Po istom po kome se javio i gospodin Aleksandar Vučić.
Hoću samo da podržim izlaganje gospodina Vučića, da je to što se dogodilo u Vrbasu zaista nedopustivo i da svi zajedno možemo da tražimo od organa koji su nadležni da na to reaguju.
I nadam se da ćemo svi u budućem periodu spustiti političke tenzije u Srbiji, koje su počele na neki način ponovo da se zakuvavaju, i da ćemo svi koristiti malo tolerantniji govor i da nećemo na mitinzima, bilo koje stranke, nazivati npr. predsednika Vlade gospodina Vojislava Koštunicu najvećim izdajnikom srpskog naroda, bez ikakvog argumenta, jer onda i takve stvari mogu da izazovu sve i svašta u Srbiji.
Tako da se nadam da ćemo ubuduće svi biti pažljiviji i voditi računa o svom govoru, a naravno da treba da reaguju državni organi na ovo što se dogodilo u Vrbasu.

Ne samo na ovaj amandman, nego i na ranije amandmane koje su podnosili uglavnom poslanici Demokratske stranke, mogu da dam samo jedan komentar - najbolje bi bilo da su podneli jedan amandman da sve nosioce pravosudnih funkcija, sudije i zamenike javnih tužilaca u zemlji Srbiji postavlja pravni tim Demokratske stranke, ali kada su u punom sastavu, znači, kada se Tadić i Čeda dogovore.

Član 100. Pozivam se na član 100. stav 1, da je narodni poslanik dužan da poštuje dostojanstvo ove skupštine. Meni nije jasno zašto se ovo ponavlja i meni je veoma žao zbog toga što moram da reagujem, jer sam već, vezano za gospođicu Natašu Jovanović, jednom utvrdio da je izašla za govornicu i rekla nešto što ne odgovara istini. Ponovo je rekla nešto što ne odgovara istini, da je DSS predložila važeći Poslovnik i naš poslanički klub, kažem iz prošlog saziva sam poslanik, vrlo dobro znam o čemu pričam.
Ovde lepo piše, pogledajte završnu odredbu Poslovnika - dana 6. juna 2002. godine prestao je da važi Poslovnik Narodne skupštine, taj koji je predložila DSS, a počeo je da važi drugi koji je predložio poslanički klub DOS-a.
Prema tome, po ko zna koji put ste rekli nešto što nije tačno i molim vas da sa tim prestanete, jer ne mora da znači da ako se nešto sto puta izgovori, da to postaje istina.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću podržati ovaj amandman i zaista sam spreman da oprostim ovaj presedan gospodinu Dinkiću, jer malopre je za skupštinskom govornicom bio jedan presedan - čovek koji je mahao papirima i pričao o Bodrumu i govorio neistinu  sada je ponovo među nama ovde narodni poslanik, što je zaista jedan veliki presedan.

Predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika, član 97. prvi stav, i mislim da na osnovu toga kao poslanik DSS-a imam pravo na repliku, jer je gospođica Nataša Jovanović rekla ovde jednu neistinu, a to je da su poslanici DSS-a glasali za Zakon o radu.
Podsetio bih je da to nije tačno, da mi nismo glasali za Zakon o radu i da smo čak mi ti koji smo upozorili da je prekršen i tada Poslovnik i cela procedura glasanja zbog gospodina Borislava Novakovića, koji je u to vreme bio u Solunu. Upravo je to bilo na tom Zakonu o radu, i ako već želite da kritikujete DSS i njene poslanike, onda se barem koristite istinom, a nemojte da govorite stvari koje nisu istina. Znači, Zakon o privatizaciji, tačno je da smo glasali za njega, uz neka obećanja od Vlade koja nisu ispunjena. O Zakonu o radu nismo glasali i nemojte da govorite ono što nije istina.

Ne znam da li ste vi advokat gospođice Nataše Jovanović, ali apsolutno nije tačno to što ste rekli. Prvo nisam rekao laž, nego sam rekao neistina. Vezano za Zakon o radu pod jedan, a pod dva gospođa Nataša Jovanović, to se možete uveriti pogledavši u stenografske beleške, rekla je da je u mnogim gradovima u Srbiji, što je tačno, DSS i dalje na vlasti sa DS.
To je činjenica u nekoliko gradova, ali to nije tačno za moj grad, a ona je rekla "i u vašem gradu", i zato sam rekao da je neistina, a to je Smederevo. Tamo je DS manjinski bila na vlasti uz podršku SPS-a, a sada je SPS pokrenuo inicijativu za rušenje te vlasti, kojoj smo se mi iz DSS-a pridružili i, dao bog, vrlo brzo ćemo zameniti tu vlast.
Znači, još jedna od neistina koja je rečena, tako da vas molim da ubuduće vodite računa o činjenicama pre nego što se javite.

Javljam se po Poslovniku, naravno, legendarni član 100, gde se govori da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Ne znam po koji put gospodin Pajtić danas iznosi neistine za ovom skupštinskom govoricom i mislim da ste morali da ga upozorite, jer je on sada rekao da su poslanici DSS-a promenili Poslovnik.
Gospodine Pajtiću, uzmite Poslovnik i pogledajte završne odredbe. Šta piše? Poslovnik važi od 6. juna 2002. godine, a prethodni Poslovnik, onaj na kome su radili poslanici DSS-a, prestao je da važi 6. juna 2002. godine. Znači, aktuelni Poslovnik je poslovnik koji ste vi doneli i ovde ste za govornicom izneli neistinu.
Molim da se Administrativni odbor izjasni o tome da li je gospodin Pajtić prekršio Poslovnik, uvredio sve poslanike, naročito poslaničku grupu DSS.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mogu da izrazim zadovoljstvo što ću i ja, kao i poslanička grupa DSS, podržati ovaj predlog zakona, ne zato što sam ja jedan od omiljenih poslanika u redovima DSS-a poslaničkog kluba SRS, nego zato što je ovo dobar predlog zakona, koji je potreban Srbiji. Naravno, nije bio potpun, pa smo mi morali onim predlogom zakona, kod prethodne tačke dnevnog reda, da ga popravimo, tako da ćemo posle usvajanja ova dva zakona konačno u Srbiji moći da izaberemo na pravi način predsednika Republike.
Nisam očekivao, posle jučerašnjeg dana, neki ozbiljan nastup poslanika iz redova sada već bivše vlasti. Evo sad smo čuli, malo sam se iznenadio opet jednim takvim nastupom i takvom praznom pričom, ali očigledno da se nastavlja taj trend njihovog neshvatanja naroda i biračkog tela u Srbiji. Otuđili su se za ove prethodne tri godine i nije ni čudo, verovatno zato neki od njihovih predsedničkih kandidata dobijaju četrdesetak glasova na sopstvenoj skupštini, a ovde nama i dalje drže predavanja o raznim temama. Između ostalog čuli smo i ono o prve dve tačke dnevnog reda. Ali, šta ćete, verovatno će na izborima za svoj kućni savet moći da dobiju malo više i da budu izabrani.
(Glasovi: Tema – da li je to na dnevnom redu?)
Ali, da se vratimo na dnevni red, gospodine. Znači, ovo je bio mali uvod, za vas što šuškate iz zadnjeg reda, koji ste se sveli na tako mali broj zbog toga što nemate dodira sa narodom. To je bila poenta ove priče. Gospodo, da znate nešto malo o građanima Srbije znali biste da nema nikakve veze ova vaša priča, koju su inače svojevremeno rekli, još posle onih prvih neuspelih predsedničkih izbora, pokojni gospodin Zoran Đinđić, a bogami i gospodin Vojislav Šešelj, a to je da se radi o kandidatima i da zbog kadidata građani nisu izašli na izbore.
Jednostavno, ovaj cenzus je apsolutno nepotreban. U većini zemalja Evropske unije, pa i drugih demokratskih zemalja, gde se bira predsednik, on ne postoji, on je nepotreban i on obesmišljava. Ovakav, sadašnji zakon uvek nekome omogućava da bojkotuje izbore i da unosi zabunu među birače.
Kada ukinemo cenzus i u prvom i u drugom krugu (u drugom smo već ukinuli) biće obesmišljen bojkot i onda ćemo moći da imamo lepezu kandidata i garantovano, znajući mentalitet građana Srbije, na predsedničke izbore, kada budu ubrzo raspisani i održani, izaći će više od 50% biračkog tela, jer ih niko neće terati i niko ih neće zvati da ne izađu na izbore.
Imamo mi malo onog inadžijskog kod nas i onda se zbog toga i dobijaju takvi rezultati. Kada ukinemo cenzus videćemo svi ovde zajedno da će na te predsedničke izbore izaći više od 50% građana Srbije. U to sam ubeđen 100%, kao što sam ubeđen da će pobednik na tim izborima biti kandidat koga kandiduje DSS, bez obzira na to što gospoda iz SRS smatraju da će njihov kandidat pobediti, i bez obzira kada oni budu bili održani, da li za 60 dana, kraćem ili nešto dužem periodu, to je potpuno svejedno. Jednostavno, sve vas pozivam da ovaj zakon takođe, kao i prethodni, izglasamo i onda ćemo imati jednu vitešku kampanju i vitešku borbu u kojoj će naravno najbolji kandidat, po merilima građana, pobediti, a ja sam ubeđen da će to biti kandidat DSS-a. Hvala.

Gospođo Čomić, moje je pravo da govorim za ovom govornicom i to šta ću da govorim i kako ću da govorim dato mi je na izborima u decembru mesecu 2000.godine. Vi ste poslednja osoba koja će o tome odlučivati, šta ću ja reći za ovom govornicom i šta neću reći. Prema tome, nemojte  da se ponašate kao neka učiteljica, nisam ja vaš đačić ovde u školi.

Dame i gospodo narodni poslanici, izabrani, ima još uvek i nekoliko onih imenovanih, ali čekamo da se sprovede odluka Ustavnog suda Srbije. Čekaćemo. Dočekaćemo. Kada sam dolazio jutros ovde, nisam ni znao da ću govoriti. Nisam ni mogao da znam kako ću i šta. Kakvi su predlozi, kakav ćemo predlog dobiti, kako će biti obrazloženi i napisani, ali pročitao sam to, pa sam pažljivo slušao raspravu i mogu da kažem da me je ovako nekoliko stvari iznenadilo, jer nam se to dešava već više od godinu dana. Čuli smo svašta do sada u raspravi.
Na primer, da i sam ovaj predlog krši zakon koji smo još koliko juče usvojili, tj. pre neki dan, poslednjeg dana redovnog rada Skupštine. Krši članove 28, 30. i 31. Možemo da pričamo koliko god hoćemo da li će sutra biti Kori Udovički ministar energetike ili neće, ali ona de fakto još uvek jeste. Mi nemamo njenu ostavku, nemamo ništa, ne znamo da li je ona podnela ostavku. Dala je biografiju.
Verujem da je ona napisala biografiju, a posle ću objasniti na osnovu čega. Kada je već dala biografiju, mogla je da da ostavku da bi sve bilo u okvirima zakona, da ne bismo kršili zakon zbog toga što jednog još uvek zvaničnog ministra Vlade Republike Srbije postavljamo na mesto guvernera.
Kada bude izabrana, onda će dati ostavku. Dobro, ali opet kršimo zakon. Biramo nekoga ko je ministar. Znači, ako je ne izaberemo, ona će biti ministar i dalje i sedeće u ministarskoj fotelji. To je sada i sa moralne strane malo u pitanju da li žena treba da radi određeni posao, da li želi da radi ili ne želi.
S druge strane, čuli smo od kolege iz Nove Srbije, koji je član Odbora za finansije, da je presudio glas poslanika iz Stranke srpskog jedinstva, koji je prešao u Demokratsku stranku, a koji po odluci Ustavnog suda Srbije ne može ni da bude poslanik, jer je on zamenio neke druge koji su bili poslanici u onom prvom sazivu. Sada opet i sa te strane, koliko je ovaj predlog legitiman ili ne, na nama je ovde da presudimo.
Potpuno je pogrešno da Odbor za finansije predlaže kandidata za guvernera, treba da ga predloži predsednik države, a bira Skupština apsolutnom većinom.
Tako je u većini normalnih, civilizovanih, everopskih zemalja. Mi se zalažemo da uđemo u Evropsku uniju jednog dana. Što pre to bolje. Nažalost, te neke stvari koje su pravila u Evropskoj uniji mi ne poštujemo. Mi iz DSS-a, koji smo jedini pravi reformisti u Srbiji, to zaista želimo, ali vi koji ste kočničari reformi to ne želite.
Jednostavno dajete i ovakve zakonske predloge i ovakve predloge za kandidate za guvernera. Mislim da je ovo de fakto političko pitanje, da se ovde ne radi mnogo oko toga da li neko ispunjava stručne potrebe ili sve ono što je neophodno za guvernera NBS, jer podsetiću vas na to da je Demokratska stranka, tj. njihovi predstavnici koji kontrolišu ostatak DOS-a, još u vreme pravljenja Ustavne povelje, još su kroz Ustavnu povelju želeli da se dočepaju Narodne banke Jugoslavije, tj. tada Narodne banke Srbije.
Već smo tada prvi put slušali o smeni gospodina Dinkića, koga ne želim da branim. Podsetiću vas na to da je on vodio jednu, rekao bih, od svih drugih najnecivilizovaniju kampanju za vreme predsedničkih izbora prošle godine u Srbiji, tako da nemam nekih ličnih potreba da branim njega kao Mlađana Dinkića. Posle toga, podsetiću vas da je jedna od prvih stvari koje je izgovorio novoizabrani predsednik Vlade, gospodin Živković, da je gospodin Dinkić falsifikator, da je to što je uradio sa 1.000 dinara, štampanom novčanicom, sa novim znakom Narodne banke Srbije, najobičniji falsifikat, pa je posle morao i to da menja i da popravlja, poput ovoga sa penzijama, što je malopre podsetio kolega Bušetić.
Podsetiću vas jer možda ne znate za taj podatak, lično ministar za finansije ovde pre nepunih mesec dana meni, još jednom poslaniku DSS-a i pred par poslanika DOS-a, rekao je da više kompromisa i razgovora sa gospodinom Dinkićem nema, jer mu je tražio 30 miliona evra kratkoročnog kredita i da je gospodin Dinkić odbio da da taj kratkoročni kredit Vladi Republike Srbije, da zbog toga sa njim nema nikakvog razgovora, da on mora da se menja i da će se zbog toga naći u proceduri i Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije i sve ostalo.
Zbog toga tvrdim da je ovo političko pitanje, što se tiče tih 30 miliona evra, čuo sam dve verzije: jedna verzija da je trebalo da bude namenjeno krpljenju rupa u budžetu, druga verzija zbog Savezne skupštine, koja nije izglasala dve ratifikacije nekih kredita, pa da je trebalo za to. Sve u svemu, gospodin Dinkić nije dozvolio da se iz rezervi da tih 30 miliona evra kratkoročnog kredita Vladi Republike Srbije. Tu je pukla tikva i odatle je krenulo sve ovo na brzinu da se radi.
Moje mišljenje je da Vlada Republike Srbije želi da ima guvernera pod svojom kontrolom zato što vreme teče neumtino, izbori se bliže, potrebno je zakrpiti. Smeškajte se vi, ali možda u to ne verujete, gospoda iz Novog Sada znaju, juče je objavljeno od jedne agencije, u koju oni dosta veruju, da je čak i u Vojvodini DSS ubedljivo prvi, da vama rejting pada debelo. Što reče gospodin Maršićanin, mi ovakav predlog možemo da podržimo, što gore to bolje, na neki način, ali naravno da nećemo tako da se ponašamo.
Vi ćete sami da snosite posledice, vama je potrebna kontrola nad deviznim rezervama u Narodnoj banci Srbije, da biste eventualno, onim što je nekad radio i Slobodan Milošević, isplaćivanjem nešto redovnijih penzija, ne možete da ih povećate, sami ste ih zakonski smanjili, ali bar redovnije isplaćivanje kako biste neki glas više dobili u Srbiji na izborima, ali od toga nema ništa. Ne može se narod Srbije više na taj način prevariti, tako da vam to neće upaliti.
Nažalost, ponovo će država imati štetu jer ćete vi imati kontrolu i nad jednom institucijom koja, opet nažalost, ima veze sa novcem, a videli smo i po poslednjim događanjima vezanim za gospodu Kolesara i Janjuševića, da vama ne treba mnogo poveriti novac, ili te poslove, niste sigurni kada ga imate u rukama, ali o tom potom, doći će na red i zakon o stečaju, pa ćemo onda razgovarati i o "Sartidu", i o ulozi gospodina Kolesara tu. Svačega tu ima. Videćemo da li je to o čemu se priča vezano za "Sartid" i za taj novac, a ne za tatu i mamu, ali o tom potom.
Gospođa Kori Udovički, rekao sam da ću podsetiti i na to, vidim da se ona potrudila da nam napiše svoju biografiju, neki su već podsetili da je radila za MMF, u nekim egzotičnim zemljama poput Zimbabvea i Mozambika, da je radila u jednoj manje egzotičnoj, mojoj rodnoj Bosni i Hercegovini, vidim da je radila i u FR Jugoslaviji, pretpostavljam da misli na SR Jugoslaviju, pošto se radi o decembru 2000. do avgusta 2001.
Žena je verovatno otkucala prvi deo na engleskom, pa drugi deo na srpskom. Obratite pažnju na font, možda niste primetili, očigledno je kucala engleskim fontom, pa odmah posle toga kaže "angazman ukljucuje koordinaciju rada stranih ekonomista". Ovaj prvi deo smo dobili ćirilično, a onda drugo smo dobili na ovaj način. To je sve vezano za njenu ozbiljnost.
Znate šta, na sitnicama se može mnogo toga naučiti o tome kako neko gleda i kako se neko ponaša. Voleo da je bilo ćirilicom otkucano. Moglo je i latinično, ali srpskim jezikom, da ne koristi engelski alfabet.
S druge strane, zaista poštujem, vidim da je ona doktorirala na Jejlu, ali naslov teze je interesantan - "Institucionalna decentralizacija i integracija tržišta Jugoslavije 1970-1987." Žena je doktorirala u Americi tako što je objašnjavala kako funkcioniše socijalističko upravljanje u Jugoslaviji. Ne znam da li je to referenca za vođenje Narodne banke Srbije, ne bih rekao, tako da kao i ostali poslanici DSS ne možemo da se izjašnjavamo ni za ni protiv, jer ovo je jedan neozbiljan predlog.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću, u ovoj nelogično objedinjenoj raspravi o tri tačke dnevnog reda, koje nemaju mnogo veze jedna sa drugom, samo o Predlogu zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Kako ne bismo ispali mi iz DSS, kako nas predstavljaju stalno kao neke zloće koje stalno nešto rade protiv Vlade Republike Srbije, prave neke afere i ne znam ni ja šta smišljaju, a jadna Vlada je mnogo dobra i radi za dobrobit ovog naroda i države, ali eto, kako to ne može narod da shvati, sada ću vas iznenaditi, pa ću reći da mi kao DSS prihvatamo i podržavamo ovaj predlog zakona koji je dala Vlada Republike Srbije.
Nažalost, opet moramo da konstatujemo da nešto nije bilo u redu i u vezi sa ovim zakonom. Naime, ovaj zakon je ušao u skupštinsku proceduru 21. marta 2002. godine i evo, čekali smo ga do sada, godinu i po dana maltene da uđe u proceduru. Za to može da bude odgovorna samo predsednica Narodne skupštine, gospođa Nataša Mićić. Godinu i po dana mi ovo čekamo i godinu i po dana nije ušlo u proceduru, a za godinu i po dana smo imali svašta po našim stadionima i sportskim halama, godinu i po dana smo izgubili zbog jednog nesavesnog rada u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sve se to nastavilo i današnjim danom. Malopre sam morao da branim naše amandmane na Odboru za bezbednost, koji je zakazan u 11,00 časova, a nastavak sednice u 10,00 časova, a počela je rasprava o ovom zakonu. Sada moramo gospodin Tomašević i ja, koji smo potpisnici amandmana, da trčimo između sale gde se održava Odbor za bezbednost i ove sale, kako bismo branili naše amandmane na Odboru za bezbednost. Ne znamo ni kako, uostalom, da govorimo o ovom zakonu sada, pošto se ispostavilo da nam Vlada prihvata amandmane gore, na Odboru za bezbednost i sad bi trebalo da imamo ovde neku koncepciju i da govorimo o zakonu, a ne znamo kako će se završiti rasprava na samom Odboru.
To samo govori o situaciji u kojoj se mi kao parlament nalazimo, a mene sa te strane, kao narodnog poslanika, savest ne grize, jer nisam glasao za gospođu Natašu Mićić da bude predsednik Skupštine. Vi koji ste glasali trebalo bi da razmislite da li ovako i na ovaj način može Skupština da bude organizovana i na ovaj način da se radi. Mislim da ne može. Sa te strane, savest mi je potpuno čista.
Ovaj zakon je i te kako potreban našoj zemlji, iz prostog razloga što je zaista povećan broj incidenata na sportskim priredbama u Srbiji i Crnoj Gori. Nekada su oni bili, može se reći, viđeni samo na fudbalskim utakmicama. Međutim, poslednjih nekoliko godina incidenti nam se dešavaju i na drugim sportskim priredbama i u sportskim halama, prilikom košarkaških ili rukometnih utakmica, a sve više se dešavaju i na onim utakmicama koje nisu tzv. (izraz koji se koristi u sportskom svetu) utakmice povećanog rizika, nego obične utakmice lokalnog karaktera u opštinskim ili regionalnim ligama. To govori mnogo više o stanju u društvu, nego što govori o stanju u sportu. Očigledno je da nam se to prenosi i na sport.
Interesantno je - nekada smo na fudbalskim utakmicama naše lige imali po 50-60 hiljada gledalaca i nismo imali toliko problema, koliko imamo sada kada u glavnom gradu Beogradu prvoligaške fudbalske utakmice gleda po 300, 400, 500, 1.000 ljudi maksimum.
Ovaj zakon je dosta savremen i dosta je u skladu sa evropskim zakonima slične sadržine. Recimo, znam od korica do korica engleski zakon, maltene napamet, on je sličnog karaktera, doduše, odnosi se samo na fudbal, a ne na sve sportske priredbe, kao ovaj naš. Mogu reći da je ovaj zakon dosta sličan tom zakonu, a taj engleski zakon je dao dobre rezultate. Sada kada gledate prenose na televizijama, bilo Lige šampiona, bilo utakmice, vidite da kod njih maltene nema nikakve ograde na stadionima, ljudi dolaze porodično na utakmice, stadioni su im puni. Naravno, imaju i dalje huligane, ali oni to što rade ne rade na stadionima, nego van a onda neki drugi zakoni, poput krivičnog ili zakona o javnom redu i miru, vode računa o takvim ljudima.
Zbog toga smatram da nam je ovaj zakon potreban kako bismo ponovo vratili na naše sportske objekte publiku, naravno, kako bi ta publika platila karte i kako bi se ti sportski objekti obnovili. Jer, verovali ili ne, grad Beograd, kao glavni grad naše zemlje, nema nijedan stadion koji ispunjava evropski standard za održavanje utakmica Lige šampiona, a od 1. januara 2004. godine neće imati ni jedan stadion koji ispunjava uslove za igranje utakmica Kupa UEFA.
Znači, oni su propali.
Za stadione "Partizana" i "Crvene zvezde" čak se ni vlasnički još ne zna kome pripadaju, tj. ne zna se ko je gazda tih objekata, što nije tema ovog zakona, ali u toj smo situaciji. Evo, ja dolazim iz jednog grada koji je najbliže mogućnosti da se evropske utakmice igraju na njegovom stadionu, iz Smedereva; to je stadion "Sartida", ali to je samo zato što je najsavremenije do sada rađen, po svim pravilima UEFA, ali ni on nije završen za neku takvu mogućnost.
Jednostavno, da bismo publiku vratili na stadione, da bismo novac zavrteli i u sportu, potreban je jedan ovakav zakon. Međutim, ima nekoliko stvari za koje se nadamo da će ih Vlada prihvatiti na ovom odboru, pozvaćemo i vas, kada budemo obrazlagali te amandmane, da glasate za njih; sporne su velike nadležnosti MUP-a ili policije, i neke nepreciznosti u ovom zakonu.
Na primer, imamo član 20, gde se pri kraju kaže - kolovođa grupe koja izvrši krivično delo iz stava 1. ovog člana kazniće se zatvorom od jedne do pet godina. Naše pravo ne poznaje izraz kolovođa, šta je to kolovođa grupe? To čak nije ni kompletan narodni izraz; znate, ima nekih krajeva gde se kaže kec a ne kolovođa, za kolo, tako da jednostavno kolovođa nije izraz za pravni sistem nego je dobar izraz - podstrekač ili podstrekivač iz grupe. Mi smo to tražili da bi se preciziralo, kao i zabrana ulaska na sportsku priredbu onim licima iz čijeg se ponašanja može zaključiti da je sklono nasilničkom ili nedoličnom ponašanju.
Mi smo našim amandmanom to precizirali, jer vi na ovaj način ostavljate policajcu koji se nalazi ispred sportskog objekta mogućnost da ako dođe neki mladi čovek sa irokez frizurom i minđušom u uhu kaže - znaš šta, ti meni ličiš na nekog nasilnika, ne možeš da uđeš na stadion, iako je dečko, recimo, miran, možda čak i dobar učenik. Tako smo mi našim amandmanima i takve stvari precizirali, jer se ostavlja suviše veliko diskreciono pravo policiji da sama odlučuje da li je neko sklon ili ne nasilničkom ponašanju, mada je to u našoj policiji u poslednje vreme tendencija, da bude ne samo onaj ko juri kriminalce, nego i onaj ko optužuje, presuđuje i osuđuje preko medija, pre nego što uopšte postupci dođu na sud.
Najgore je rešenje člana 23. stava 1. Mi to zovemo, to ćemo braniti na Odboru za bezbednost, verbalnim deliktom, jer on bukvalno glasi - uzvikuje slogane, znači - kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako uzvikuje slogane i parole nepristojne i uvredljive sadržine, unosi ili ističe transparente i druga obeležja (a ranije je u zakonu regulisano ko kontroliše unošenje takvih transparenata, znači ne mora da bude dozvoljeno da budu uneti na stadion ili u sportsku halu) ili na drugi način podstiče mržnju i netrpeljivost koja može da dovede do fizičkog sukoba među učesnicima sportske priredbe.
Ima drugih zakona koji regulišu kako se kažnjavaju osobe koje pozivaju na mržnju i netrpeljivost, na versku, nacionalnu i rasnu netrpeljivost i mržnju, tako da je potpuno nepotrebno da u ovom zakonu stoji jedno takvo rešenje. A "ovo uzvikuje parole i slogane nepristojne i uvredljive sadržine", to ipak može da neko iz MUP-a, ovakvom formulacijom, sebi uzme za pravo da ako počne da skandira jedna grupa navijača npr. "dole Vlada" da uleti policija i da ih sve istera napolje, jer je to, bože moj, uvredljivo za Vladu.
Ali, mi smatramo da je tako nešto verbalni delikt i da jednostavno tako nešto ne bi trebalo da stoji u zakonu. Treba pustiti ljude da skandiraju šta žele da skandiraju, samo ako to ne izaziva rasnu, versku i drugu mržnju i netrpeljivost, ali to već imamo regulisano nekim drugim zakonima i nije potrebno ovde da stoji.
Mi ćemo kao DSS u svakom slučaju podržati ovaj zakon, a nadamo se da će Odbor za bezbednost prihvatiti naše amandmane, a što se tiče onih koje ne prihvati, zamolićemo da ih u kasnijoj raspravi o amandmanima prihvatite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, i danas moram da kažem da sam prebrojao poslaničke kartice pre nego što sam izašao za govornicu, ima nas između 75 i 80, ulazi se i izlazi, znači nemamo ni kvorum za rad. Ponekad pomislim da nas napada virus SARS-a, pa onda poslanici beže, ali srećom samo u ovoj sali. Međutim, to nije neozbiljna tema, bez obzira koliko vi dobacujete, koji se osećate prozvanim zbog ovoga. To je zaista i nešto što se tiče i ove tačke dnevnog reda.
Da je Poslovnik drugačiji, verovatno bi u sali bilo mnogo više poslanika, da poslanici imaju mogućnost više da rade i učestvuju u radu Skupštine, verovatno bi i u sali bilo više poslanika, da ima televizijskog prenosa - sigurno bi u sali bilo više poslanika i da ima, pored televizijskog prenosa, specijalne jednosatne emisije u večernjim satima za sve one koji ne mogu da gledaju prenos. To je preporuka OEBS-a u ovim razgovorima koje smo imali za unapređenje rada Skupštine Srbije, nešto što je, takođe, dogovoreno i što smo mi iz DSS-a očekivali da bude zaista tema promena Poslovnika, a ne samo dodavanje određenog broja odbora.
Kada smo već kod odbora, moram da kažem da se mi iz DSS-a zalažemo, to ste čuli i od prethodnih govornika, za mnogo veći, efikasniji rad skupštinskih odbora. Taj i takav rad bi doprineo tome da manje vremena provodimo u ovoj sali, pa onda verovatno ne bismo imali ovakve situacije sa praznom salom.
Čuli ste podatke koje su naši poslanici statistički izneli o tome koji se odbori čak nisu ni sastali, koji su se sastali jednom ili dva puta ili koji nisu uopšte radili. Moram da kažem, čuli ste i onaj podatak o tome da DSS u skupštinskim odborima ima 16 poslanika manje nego što bi trebalo da ima, da Demokratska stranka ima 12 više nego što bi trebalo da ima.
Pošto dobacujete, te vaše priče i ta vaša dobacivanja vam ne vrede. Imali ste vi teoriju o tome kako je Koštunica skrštenih ruku čekao izbore i onda odjednom postao predsednik i toliki rejting imao. Neka bude da je tako, da je tačna ta vaša teorija, ali on je pobedio Miloševića. Vi ste u takvoj situaciji i tako loše radite da zaista ni nama iz DSS-a nije potrebno ništa više nego da prekrstimo ruke i čekamo izbore i vas posle toga neće biti, jer vaš rad je isto kao i vožnja bicikla bez lanca - vrtite u krug, a vrtite džabe, samo pravite prašinu oko sebe i stojite na mestu, nigde ne mrdate.
Što se tiče upravo tog rada u odborima, daću vam podatak, konkretno za odbor u kome sam bio i iz koga sam izbačen, to je Odbor za sport i omladinu. U tom odboru je bio predsednik gospodin Vlada Dobrosavljević, takođe iz DSS-a. Od kada nema nas dvojice u ovom odboru, taj odbor se nije nijednom sastao. Eto toliko o radu vašem u odborima kada nas nema u njima.
S druge strane, očekivao sam da će promena Poslovnika biti takva da se omogući svim skupštinskim odborima da dobijaju stenograme sa sednica Vlade Republike Srbije, kako bi poslanici bili upoznati sa tim o čemu se govori na Vladi Republike Srbije, za šta se ministri zalažu i kako bismo mogli bolju sliku da imamo o tome kako da se opredeljujemo prema svim zakonskim projektima koje nam Vlada dostavlja. S obzirom na to da nikada i nema prisutnih predstavnika Vlade, retko kada su tu - tu je jedan ministar, ili njegovi zamenici, pomoćnici, a on izađe napolje - mislim da bi nam takvi stenogrami ili bar zapisnici sa sednica Vlade bili od velike pomoći pri radu u skupštinskim odborima.
Očekivali smo da bude poslovnička promena, a mi ćemo iz DSS-a nešto tako sigurno spremiti, ali čekamo da vidimo kako će biti ispoštovan ovaj dogovor sa predstavnicima OEBS-a da do 30. juna promenimo Poslovnik upravo u tom smeru da se, recimo, institucija poslaničkih pitanja, onakva kakva treba da postoji, kakva postoji u svim evropskim parlamentima, vrati i u ovaj naš parlament.
Koliko vidim, jedino uvaženi kolega narodni poslanik i profesor gospodin Simonović i dalje je uporan i postavlja poslanička pitanja na ovaj način na koji reguliše ovaj poslovnik. Vlada mu odgovara, to pismeno dobijamo u materijalu. Ali, kada ćemo imati, kao i poslanici u evropskim parlamentima, priliku da dođe Vlada, barem jednom mesečno ili jednom u 15 dana, da sedne ispred nas, od predsednika do svih ministara i da ceo jedan radni dan posvetimo tome da poslanici izlaze za govornicu, postavljaju im pitanja, a da oni izađu i da odgovore na ta pitanja. To je apsolutno normalno u demokratskim zemljama i u demokratskim parlamentima.
Nadamo se da će poslanici ovog parlamenta, upravo poslanici poslaničke većine prihvatiti naš amandman gde predlažemo da se uvede odbor za javne račune. To bi doprinelo transparentnosti rada Vlade, jer smo mi ti koji treba da kontrolišemo izvršnu vlast. Prema tome, i taj odbor treba da ima uvid u to kako Vlada troši pare, gde ih troši, ne samo Vlada, nego sve ono što je vezano za Vladu i za budžetska sredstva, da bismo mogli da se opredelimo i na takav način o radu Vlade.
Zaista smatramo da je veoma loš rad u odborima, to su rekli poslanici, da dostavljanje materijala veoma kasni. Nama, kao poslanicima, predlozi zakona stižu 24 sata, 48 sati pred uvršćenje u dnevni red. Kako mislite da se sami odbori kvalitetno, na takav način, izjasne prema određenim predlozima zakona.
Imali smo situaciju da smo u vreme vanrednog stanja dobili predloge zakona o izmenama zakona o Krivičnom zakonu i Krivičnom postupku. Zaista mi nije jasno kako su poslanici u odborima, koji su se o tome izjašnjavali, mogli takvu grešku da naprave i da prihvate takve promene koje su u nekim elementima na nivou šerijatskih zakona ili zakona koji vladaju u državi Teksas, koja je pod monitoringom svih međunarodnih nevladinih organizacija.
Sada smo u situaciji da jadni ministar pravde, gospodin Batić, mora da se vajka i da govori o tome kako mi moramo sve to da vratimo, da poništimo. Ko je kriv za to? Da li smo svi mi koji sedimo u tim odborima krivi što smo uopšte dozvolili da pred Skupštinom dođu takvi predlozi, da pomognemo Vladi ako ponekad pogreši u nekim predlozima. Za to mi ovde služimo, da se to ispravi i da se kaže - ne, nemojte tako. Neki su pokušali, ali nažalost, ako stigne mišljenje i od Zakonodavnog odbora i od Odbora za pravosuđe da je to u redu, šta onda da rade poslanici pri izjašnjavanju, a čak nije ni sigurno da li su stigla ta mišljenja i da li su odbori uopšti zasedali i izjašnjavali se o tome.
Takođe bi bilo dobro da se poslovnički odredi, ni toga nema u ovim promenama Poslovnika, da opozicioni poslanici budu predsednici određenih odbora. To bi pomoglo da imamo transparentniji uvid u rad Vlade Republike Srbije. Recimo, opozicioni poslanik bi trebalo obavezno da bude, to je u ovom predlogu našeg amandmana, predsednik odbora za javni račun. Po našem mišljenju, trebalo bi da bude i ovog odbora za privredne reforme, koji se predlaže. Već smo čuli da od privrednih reformi nema ničega dosad, pošto se stanje naše privrede može opisati samo jednom rečju - katastrofa.
Takođe bi predsednik Odobora za bezbednost trebalo da bude iz opozicionih redova. Što se tiče odbora za ravnopravnost polova, potpuno ga podržavam. Ne slažem se sa onim poslanicima muškog roda koji su pričali sa pozicije da su, recimo, žene potpuno ravnopravne. Verovatno jesu, mislim da jesu. To je moje mišljenje.
Takođe bih predložio da predsednik tog odbora, ne znam da li je moguće statutarno, nego da napravimo džentlmenski dogovor da predsednik tog odbora bude muškarac. Meni se čini da ipak žene u Srbiji nisu neravnopravne u odnosu na muškarce. Ko god dođe u zemlju Srbiju ili u grad Beograd iz inostranstva, prošeta ulicama našeg grada, oduševljen je lepotom naših žena, elegancijom i kažu da toga nema nigde na planeti. Da smo mi muškarci prema ženama u Srbiji loši, one sigurno ne bi bile tako lepe i elegantne.
Zbog toga, možda i sa tog aspekta, treba da pogledamo, možda su zaista muškarci u Srbiji manje ravnopravni. Ipak sam za to da budemo potpuno ravnopravni i zbog toga se zalažem da i ovaj odbor prihvatimo, uvedemo, uz još jednu sugestiju, da ne bi bilo loše, jer očekujem da će biti više žena predloženo u taj odbor iz redova poslanika, da predsednik bude muškarac.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, nažalost moram da kažem i danas, drage nam naše poslaničke kartice, jer ne verujem da nas ima preko 160 ovde. Raspravljamo o predlogu da li gospodin Goran Radenović može da bude član radiodifuznog saveta.
Kao i svi poslanici DSS-a glasaću protiv ovog predloga. Čuli ste do sada mnogo argumenta za to. Prvo, ne zna se da li je čovek sa Kosova ili nije, da li postoji ili ne postoji, gde živi, gde radi, kako radi, ništa u ovom predlogu od toga ne vidim.
Reći ću nešto sa čime će se najviše složiti mislim upravo gospodin Trajković. Biti Srbin i živeti kao Srbin na Kosovu danas je veoma teško.
Međutim, živeti od Kosova danas je i te kako lepo za one koji koriste to što su sa Kosova, a žive u Podgorici, prijatelji su nekih moćnih ljudi iz bivšeg vremena, poput gospodina Mitrovića sa "Pinka", ili nekih iz sadašnjeg vremena, poput Bebe Popovića ili Gorana Vesića, i takvi mogu veoma lepo da žive i da pričaju o tome kako su oni sa Kosova i kako su kadar sa Kosova.
Mene dotični gospodin naročito ne interesuje. Čim je predlog ovih ljudi, a znamo svi da je predlog ovih ljudi, svi ovde koji sedimo, koje sam pomenuo, on ne može biti dobar predlog. Ako je on čovek koji radi na "Pink" televiziji, on ne može biti dobar kadar za radiodifuzni savet.
O čemu se radi? O čoveku koji samo treba da digne ruku da bi "Pink" dobio nacionalnu frekvenciju. Ne može da je dobije, jer to je najveća sramota, to je bruka koju Srbija dan-danas doživljava.
Niko iz DSS-a nije davao izjave za "Pink" televiziju pre 5. oktobra, a ne dajemo ih ni danas.
Informativni program "Pink" televizije je sve ono što ne treba da bude informativni program. Ako hoćete da kažete manipulacija, kažite "Pink". Ako hoćete da kažete laž, kažite "Pink", a ako hoćete da kažete prevara, kažite "Pink". Sinoćni Infotop je bio katastrofa, volim da znam šta mi protivnici misle.
Mi iz Demokratske stranke Srbije smo za vreme predsedničkih izbora svašta doživeli od te "Pink" televizije, glupost do gluposti, laž do laži.
(Aleksandar Radosavljević, sa mesta: Ti gledaš pevaljke tamo.)
Pa šta, šta fali pevaljkama, je l imate nešto protiv pevaljki u Srbiji, mladi gospodine iz Kragujevca?
Nemojte da se pojavi vaša fotografija, kao i fotografija gospodina Ristića i gospodina premijera, kako igraju kolo u kafani, pored pevaljke. Sad odjednom, nešto vam fali kod pevaljke. Verovatno su žalili pokojnog premijera.
Sve ono što ne valja u Srbiji, sve ono što je krunski dokaz da nema reformi u Srbiji, reforma u Srbiji je "Pink" televizija. To je krunski dokaz. Sve što su radili pre 5. oktobra, rade i sada.
Tada su radili za Slobodana Miloševića, sada ne rade za ostatak DOS-a, neću da kažem da rade za ostatak DOS-a, jer imamo te dokaze, vidi se to, rade za Demokratsku stranku, rade za Zorana, Čedu, Borisa i Gocu. Rade za njih i rade za Čanka. Ni za koga više gospodin Mitrović ne radi. To se sada vidi. Čim neko malo načepi dotičnu garnituru, kreće "Pink" lavina na njega.
Ono sinoć sa Veljom Ilićem i gospodinom Čovićem je nešto najgore što je moglo da se vidi na bilo kojoj televiziji. Ovaj čovek nema šta da traži u radiodifuznom savetu zato što radi u "Pinku", zato što ga plaća Mitrović. Nema šta tu da traži.
Ceo "Pink" je sramota za Srbiju. Prema tome, sramota je da ovakvog kandidata izglasamo u Radiodifuzni savet.
Molim sve poslanike, naročito poslanike iz onog DOS-a, koji je 24. septembra osvojio vlast u Jugoslaviji, a potom u decembru u Srbiji, da dobro razmisle. Svi vi dobro znate šta je "Pink". Svi ste to osetili na svojoj koži. Ne dozvolite ovoj gospodi da to i dalje rade.
Znam da će opozicioni poslanici glasati protiv ovoga. Ali, sve vas pozivam, setite se toga šta je bilo. Pogledajte malo, probudite savest, malo obraza nije na odmet i glasajte protiv. Ovako nešto više ne smemo da dopustimo da se radi Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane naše i drage nam poslaničke kartice, narodni poslanici, je lÄ treba da kažem na bošnjačkom da razumeš? A nisi razumeo... pred nama je ...

Hajde, beži tamo bre ti! Pred nama je Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o Privrednoj komori Jugoslavije, je li tako, Milka?
I prvo pitanje koje se postavlja - da li uopšte Vlada Republike Srbije, potpisan je potpredsednik Vlade dr Žarko Korać, ima pravo da nam podnese ovakav Predlog zakona? Mi ovde ne vidimo ni u obrazloženju, niti smo uopšte obavešteni da li je o tome raspravljao Savet ministara državne zajednice. Mogli su da raspravljaju, znamo to, možda i na telefonskim sednicama, pošto smo poslednji put na sednici Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora prisustvovali i čuli kada izađe ministar Boris Tadić, reče i osta živ - imali smo sednicu, ali telefonsku. Znači, barem i telefonski, Savet ministara je mogao o ovome da razgovara, pa da vidimo da li se i oni sa time slažu.
Sa druge strane, nadležnost - uopšte zašto bismo o ovome raspravljali. Pustimo Skupštinu državne zajednice Srbija i Crna Gora da o tome raspravlja. Mene ne brine to što su neke kolege poslanici govorili kada prestane da postoji Privredna komora Jugoslavije kako će funkcionisati i kako će biti harmonizacija, kakvo će biti rešenje, po pitanju saradnje Privredne komore Srbije i Privredne komore Crne Gore.
Naći će rešenje ove dve vlade u nečemu što će se sigurno zvati "telo za koordinaciju usaglašavanja rada Privredne komore Srbije i Privredne komore Crne Gore". Tu će biti jedna grupa ljudi koja će nešto raditi, nešto će koordinirano usaglašavati, za to će primati nadoknade i jednostavno samo će oni znati o čemu šta govore i o čemu se tu radi.
Meni uopšte nije jasno zašto mi u ovom slučaju radimo u korist ne Crne Gore, kako su neki poslanici ovde rekli, nego u korist crnogorske vlasti. Tu se radi o 1/5 Crne Gore, s obzirom na broj glasova, koje je dobio njihov predsednički kandidat. Uopšte mi nije jasno zašto mi sada ponovo tako nešto radimo, i to po hitnom postupku, jer smo dobili Predlog zakona po hitnom postupku.
Gasimo PKJ potpuno nepotrebno, jer svi znamo da onaj prvi, kako je pisalo u Ustavnoj povelji, koji krene u razdruživanje i koji održi referendum i donese odluku o samostalnosti, taj će jednostavno izgubiti sve ono što smo do sada stekli u međunarodnoj zajednici i po pitanju političkih, društvenih, ekonomskih organizacija i svega ostalog. Pa, pustimo Crnu Goru, neka ona prva predloži da se ugasi PKJ.
Zašto mi ovde to radimo potpuno nepotrebno, neka Crna Gora pokaže da je za to i neka ona to uradi. Otkud znamo da u pregovorima o ekonomskoj harmonizaciji baš Evropska unija nema viziju toga da mi imamo, kako reče moj kolega Vukosav Tomašević, jednu privrednu komoru. Zašto ne bi Srbija i Crna Gora imale jednu privrednu komoru? Ako pričamo o efikasnijoj i jeftinijoj državi, o manjem broju službenika, zašto ne jedna privredna komora, zašto dve? Otkud znamo da prilikom harmonizacije ekonomskih odnosa, koja je u toku, u naredne dve godine neće doći do toga da je rešenje jedna privredna komora? Onda je logično da to bude naslednik PKJ, privredna komora Srbije i Crne Gore.
Slažem se, kao i svi ostali poslanici iz DSS, da je ovaj zakon, potpuno nepotreban, da je loš, napisan navrat - nanos i da ga treba povući. Ako ga Vlada ne povuče, mi ćemo sasvim sigurno glasati protiv ovog predloga zakona. Jedino logično rešenje bi bilo da se ovaj zakon povuče jer ovakav kakav je, nedostojan je da ga ova skupština izglasa. Neka se Vlada potrudi da napiše bar nešto preciznije i jasnije pa tek onda da se izjašnjavamo o svemu ovome.