Poštovane kolege narodni poslanici. Dakle, pročitao sam ovu predstavku i morao bih da se osvrnem na hronologiju našeg zajedničkog delovanja i rada u-u-u toj oblasti. Još dve hiljade šesneste godine sam, kao predsednik Odbora, inicirao jedno javno slušanje na kojem je bila tema upravo početak HPV imunizacije i rekao bih da ti početni koraci su bili vrlo značajni. Ministarstvo zdravlja je odgovorilo na adekvatan način. Krenuli smo sa HPV imunizacijom.
Uvedena je HPV imunizacija u kalendar vakcinacije, preporučeni kalendar. Koliko sam uspeo da, da vidim, dakle, i da pročitam, Udruženje Pro Govori predlaže da se ova vakcina uvrsti u obavezan kalendar vakcinacije. Reći ću vam nekoliko stvari koje su vrlo značajne vezano za sadašnji aktuelni momenat u imunizaciji protiv HPVa. Dakle, naš obuhvat u ovom trenutku je oko osam posto. Obuhvatom od osam posto ne možemo reći da možemo da zaustavimo tu pošast koja se zove karcinom grlića maternice.
Mi imamo države u okruženju, recimo, poput Severne Maked-makedonije, gde je ova vakcina već davno u kalendaru, obaveznom kalendaru imunizacije. Imamo države poput Bugarske i Hrvatske koji od prvog prvog dvije hiljade dvadeset sedme godine uvode ovu vakcinu u obavezni kalendar i lično smatram da je značajno upravo zbog povećanog obuhvata i zbog stava Ministarstva da do dve hiljade tridesete godine povećamo obuhvat na šezdeset procenata. Ja se nadam da je to realno, dakle, a rea-, biće realno, po meni, isključivo ukoliko podržimo ovu inicijativu i damo predlog da se ova vakcina uvede u obavezni kalendar. Dacu vam primere zašto je to značajno. Na primer, Australija je država koja je prva počela sa imunizacijom i koja ima obuhvat jako visok, i za ovu državu se može reći da je praktično iskorenila sve one bolesti koje izaziva HPV virus, a to je karcinom grlića maternice, karcinom vulve, karcinom vagine, karcinom usne duplje, karcinom ždrela, i tako dalje, i tako dalje.
Znači, iskorenila je ove, ove opake bolesti u procentu od devedeset i dva posto. To je nešto što je impozantno i ovo je, po mojim medicinskim saznanjima, jedina vakcina koja sprečava nastanak karcinoma. Zato mislim da trebamo da budemo pragmatični. Mislim da Ministarstvo zdravlja ovo razume. Ža-žao mi je što je državna sekretarka otišla.
Znači, lično mislim da je to nešto što će Ministarstvo zdravlja podržati jer su efekti, dakle rezultati imunizacije, takvi da će u narednom periodu, kraćem, dužem, kakvu god, značajno smanjiti, na kraju krajeva, i cenu lečenja, odnosno neće biti lečenja pacijenata sa, sa određenim oboljenjima koje sam pomenuo. Isto tako, mora se paralelno sa procesom imunizacije raditi na sistematskim pregledima, dakle na preventivnim pregledima, jer su to dva paralelna procesa, do određenog trenutka kada prođe faktor godina, kada možemo reći da smo ovu bolest iskorenili Tako da neću da dužim, jer sednica svakako se već dosta odužila. Predlažem da kao Odbor podržimo ovaj predlog Udruženja koji smatram plemenitim i smatram značajnim i smatram da sa ovakvom odlukom možemo napraviti iskorak u lečenju i pre svega zaustavljanju i preveniranju nastanka ovih opasnih opakih malignih bolesti. Hvala
(Prokuplje, 08.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik Predsednik odbora za zdravstvo | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 36000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Medicinski fakultet u Beogradu (docent) | Republika | Mesečno | 120000.00 | RSD | 14.07.2022 - | |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 37000.00 | RSD | 01.08.2022 - |