Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Uvaženi potpredsedniče Vlade, gospodine Stefanoviću, sa saradnicima, ministarko Kuburović, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo, čitam danas se u ovom domu Narodne skupštine bavimo politikom prošlosti, ja želim da govorim o politici budućnosti, o politici koja će kroz usvajanje novih zakona zaista doneti benefite i višestruke koristi građanima Republike Srbije.
Ovo je trenutak da pokažemo da Republika Srbija zaista ima snage da se izbori sa svim onim nedaćama i nagomilanim problemima, koje nam je kao prtljag ostavio prethodni režim. Oni bi sad, videli smo danas na delu, da se ponovo vrate, da se dokopaju svojih fotelja i da nastave da haraju i očerupaju ono što su propustili da učine kada su bili na vlasti.
Oni za građane i za probleme građana, slobode i prava građana, zaista ni na koji način nisu marili. NJima je bilo važno nešto drugo. Oni su probleme građana gurali pod tepih. NJima je bilo važno nešto drugo, njima je bilo važno lično bogaćenje. Pogledajte im samo imovinske karte i apsolutno će vam sve biti jasno.
No, da se vratimo na dnevni red ovih zaista jako važnih zakona. Mi danas raspravljamo o važnim zakonima, setu zakona iz oblasti MUP i Ministarstva pravde. Reč je o novim zakonskim rešenjima, ali i izmeni i dopuni starih zakonskih rešenja.
Ovo je važna materija koja se odnosi, kako na bezbednost građana, podizanje kapaciteta, reagovanju u akcijama zaštite i spasavanja ljudi, ali i dalju reformu, nastavak reforme srpske policije kroz nastavak uvođenja koncepta karijernog napredovanja i svih onih pitanja koja se odnose na usaglašavanje plata u MUP.
Mi smo na neke Zakone iz oblasti Ministarstva pravde čekali čak 14-15 godina. Znači, reč je o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakonu o lobiranju, tako da je ovo zaista veliki uspeh i za vas, gospođo Kuburović, i za vas, gospodine Stefanoviću, što je Vlada Republike Srbije zaista uspela da sve relevantne institucije uveže i da mi danas raspravljamo o zaista značajnim zakonima, koji će i te kako koristiti građanima koji žive u ovoj zemlji.
Imali smo, zaista smo svedoci da skoro svake godine imamo sve veći broj elementarnih nepogoda, nedaća izazvanih klizištima, nedaćama izazvanim ili prirodnim ili ljudskim faktorima kao što su poplave, zemljotresi, elementarne nepogode. Sve to ukazuje da su teme klimatskih promena, teme zaštite životne sredine i teme što predstavljaju i civilnu zaštitu, važne teme i da ćemo se mi kao društvo i država i u narednim godinama i u narednim decenijama ovim temama i te kako baviti.
O tome svedoče i brojke u Srbiji, poplave koje su zadesile Republiku Srbiju 2014. godine. Napravile su materijalnu štetu koja se procenjuje na 1,7 milijardi evra.
Ove majske poplave odnele su veliki broj ljudskih života. Mnogobrojni građani ostali su bez krova nad glavom. Zaista, veliku štetu pretrpela je i privreda, pre svega mislim na energetski sektor, a između ostalog uništeno je i 74 objekata zdravstvene zaštite, bolnica, škola, obdaništa.
Procenjuje se da je majskim poplavama, znači istorijskim poplavama koje su zadesile moju zemlju, Republiku Srbiju, procenjuje se da su te štete imale uticaja na 1,6 miliona ljudi na posredan ili neposredan način.
Znači, govorimo o razornim posledicama majskih poplava koje su se odnosile na čak 22% stanovništva ljudi koji žive u našoj zemlji.
Upravo zbog svega ovoga što sam iznela, zato je važno da mi danas raspravljamo i da nađemo jedan adekvatan zakonski odgovor kao što predstavlja novi Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama.
Ovaj zakon se zapravo sastoji iz dva dela. Predlagač zakona je zaista vodio računa o svakom detalju i mi u ovom novom zakonu imamo deo postojećih rešenja koja su zaista bila dobra u praksi, ali možemo da govorimo i o delovima zakona koji predstavljaju jedan nov moderan evropski zakon koji ide u korak sa vremenom i sa svim izazovima novog doba. U tekst zakona ubačena su inovativna rešenja. Zaista je uklonjena sva ona nepotrebna birokratija, pojednostavljene su procedure i zaista se nadam, pratićemo primenu ovog zakona, da će njegova primena u praksi biti što efikasnija.
Želim da ukažem sada još na jednu stvar. Jako mali broj jedinica lokalnih samouprava je do sada izradio, ali i privrednih društava, je do sada izradio procenu rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja. Cilj predlagača Vlade Republike Srbije, ali pre svih i Ministarstva unutrašnjih poslova, je da se pomogne sada svim odgovornim subjektima u lancu da sačine svoje procene rizika od katastrofa i da sačine svoje planove zaštite i spasavanja. Na to nas obavezuju brojke. Zato je važno da nađemo adekvatan zakonski okvir na pojavu novih katastrofa i da na pravi način zaista zakonodavno uredimo upravljanje i situacije koje se odnose na reagovanje u vanrednim situacijama.
Vinston Čerčil je rekao – umesto da brinemo, bolje je da unapred razmišljamo i planiramo. Upravo je to uradio ministar Stefanović, koji je zajedno sa svojim stručnim timom u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nakon zaista jedne detaljne analize, pripremio rešenja kako da se normativno unapredi ovaj sistem reagovanja u vanrednim situacijama i rešenja se danas nalaze pred nama, narodnim poslanicima. Zaista, evo, već ulazimo u drugi dan da imamo prilike da o njima konkretno i raspravljamo.
Rešenja se, pre svega odnose, u ovom novom zakonu, na jačanje kapaciteta zdravstvene zaštite, civilne zaštite, na modernizaciju i nabavku opreme, na reformu sektora vanrednih situacija, na podizanje kapaciteta štabova za vanredne situacije i jačanje obaveza jedinica lokalnih samouprava i privrede.
Zaista sam se trudila da ovaj zakon koji je danas pred nama čitam i kao građanin, kao građanin na koji će ovaj zakon da se odnosi i da prosto sebi i svima vama, svim našim dragim kolegama narodnim poslanicima, svim građanima i stručnoj javnosti odgovorim na pitanje šta želimo, zapravo, da postignemo ovim zakonom. Odgovori se nalaze pred nama, odgovori su u samom tekstu zakona. Želimo, najpre, da podignemo svest građana koji žive u našoj zemlji, da podignemo svest kada je reč o preventivi. Preventiva je, zapravo, u fokusu ovog jednog novog modernog zakona i o tome moramo u narednim godinama i u narednim decenijama pred nama da više razmišljamo.
Praksa je pokazala da naše društvo, lokalne samouprave, ali i deo privrede, prosto, da se nije dovoljno radilo kada je reč o reagovanju u vanrednim situacijama. Sada konačno imamo neku vrstu strateškog okvira, u koji smo uključili sve one međunarodne standarde koji su nam do sada nedostajali, sve one međunarodne standarde koji se sadrže u konvencijama Organizacije Ujedinjenih nacija i EU. Na centralnom mestu sada je upravo načelo supsidijarnosti. Mi želimo da upravo tu primarnu odgovornost na nereagovanje u vanrednoj situaciji ima ona vlast koja je najbliža svojim građanima, a to su jedinice lokalne samouprave, to je privreda koja posluje u datim jedinicama lokalne samouprave.
Novi tekst zakona će zaista biti jedan veliki iskorak i kad je reč o primeni i usvajanju svih međunarodnih standarda, reč je o usklađivanju direktiva sa Organizacijom Ujedinjenih nacija, ali smernice EU koje se nalaze u Poglavlju 27 kada je reč o zaštititi, civilnoj zaštititi, preventivi i u segmentu zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Brojke su takve da kada prema pokazateljima Organizacija Ujedinjenih nacija, kada pogledate jedan dinar uložen u preventivu, on vam se zaista višestruko vraća. Smatra se da je taj procenat 1:8.
Tako da, ukoliko uložimo i jedan dinar u preventivu u Republici Srbiji, on će nam se zaista kroz godine pred nama višestruko isplatiti i višestruko vratiti.
Otpornost pojedinca i zajednice na katastrofe zaista se podiže kroz jedan dijalog i kroz jednu vrstu međusobne saradnje sa svim relevantnim institucijama u našoj zemlji i na lokalnom i na nacionalnom nivou. I zaista, novinu predstavlja i formiranje nacionalne platforme za smanjenje od rizika, koja će u mnogome pomoći davanje adekvatnog odgovora na vanredne situacije i katastrofe u našoj zemlji.
Sada bih želela, takođe, da kažem da je jako važno da Srbija nije neko izolovano ostrvo, a to su pokazale i majske poplave iz 2014. godine. Procenjuje se da je oko 90% svih katastrofa koje se dese u svetu, su zapravo katastrofe koje su izazvane prirodnim faktorom. U te katastrofe upravo spadaju i majske poplave iz 2014. godine, kada nije bila samo pogođena Republika Srbija, kada je bio pogođen čitav jedan region, i Republika Srpska i Republika Hrvatska. Važno je da imamo međunarodnu saradnju, važno je da imamo zajednički međunarodni odgovor na sve katastrofe i da možemo da učestvujemo u svim onim programima i projektima međunarodne humanitarne pomoći.
Sada bih želela da ukažem na još jedan važan aspekt ovog predloženog zakona, a to je uloga građana. Praksa je pokazala da su u prethodnom periodu, kada su bile poplave u našoj zemlji 2014, 2016. pa i ove godine, 2018. godine, da građani na neki način ili nisu reagovali ili su reagovali inertno u vanrednim situacijama.
Imali smo, takođe, i prilike da vidimo i one nesavesne građane, koji su se kupali u svojim bazenima dok su drugi građani punili džakove vreća sa peskom i učestvovali u radu lokalnih štabova za vanredne situacije i pravili rečne nasipe, koji su zapravo predstavljali neku branu od daljih izlivanja reka.
To se sada menja i to je ono što je dobro u ovom novom zakonu. Propisuje se veća obaveza učešća građana u zaštiti od spasavanja na poziv nadležnog štaba, ali isto tako, uvodi se i obaveza postupanja građana po naredbi za evakuaciju ljudi, stoke i materijalnih dobara. Zaista smatram da je ovo novina koja je neophodna i to je nešto što je dobro i što je zaista neophodno u ovakvim situacijama.
Kao neko ko dolazi iz Beograda, iz gradske opštine Rakovica, koja je, takođe, 2014. godine bila pogođena poplavama, želim takođe da ukažem i na jednu važnu novinu, a to je da se sva prava i obaveze koje su se odnosile na jedinice lokalnih samouprava sada odnose na beogradske opštine, znači, sva ona prava i obaveze koje su imale jedinice lokalnih samouprava širom Srbije, sada će se one odnositi na ukupno 17 beogradskih opština.
Tokom majskih poplava u Beogradu, podsetiću vas, pored Obrenovca, koji je zaista bio najviše pogođen, bili su pogođeni i Lazarevac, Rakovica i Grocka. I važno je da izmenimo ovaj zakon upravo zbog svih onih Beograđana koji žive, bez obzira da li žive na Vračaru, Savskom vencu, Paliluli ili Barajevu, Sopotu, Lazarevcu, Obrenovcu.
Glavna novina ovog zakona je i to da se uvodi mogućnost, pored jasnih i preciznih kaznenih odredbi, da se pojača kapacitet i uloga Republičkog štaba za vanredne situacije, koji sada u predloženom zakonskom rešenju može da raspusti lokalni štab za vanredne situacije. On, takođe, može da uvede privremeni štab za vanredne situacije, kako bi se na što bolji način, što efikasnije reagovalo u datoj krizi, u datoj katastrofi i na pravi način reagovalo u vanrednim situacijama.
Benefiti ovog zakona su zaista mnogi i možemo ih videti od početka do kraja kada čitamo ovo zakonsko rešenje. U članu 15. Predloga zakona, u stavu 4. uvodi se i obaveza da procenu rizika od katastrofa rade i privatna lica koja upravljaju poslovima trgovačkih, sportskih, ugostiteljskim, smeštajnim objektima i objektima za razonodu kapaciteta više od 100 lica, za boravak koji je namenjen deci do 14 godina, nezavisno od kapaciteta.
Ovo je jako važno da i privredni subjekti budu svesni, da preuzmu deo odgovornosti u sistemu odgovornosti, kao što je reč o upravljanju u vanrednim situacijama. Imali smo 2014. godine zaista nemile događaje sa fatalnim posledicama, poput onog incidenta u diskoteci u Novom Sadu, kada je čitav grad Novi Sad bio zavijen u crno, kada je šestoro mladih ljudi izgorelo u požaru i prosto smo želeli i na ovome vam zaista, gospodine Stefanoviću, odajem priznanje, vodili ste računa o svim detaljima i predupredili ste, preventivno želimo da reagujemo, da predupredimo sve ove negativne posledice i da deo odgovornosti moraju da preuzmu i privredni subjekti u našoj zemlji.
Sada bih se osvrnula na sve one benefite koje donose i ostali zakoni koji su danas pred nama, a iz delokruga MUP. Nastavićemo dalje da kao SNS reformišemo srpsku policiju. Nastavićemo da vršimo modernizaciju, profesionalizaciju kadra koji radi u srpskoj policiji. Omogući ćemo ovim izmenama i dopunama Zakona o policiji da se zaista na jedan adekvatan način ceni karijerno napredovanje. Takođe, omogući ćemo formiranje operativnih dobrovoljnih vatrogasnih društava, afirmisaćemo dobrovoljno vatrogarstvo u Srbiji, ali i obavezu jedinica lokalne samouprave da u svojim lokalnim budžetima zaista opredele sredstava za ove pripadnike dobrovoljno vatrogasnih jedinica na lokalu koje će sada želeti da se ponovo registruju u APR, da formiraju svoju jedinicu i da ravnopravno učestvuju sa redovnim vatrogasnim službama u našoj zemlji.
Takođe, jedan jako značajan zakon koji je danas pred nama, a koji će dovesti do toga da imamo veći stepen bezbednosti na našim sportskim priredbama, gde ćemo pooštriti kaznenu politiku, da ćemo proširiti radnje u cilju suzbijanja nasilja i nedoličnog ponašanja na našim sportskim priredbama. To je važno zbog naših građan, zbog porodičnih ljudi koji zaista žele da odlaze na utakmice, na derbije, da učestvuju i da sa tribina zdušno podržavaju svoj sportski klub. Donošenjem ovog zakona će se to omogućiti.
Polako ističe vreme koje je predviđeno za ovu raspravu, a da bih dala svojim kolegama priliku da se i oni aktivno uključe, želim da kažem sledeće. Kao neko ko gospodina Stefanovića zaista poznaje deset godina, znam da ni jedno rešenje nije dovoljno dobro ukoliko nije najbolje rešenje. Okupili ste stručan tim u MUP, detaljno ste se bavili analizama pre nego što je ovih deset zakona ušlo u Narodnu skupštinu. Znam da ćete imati sluha za predloge koji dolaze sa ove strane, za predloge koji dolaze od strane narodnih poslanika kako bi imali što bolja zakonska rešenja. Od tih zakonskih rešenja višestruke koristi će imati građani Republike Srbije, imaće koristi naši privredni subjekti, jer želimo da stvorimo Republiku Srbiju kao jedno bolje, bezbednije, sigurnije mesto. Želimo da usvojimo sve one standarde koji su nam do sada nedostajali. Zahvaljujem.