A njoj ste to rekli. Radi se povredi člana 104. gospodine predsedniče Narodne skupštine jer ste morali da date narodnom poslaniku Strahinji Ercu repliku nakon izlaganja prethodnog poslanika, gospodina Veroljuba Arsića, jer je on potpuno pogrešno protumačio čitav njegov govor i predstavio u javnosti Srbije sasvim drugačije ono što je Strahinja rekao od onoga što je zapravo rečeno u njegovom govoru. Čitav njegov govor je bio iskrivljena slika svega toga i zato ste morali da dozvolite da dva minuta, makar ta dva minuta odgovori, da da repliku, da pojasni javnosti Srbije. Ne vama nego javnosti Srbije, građanima Srbije koji ovo slušaju, gledaju, prate sa velikim interesovanjem.

Ja očekujem od vas poštovanje prema svima, jer smo mi svi jednaki poslanici ovde narodni. Izabrani smo od naroda. Neko je dobio manje, neko više glasova, ali zaslužujemo jednako poštovanje i zbog toga mislim da ste pogrešili i mislim da tu grešku možete da ispravite sada, da date repliku gospodinu Ercu da on objasni srpskoj javnosti, a možda hoće i lično da gospodinu Arsiću ukaže na to što je pogrešno protumačio njegove reči i govor koji je trajao samo pet minuta.

Hvala vam. Ne tražim da se izjasni Skupština. Hvala vam što ste mi dozvolili i retko kada niste isključili mikrofon. Hvala.

Gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na kraju smo rasprave po dnevnom redu koji je odredio predsednik Skupštine. Radi se o izboru članova saveta tužilaca i pravosuđa. Ali sam ja mislio da je bilo mesta i da dodate još jednu tačku dnevnog reda u okviru ovoga, pošto je to potpuno prirodno, jer imamo predlog od VSS koji je u Skupštinu došao 8. marta 2023. godine za izbor 36 sudija osnovnog suda, prekršajnih sudova i dvoje ili dvojicu predsednika viših sudova.

Ovi sudovi vape za novim kadrovima, vape za ljudima koji bi došli da pokriju rad svih ostalih sudija koji se tamo nalaze i koji su pretrpani.

Činjenica je da je u Vranju dat predlog za četvoro sudija. Oni su spremni, izabrani, samo je potrebno da Skupština verifikuje njihove mandate, kao i predsednik Višeg suda u Vranju. Vi to niste uradili i mislim da ste napravili grešku.

S druge strane, nešto ne vidim da ovde ima predloga za sudije sa Kosova i Metohije. Da nije to možda posledica briljantnog Briselskog sporazuma? Očigledno da jeste.

Žao mi je što nismo mogli 50 dana da se vidimo ovde, predsedniče Skupštine. Žao mi je što sam vas samo gledao preko TV. Gledao sam vas jedno jutro gde ste bili na jednoj televiziji, gde ste državotvornu, državobraniteljsku opoziciju nazvali snajper koalicijom, antidržavnom koalicijom. Brzo sam prebacio na drugi kanal, nadajući se da tamo možemo nešto drugo da čujemo. Kad ste vi stigli, da li ste se teleportovali, kako god, bili ste i tamo sa istom retorikom, napadali ste sve vreme opoziciju, koristili ste neprimerene reči, a da ni jedan od opozicionih poslanika, niti predstavnika tih stranaka nije mogao da odgovori. Vi ste se praktično borili u ringu bez protivnika, upotrebljavali reči koje god ste mislili da treba i uopšte čitava scena i svi mediji koji su u Srbiji sa nacionalnom frekvencijom, od tog prihvatanja, neprihvatanja ovog francusko-nemačkog sporazuma koji nismo prihvatili, ali smo prihvatili da ga implementiramo, mesta na tim televizijama za predstavnike državotvorne opozicije nema. Rečnik koji se upotrebljava u tom medijskom prostoru je više nego užasan, strašan.

Ja sam očekivao da će Zaštitnik građana, čak sam i predložio, pošto on to ne čini, da se formira neki novi zaštitnik narodnih poslanika opozicije od narodnih poslanika i funkcionera vladajućih stranaka. To naravno nije moguće, ali ćemo mi danas verovatno posle sat vremena izabrati ovog gospodina Zorana Pašalića zato što u pratećim odredbama novog zakona, koji je usvojen 2021. godine, samo što niste njegovu sliku stavili zato što je on jedini Zaštitnik građana i jedini je on mogao da bude ponovo izabran. Kad ste ga već stavili u završne i prelazne odredbe, onda ste mogli da stavite i njegovu sliku i, gle čuda, ukoliko mi danas ne uspemo sa dve trećine poslanika da izaberemo ove ljude koji trebaju da uđu u ova dva saveta, onda će o tome odlučivati gospodin Zoran Pašalić. To je činjenica. To piše u zakonu i tako će očigledno da bude ukoliko vi niste namakli većinu od dve trećine.

Sa druge strane, predsednica moje stranke je pod baražnom vatrom, kako nekih poslanika u ovom parlamentu, koji putem „Tvitera“, „Fejsbuka“ i ostalih tih društvenih mreža upotrebljavaju najgore moguće kvalifikative. Ispred njene kuće, odnosno ispred njene rodne kuće, a gde živi njena baka od 96 godina nalepljena je sličica, slika, šta god da je, gde joj je nacrtano keče na glavi, što je naravno uznemirilo njenu baku, a još više gospođu Milicu Đurđević Stamenkovski koja je, kao što znate, u blagoslovenom stanju, a niko se nije setio, svi kao brinemo za jednakost polova, pogotovo brinemo za te buduće majke, niko se od njih nije setio da kaže da to treba da osudimo, a pogotovu ne Zaštitnik građana koji sebe predstavlja humanistom, koji o sebi priča da brine o svim nezaštićenim.

Znate šta on radi? Šalje čestitku za Svetski dan Roma, šalje čestitku za Vaskrs onima koji po julijanskom kalendaru slave Vaskrs, čestita Uskrs onima koji su po gregorijanskom. Evo, ja sam čestitao u više navrata, znači ispada da sam ja Zaštitnik građana. On se ničim drugim ne bavi. To mu je izgleda glavni opis radnog mesta, i to mu je kvalifikacija da bude izabran, jer se dugo bavi zaštitom građana, a bavio se zaštitom građana tako što je bio dugogodišnji sudija prekršajnog suda, čujte izricao mandatne kazne za brzu vožnju, za nevezivanje pojasa i to su kvalifikativi zbog kojih ste vi rekli da je on zaslužan da bude izabran za Zaštitnika građana da bi verovatno, kao neko ko je kooperativan, kako vi to upotrebljavate, sutra u slučaju neizbora ovih članova visokih saveta tužilaca i sudija vi to zajedno sa njim, zajedno sa Zagorkom Dolovac lepo sednete u vašem kabinetu, glasate, izaberete i onda utičete na dalji tok izbora sudija i svega ostalog.

Mi smo kao stranka učestvovali kada je bilo referenduma o tome da se naprave izmene Ustava u oblasti pravosuđa zato što smo smatrali da Venecijanska komisija ne sme da bude više diktator u ovoj Srbiji, da nam ona određuje šta to trebamo da radimo, šta je to dobro za nas. Najapsurdnije od svega toga je što su zemlje Kvinte u januaru mesecu prošle godine pozvale glasače, građane Srbije da za njihovo dobro izaberu promenu Ustava u toj oblasti, u oblasti pravosuđa. U isto vreme, da apsurd bude, ni u jednoj od tih zemalja se ne primenjuje način izbora sudija koji se preporučuje nama. Znači, praktično su to dupli standardi.

Mi smo na to pristali, kao što smo pristali, a nismo potpisali i ovaj čuveni francusko-nemački sporazum. Nismo ga potpisali, nismo ga priznali, ali ćemo vrlo lako da ga primenjujemo do crvenih linija. Te crvene linije su, plašim se, mnogo isprekidane, mnogo ima tu prodora sa svih strana gde se kaže – nećemo dozvoliti stolicu u UN lažnoj državi Kosovo. Naravno da nećemo, nema potrebe. Kada sve ovo ispunimo, oni će se pripojiti sutradan Albaniji i imaće stolicu u UN. Vi to dobro znate i oni koji su pravili Albaniju, oni sada prave veliku Albaniju. To su ti isti. Sada je samo formalno ubačena Francuska, kao francusko-nemački sporazum. Ovo je švapsko, francuski ultimatum Srbiji.

Zato mi kao državotvorna opozicija hoćemo da nastavimo sa mitinzima, hoćemo da nastavimo sa tribinama zato što u našim medijima ne može da se čuje šta to mi kao nismo prihvatili.

Da završim rečenicu.

Imaćemo miting u Novom Sadu. Pozivam vas da dođete 22-og. To će biti ispred Narodnog pozorišta u Novom Sadu, počinje u 18 sati. Vi kao predsednik Skupštine ste pozvani… (Isključen mikrofon.)

Vi čitav dan kršite Poslovnik koga trebate da se pridržavate. Imate i član 100. na koji se pozvao sada, a to u stvari jeste, vi učestvujete u pretresu ovde, diskutujete sa mnom, a onda i 107. Morate da poštujete. Kaže: „Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine“.

Vi ste ovoga puta bili govornik u Narodnoj skupštini. Vi ste učestvovali u debati sa mnom. Vi ste polemisali sa mnom sve vreme. Obraćali ste mi se apsolutno direktno, a na to nemate pravo iz te fotelje.

Morali ste da siđete...

Onda ste, potpuno naopako interpretirali...

Gospodine predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, povredili ste član 106. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Koliko sam ja razumeo, a mislim da jesam, a to javnost Srbije zna da sada raspravljamo o amandmanima na set zakona, zapravo o Zakonu o sudijama. Imamo amandman na član 42. ili 43. Prethodni govornik nije jednom rečju pomenuo, osim to da je rekao da predsedniku Vrhovnog suda ne treba posebno da se poveća plata ili da se posebno to tretira.

Onda je krenula replika i odgovor i napad i podnošenje krivične prijave i sve ono što ste vi veoma dobro čuli. Ja bih vas molio da stvarno opomenete svakog poslanika i nas iz opozicije, ali naravno iz vladajuće stranke. Ja vas razumem da ste iz istog poslaničkog kluba, ali vas molim da imate iste aršine prema svima nama. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko pravde, zaista sam mislio da ovaj amandman koji smo dali u ime naše stranke, a tiče se i akcentovan je da radno iskustvo u pravnoj struci mora imati 15 godina onaj ko bude izabran za sudiju Vrhovnog suda. Mnogo je razloga za ovo.

Podsetio bih laičku javnost da za sudiju osnovnog suda je potrebno da imate tri godine radnog iskustva u pravnoj struci, šest godina za viši i 10 godina za Apelacioni sud.

Mislim da između sudija Apelacionog suda i sudije Vrhovnog suda mora da prođe bar pet godina. Osim tog životnog iskustva koje se nakupi i ako završite u rekordom roku, položite pravosudni ispit sa 25 godina, prođete osnovni, prođete viši sud, pa možda i eventualno Apelacioni, to vam daje da sa 40 godina budete sudija Vrhovnog suda. Tada ste zreli i kao sudija, zreli ste i kao čovek, manje ste podložni uticaju drugih kolega, uticaju javnosti, spremni ste da odgovorite i sudite u ime naroda, da budete nezavisni i da imate slobodno sudijsko uverenja.

Ovo je posebno značajno što u Vrhovnom sudu nekada Srbije, sada samo Vrhovnom sudu se donose odluke koje imaju dugoročne reperkusije na ceo pravni sistem u Republici Srbiji kako u Građanskom odeljenju, tako i u Krivičnom. Znate da stavovi tog Vrhovnog suda jesu skoro obavezujući za sve i naravno da se sudije nižih sudova toga pridržavaju i zaista sam očekivao da ćete u tom pogledu učiniti jedan korak napred i uzeti jedan od amandmana koji je predložila opozicija jer ovo su strogo profesionalni zakoni, vrlo je manje bitno da li smo iz opozicije ili smo na vlasti. Hvala vam.

Predsedniče Skupštine, uvažena ministarko, malo pre kada je poštovani narodni poslanik Strahinja Erac postavio pitanje i rekao da postoji dokumentacija koja potkrepljuje ovo što je on rekao, za mene je to bilo više nego frapantno, zabrinjavajuće i, mogu da vam kažem, da mi je bila muka. Čak nisam ni poverovao u tako nešto.

Međutim, znajući da Strahinja Erac nije poslanik koji će ovde mahati papirima koji su lažni, koji su falsifikovani, a još manje da će upotrebljavati reči koje nisu istinite, ja sam učinio u kratkom vremenu da proverim da li je to tačno i za javnost Srbije ću izneti sledeće podatke:

„Poziv za okrivljenog. Na osnovu člana 174. Zakonika o krivičnom postupku republike Kosovo, specijalno tužilaštvo republike Kosovo poziva okrivljenog Dragana Denića da dođe 2. 9. 2022. godine u 10.00 sati, radi saslušanja zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, potpisano od državnog tužioca Drita Hajdari, broj je PPS br. 70/2020, datum je 19. 05. 2022, Priština.“

Ovaj poziv je došao Ministarstvu pravde, zato što to obično tako biva kada se korespondencija vrši između dve države.

Postavljam pitanje da li je Kosovo za Ministarstvo pravde Republike Srbije država ili je to Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, kako piše u Ustavu Srbije?

Ovo razumem da oni pošalju poziv. Njihova drskost je nadaleko čuvena, njihovo laganje, izmišljanje, falsifikati, izmišljanje „Račka“ i ratnih zločina kakvih tamo nije nikada bilo, jer se radi o legitimnoj policijskoj akciji, ali me zabrinulo, gospođo ministar, zato što je Viši sud, Odeljenje za ratne zločine pod brojem KPPR PO 2 br. 5/22, dana 25. 7. 2022. godine uputilo poziv Draganu Deniću, ulica Cara Dušana, ne bih dalje: „U prilogu vam se dostavlja poziv PPS br. 70/2020 od 2. 9. 2022. godine“ i potpisano od strane sudije za prethodni postupak, Ivana Bursać.

Dakle, naše ministarstvo odgovara na poziv tzv. republike Kosovo, poziva našeg državljanina koji se borio na Kosovu i Metohiji, štitio naše svetinje, štitio našu teritoriju, štitio našu nejač, štitio naša dobra, štitio našu istoriju i vi ste, gospođo ministar, za ovo malo pre rekli da dođemo kod vas da bi to raspravili.

Ne, ovde ćemo raspraviti, pred srpskom javnošću, da znate na čijem ste čelu, u kakvom ministarstvu ste. Ja sam vam rekao, vodite računa, usvajanje ovih zakona, nemoj da se slomi na vašim leđima, nemoj da vi budete zapamćeni kao neko ko je uništio srpsko pravosuđe.

Za ovo može samo jedna stvar da se kaže – sram nas sve zajedno bilo što smo mi dozvolili a vi ovo uradili.

Gospodine predsedniče Skupštine, pričamo sada o ovom amandmanu, ali ste vi u međuvremenu pomenuli Haški tribunal i spomenuli i spočitavali, nakon mog govora, i davali zaključke o tome kako se mi ponašamo i kakav odnos imamo i prema tom Hagu i prema ljudima koji su branili ovu državu.

Hoću da kažem zbog javnosti u Srbiji, 25. januara 2023. godine u 10 i 56 razgovor je trajao minut i 20 sekundi, pozvan sam iz kazamata u Finskoj od strane general pukovnika Nebojše Pavkovića, jer smo podneli zahtev za njegovi uslovni otpust. Stekao je uslove još 2019. godine i ja se trudim koliko mogu da pomognem. Zahvalio se svim Zavetnicima koji mu daju punu podršku. To je čovek koji je proglašen od Haškog tribunala za ratnog zločinca, osuđen na 22 godine i ja se nadam uz Božju pomoć da će biti uslovno otpušten i da će se vratiti i sresti sa nama koji mu pomažemo. Hvala vam.

Obrazlažem amandman.

Mi smo kao poslanička grupa ispred Srpske stranke Zavetnici probali da koliko-toliko popravimo ovaj set zakona iz oblasti pravosuđa. Hteli smo i naša glavna ideja je da se ipak kontrolna uloga Narodne skupštine Srbije pojača, ne u smislu da mi ne propuštamo odluke Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva, njihov izbor, proceduru. Naša je bila ideja, a i ovaj amandman se toga tiče, da za izbor predsednika Visokog saveta tužilaca bude zatraženo odobrenje ovog visokog doma. Da mi samo odobrimo ono što je već kroz čitavu proceduru i kroz čitav postupak provedeno, ono što su izabrali ljudi koji su izabrani, mislim na gospodu tužioce i sve one koji su članovi tog Visokog saveta tužilaštva, a da mi samo ovde deklarativno, rekao bih, odobrimo izbor predsednika tog saveta.

Ovo kažem zbog toga što sam i u opštem delu obrazlažući naveo da u svim zemljama Kvinte koje su nas i pritiskale da nam uspe referendum o izmeni Ustava u oblasti pravosuđa nigde ne važi ovaj sistem i svuda je na neki način kontrolna uloga, odnosno visokog doma kakav je Narodna skupština Srbije zapisano.

Mi ćemo na ovaj način potpuno izgubiti kontrolu, dozvolićemo da se tužioci međusobno biraju, dozvolićemo da se sudije međusobno biraju, imajući u vidu da je kvorum i imajući u vidu da je broj ljudi koji odlučuju o tome veoma mali. Plaši me, što manje ljudi, to veći rizik za korupciju. Hvala, ministarka.

Gospodine predsedniče Skupštine, gospođo ministar, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, upravo smo čuli jedan primer, a za ova dva dana smo se naslušali toga, a i unazad godinama gde političari podnose krivične prijave, podižu optužnice i optužne predloge, donose presude, to se objavljuje u medijima i ako bude slučajno oslobađajućih presuda, jer sudije sude na osnovu dokaza, a ne na osnovu članaka u novinama, onda su nezadovoljni i onda se spočitava pravosuđu da je nezavisno, odnosno da je zavisno od politike, da tužilaštvo nije samostalno, jer, Bože moj, taj političar nije zadovoljan odlukom suda.

Najgori mogući način pritiska na pravosuđe jeste taj što je postao manir u Srbiji da političari donose i presude za svaku krivičnu prijavu koju podnesu.

Ja vas molim, predsedniče, da, ako možete, umirite određene kolege.

Hvala vam.

Marijane, hvala ti.

Moramo da vodimo računa o toj javnoj reči. Mi hoćemo sada da pravosuđe bude nezavisno, tužilaštvo da bude samostalno. To svi, nadam se, u ovoj sali želimo i svi stremimo ka tome. Međutim, došli smo do ove situacije.

Shvatam vas, gospođo ministarko, da ste uradili onaj zanatski deo posla i da ste vi ušli u voz koji ide ka određenoj stanici. Niste mogli da menjate prugu. Jasno je meni da je ovo akcioni plan koji je usvojen mnogo pre nego što ste vi postali ministar, ali stvarno kada uđete u pogrešan voz sve stanice su pogrešne.

Mi smo napravili veliku grešku zato što smo prihvatili odluke Venecijanske komisije, što smo prihvatili njihove smernice. Doveli smo sebe u situaciju da nam oni budu vrhovni sudija koji nam odobrava šta možemo, šta ne možemo. Ono što se njima sviđa trebalo bi da bude za nas dobro.

Ja sam se podsetio i pogledao sam malo i druge detalje vezano za ono predreferendumsko pitanje, odnosno atmosferu, pa sam video da su zemlje Kvinte 6. januara, znači, na Badnji dan, 2022. godine, rekli da promene Ustava Srbije su važan korak u jačanju nezavisnosti pravosuđa u Srbiji.

Da vas podsetim kako se biraju sudije i kako se biraju tužioci, na primer, za Nemačku, jer sam o tome pričao prošli put, pa da vam kažem. Izbor sudija i tužilaca je kompletno u rukama politike. Skupština, odnosno donji i gornji dom parlamenta imaju presudan uticaj, kao i ministar pravde, dok sve sudije zvanično imenuje savezni predsednik. Tužioci su, pre svega, birokrate koji su deo Ministarstva pravde, tako da tu ministar pravde, što na saveznim, što na pokrajinskim nivoima, ima ključnu reč. Znači, ministar pravde ima ključnu reč u Nemačkoj, zemlja Kivnte.

Velika Britanija. Sudije u imenovanje predlaže poseban sudski komitet, ali konačnu odluku o imenovanju donosi parlament, odnosno kralj kao izvršna vlast.

Amerika, ona ima više modela. Ima ih čak pet. Imate model gde sudije biraju građani na neposrednim izborima. U tom sistemu postoje opet dva podmodela. Negde se sudije same kandiduju, a negde ih kandiduju političke stranke.

O Francuskoj i načinu kako se tamo bira, o tome ne bih dalje. Ovo pričam samo zbog javnosti Srbije, da bi građani Srbije shvatili da smo na potpuno pogrešnom putu zato što smo prihvatili model, preporuke i mišljenja zemalja u kojima se ovakav model nikada nije primenjivao, niti će ikada da se primenjuje. Ovo je eksperiment samo za balkanske države.

Ovo je eksperiment samo za istočno-evropske države koje su trebale ili treba da uđu u EU i kada jednom pogrešite, kada prihvatite neki okvir, nema više izlaska iz toga. Ja sam zato i pledirao u onom govoru juče da onaj okvirni sporazum koji imamo sada, ultimatum francusko-nemački, sada treba ne prihvatiti, reći mu ne, a ne kada uđemo u taj proces, pa na kraju, kada dobijemo konačni rezultat da onda plačemo, kukamo, udaramo se u glavu i kažemo kako je ceo svet jak i kako je ceo svet protiv nas, a mi smo bili pametni, pa smo to prihvatili kada nije trebalo.

(Narodni poslanik Marko Atlagić dobacuje iz klupe.)

Da sam u pravu…

Profesore, hajde malo… Mislim da si najsmešniji u ovoj Skupštini.

Hvala lepo. Najsmešniji ste.

(Nebojša Bakarec: Šta je ovo?)

Ja vas molim da mi omogućite od nekoliko poslanika ovde iz DSS-a i ostalih stranaka da mi ne dobacuju da bih mogao da završim svoj govor.

Mislim da je ovo…

Vidite, pošto poslanika SNS-a gospodin Vladimir Đukanović nije ovde, a on je predsednik Odbora za pravosuđe i trebao bi, kada je set zakona ovde o pravosuđu, da bude i da sedi ovde, da brani te zakone, da bude potpora ministru pravde koji je ovde došao zbog svih nas. Njega nema zato što deli moje mišljenje, zato što pravite kardinalnu grešku.

Upamtite moje reči. Svi advokati ovde koji su bili u ovoj Skupštini i svi koji su dali upozorenje rekli su vam da pravimo katastrofalnu grešku koja će koštati ovo pravosuđe, nažalost, u budućnosti, a vi ćete biti zapamćeni kao što je Snežana Malović, što je uništila pravosuđe. Žao mi je što će tako biti.

Hvala vam.

Gospodine predsedniče Skupštine, gosti iz Vlade, drage dame, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, dobili smo poziv za današnju sednicu, mada nikada ne volim da to bude po hitnom postupku. Prošlo je godinu dana i pretpostavljam da je moglo da se malo brže sve ovo uradi, ali ako ministarka kaže da je to tehnički bilo neizvodljivo, onda je u redu. Shvatam da je tu bio ogroman posao.

Danas imamo 32 tačke o kojima treba raspravljati, ali nisam ubeđen da je javnost Srbije zainteresovana za sve tačke, javnost Srbije, a pogotovo ljudi iz pravosuđa i ljudi koji su vezani za pravosuđe, a i oni o kojima odlučuje pravosuđe, jesu zainteresovani, o setu pravosudnih zakona, gde stoji predlog zakona o sudijama, predlog zakona o uređenju sudova, predlog zakona o javnom tužilaštvu i predlog zakona o VSS. Znači, to su krucijalni predlozi o kojima će očigledno svi poslanici i ovlašćeni predstavnici stranaka danas govoriti. Ja govorim u ime Srpske stranke Zavetnici, i onda bih hteo da napravim malo istorijat, jer do ovih predlog nismo došli zadnjih godinu dana, a to su predlozi.

Postoji jedna predistorija vezana za reformu u pravosuđu.

Ja sam 35 godina u pravosuđu kao advokat i sve dok nisu počele ove reforme, pravosuđe je bilo zaista nezavisno, a tužilaštvo samostalno. Onog momenta kada su krenule reforme, a mislim konkretno na reformu pravosuđa 2009. godine, doživeli smo jedan fijasko, doživeli smo da 1600 sudija i tužilaca, rekao bih vrsnih ljudi dokazanih u profesiji, budu najureni iz pravosuđa, a gle čuda, tu reformu pravosuđa je prećutno podržala Venecijanska komisija, nije imala ništa protiv tog predloga koji je tada usvojen, i tada smo imali ministarku pravde, neku Snežanu Malović, koja je ušla zaista u istoriju, pa gospođo Popović, vodite računa da ne doživite da i vi na taj način uđete u istoriju, nadam se da nećete.

Imali ste čuvenu Natu Mesarević, koja je takođe učinila mnogo zla pravosuđu u Srbiji, koja se, ja mislim nije do današnjeg dana oporavila. Mnogi od tih ljudi koji su u toj reformi pravosuđa izgubili posao, su precrkli od muke, mnogi od njih nisu izašli iz kuće, zbog srama koji im je nanet, i sva je sreća da je ustavni sud 2013. godine, doneo onu odluku koja je pomogla i bila osnov za vraćanje tih ljudi nazad na posao.

Međutim, ono što je najstrašnije, građani Srbije su morali da plate ogromnu štetu iz budžeta Srbije, upravo zbog toga što su te sudije primale platu sve vreme, mislim i na tužioce, a onda i naplatili moralnu štetu zbog toga.

Ponavljam ovo zato što se radi o Venecijanskoj komisiji. Sada se ona ponovo javlja i ponovo u nekom obimu hoće, traži, nameće.

Mi smo na evropskom putu, kako vi kažete, i ta Evropska komisija ili Venecijanska komisija, koja inače ne zaseda u Veneciji, preporučuje, usmerava, čak i nameće, kontroliše i daje vam odobrenje na koji način to trebate da radite, čak i u onom formalnom smislu.

Mi smo kada je bio raspisan referendum za izmenu seta zakona u oblasti pravosuđa, bili protiv toga. Ja sam bio protiv toga kao čovek po profesiji, a onda sam na neki način dobio i podršku nekih kolega koji su tada bili narodni poslanici. Mislim na gospodina Tomu Filu, koji je bio narodni poslanik SPS-a, na Vladimira Đukanovića, koji je bio poslanik SNS-a, a i danas je. Oni su bili oštro protiv izmene seta pravosudnih zakona i izmeštanja donošenja odluke iz parlamenta.

Ovo kažem zato što naš Ustav deli vlast na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. One se međusobno prožimaju, a u isto vreme i kontrolišu i ta ravnoteža, samokontrola i međusobna kontrola dovodi do poštovanja prava, do poštovanja zakona i pravne sigurnosti.

Nisam siguran da smo na pravom putu. Kada je tadašnji ambasador, Njegova ekselencija Tomas Šib, nemački ambasador, pozvao narod Srbije da izađe na referendum i da za njegovo dobro glasa „za“, još više sam bio ubeđen da treba glasati „ne“.

Dolazi čovek koji dolazi iz Nemačke, koja je 2014. godine, odnosno njihovi vojnici vešali po Mačvi, koji su od 1941. do 1945. godine streljali 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 za ranjenog. Što je najinteresantnije od svega, hteo sam da malo doznam kako se to u toj čuvenoj demokratskoj Nemačkoj biraju sudije, ko ih bira. Mislio sam da to što oni nama preporučuju mora da važi i u Nemačkoj. Međutim, kada sam malo ozbiljnije napravio analizu, došao sam do toga da sudije u Nemačkoj bira Sudski izborni komitet od 32 člana, od toga su 16 ministara pravde iz različitih oblasti iz Nemačke i 16 predstavnika izabranih od parlamenta.

Dakle, u Nemačkoj se sudije biraju od strane ministara pravde, njih 16 i od strane predstavnika izabranih u parlamentu, a moguće je da budu i narodni poslanici i sada nam taj ambasador želi dobro - preporučuje nam nešto što ne važi u njegovoj zemlji?

To je ono za šta sam se ja sve vreme zalagao. Moja stranka Zavetnici i sada se zalaže za to. Ne smemo da izmestimo da o sudijama i tužiocima odlučuje isključivo struka. Ne smeju sudije da se međusobno biraju, ne smeju tužioci da se međusobno biraju i da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca imaju po 11 članova, za kvorum je dovoljno šest. Znači, možete da imate šest tužioca i šest sudija koji će odlučivati o budućnosti pravosuđa. Što je manja grupa ljudi, sumnja je veća na uticaj raznih organizacija, vladinih, nevladinih, manjih grupa, finansijski jakih i sposobnih.

Navešću vam jedan primer kako je Vrhovni kasacioni sud, a vi ste upoznati sa tim, 16. septembra 2021. godine kopernikovski izmenio svoj stav o bankarskim kreditima, o njihovoj obradi, a da je pre toga baražna vatra i priprema medijska bila skoro u svim sredstvima informisanja, pa se, nažalost, i naša guvernerka uključila u sve to, štiteći strane banke u Srbiji, napadajući advokate koji su zastupali klijente koji su opljačkani od tih banaka, a nije spomenula ona advokate koji su zastupali banke i sada smo došli u situaciju da oni koji su opljačkani počinju da gube sporove i plaćaju čak i troškove koje su načinili advokati koji zastupaju banke.

I, gle čuda, dve ili tri kancelarije u Srbiji advokatske to rade. Šalju svoje pripravnike. Oni se čak i ne pojavljuju, ali je to ogroman broj predmeta i takav kopernikovski obrt pokazuje da što je manja grupa ljudi, to je veći rizik da mi izgubimo nezavisnost pravosuđa i izgubimo samostalnost tužilaštva.

Mi živimo u Srbiji, gospođo ministarko, i svi se borimo protiv kriminala, borimo se protiv korupcije, ali mene plaši da ukoliko budemo usvojili ovakve zakone, pustićemo lisicu u kokošarnik i, verujući da neće da pojede kokoške, imaćemo veliki problem. Evo, zapamtite moje reči.

Rekao sam vam na početku, veoma sam dugo u ovom poslu. Poznajem ogroman broj sudija, i nekadašnjeg Vrhovnog kasacionog, i nekadašnjeg Vrhovnog suda, apelacionih i šta smo mi sve izmenjali i dokle smo sve došli i opet se svi žale i svima nije dobro i ne znam zašto smo došli do ovoga da menjamo ove zakone.

Mi smo kao poslanička grupa dali 20-ak amandmana. probali smo da ovo što je loše popravimo koliko je moguće, jer ja znam da vi imate većinu, znam da imate čak i obavezu da sa ovim završite i to imate čak i oročeno do 9. imajući u vidu da godinu dana je prošlo od usvajanja u ovom parlamentu izmena Ustava, ali ovo, po nama, neće biti dobro, pogotovo što iza toga stoji Venecijanska komisija, pogotovo što u većini zemalja odakle dolaze ti predstavnici Venecijanske komisije.

Ne usvajaju se ovakvi zakoni. Ne biraju se sudije na ovakav način. Ne biraju se tužioci na ovakav način. Napravićemo jedno usko grlo i imaćemo dinastije u pravosuđu. Imaćemo ljude koji će sa istim prezimenom i da se nasleđuju i da dobijaju prolaz. Moći će da interesne grupe kupuju ko će biti sudija. Odneće spisak sa imenima i usloviće ove ljude – ovog sudiju moraš da izabereš u Vranju, ovog moraš da izabereš u Leskovcu, ovog moraš da izabereš u Subotici.

Kada smo kod etničkog sastava sudija i tužilaca, pošto imamo stalno primedbe nacionalnih manjina, a to je pogotovo karakteristično za Vranjski okrug, koji je nesrećno neko nazvao Pčinjskim, ali to ćemo promeniti, nadam se uskoro, da tamo nema albanskih predstavnika među sudijama, da su vrlo malo zastupljeni u tužilaštvu, da ih nema u policiji, da su ugroženi. Da su ugrožena prava, to smo čuli i juče od njihovog narodnog poslanika. I što su više ugroženi, sve ih više ima i u populaciji i u sudu i u tužilaštvu. Dakle, u Osnovnom sudu u Bujanovcu imate više sudija, cenjenih kolega, Albanaca, imate porotnike, imate tužioce i tu je potpuno jedno poštovanje prema nacionalnim manjinama, a ja verujem takođe i na severu Srbije i ovamo u Raškoj oblasti je takva zastupljenost. Čak i sudije porotnici se biraju gledajući kako je nacionalni sastav.

Ono što bi mi preporučili što se tiče nezavisnog pravosuđa i samostalnosti tužilaštva, za čime oni vape, jeste njihov materijalni i finansijski položaj. Materijalni položaj sudija i tužilaca u Srbiji je nezavidan. Naš je predlog da se višestruko, neće se niko ljutiti sigurno u Srbiji, jer nema veliki broj sudija, dakle, da se njima višestruko povećaju plate, omoguće beneficije da bi oni bukvalno bili zaštićeni od svakog uticaja, da ne bi neko dovodio njih u sumnju, ali verovatno kada budemo deo vlasti taj predlog očekujem da bude usvojen.

To će biti, ja se nadam vrlo brzo skoro, zahvaljujući jučerašnjem i prekjučerašnjem ponašanju nekih poslanika iz vladajuće stranke koji su ovde nasrtali na gospodina Miloša Jovanovića, a onda pretvorili to u napad na predsednika Republike, rekli da smo spremali državni udar i da smo hteli da napadnemo na predsednika Republike. Ako neko misli da Milica Đurđević Stamenkovski sa njenih 60 kilograma može da napadne i naudi predsedniku Republike koji ima dva metra, ja mislim da je to nemoguće.

Dakle, zaključak onoga što hoću da kažem. Parlament Srbije mora da bude ovlašćen za konačni izbor sudija i tužilaca. On mora da bude neko ko kontroliše šta je to Visoki savet sudstva i šta je to Visoki savet tužilaštva predložio i koji su to ljudi.

Dešavalo se u ranijem periodu da bude predložena osoba za sudiju od strane Visokog saveta sudstva, a doznalo se da je išla u Italiju, da je bila tamo starleta. Sva sreća da su narodni poslanici u ovom parlamentu, koji potiču iz tog mesta, obavestili sve nas da je ne izaberemo, i ona je sklonjena.

Hoću da kažem, da 250 narodnih poslanika predstavljaju suverenitet naroda. Ako se presude u Srbiji donose u ime naroda, a piše to u svakoj presudi, mi smo ovde u ime naroda, nas 250, bez obzira da li smo u vlasti, da li smo u opoziciji, imamo kontrolnu ulogu u odnosu na sudsku vlast i u odnosu na izvršnu vlast.

Takođe, izvršna vlast može da kontroliše sudsku, a vidite da u Nemačkoj se biraju sudije od strane ministara pravde. Ako je to tamo dobro, onda bi trebalo da bude i ovde dobro, a ne da nam Nemačka preporučuje ono što se kod njih ne primenjuje, a da mi budemo ovde zamorčići, da mi ovde bude eksperiment uživo.

Mislim da ćete da se pokajete zbog ovoga što ste i što smo svi zajedno došli do ovoga. Trebalo je stopirati ovako nešto, kao što na vreme treba reći ne nemačko-francuskoj ultimatumu za Kosovo i Metohiju. Ako budemo i sada rekli ne, a imamo predlog, takođe Nemačke, ovo neće da izađe na dobro.

U danu za glasanje, gospođo ministar i dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, Srpska stranka Zavetnici će glasati protiv ovakvog vašeg predloga. Mislim da ćemo biti potpuno u pravu, a da ćete vi sigurno pogrešiti.

Hvala vam.

Hvala vam, uzvišeni predsedniče Skupštine, Vape visočanstvo, gospodine Orliću, što mi niste izrekli opomenu kao kada ste mi izrekli opomenu kada sam rekao ono isto i postavio pitanje kao gospodin iz vaše poslaničke grupe, sat ili dva pre mene.

Gospođo ministar, vi ste rekli malopre da ja nisam dobro pročitao ovaj predlog. Ja sam ga odlično pročitao. Za kvorum, za rad VSS i za rad VST je potrebno prisustvo osmorice ljudi koji su sudije, tužioci i istaknuti pravnici.

Moja sugestija je bila vezana za većinu prilikom odlučivanja. Ako imate 11 članova, prostom većinom sa čest dolazite do odluke, do izbora sudija, do izbora tužilaca.

U tom smislu smo i dali predlog u amandmanu koji sam ja napisao, zapravo u dva amandmana, da za odlučivanje u VSS, i u VST, mora biti osam glasova, minimum, za donošenje takvih važnih odluka.

Da bi ovi pravnici, istaknuti, koje ćemo mi birati ovde u Skupštini, znamo proceduru, mogu da kontrolišu sudije, mogli da kontrolišu tužioce, za koje sam rekao – izražavam sumnju.

Što je manji broj ljudi koji odlučuje, to je veća opasnost od korupcije, to je veća opasnost od uticaja, od uticaja čak i stranih službi, od uticaja ljudi koji imaju ogroman novac koji su stekli na nezakoniti način. Hoće da kupe sudije, hoće da kupe tužioce, koji će njihove predmete držati u fioci. Neće smeti da im sude. Imaćemo zastarelost.

Hvala lepo, visočanstvo. Hvala lepo.