Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o jednom zakonu iz seta zakona koji su stigli u Narodnu skupštinu, a tiču se finansija, a to je jedan od najznačajnijih zakona, Zakon o porezu na dodatu vrednost.
Svima nam je poznato da je porez na dodatu vrednost najznačajniji prihod budžeta Republike Srbije. On predstavlja opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga u svim fazama proizvodnje i prometa kao i uvoza dobara. To praktično znači da se u svakoj fazi proizvodnog prometnog ciklusa obračunava i plaća porez na onaj deo vrednosti koji je dodat u toj fazi.
Zakon o porezu na dodatu vrednost stupio je na snagu 1. januara 2005. godine i do sada se pokazao kao efikasan u borbi protiv sive ekonomije. Međutim, ni jedan zakon nije idealan. Iako je rađen po ugledu na zapadnoevropsko zakonodavstvo, zbog prilagođavanja našem sistemu morao je da pretrpi nekoliko izmena i dopuna.
Pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama navedenog zakona kojim treba da se vrši njegovo dalje usavršavanje i usklađivanje sa propisima EU, da se omogući stvaranje povoljnijih uslova za poslovanje privrednih subjekata, da se spreče eventualne zloupotrebe i omogući bolja i efikasnija kontrola od strane poreske uprave.
S toga podražavam i pohvaljujem aktivnosti Vlade i resornog ministra na uloženom trudu, na usavršavanju ovog zakonskog akta u cilju omogućavanja boljih uslova predviđanja i pravednijeg oporezivanja kako domaćih tako i stranih privrednih subjekata.
Ovim izmenama se ne vrši povećanje stope poreza, kao što su to radili neki prethodnici što bi za sobom povuklo povećanje cena robe široke potrošnje, već se želi i teži da se proširi krug poreskih obveznika i na taj način postignu veći budžetski efekti.
Usvajanjem predloženih zakonskih izmena i dopuna dobićemo moderniji zakon koji će ujedno stvoriti jednaka prava i obaveze za sve privredne subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, što će povećati njegovu transparentnost.
Predloženim izmenama zakona, omogućava se stvaranje uslova za evidentiranje u sistem PDV i stranih lica, odnosno lica koja na teritoriji naše države nemaju sedište, odnosno prebivalište, ali na našoj teritoriji vrše promet roba i usluga.
Do sadašnjim zakonskim aktom to je bilo samo načelno regulisano delatnošću stranih pravnih lica kroz poslovnu jedinicu, odnosno kroz zakonsku odredbu da je obveznik PDV i lice koje vrši promet roba i usluga u svoje ime i za račun drugog lica. Time se stvaralo pogodno tle za razne manipulacije i zloupotrebe jer se omogućavalo da određene privredne aktivnosti budu ispod oporezivanja.
Uvođenjem instituta poreskog punomoćnika, stranog privrednog subjekta za promet dobara i usluga, sprečiće se neoporezivanje prometa između stranih lica, izvršenog na teritoriji Republike Srbije.
Takođe, time se vrši i međusobno usaglašavanje postojećih poreskih propisa sa ciljem sveobuhvatnog proširivanja kruga poreskih obveznika uz ravnomernije poresko opterećenje postojećih obveznika.
Preciziranjem mesta i vremena isporuke energije, električne, toplotne i energije za hlađenje, preciziraju se zakonski propisi u cilju otklanjanja nedoumica u njihovoj primeni.
Posebno pozdravljam uvođenje kategorije poreskog dužnika u oblasti građevinarstva za promet dobara i usluga, koji vrši obveznik PDV republičkom, pokrajinskom ili organu lokalne samouprave, odnosno pravnom licu osnovanom u cilju obavljanja poslova uprave i lokalne samouprave, odnosno podnošenja dela odgovornosti u plaćanju poreza na primaoca dobara i usluga, nezavisno od statusa obveznika PDV. Time se uvodi veći stepen poresko-pravne discipline i omogućava veća efikasnost naplate poreza. Primalac dobara ili usluga, budžetski korisnik mora biti zainteresovan sa kime posluje, kao i da li je u tom poslu obračunat i plaćen porez.
Takođe, svesni smo da je u dosadašnjoj poreskoj praksi bilo slučajeva da se prilikom sticanja imovine ili dela imovine njihov sticalac bude oslobođen uz ispunjenje zakonskih uslova od plaćanja poreza na dodatu vrednost.
Vrednost te imovine je prelazila milionske cifre, a nakon izvesnog vremena uslovi za iskorišćeno poresko oslobađanje su prestajali da postoje, a država je ostala zakinuta za pozamašni iznos poreza.
Usvajanjem zakonske izmene, to će se onemogućiti, a na taj način što ispunjenost uslova za poresko oslobađanje mora konstantno postojati tri godine od sticanja imovine. Prestankom bilo kog uslova, porez će se retroaktivno obračunati i naplatiti.
Plaćanje poreza kod oporezivanja usluga smeštaja u svim ugostiteljskim objektima za smeštaj, a ne samo u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima po stopi od 10% je veoma značajna mera za koju se ja lično zalažem.
Naime, dolazim iz Gornjeg Milanovca gde je razvijen seoski turizam, te izjednačavanjem poreske stope kod ovog vida smeštaja gostiju sa drugim oblicima turizma, stvoriće preduslove za veću zaradu i veće ulaganje u smeštajne kapacitete. To će za sobom poboljšati razvoj ruralnih sredina.
Takođe, oporezivanje prevoza putnika i njihovog prtljaga na teritoriji Republike a ne samo u gradskom i prigradskom saobraćaju, već u međumesnom i međunarodnom po stopi od 10% predstavlja poresko rasterećenje za mnoge prevozničke firme koje obavljaju delatnost na ivici rentabilnosti.
Na kraju, jedno praktično zakonsko rešenje koje se sastoji u obavezi sačinjavanja pregleda obračunatog PDV i njihovo dostavljanje uz poresku prijavu, omogući će lakši i efikasniji rad poreskim inspektorima u kontroli obračunavanja ove vrste poreza.
Na kraju, smatram da sam izneo dosta argumenata za koje bi trebalo da u danu za glasanje svi podržimo ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovana gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, ceo dan danas raspravljamo o jednom važnom setu zakona koji smo dobili od NBS i ovim putem želim da se zahvalim prvenstveno vama gospođo Tabaković na izdvojenom vremenu danas da ceo dan i da mi pojasnite neke delove kojima možda neki poslanici nisu dovoljno pridavali značaja ili ih nisu razumeli.
Ono što ću ja pokušati u svom kratkom izlaganju da objasnim, to su neki članovi vezani za Zakon o osiguranju i da apostrofiram važne stvari i činjenice zbog kojih je ovaj zakon dobar i mislim da je sud dala i stručna javnost u proteklom periodu, obzirom da se zakon, tj. Predlog ovog zakona nalazi već dugo u javnoj raspravi.
Zaštita osiguranika i drugih korisnika osiguranja su jedan važan segment u ovom zakonu, usklađivanje domaćih propisa sa propisima Evropske unije, potreba da društva za osiguranje postanu važan učesnik na domaćem tržištu finansija i obzirom na sredstva koja oni raspolažu.
U segmentu bolje informisanosti samih osiguranika, danas smo čuli od nekih kolega poslanika iz opozicije da ovaj zakon ne pruža dovoljno informacija osiguraniku koji zaključuje ugovor o osiguranju ili polisu. To naravno nije tačno. Ovim zakonom je predviđeno i mnogo više od toga. Ovim zakonom se uređuju informacije koje je osiguravajuće društvo dužno da da ugovaraču osiguranja ili ti osiguraniku pre uopšte i potpisivanja ugovora o osiguranju, a zarad javnosti opšte i potpisivanje ugovora o osiguranju.
Zarad javnosti, želim da pročitam član 82. koji decidno navodi sve podatke koje mora da sadrži i informacije za ugovarača osiguranja pre samog zaključenja osiguranja. Kaže – društvo za osiguranje je dužno da pre zaključenja ugovora o osiguranju obavesti ugovarača osiguranja najmanje o, pa kaže – poslovnom imenu u pravnoj formi, sedištu i adresi, sedištu društva za osiguranje sa kojim zaključuje ugovor, uslovima osiguranja i pravu koje se primenjuje na ugovor o osiguranju, vremenu važenja ugovora o osiguranju, rizicima pokrivenim osiguranjem i isključenjima u vezi sa tim rizicima, visinom premije, načinu plaćanja premije osiguranja, visini doprinosa, poreza i drugih troškova koji se obračunavaju pored premije osiguranja, kao i o ukupnom iznosu plaćanja, periodu na raskid ugovora o uslovima o raskidu, odnosno pravu na odustanak od ugovora, rok u kome ponuda obavezuje društvo za osiguranje, itd.
Znači, ovde su navedeni sve informacije koje sama ponuda za osiguranje mora da sadrži. Takođe, izrečene su i neistine da sami osiguranici nisu dovoljno upoznati sa opštim uslovima osiguranja. Ja moram da napomenem da ko je ijednom kupio polisu osiguranja mora da zna da su uz ugovore o osiguranju idu i obavezni uslovi osiguranja, koji su sastavni deo tog ugovora, te prema tome, nelogično je da neko ko je potpisao ugovore o osiguranju i dobio te uslove, da on nije obavešten ili da mora naknadno nekim putem to da traži, to mi nikako nije jasno.
Članom 15. precizira se da Narodna banka Srbije ima jednu posredničku ulogu između društava za osiguranje i osiguranika kod rešavanja šteta, što je jako pozitivna stvar i nešto što će dovesti do bržeg i lakšeg rešavanja onih šteta koje možda bi sutra završile u sudskom postupku.
Naravno, ta oblast će se detaljnije regulisati aktima Narodne banke koji će biti prateći i u ovom zakonu i stoga vas molim da u zakonom predviđenom roku te akte i donesemo.
Članovi od 85. do 113. bave se posredovanjima i zastupanjima u osiguranju i to je novina koja se uvodi da se ta dva segmenta posredovanja, odnosno zastupanje u osiguravanju razdvajaju u dva pravna lica. Naime, šta to znači? Jedna odlična stvar iz prostog razloga, zato što zastupnici u osiguranju jesu lica koje angažuje samo osiguravajuće društvo, a posrednici u osiguranju su lica koje angažuju osiguranici da im pomognu pri izboru osiguranja.
Ono što je propisano članom 94, jeste za posrednike u osiguranju, šta je to što bi oni trebali da na adekvatan način svoju uslugu prilagode osiguranicima. Ono što ostaje kao jedna stvar koja je zadržana iz prošlog zakona, jeste da plaćanje provizije posrednicima u osiguranju stavlja na teret osiguranja.
Mislim da bi dobili kvalitetnije usluge kod samog posredovanja u osiguranju, ako bi taj teret, taj trošak posrednika spao na teret osiguranika. Obzirom da znamo da velike kompanije angažuju posredničke kuće radi boljeg informisanja o tome kakav proizvod kupuju, a da u praksi se dešava, obzirom da dolazim iz sfere osiguranja, u praksi se dešava da oni u suštini ne dobiju bolje informacije, već sam taj posrednik traži osiguravajuću kuću koja mu daje veći procenat.
Stoga mislim da bi možda u ovom delu i bilo potrebno razmotriti da li može taj segment da se popravi, jer ukoliko dođemo do toga da sami posrednici u osiguranju birajući visinu provizije prema tome odlučuju kome će dodeliti posao, mislim da tu ostaje uskraćen sam osiguranik za kvalitetne informacije.
Na kraju, zadovoljan sam kompletnim setom finansijskih zakona. O tome smo danas mnogo govorili i ja neću ponavljati. Izabrao sam ove segmente, o nečemu što mislim da danas nije bilo reči i pozivam, kao i moj prethodnik sve kolege narodne poslanike da podrže ovaj set zakona. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče, tačno je da je pokrenuto ovo pitanje na Odboru za urbanizam i građevinarstvo, međutim, Vlada preko Ministarstva prati primenu zakona, kako se sprovodi i ovaj zakon u Republici, i kada dođemo u situaciju da vidimo da treba pokrenuti i ovo pitanje mi ćemo ga pokrenuti.
Problem koji se ovde ističe je prerano prebacivati sa opština na izvršna veća, jer nismo došli do tog zaključka da je u mnogim delovima Srbije taj problem narastao u toj veličini.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, želio bih da iznesem neke podatke, koji su interesantni za Skupštinu Srbije.
Prvo, u Republici Srbiji imamo 17.000 kilometara regionalnih i magistralnih puteva. Imamo već izgrađenih 600 kilometara auto-puteva, odnosno na jednom delu su polu auto-putevi sa svim elementima auto-puta.
Ove godine Vlada Republike Srbije donela program da 224 projekta gradi u Republici Srbiji. Praktično svi ti projekti su već u završnoj fazi i ulažu se sredstva i u lokalne, regionalne i magistralne puteve. Mogu da vam kažem da se u ovoj godini gradi na 48 magistralnih puteva, na 72 regionalna puta i 104 lokalna puta.
U programu Vlade Republike Srbije predviđeno je da deo sredstava obezbede i opštine, naročito na lokalnim putevima.
U ovom periodu, od kako je donet ovaj program u 1998. godini, urađeno je preko 300 kilometara lokalnih, regionalnih i magistralnih puteva, i to je sve organizovala Vlada Republike Srbije.
Dalje, mogu da vam kažem da se grade auto-putevi. Do kraja ove godine završavamo 15,5 kilometara auto-puta, što nam je preostalo iz prošle godine od Subotice do granice sa Mađarskom i proširenje graničnog prelaza. Završava se deo obilaznice auto-puta sa velikim mostom preko Save kod Beograda od 16,8 kilometara i to će biti pušteno pre kraja godine. Gradimo 24 kilometra auto-puta kod Leskovca i 21 kilometar auto-puta od granice Makedonije prema Bujanovcu. Takođe je u izgradnji 5,6 kilometara auto-puta od Niša prema Bugarskoj granici. To je deonica Komnen-Prosek.
Dalje, mogu da vam kažem da je Vlada Republike Srbije preduzela meru projektovanja izgradnje za iduću godinu. U završnoj fazi je generalni projekat auto-puta Beograd-Južni Jadran, deonica od 130 kilometara, koja se približava Čačku. U projektovanju je generalni projekt auto-puta od Niša prema bugarskoj granici i pripremljeni su svi elementi za davanje koncesije za izgradnju auto-puta od Niša prema makedonskoj granici.
Prema tome, to su sve poslovi koji su urađeni u ovoj godini i koje Vlada Republike Srbije finansira, i to finansira iz sledećih izvora: jedan deo sredstava se naplaćuje kao putarina na putevima i to se koristi za izgradnju lokalnih puteva, i regionalnih i magistralnih i za održavanje puteva. Mogu da vam kažem da se svakog meseca ulaže 15 miliona dinara za održavanje puteva i predviđena su sredstva koja će se koristiti za održavanje u zimskom periodu - za uklanjanje snega i leda sa autoputeva, kao i sa svih drugih puteva koji su u Republici Srbiji.
Vlada Republike Srbije je takođe donela jednu uredbu još krajem 1996. godine, gde se iz derivata nafte izdvajaju sredstva za izgradnju autoputeva. I ove godine, u maju, donela je odluku da se 25 para od prodatog benzina izdvaja za izgranju lokalnih, regionalnih i magistralnih puteva.
Znači, to su sve izvori koji su korišćeni u ovoj godini.
Ovde je neko pomenuo strane kredite. Mogu da vam kažem da ih je još 1991. godine suspendovala Evropska zajednica, one koje je dala Republici Srbiji. I sve što je građeno 1991. - autoputeva i ovih puteva u Republici Srbiji, kao i održavanje, to je sve finansirala Vlada Republike Srbije.
Mogu da vam kažem da je naša transevropska magistrala već u toj fazi da mnogo bolje izgleda nego što je to slučaj kod mnogih drugih susednih zemalja, ali je tačno da smo imali nedovoljno sredstava koliko smo mi mogli da uradimo. Mi sada sa programom koji je Vlada usvojila da se ide u koncesiji želimo da privučemo koncesionara, gde bismo mu dali jednu deonicu. Normalno, tu treba Vlada da donese odluku, da usvoji koncesioni akt i da se raspiše međunarodna licitacija. I to je jedan vid privlačenja stranog kapitala. Mislim da svi ovi podaci dovoljno govore šta Vlada Republike Srbije preduzima.
Dalje, moram da kažem nekoliko reči kako se određuje šta se radi i šta će se raditi. Direkcija za puteva angažuje Institut za puteve koji uradi jedan program na osnovu snimljenog stanja na terenu, oštećenog kolovoza i frekvencije saobraćaja na putu i na osnovu toga se donese program. Tačno je da mi imamo daleko više potreba nego što imamo finansijskih sredstava, ali na osnovu toga se izabere ono što mora da se gradi u dotičnoj godini.
Mislim da neki pravci, kao što su magistralni i regionalni putevi, uvek su u prioritetu, jer je tu najveća frekvencija saobraćaja, ali moram da kažem da su i lokalni putevi takođe značajni za građane, pa i tu Vlada Republike Srbije pomaže maksimalno da se neki lokalni putevi ili poprave, ili izgrade, ili da se isprave neki elementi.
Za sve ovo u ovoj godini Vlada Republike Srbije uložiće oko milijardu i trista miliona dinara iz ovih raznih izvora, bar tako očekujemo da će biti, na osnovu podataka koje imamo za deset meseci, jer su svi ovi prilivi realni i dolaze i koriste se za izgradnju ovih saobraćajnica.
Normalno, iz tih sredstava se mora platiti projektovanje, mora se platiti eksproprijacija, mora se platiti opremanje saobraćajnica.
Dalje, mislim da se takođe značajno ulaže i u rekonstrukciju i u izgradnju mostova. Srbija ima preko tri hiljade mostova, od kojih su neki napravljeni još i krajem prošlog veka. Prema tome, to jedan podatak koji može da koristi nekome ko želi da se udubi u ovu materiju.
Moram da kažem sledeće, da putevi koji su dovedeni do grada su u nadležnosti Republike, a sve što je u gradu, što uključuje ulice itd., to je obaveza grada u pogledu održavanja tih saobraćajnica, njihove gradnje, rekonstrukcije itd. Vi ste videli koliko je u Beogradu urađeno, što je radila lokalna vlast, a i u drugim gradovima. Normalno, tu su još i drugi izvori sredstava.
Želim da dodam da je prošle godine Fond za razvoj Republike Srbije uložio 81 milion maraka za izgradnju magistralnih, regionalnih i autoputeva u Republici Srbiji. To su sredstva koja su došla od Telekoma.
Znači, Vlada Republike Srbije se prema svim građanima jednako odnosi. Ovo je stručna materija, pripremaju je stručni ljudi i instituti, projektanti, projekti koji su od značaja za Republiku rediguju se u državnoj revizionoj komisiji, koja je inače u okviru Ministarstva građevina.
Prema tome, Vlada Republike Srbije vodi računa da se sve što treba da se uloži - uloži maksimalno profesionalno, da za određenu sumu para dobijemo što više kilometara autoputeva. Potrebe su sigurno veće, ali moramo imati u vidu i situaciju u kojoj se nalazimo.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, želim da kažem da je Vlada Republike Srbije onog trenutka kada se zemljotres desio preduzela sve moguće mere preko svojih ministarstava da se pritekne u pomoć području koje je zahvaćeno zemljotresom.
Moram da kažem, pošto je Vlada Republike Srbije preko svojih organa učinila detaljan uvid šta se to desilo, da je zemljotres bio razoran za to područje. Posebno moram da kažem da je uzrok tome što je veliki broj objekata građen pre mnogo godina, pre mnogo desetina godina, odnosno izgrađen bez armiranog ili prenapregnutog betona. Vi ste čuli da ima objekata koji su građeni i na početku ovog veka.
U tom smislu zemljotres nije mogao da bira objekte koji su građeni u klasičnom betonu ili na neki drugi način. Želim da podvučem da je Vlada Republike Srbije, zajedno sa Okružnim štabom i ministarstvima, pokušala da prvih dana učini maksimalno da se situacija koliko toliko normalizuje i da se ljudi, koji su se našli u čudu, vrate nekom normalnom stanju. To se prvenstveno odnosi na rešavanje komunalnih problema, zaštitu zdravlja i sve drugo što može da bude ugroženo posle jednog zemljotresa.
Mislim da je veoma važno donošenje ovog zakona, koji treba da traje dve do tri godine, da bi se sredile sve posledice koje su se desile posle ovog razornog zemljotresa. Mislim da bi bilo vrlo naivno očekivati da se to može za par meseci razrešiti.
Vlada Republike Srbije učinila je, takođe da se sa projektima koje imamo u ovom trenutku, odmah priskoči u pomoć i da se organizuje doprema velikih količina materijala. Molim vas, da bi se prve stvari mogle razrešiti treba preko dva i po miliona cigle, dva i po miliona crepova, treba 20 hiljada kubika šljunka, 15 hiljada kubika peska i tako dalje, sada o tome ne bih govorio. To su ogromne količine, koje treba dopremiti na to područje i treba pomoći tim građanima da se to sagradi. Mi imamo porodica koje nisu u stanju ni da skinu jedan crep sa objekta, a kamoli da grade nešto zato što su stara domaćinstva i sela.
Mislim da je Vlada Republike Srbije takođe dobro učinila što je preduzela mere da se napravi jedan program koji će pokušati da razreši mnoga pitanja na ovom području, od prostornog plana, do urbanističkih rešenja, naročito zbog infrastrukture, koja je takođe pogođena ovim katastrofalnim zemljotresom. Smatram da je zemljotres učinio veliku štetu. Sada neke cifre koje se pominju su provizorne, jer sve do kraja još nije sagledano.
Molim ovu skupštinu da usvoji ovaj zakon, da pomognemo svim građanima koji su pretrpeli velike štete na tom području.