Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, drage kolege i koleginice narodni poslanici, važno je istaći na početku da je kultura pokretač razvoja jedne zajednice. Ona nije javni trošak, kako to mnogi levičari smatraju. Kultura je kapital za buduće generacije i samo kada smo toga svesni možemo krenuti napred.
Pojam kulture je apstraktan pojam i često ga ne možemo dovoljno definisati. Ne možemo ga dovoljno zakonski omeđiti i urediti. Kultura nije ista u prošlosti i danas u 21. veku. Upravo predložene izmene Zakona o kulturi idu u pravcu modernizacije kulturnih obrazaca. Na jedan nov i savremen način, zapravo uređuju koje su to nove oblasti, koji su to novi pojmovi afirmišući pri tom potrebe u kulturi.
Poslednje dve tačke na današnjem dnevnom redu o kojem danas raspravljamo, a tiču se prostorno kulturno istorijske celine, kompleksa Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, kao i Predlog odluke o utvrđivanju granica zaštićene okoline i mere zaštite prostorno istorijske celine Gradskog jezgra Sremski Karlovci, ide u pravcu potreba i trenda koji vlada u svetu, u kojoj se mi kao država moramo uključiti. Kreativna industrije, kreativne ekonomije svuda u svetu su pokretači lokalnog ekonomskog razvoja, razvoja turizma kroz kreiranje kvalitetnih kulturnih ponuda i dobrih turističkih sadržaja.
Projekti poput ovih, mogu da se iskoriste na najbolji mogući način. primeri pozitivne prakse imamo svuda u svetu. Podsetiću vas da jedna Velika Britanija bila prva zemlja koja se politički fokusirala na kreativne industrije i usvajanjem operativne grupe za kreativnu industriju u okviru odeljenja za kulturu, sport i medije još 1997. godine počeo da koristi termin u okviru državne kulturne politike.
Ona definiše kreativne industrije kao one industrije koje imaju poreklo u individualnoj kreativnosti, veštinama i talentu i koje imaju potencijal za kreiranje bogatstva i radnih mesta kroz generisanje i eksploataciju intelektualne svojine.
Upravo ovaj obrazac koji možemo primeniti na britanskom modelu, možemo ga primeniti i u Srbiji. Moramo uključiti advertajzing, arhitekturu, tržište umetnosti i antikviteta, stare zanate, dizajn, modni dizajn, film, video, fotografiju, kompjuterske igrice, muziku, izvođačke i vizuelne umetnosti, izdavaštvo, televiziju i radio.
Sve ove pozitivne primere moramo inkorporirati i u naše zakonodavstvo.
Predložene izmene i dopune Zakona o kulturi koji je donet 2009. godine sadrži određene nedorečenosti. Sadrži određene probleme koje smo imali i vi kao Ministarstvo, a i ostala javnost, direktori javnih institucija prilikom njihove primene.
Baziraću se na osnovne probleme koje ove izmene žele da uklone. Nacionalni savet za kulturu je važna institucija u Srbiji. On je upravo formiran ovim zakonom, krovnim Zakonom o kulturi iz 2009. godine.
Pri predlaganju jednog ovakvog Nacionalnog saveta za kulturu i njegovo inkorporiranje u zakonodavstvo Srbije, predlagači tada su vodili računa i on je predlagan po ugledu na britanski model.
Koliko se on u praksi pokazao ili nije pokazao kao delotvoran, vidimo da predlagači tadašnjeg zakona nisu se udostojili, upristojili da ovim vrednim ljudima obezbede nadoknadu, prostor i ostale uslove tehničke i administrativne koji su bili neophodni za njihov rad.
Imali smo ovde prethodne kolege i koleginice koji su govorili i kritikovali predložene izmene i dopune zakona. Želim samo da kažem jednu stvar, a to je da je na osnovu podataka koje smo dobili od strane Ministarstva kulture, na osnovu održanih javnih rasprava koje su bili u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, stiglo je ukupno jedan dve hiljade i jedan predlog izmena, da su u ovim izmenama učestvovali 74 predlagača, da je od 45 članova koji su predloženi, 17 prihvaćeno i uvršćeno u Vladin Predlog koji se danas nalazi pred nama.
Rad Nacionalnog saveta i izmene koje se odnose na Predlog izmena i dopuna koji se odnose na Nacionalni savet i koji se danas nalaze pred nama, a koji su inkorporirani u Zakon o kulturi će učiniti da rad upravo ovog tela bude efikasniji, kako on sa pravom zaslužuje.
Preciznije će se utvrditi zakon i zakonski odrediti njihova ovlašćenja, kao i omogućiti ravnopravna zastupljenost svih kulturnih delatnosti u njegovom radu, sa ciljem prevazilaženja problema koji su zbog toga nastajali u praksi.
Stvoriće se zapravo prilika da svi kulturni stvaraoci iz svih oblasti kulture budu ravnopravno tretirani i na način kako bi mogli da ravnopravno ostvare svoja prava u okviru ovog Nacionalnog saveta.
Problemi koji su se takođe pojavljivali u dosadašnjoj praksi primene Zakona o kulturi, odnosio se i na procedure izbora direktora ustanova kultura. Upravo ove predložene izmene će ovo promeniti na taj način što će se na bolji način regulisati postupak i precizirati procedure izbora direktora ustanove kulture.
Predložene izmene i dopune Zakona odnosiće se i na izmene i delokruga da nadležnosti upravnih odbora, zatim ne samo upravnih odbora već i nadzornih odbora, njihove nadležnosti, njihove obaveze. Prestanak rada članova odbora su sada po prvi put jasno definisane i zakonski omeđene.
Takođe, postojaće uslovi koji moraju ispunjavati budući novoizabrani direktori u pogledu svoje stručnosti, iskustva u radu, stepena obrazovanja, čime će se stvoriti preduslovi za poboljšanje kvaliteta izabranih direktora.
Sve ove izmene su važne za građane Republike Srbije, kako se ne bi dešavala pojava koja je bila pre svega od usvajanja ovog zakona, pojava koja je vladala da jedna šaka ljudi odlučuje o svemu u oblasti kulture, od postavljanja direktora, preko dodela finansija, do odobravanja projekata, štampanja kataloga, naručivanja dela.
Drage kolege narodni poslanici, želim da vam ukažem na jednu izjavu koju je još američki istoričar Artur Šlezinger rekao kada je želeo da omeđi pojam kulture.
„Prvi korak prema uništenju jednog naroda jeste brisanje njegovog pamćenja. Uništimo knjige, kulturu i istoriju i onda naći nekog da napiše njegove knjige, proizvede novu kulturu i izmisli novu istoriju. Ta će nacija brzo početi zaboravljati šta jeste i šta je bilo“. Hvala Bogu pa su se desile promene 2014. godine, pa toj šačici jada nismo dozvolili da i dalje upravlja sudbinama kulturnih stvaraoca i umetnika u Srbiji.
Podsećanja radi šta je sve prethodilo donošenjem krovnog zakona 2009. godine, želim svoje kolege narodne poslanike da podsetim da je grupa intelektualaca, njih 15.000, potpisalo peticiju i nateralo tadašnju vlast da svoje predizborno obećanje dato na trgovima i gradovima širom Srbije ispuni, znači, devet godina od petooktobarskih promena i donet je zakon koji je počeo da se primenjuje 2010. godine.
Postavljam pitanje – šta je to sprečavalo aktuelne ministre kulture koji su se smenjivali, a bili su na listama Demokratske stranke, da ne usvoje nacionalnu strategiju o kojoj danas mnogo govore? Naravno, ne treba zanemariti i odgovornost aktuelnog Ministarstva i aktuelnog ministra po pitanju donošenja nacionalne strategije, te vas ja pitam – da li imate omeđeni neki vremenski rok kada očekujemo, nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o kulturi, da bi na dnevnom redu Ministarstva se našlo i usvajanje nacionalne strategije, koja nam je neophodna kako bi postali deo savremenog sveta, kako bi mogli u krajnjem slučaju da apliciramo na mnoge međunarodne projekte koje naši kulturni stvaraoci, naši umetnici zaslužuju?
Takođe, želela bih da kažem da se nad sećanjima građana Srbije nadvila neka vrsta paučine na neka imena koja su kreirala kulturnu politiku, koja su odlučivala o projektima koji će se finansirati, koji su uticali na sudbine svih nas, od autora, stvaraoca, do nas običnih konzumenata i ljubitelja kulture.
Vladajuća garnitura Demokratske stranke je toliko devastirala kulturu Srbije i Beograda da je njihovo delovanje teško popraviti u godinama koje nam dolaze. Neka imena smo totalno zaboravili. Neko je malopre pomenuo istaknutu funkcionerku Demokratske stranke gospođu Goricu Mojović, koja je bila bivša pomoćnica gradonačelnika Beograda za kulturu, bivša narodna poslanica, aktuelni član glavnog odbora Demokratske stranke, koja je svojom delatnošću u oblasti kulture započela još kao član Saveza komunista i po sećanjima ljudi iz ovog perioda je odlučivala maltene o svemu u oblasti kulture. Odlučivala je o tome koja dela će se štampati, koje delo će ugledati svetlost dana, a koje delo neće. Ona je bila čuvena sastavljačica strategija i dokumenata o kulturi, toliko da se dotična na neki način sakrila iz kruga dvojke u Beogradu, da ona i dalje iz senke pokušava da žari i pali i spletkari po obogaljenoj i na prosjačkom štapu dovedenoj beogradskoj kulturi, kojoj je sama ponajviše doprinela.
Poslednji put sam uspela da je sretnem na SOFEST-u slikajući se sa aktuelnim predsednikom opštine Sopot. Pozivam gospođu Mojović, a i sve članove iz opozicije, članove Odbora za kulturu i informisanje, da obiđemo ustanove kulture u Beogradu i da vidimo u kakvom stanju ih je Demokratska stranka ostavila.
Volim prosto da citiram čuvenog Momu Kapora, koji je na najbolji način opisao pojave koje su nam se dešavale u kulturi. „Grupa malih diktatora koji drže sva pozorišta, sve galerije, sve muzeje i sve institute, žuta kultura je nasledila crvenu“. Aktuelna predsednica Odbora za kulturu i informisanje je danas na sednici Odbora za kulturu i informisanje rekla i zapravo priznala da su političari i vlade vršili pritisak i ubacivali svoje ljude kojima tu nije mesto i da su sada svi ostali kažnjeni zbog toga, nesumnjivo priznajući delovanje Demokratske stranke u periodu pre 2013. godine.
Želim narodne poslanike da podsetim i na sledeću stvar, na jedan jako važan dokument, to je izveštaj o radu Ministarstva kulture i informisanja za period 2011. godine, koji je zahvatio period ministrovanja dva ministra Nebojše Bradića i Predraga Markovića. Šta su državni revizori našli? Bivši ministri kulture su 36% zaposlenih častili tri plate u ime solidarne pomoći. Građane Srbije želim da podsetim da se solidarna pomoć daje u slučaju teže bolesti zaposlenog ili nekog člana porodice. Šta to znači? To znači da je po proceni tadašnjih ministara kulture iz prethodnog režima 36% ljudi bilo teško bolesno ili su njihove porodice bile teško bolesne.
Takođe, želim da iznesem još jedan podatak. Dakle, 2,3 miliona dinara je dato za istraživanje potrebe izrade Strategije za razvoj kulture. Ta strategija ni dan danas nije ugledala svetlost dana. Takođe, avionske karte i hotelski smeštaj su platili 2,8 miliona dinara bez postupka javne nabavke. Bilo im je važnije da mogu da putuju, ali na neki drugi način su sprovodili taj postupak finansiranja mimo javne nabavke.
Kada smo se podsetili, a i moja koleginica gospođa Mirjana Dragaš je podsetila na stanje u kulturi, na zatvaranje biblioteka, na zapustošene domove kultura po Srbiji, podsetila vas je na to šta je sve činjeno kako su se kase Ministarstva kulture i informisanja praznile u prethodnim godinama. Ja pozivam nadležne institucije, pre svega Agenciju za borbu protiv korupcije, ali i ostale istražne organe, da provere imovinske karte tadašnjih predstavnika i tadašnjih lidera koji su kreirali kulturnu politiku Srbije.
Sada bih volela da se vratimo na predložene izmene i dopune krovnog Zakona o kulturi. Znamo da su tri osnovne funkcije kulture jedne zemlje: procesi identiteta, procesi socijalizacije i procesi institucionalizacije. Upravo su oni satkani i važni su da se nađu u postojećim izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
Ono što ste vi malopre, gospodine ministre, rekli, a tiče se nacionalnih penzija, da više ne postoji način revidiranja nacionalnih penzija. Ono što mogu da kažem tim povodom kao član Odbora za kulturu i informisanje, mišljenja sam da je loša strategija koju ste nam dostavili u obrazloženju člana 14, da se briše član 14, a koji se tiče toga da se više ne nalazi u Predlogu novog zakona, i da li ste mogli da ipak nešto uradite kako bi se nacionalne penzije sačuvale? Da li je mogla da se uradi neka vrsta revizije kriterijuma za dodeljivanje nacionalnih penzija? Da li je moguće da se na neki transparentniji način uredi rad Komisije za dodelu nacionalnih priznanja, kako se ne bi dešavale pojave koje su se dešavale, koje su kontradiktorne, pojave koje su opasne, pojave koje su se dešavale i koje su u istu ravan stavljale Albaharija, Pekića, Pavića sa jednim Miroslavom Milićem?
Dešavalo se da su nacionalne penzije od 2007. do 2013. godine, do kada se nije izvršila neka vrsta suspenzije dodele ovog važnog priznanja, a to je da je estrada, gospodin Srđan Dragojević je danas rekao tri do pet posto, ali dešavalo se da su upravo ti estradni umetnici dolazili, dobijali dozvoljenim ili nedozvoljenim sredstvima, do prava da dobijaju nacionalnu penziju. Upravo su se neke nacionalne penzije dodeljivale i mimo konkursa i mimo zvaničnog izbora.
Kakva je strategija sada, kako da se izađe iz ove situacije? Da li Ministarstvo planira da nastavi sa primenom člana 13. aktuelnog zakona, koji dozvoljava Vladi i Ministarstvu da predlaže na godišnjem nivou jednogodišnju novčanu naknadu, kako se ne bi desilo da se proces stimulisanja vrhunskog stvaralaštva u Srbiji zaustavi? Da li smatrate da brisanjem člana 14. vi zapravo kažnjavate umetnike koji to priznanje još nisu imali prilike da dobiju?
Smatram da je važno i značajno urediti oblast kulture, da je važno urediti ovu oblast na pravi način i sa svojim kolegama iz SNS, narodnim poslanicima, podnela sam niz amandmana kako bi tekst ovog zakona bio bolji i kako bi se otklonili svi oni problemi i poteškoće koje su se nalazile u njegovoj primeni od njegovog usvajanja od 2010. godine do danas.
Za ministra Tasovca imam takođe pitanje. U stavu 3. koji je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini nije se našao stav koji se odnosi na očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Podsećam vas to je ustavna odredba. Član 10. Ustava Republike Srbije definiše srpski jezik i ćirilično pismo kao ustavnu kategoriju koje se moramo pridržavati.
Ono što mi je, takođe, zasmetalo prilikom čitanja predloga je povećan broj nadležnosti ministra od sastava izbora komisije, donošenja rešenja kojim se utvrđuje reprezentativnost strukturnih udruženja, te vas ministre pitam – čime ste se rukovodili prilikom utvrđivanja kriterijuma za dodeljivanje većih nadležnosti vama, kao ministru, i budućim ministrima na koje će se ovaj zakon primenjivati?
Zakone ne možemo praviti po našoj meri. Želim da vas podsetim na čuveno delo Šarla Monteskeja koji je napisao: „Istina je izgleda da u demokratijama narod čini sve što hoće, ali politička sloboda ne sastoji se u tome da se čini šta se hoće. U jednoj državi, tj. u društvu gde postoje zakoni, sloboda se može sastojati samo u tome da možemo činiti ono što moramo hteti i da nismo prisiljeni da činimo ono što ne smemo hteti. Treba da imamo na umu šta je nezavisnost, a šta sloboda. Sloboda je pravo da činimo sve što zakoni dopuštaju i ako neki građanin možda čini ono što zakoni zabranjuju, ne bi bilo više slobode, jer bi drugi imali tu moć“. Kada ovaj citat primenimo na ovaj slučaj, isto se odnosi i na slobodu građana u demokratskom društvu, ali i na ministra kao predstavnika izvršne vlasti.
Na samom kraju, kao član Odbora za evropske integracije, želela bih da se osvrnem na proces evropskih integracija i Poglavlje 26. koji se odnosi na obrazovanje i kulturu. Ono što bih želela da vam kažem, kao članovi Odbora za kulturu dobijamo preporuke od strane Nacionalnog konventa u procesu pristupanja naše zemlje EU, očekuje nas otvaranje i proces otvaranja novih poglavlja. Na dnevni red će doći i pomenuto Poglavlje 26.
U Poglavlju 26. nemamo direktive EU, Evropske komisije, ali imamo Radnu grupu koja je sačinjena u okviru Nacionalnog konventa za Poglavlje 26. gde sa pažnjom moramo razmotriti preporuke koje smo od njih dobili. Moramo ojačati i unaprediti saradnju sa organizacijama civilnog društva, kako bi se kao država upustili u proces evropskih integracija i kako bi naša kultura našla pravo mesto u kulturama EU, kako bi se ispunio pun koncept - ujedinjeni u različitosti, koji je jedan od osnovnih mota EU.
Zamolila bih vas da, kao članovima Odbora za kulturu i informisanje, nam dostavite i četvorogodišnji izveštaj o radu, o primeni UNESKO konvencije o zaštiti i promocije raznolikosti kulturnih izraza i potrebu da se taj izveštaj nalazi…