Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, koleginice i kolege, ovu diskusiju ću posvetiti Predlogu zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Naime, obzirom da sam u radnom odnosu od 1980. godine, prolazio sam kroz različite sisteme nagrađivanja, a svi su oni imali u sebi manju ili veću dozu nepravilnosti, što se u mnogome odražavalo kako na sam kvalitet rada, tako i na motivisanost za rad.

Ovaj predlog zakona, koji je predložila Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, je sistemski zakon i on mnogo toga uređuje, pojednostavljuje i nedvosmisleno precizira, a ujedno i smanjuje broj propisa kojima su se uređivale plate i druga primanja zaposlenih, pa i u javnom sektoru.

Ovaj zakon nudi mogućnost efektivne kontrole, transparentnost i pravičnost. Takođe je i stimulativan, tj. daje mogućnost i napredovanja u platnom sistemu. Ovim zakonom je jasno definisana osnova plate. Takođe je regulisano i pitanje dodatka na osnovnu platu, pravo na naknadu plate, kao i pravo na naknadu troškova i druga primanja.

Ovim zakonom se uređuju plate i naknade kako državnih službenika, tkao i nameštenika, detaljno se uređuje pitanje minulog rada, prekovremenog rada, rada u dane praznika, noćnog rada, kao i terenskog dodatka. Ovaj zakon daje mogućnost uvećanja plata za javne službe čiji prihodi to dozvoljavaju i omogućavaju, a najviše do 30% po zaposlenom, a u visokom obrazovanju i zdravstvu bez ograničenja.

Ovaj Zakon o platama i Zakon o radu, koji precizno uređuje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, u potpunosti se dopunjavaju i daju nedvosmislenu i neraskidivu celinu, kako u radnim odnosima, tako i u sistemu nagrađivanja, što na našim prostorima do sada i nije bio jasan slučaj.

Ovim zakonima se omogućuje da kvalitetan rad, visok nivo odgovornosti, vreme provedeno na radu, školska sprema, lična sposobnost, zainteresovanost i kreativnost u struci dođu do izražaja, tj. da se vrednuju i na kraju nagrade, tj. novčano zakonski stimulišu.

Ovaj zakon o platama uvodi platne grupe i platne razrede i nudi trenutno najbolja rešenja u cilju što pravednijeg sistema nagrađivanja zaposlenih. Ovaj zakon je kostur, a podzakonski akti koji treba da se donesu doprineće i upotpuniće specifičnosti u sistemu nagrađivanja u našoj zemlji.

U Danu za glasanje lično ću podržati ovaj Predlog zakona i dajem mu najvišu ocenu. Hvala.

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, obzirom da je već dosta toga rečeno po svim tačkama dnevnog reda u današnjoj diskusiji, šta više reći. Pokušaću u kratkim crtama da dam svoj doprinos i obrazloženje za prihvatanje ovog pred nama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu, a koji je predložila Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem.

Naime, opšte je poznato da je stočarstvo viša faza ratarske proizvodnje u poljoprivredi, a da je poljoprivreda jedan od pokazatelja razvijenosti jedne zemlje. Usvajanjem ovog Predloga zakona rešili bi se brojni problemi i nedoumice koje imaju odgajivači u stočarskoj proizvodnji, a time bi se napravio dobar iskorak ka unapređenju kako stočarstva tako i celokupne poljoprivrede, ne samo u proizvodnom, nego i u zakonodavnom delu, a što je vrlo bitno zbog usklađenosti sa propisima Evropske unije.

Ove izmene i dopune Zakona o stočarstvu obuhvataju ne samo nama uobičajenu klasičnu stočarsku proizvodnju, već se ovde uključuje i ribarstvo sa svojim proizvodima, kao i pčelarstvo i proizvodnja i način gajenja divljači. Takođe u ovom Predlogu zakona se pominju i uključuju distributivni centri za promet reproduktivnog materijala, a što je vrlo bitno za poboljšanje kako kvantiteta tako i kvaliteta stočarskih proizvoda, a svi znamo koji su to.

Naime, samo visoko kvalitetni proizvodi uz istovremenu usaglašenost zakonodavstva sa propisima Evropske unije, može naći svoj put do evropskih i svetskih već probirljivih potrošača.

Ovim Predlogom zakona se tačno propisuje i dokumentacija koja mora biti u pratnji proizvoda ribarstva koji se stavljaju u promet. Što se tiče pčelarstva, uvodi se sistem vođenja katastra pčelinje paše i fenološke karte, kao i obaveza izveštavanja pčelarskih udruženja prilikom sprovođenja akcija na suzbijanju komaraca, a u cilju smanjenja štete u pčelarstvu. Imajući u vidu da pčelarski proizvodi sve više dobijaju na značaju, bilo je krajnje vreme da se povede sveobuhvatna zakonska briga i regulativa po pitanju pčelarstva.

Primena ovog zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata u cilju vršenja kontrole proizvodnje reproduktivne sposobnosti i pozitivne selekcije uopšte u stočarstvu.

Sva ova predložena zakonska rešenja ne dovode do opterećenja proizvodnje, naprotiv, daju više prostora i smernica kako doći do veće i kvalitetnije proizvodnje, a u cilju zadovoljenja kako domaćih, tako i inostranih potrošača.

Stoga u danu za glasanje poslanici Srpska napredna stranka će glasati za ove predložene zakone i sve one zakone koji su bili predloženi na dnevnom redu današnjem. Takođe, pozivamo i sve ostale poslanike ovog doma da glasaju za ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i narodni poslanici, danas je već mnogo toga rečeno u prilog podržavanja ovog zakona. Na svoj način bih obrazložio podržavanje ovog zakonskog predloga, koji je predložila Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Prethodni režim se oglušavao o učestale štrajkove prosvetnih radnika zbog niskih i neadekvatnih plata. Naša Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem, u vremenu kada se sprovode teške reforme i uz veliki rad, napor i razumevanje, uspela je da iznađe prihvatljivo rešenje i za ovaj problem, a to je donošenje i usvajanje ovog zakona sa ciljem da bi se unapredio kvalitet procesa rada osnovnih i srednjih škola i ustanova učeničkog standarda.

Naime, svi mi, manje više, znamo ili smo upoznati kako sa radnom, tako isto i sa materijalnom situacijom prosvetnih radnika u osnovnim i srednjim školama. Njihov materijalni status je, slobodno možemo reći, nezavidan. Prosvetni radnici rade jedan vrlo odgovoran i human posao. To su ljudi u većini slučajeva sa fakultetskom diplomom, rade sa decom čija je sfera interesovanja za nauku različita. Oni moraju da prilagode svoje predavanje tako da svako dete shvati šta je predavač njima prezentovao i da iznetom materijom zainteresuje svako dete. To ni malo nije lako.

Rad prosvetnog radnika se ne svodi samo na odlazak u školu, održavanje časova i odlazak kući. Ne, prosvetni radnik ima i te kako posla koji se ne vidi, gledajući sa strane. Oni provode sate i sate vršeći pripreme za svaki školski čas, za svaku nastavnu jedinicu, a sve to, ako se može reći, na štetu svog slobodnog vremena. Ne mali broj prosvetnih radnika, pogotovo u malim sredinama, suočen je sa dodatnim problemom, a to je zbog sve manjeg broja dece u školama nedostatak punog fonda časova, te su primorani, da bi imali punu normu ili pun fond časova, da idu u druge škole da bi održavali nastavu, a koje su neretko udaljene i više kilometara, pa i desetine kilometara, i leti i zimi, što dodatno otežava njihov rad.

Ovaj novčani iznos o kome danas govorimo je znak pažnje i dobre volje da se pomogne koliko je trenutno moguće, ali iz realnih izvora prihoda. Možda će neko ovu pomoć nipodaštavati, ali moramo biti realni i priznati da ova Vlada i ovaj parlament, pored najbolje volje, nije u mogućnosti da reši preko noći sve probleme koje je napravio prethodni režim. Tom nizu nerešenih problema pripadaju i problemi prosvetnih radnika.

Zato ćemo svi mi zajedno, kako reče naš premijer Aleksandar Vučić, korak po korak rešavati probleme i već tokom naredne godine susrešćemo se sa mogućnošću povećanja plata i prosvetnim radnicima.

Pošto je mnogo toga već rečeno, meni preostaje jedino da u danu za glasanje pozovem sve mudre i umne glave ovog doma, a ima ih, da podrže ovaj Predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gosti iz Ministarstva, cenjene kolege poslanici i dragi građani, pošto je mnogo toga već rečeno, da ne pominjem, ja ću u kratkim crtama prokomentarisati Predlog zakona o nacionalnim parkovima.

Naime, svaki zakon treba, po mom mišljenju, da bude kratak i jasan i nedvosmislen, ukoliko to oblast na koju se odnosi dozvoljava. Upravo je to slučaj sa ovim zakonom.

Ovaj zakon sadrži uvodne odredbe, cilj, vrednost, površinu, granice i režim zaštite, način upravljanja, održivo korišćenje nacionalnog parka, nadzor i prelazne i završne odredbe, a sve sa krajnjim ciljem očuvanja životne sredine. Dakle, u svim ovim segmentima je detaljno i precizno napisano šta sve obuhvata ovaj zakon.

Još nešto da je ovaj Predlog zakona o nacionalnim parkovima dobar govori i to da je samo zanemarujuće mali broj amandmana uložen na isti.

Ovim zakonom je u Republici Srbiji obuhvaćeno pet nacionalnih parkova, mada po biodiverzitetu, geodiverzitetu, flori i fauni, kulturno-istorijskom nasleđu, slobodno se može proglasiti cela Srbija za nacionalni park.

Obzirom da dolazim iz opštine Irig, koja se upravo nalazi na Fruškoj Gori, a koja je proglašena Nacionalnim parkom davne 1960. godine, rekao bih koju reč o ovoj lepotici i biseru Panonske nizije.

Nacionalni park Fruška Gora je područje sa izuzetnim prirodnim i kulturnim vrednostima, raznovrsnost vegetacije, flore, faune i brojne geomorfološke, geološke, hidrološke pojave daju ovom prostoru nacionalni značaj. Područje Nacionalnog parka Fruška Gora sada obuhvata 26.672 hektara. Osnovne delatnosti parka, pored ostalog, su i zaštita, očuvanje i unapređenje bio-geografskih obeležja, područja, ekosistema i raznovrsnosti prirode, kao i sprečavanje aktivnosti koje mogu narušiti obeležja ovog izuzetnog vrednog prostora.

Nacionalni park Fruška Gora veliki značaj daje i naučno-istraživačkim i kulturno-obrazovnim aktivnostima, zatim prezentaciji i popularizaciji vrednosti uređenju područja, kao i sanaciji ugroženih delova.

Pored ovih osnovnih, Nacionalni park Fruška Gora bavi se uzgojem, zaštitom, iskorišćavanjem šuma, ribarstvom, lovstvom, turističkim posredovanjem, proizvodnjom sadnog materijala, zdrave hrane, lekovitog bilja, šumskih plodova, kao i drugih proizvoda.

Pored svega iznetog, bitno je napomenuti i to da se na Fruškoj Gori nalazi 17 pravoslavnih manastira iz različitih razdoblja srpske istorije.

Obzirom na malu pošumljenost, pogotovo u Vojvodini, citiraću reči našeg čuvenog pesnika čika Jove Jovanovića Zmaja – gde god zgodno mesto nađeš, tu drvo posadi, jer drvo je blagorodno i ume da nagradi. Toliko o tome.

Sada bih se fokusirao na, takođe u kratkim crtama, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko u oblasti veterine.

Ovaj sporazum je vrlo bitan kada se radi o izvozu, uvozu ili provozu životinju i proizvoda životinjskog porekla između Republike Srbije i Kraljevine Maroko. Cilj je priznavanje i razmenjivanje veterinarskih potvrda, sertifikata, razmena izveštaja o statusu zaraznih bolesti, preduzetim merama radi sprečavanja njihove pojave, širenja, lečenja i iskorenjivanja.

Opšte je poznato da uzročnici bolesti, bilo biljaka, životinja ili ljudi, ne poznaju državne, ni geografske granice, kao ni ustavna uređenja. Stoga je potrebno što više ovakvih sporazuma da bi se izvršila razmena iskustava u sprečavanju širenja bolesti, a time obezbedila zdrava i bezbedna hrana za ljude.

Ovaj sporazum obuhvata najbitnije elemente iz oblasti veterinarskog zakonodavstva, a koji se odnosi na promet, uvoz, izvoz i provoz životinja i proizvoda životinjskog porekla, kao i preduzimanje mera i praćenje zaraznih bolesti, razmena stručnih mišljenja i kontrola prometa pomenutih roba.

Pored svega iznetom, moramo prvenstveno da imamo i našu proizvodnju da bi mogli računati na izvoz životinja i proizvoda životinjskog porekla. Naime, kod nas u Republici Srbiji, stočarska proizvodnja je u stagnaciji, pa čak i u opadanju, što nije dobro. Mi po hektaru imamo 0,6 ustavnih grla, a opšte je poznato da je stočarstvo viša faza ratarske proizvodnje. Dakle, mi moramo povećavati i stočni fond, graditi preradne kapacitete, edukovati proizvođače, a naročito mlađe populacije, izaći im u susret sa većim stimulativnim merama kako pri zakupu zemljišta, tako i kod otkupa stoke.

Ovo bi bio jedan od načina da se mladi zadrže na selu i da se uposle, da se što bolje iskoriste livade i pašnjaci koji su sada zapušteni. Naša zemlja ima ogromne potencijale za proizvodnju hrane i to treba da iskoristimo. Dakle, da proizvedemo meso, mleko, jaja, med, itd. napravimo proizvode od istih, te da onda izvezemo na strano tržište kao naš brend. U tom slučaju ovakvi sporazumi bi dobili još više na svom značaju.

Još jedna moja poruka, poljoprivreda i turizam mogu u najkraćem periodu da ubrzaju razvoj i prosperitet Srbije. S toga, u danu za glasanje pozivam sve mudre i umne glave ovog doma, a ima ih, da podrže sve predložene tačke dnevnog reda.

Uz vaše dopuštanje predsedavajući, da iskoristim priliku, postavio bih pitanje uvaženoj ministarki u vezi plavog jezika, ako je moguće.

Šta je urađeno i dokle se stiglo sa vakcinacijom? Da li je utvrđen soj virusa koji je izazvao bolest, nabavljena vakcina, koje sojeve sadrži i rok upotrebe vakcine? To je jedna digresija, izvinjavam se ako može, ako ne drugom prilikom. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih pokušao da dam svoj mali doprinos u današnjem radu. Mnogo toga je već rečeno u korist prihvatanja ovih protokola i sporazuma.

Naime, usvajanjem Predloga zakona o potvrđivanju Protokola o održivom turizmu uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata ima veliki značaj za dalji razvoj kako turizma, tako indirektno i cele privrede, a samim tim će uticati i na poboljšanje ekonomskog statusa Srbije.

U trenutku kada se sprovode ozbiljne i teške reforme, a koje treba da nam donesu boljitak, kako nama, tako i budućim generacijama, naša dužnost i obaveza je da sada svojim savesnim radom iskoristimo svaku šansu za boljitak. Međunarodna, međusobna saradnja sedam karpatskih zemalja otvara nam mogućnost saradnje u oblasti turizma, a šta to u stvari znači? To znači razvoj lokalnih zajednica, izgradnja infrastrukture, razvoj poljoprivrede, izgradnja smeštajnih kapaciteta, promocija starih zanata i rukotvorina, promet poljoprivrednih proizvoda i pružanje usluga turizma.

Iz prethodno navedenih činjenica dolazi se do zaključka da se stvara mogućnost smanjenja nezaposlenosti i razvoja sela, pogotovo u planinskim predelima. Usvajanjem zakona, podzakonskih akata, protokola i sporazuma kako unutar zemlje, tako i između zemalja u bliskom okruženju, kao i prekomorskim zemljama, želimo da zaštitimo ekologiju, poljoprivredu i nas same.

Naime, proizrokovači biljnih i životinjskih bolesti, a to su bakterije, virusi, rikecije, paraziti, insekti, kao i zagađen vazduh, ne poznaju političke ni državne granice. To nam mora biti stalno na pameti. S toga je neophodna stalna stručna saradnja i edukacija sa drugim zemljama po svim pitanjima, a naročito u oblasti zdravlja kako ljudi, životinja, tako i biljaka.

Potpisivanjem, sporazuma, protokola i sporazuma sa drugim zemljama pokušavamo da biljne i životinjske bolesti svedemo na što je moguće manju meru sa težnjom uz razmenu stručnih iskustava i da ih iskorenimo. To naravno nude sporazumi između naše zemlje Srbije, Urugvaja i Alžira u oblasti veterine i zdravlja životinja.

Ja kao veterinar podržavam sve protokole i sporazume, a naročito koji su vezani za izvoz, uvoz i provoz namirnica i proizvoda animalnog porekla. Ovi protokoli i sporazumi nam omogućuju veću razvojnu šansu kako u oblasti turizma, tako i u poljoprivredi, tj. u stočarstvu, jer za to već imamo dobru predispoziciju. To su još uvek nezagađeni prirodni resursi za proizvodnju zdrave hrane, iskusni i vredni poljoprivrednici, poznati i priznati stručnjaci.

U Danu za glasanje pozvao bih sve umne i mudre glave ovoga doma, a ima ih, da bez obzira na političku orijentaciju svojim glasanjem podrže sve ove predloge zakona i sporazume o kojima se raspravlja ovih dana. Zahvaljujem.