Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, ja sam za to da se ne prihvati ovaj amandman, da ne znamo ko je predlagač ovog amandmana pomislili bi da se ovde radi o jednom izdvojenom slučajnom gafu. Međutim, znamo da ovaj predlog dolazi od DS, znamo svi, i mi, i građani Srbije da ovaj predlog praktično znači ništa, kao i što je njihov predlog zakona koji ovde na sreću nije prošao o finansiranju političkih stranaka značio ništa, kao i dugogodišnji period njihovog vršenja vlasti. Oni praktično nisu hteli da menjaju ništa.
Srpska napredna stranka zalaže se za reforme, zalaže se za korenite promene. To smo obećali u kampanji i to i sprovodimo. Samo smanjenje izdvajanja za političke stranke, samo po sebi nije reforma. Smanjenje plata i penzija takođe samo po sebi nije reforma, ali gde je bitna razlika, suštinska razlika. Mi kažemo – trošićemo onoliko koliko imamo. E, to je ona bitna razlika između nas i njih. To pre svega pokazujemo na svom ličnom primeru. Ovim predlogom zakona najviše će sredstava u ukupnom iznosu ići od SNS. Nismo mi ovde mazohisti pa se odričemo, ne treba nama sredstava, ni kao stranka, ni lično mi. Svakom od nas je ovde smanjena plata, ne znam, otprilike 10.000. Nismo se mi toga rado odrekli, ali znamo da nemamo drugog izlaza, znamo da možemo trošiti samo onoliko koliko imamo.
Neki dan je neko ovde rekao besmislenu konstataciju kaže – ovim smanjenjem građani Srbije će dobiti, kao otprilike da uštede dnevno jednu kocku šećera. Mogu da kažem smanjenjem moje plate od 10.000 dobiće i znatno manje, tako može da kaže i svaki pojedinac, tako može da kaže i svaka grupacija, zdravstveni radnici, pa ne mora samo nama se smanjuje, prosvetari kažu ne mora samo nama da se smanjuje. Svaka grupacija tako može reći, ali znate kako kaže poslovica „zrno po zrno pogača“. Znači moramo svugde uzeti da bi mogli jednostavno da opstanemo, da bi mogli trošiti samo onoliko koliko imamo.
Reformski zakoni podrazumevaju da se poveća prihodna strana i mi radimo na tome, već su neki zakoni doneti i donosiće se i ubuduće. E, sad kad nema argumenata opozicija iznosi optužbe na račun Vlade Srbije, na račun predsednika Vlade, Aleksandra Vučića. To otprilike izgleda ovako, mi imamo noć, nije non stop dan, nije 24 sata dan. Ko je za to kriv? Pa, Aleksandar Vučić. Imamo zimu u Srbiji, nije non stop leto. Ko je za to kriv? Pa, Aleksandar Vučić. Nekad u Srbiji pada kiša, nije non stop sunce. Ko je kriv? Pa, Aleksandar Vučić. Tako otprilike izgledaju te njihove optužbe koje upućuju Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću.
Međutim, nije lako poslanicima DS, oni verujte nisu ni potpuno sigurni ni da li postoji DS.
Nisu sigurni ni da li ovde i koga ovde predstavljaju. Ovde su se našli statističkom greškom, prešli su cenzus za 1%, a to je otprilike statistička greška. Nije lako, moraju biti ljudi posebnog soja koji rade nešto, a znaju da to ne može doneti rezultate. Imate političku stranku, želite da dođete na vlast, a kako posle svega što su radili da dođu na vlast, čak i Dragan Đilas je shvatio da je badava sedeti ovde i odustao od toga, i svaki dan ih je sve manje.
Molim, poslanike moje stranke da budemo malo pažljiviji prema predstavnicima opozicije, pre svega prema predstavnicima DS, da ih držimo kao malo vode na dlanu. Zašto? Kome oni trebaju? Građanima Srbije ne trebaju. Probali su ih i znaju ko zlu paru. Zamislite da u svetu kažu da Srbija nema opoziciju. Oni su nama idealna opozicija, dok je DS vodeća stranka os opozicije, mi ćemo uvek biti na vlasti. Zato treba da vodimo računa o njima i da budemo jako pažljivi.
Nisam srećan i ne mislim da je dobro što nema konkurencije…
Još jedna rečenica i završavam.
Nisam srećan što nema konkurencije u političkom životu, mislim da bi bolje bilo da ima, ali nismo mi upropastili DS, sama sebe je svojim delovanjem upropastila. Sve ih je manje kao što vidite. Zato molim zadnjeg poslanika ovde koji izađe iz DS da ugase svetlo, ali pre toga da vrate i izmire račune i da vrate dugove koje imaju. Hvala vam.