Poštovana predsednice, poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, ovaj amandman je neprihvatljiv, jer traži brisanje reči „kao dobar privrednik“ i „sa pažnjom dobrog privrednika“ koje se odnose na zastupnika kapitala. Mislim da je veoma važno koga Agencija, uz saglasnost nadležnog ministarstva, imenuje za privremenog zastupnika kapitala.
Iako su ovo samo dve, tri reči, mnogo govore kako mi u SNS, a i Vlada Republike Srbije gledamo na to, a kako DS. Ja razumem njih. Njima nije bilo važno šta će biti sa našim preduzećima i sa našim radnicima. Zato ih je na stotine hiljada ostalo bez posla. Njima je samo bilo važno gde mogu za ljude bliske vrhu DS izvući neku korist. Zbog toga su na izborima i prošli tako kako su prošli.
Objasniću šta znači kada se za zastupnika kapitala imenuje dobar privrednik na primeru preduzeća „Krušik plastika“ a.d. iz opštine Osečina.
Naime, „Krušik plastika“ je preduzeće koje je 2007. godine, u vreme neke prethodne vlasti prodato javnom aukcijom Višnji Jerković, ćerki danas pominjanog Mileta Jerkovića. Da je tada Agencija vodila računa o tome ko je kupac i da je morala da pribavi mišljenje nadležne organizacije za pranje novca, što sadašnji predlog zakona predviđa, to se ne bi moglo desiti, da Mile Jerković pokupuje dvadesetak i više firmi, između ostalih i „Krušik plastiku“.
Višnja Jerković 2009. godine, uz saglasnost Agencije za privatizaciju, ustupa preduzeće privrednom društvu NPCO iz Beograda. Odlukom Agencije od 16. juna 2010. godine raskinuta je privatizacija i prenosi se kapital akcionarskog društva „Krušik plastika“ iz Osečine Agenciji za privatizaciju. Do raskida je došlo usled nepoštovanja kupoprodajnog ugovora kupca sa Agencijom. Od marta 2011. godine „Krušik plastika“ se nalazi u restrukturiranju. Preduzeće redovno izmiruje obaveze sa pripadajućim porezima i doprinosima, što sigurno ne čini mnogo preduzeća u ovoj situaciji. U 2013. godini povećana je proizvodnja za 50% i preduzeće je poslovalo pozitivno.
Ovo preduzeće je od strateškog značaja za opštinu Osečina i zapošljava najveći broj radnika, 132 stalno zaposlena i pedesetak na određeno vreme.
Preduzeće, kao i još nekoliko sličnih ali manjih u Osečini proizvodi kanalizacione cevi prečnika do tri metra, rezervoare za vodu, separatore ulja i masti. Nažalost, često se dešava ili se bar dešavalo u prethodnom periodu da izgradnja kolektora koje finansira Republika Srbija preko resornih ministarstava, kupuje i ugrađuje cevi i separatore stranih proizvođača pored naših proizvoda, čiji je kvalitet dokazan, a cene su znatno niže.
„Krušik plastika“ izvozi svoje proizvode u Nemačku, u Belgiju i druge zemlje EU. Firma DAL sa sličnim proizvodnim programom, iz koje dolazim, juče je na primer isporučila rezervoar od 25 kubika u Norvešku, a samo kod nas ne može da zadovolji zahteve. Gde je problem?
Sada dolazimo na temu koju predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić toliko potencira, a to je korupcija. Zbog „časnih“ namera projektanata, investitora i korisnika naša preduzeća ne da nisu u ravnopravnom položaju nego su često u podređenom, pa su eliminisana u startu.
Evo na jednom primeru da vidite kako izgleda jedan zahtev za šahte za kanalizaciju: „Traži se prohodni šaht DN 1000 od polipropilena narandžaste boje“. Podvlačim ovo „narandžasti“, jer šaht se ugradio u zemlju i ne znam kome je tu bitna boja. „Rok upotrebe najmanje sto godina“, što nije sporno, „potvrđen od strane LGA, Nemačkog instituta za građevinsku tehniku“. Šta to znači? Bilo ko drugi u svetu da potvrdi kvalitet ne odgovara. Znači ako je od strane američkog instituta, ne prihvata se.
Ima tu još nekih tehničkih zahteva. Evo samo jedan detalj – penjalice unutar šahta srebrno sive boje. Ovde se jasno vidi da je praktično nacrtan proizvod jednog stranog, konkretno nemačkog, proizvođača i svim drugim se zahtev šalje samo formalno.
Da bi pokrenuli nešto u ovoj državi, potrebno je niz reformskih zakona, kako oni koje smo doneli nedavno, Zakon o radu, ovi o kojima danas pričamo, kao i oni koji će uslediti, na primer, Zakon o inspekcijama, jer sadašnje inspekcije su toliko neefikasne da možemo slobodno da ukinemo sve i ništa se ne bi osetilo. Ja ne krivim one koji rade u inspekcijama, oni nisu krivi, već jednostavno, podeljeni su po ministarstvima i ne zna se šta je čija nadležnost.
Kazne ne plaćaju oni koji rade, kao da države i nema uopšte, jer se najčešće i ne vide, već oni koji se, da kažem, trude da rade u skladu sa zakonom, pa padaju na nekoj sitnici, jer nekom mora da se napiše kazna.
Jedan „Simpo“ iz Vranja, i da je čak najorganizovanija firma na svetu, ne bi mogao da opstane jer u unutrašnjosti Srbije, u skoro svakoj ulici postoji registrovana ili ne registrovana radnja, preduzeće, u kući, u garaži, za proizvodnju nameštaja sa kojom „Simpo“, ako isplaćuje obaveze, ne može da se nosi.
Ovde pominjem i registrovane, jer neko registruje radnju, preduzeće, ima jednog ili dva zaposlenog, tj. jednog ili dva prijavljena, kupi legalno sirovine koje mogu da prerade taj jedan ili dva zaposlena, proda zvanično proizvoda u toj količini i za inspekciju je on čist, a u stvari na crno kupi 10 puta više sirovine i proda 10 puta više proizvoda.
Kako sa takvima mogu da se nose oni koji se trude da rade u skladu sa zakonom?
Ovde sam napomenuo neke od problema koje imaju naša preduzeća, kako ona u restrukturiranju, tako i sva ostala i jasno mi je da ima mnogo toga da se uradi da bi se stvorila zdrava klima za poslovanje. Potpuno je jasno da nije svejedno koga je Agencija postavila za zastupnika kapitala. Potreban je dobar privrednik koji će se boriti za interese preduzeća koje zastupa, a ne da doprinese da preduzeće što pre ode u stečaj. Ovde sam samo govorio s ciljem da Vlada uradi sve što je u njenoj mogućnosti da opstanu firme koje mogu, a da u stečaj odu samo one koje nemaju perspektivu. Hvala.