Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, ja sam za to da se ne prihvati ovaj amandman, da ne znamo ko je predlagač ovog amandmana pomislili bi da se ovde radi o jednom izdvojenom slučajnom gafu. Međutim, znamo da ovaj predlog dolazi od DS, znamo svi, i mi, i građani Srbije da ovaj predlog praktično znači ništa, kao i što je njihov predlog zakona koji ovde na sreću nije prošao o finansiranju političkih stranaka značio ništa, kao i dugogodišnji period njihovog vršenja vlasti. Oni praktično nisu hteli da menjaju ništa.
Srpska napredna stranka zalaže se za reforme, zalaže se za korenite promene. To smo obećali u kampanji i to i sprovodimo. Samo smanjenje izdvajanja za političke stranke, samo po sebi nije reforma. Smanjenje plata i penzija takođe samo po sebi nije reforma, ali gde je bitna razlika, suštinska razlika. Mi kažemo – trošićemo onoliko koliko imamo. E, to je ona bitna razlika između nas i njih. To pre svega pokazujemo na svom ličnom primeru. Ovim predlogom zakona najviše će sredstava u ukupnom iznosu ići od SNS. Nismo mi ovde mazohisti pa se odričemo, ne treba nama sredstava, ni kao stranka, ni lično mi. Svakom od nas je ovde smanjena plata, ne znam, otprilike 10.000. Nismo se mi toga rado odrekli, ali znamo da nemamo drugog izlaza, znamo da možemo trošiti samo onoliko koliko imamo.
Neki dan je neko ovde rekao besmislenu konstataciju kaže – ovim smanjenjem građani Srbije će dobiti, kao otprilike da uštede dnevno jednu kocku šećera. Mogu da kažem smanjenjem moje plate od 10.000 dobiće i znatno manje, tako može da kaže i svaki pojedinac, tako može da kaže i svaka grupacija, zdravstveni radnici, pa ne mora samo nama se smanjuje, prosvetari kažu ne mora samo nama da se smanjuje. Svaka grupacija tako može reći, ali znate kako kaže poslovica „zrno po zrno pogača“. Znači moramo svugde uzeti da bi mogli jednostavno da opstanemo, da bi mogli trošiti samo onoliko koliko imamo.
Reformski zakoni podrazumevaju da se poveća prihodna strana i mi radimo na tome, već su neki zakoni doneti i donosiće se i ubuduće. E, sad kad nema argumenata opozicija iznosi optužbe na račun Vlade Srbije, na račun predsednika Vlade, Aleksandra Vučića. To otprilike izgleda ovako, mi imamo noć, nije non stop dan, nije 24 sata dan. Ko je za to kriv? Pa, Aleksandar Vučić. Imamo zimu u Srbiji, nije non stop leto. Ko je za to kriv? Pa, Aleksandar Vučić. Nekad u Srbiji pada kiša, nije non stop sunce. Ko je kriv? Pa, Aleksandar Vučić. Tako otprilike izgledaju te njihove optužbe koje upućuju Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću.
Međutim, nije lako poslanicima DS, oni verujte nisu ni potpuno sigurni ni da li postoji DS.

Nisu sigurni ni da li ovde i koga ovde predstavljaju. Ovde su se našli statističkom greškom, prešli su cenzus za 1%, a to je otprilike statistička greška. Nije lako, moraju biti ljudi posebnog soja koji rade nešto, a znaju da to ne može doneti rezultate. Imate političku stranku, želite da dođete na vlast, a kako posle svega što su radili da dođu na vlast, čak i Dragan Đilas je shvatio da je badava sedeti ovde i odustao od toga, i svaki dan ih je sve manje.
Molim, poslanike moje stranke da budemo malo pažljiviji prema predstavnicima opozicije, pre svega prema predstavnicima DS, da ih držimo kao malo vode na dlanu. Zašto? Kome oni trebaju? Građanima Srbije ne trebaju. Probali su ih i znaju ko zlu paru. Zamislite da u svetu kažu da Srbija nema opoziciju. Oni su nama idealna opozicija, dok je DS vodeća stranka os opozicije, mi ćemo uvek biti na vlasti. Zato treba da vodimo računa o njima i da budemo jako pažljivi.
Nisam srećan i ne mislim da je dobro što nema konkurencije…

Još jedna rečenica i završavam.
Nisam srećan što nema konkurencije u političkom životu, mislim da bi bolje bilo da ima, ali nismo mi upropastili DS, sama sebe je svojim delovanjem upropastila. Sve ih je manje kao što vidite. Zato molim zadnjeg poslanika ovde koji izađe iz DS da ugase svetlo, ali pre toga da vrate i izmire račune i da vrate dugove koje imaju. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, ovaj amandman je neprihvatljiv, jer traži brisanje reči „kao dobar privrednik“ i „sa pažnjom dobrog privrednika“ koje se odnose na zastupnika kapitala. Mislim da je veoma važno koga Agencija, uz saglasnost nadležnog ministarstva, imenuje za privremenog zastupnika kapitala.
Iako su ovo samo dve, tri reči, mnogo govore kako mi u SNS, a i Vlada Republike Srbije gledamo na to, a kako DS. Ja razumem njih. Njima nije bilo važno šta će biti sa našim preduzećima i sa našim radnicima. Zato ih je na stotine hiljada ostalo bez posla. Njima je samo bilo važno gde mogu za ljude bliske vrhu DS izvući neku korist. Zbog toga su na izborima i prošli tako kako su prošli.
Objasniću šta znači kada se za zastupnika kapitala imenuje dobar privrednik na primeru preduzeća „Krušik plastika“ a.d. iz opštine Osečina.
Naime, „Krušik plastika“ je preduzeće koje je 2007. godine, u vreme neke prethodne vlasti prodato javnom aukcijom Višnji Jerković, ćerki danas pominjanog Mileta Jerkovića. Da je tada Agencija vodila računa o tome ko je kupac i da je morala da pribavi mišljenje nadležne organizacije za pranje novca, što sadašnji predlog zakona predviđa, to se ne bi moglo desiti, da Mile Jerković pokupuje dvadesetak i više firmi, između ostalih i „Krušik plastiku“.
Višnja Jerković 2009. godine, uz saglasnost Agencije za privatizaciju, ustupa preduzeće privrednom društvu NPCO iz Beograda. Odlukom Agencije od 16. juna 2010. godine raskinuta je privatizacija i prenosi se kapital akcionarskog društva „Krušik plastika“ iz Osečine Agenciji za privatizaciju. Do raskida je došlo usled nepoštovanja kupoprodajnog ugovora kupca sa Agencijom. Od marta 2011. godine „Krušik plastika“ se nalazi u restrukturiranju. Preduzeće redovno izmiruje obaveze sa pripadajućim porezima i doprinosima, što sigurno ne čini mnogo preduzeća u ovoj situaciji. U 2013. godini povećana je proizvodnja za 50% i preduzeće je poslovalo pozitivno.
Ovo preduzeće je od strateškog značaja za opštinu Osečina i zapošljava najveći broj radnika, 132 stalno zaposlena i pedesetak na određeno vreme.
Preduzeće, kao i još nekoliko sličnih ali manjih u Osečini proizvodi kanalizacione cevi prečnika do tri metra, rezervoare za vodu, separatore ulja i masti. Nažalost, često se dešava ili se bar dešavalo u prethodnom periodu da izgradnja kolektora koje finansira Republika Srbija preko resornih ministarstava, kupuje i ugrađuje cevi i separatore stranih proizvođača pored naših proizvoda, čiji je kvalitet dokazan, a cene su znatno niže.
„Krušik plastika“ izvozi svoje proizvode u Nemačku, u Belgiju i druge zemlje EU. Firma DAL sa sličnim proizvodnim programom, iz koje dolazim, juče je na primer isporučila rezervoar od 25 kubika u Norvešku, a samo kod nas ne može da zadovolji zahteve. Gde je problem?
Sada dolazimo na temu koju predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić toliko potencira, a to je korupcija. Zbog „časnih“ namera projektanata, investitora i korisnika naša preduzeća ne da nisu u ravnopravnom položaju nego su često u podređenom, pa su eliminisana u startu.
Evo na jednom primeru da vidite kako izgleda jedan zahtev za šahte za kanalizaciju: „Traži se prohodni šaht DN 1000 od polipropilena narandžaste boje“. Podvlačim ovo „narandžasti“, jer šaht se ugradio u zemlju i ne znam kome je tu bitna boja. „Rok upotrebe najmanje sto godina“, što nije sporno, „potvrđen od strane LGA, Nemačkog instituta za građevinsku tehniku“. Šta to znači? Bilo ko drugi u svetu da potvrdi kvalitet ne odgovara. Znači ako je od strane američkog instituta, ne prihvata se.
Ima tu još nekih tehničkih zahteva. Evo samo jedan detalj – penjalice unutar šahta srebrno sive boje. Ovde se jasno vidi da je praktično nacrtan proizvod jednog stranog, konkretno nemačkog, proizvođača i svim drugim se zahtev šalje samo formalno.
Da bi pokrenuli nešto u ovoj državi, potrebno je niz reformskih zakona, kako oni koje smo doneli nedavno, Zakon o radu, ovi o kojima danas pričamo, kao i oni koji će uslediti, na primer, Zakon o inspekcijama, jer sadašnje inspekcije su toliko neefikasne da možemo slobodno da ukinemo sve i ništa se ne bi osetilo. Ja ne krivim one koji rade u inspekcijama, oni nisu krivi, već jednostavno, podeljeni su po ministarstvima i ne zna se šta je čija nadležnost.
Kazne ne plaćaju oni koji rade, kao da države i nema uopšte, jer se najčešće i ne vide, već oni koji se, da kažem, trude da rade u skladu sa zakonom, pa padaju na nekoj sitnici, jer nekom mora da se napiše kazna.
Jedan „Simpo“ iz Vranja, i da je čak najorganizovanija firma na svetu, ne bi mogao da opstane jer u unutrašnjosti Srbije, u skoro svakoj ulici postoji registrovana ili ne registrovana radnja, preduzeće, u kući, u garaži, za proizvodnju nameštaja sa kojom „Simpo“, ako isplaćuje obaveze, ne može da se nosi.
Ovde pominjem i registrovane, jer neko registruje radnju, preduzeće, ima jednog ili dva zaposlenog, tj. jednog ili dva prijavljena, kupi legalno sirovine koje mogu da prerade taj jedan ili dva zaposlena, proda zvanično proizvoda u toj količini i za inspekciju je on čist, a u stvari na crno kupi 10 puta više sirovine i proda 10 puta više proizvoda.
Kako sa takvima mogu da se nose oni koji se trude da rade u skladu sa zakonom?
Ovde sam napomenuo neke od problema koje imaju naša preduzeća, kako ona u restrukturiranju, tako i sva ostala i jasno mi je da ima mnogo toga da se uradi da bi se stvorila zdrava klima za poslovanje. Potpuno je jasno da nije svejedno koga je Agencija postavila za zastupnika kapitala. Potreban je dobar privrednik koji će se boriti za interese preduzeća koje zastupa, a ne da doprinese da preduzeće što pre ode u stečaj. Ovde sam samo govorio s ciljem da Vlada uradi sve što je u njenoj mogućnosti da opstanu firme koje mogu, a da u stečaj odu samo one koje nemaju perspektivu. Hvala.