Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7700">Dušica Stojković</a>

Dušica Stojković

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja danas biram da govorim o tački dnevnog reda, znači, govoriću o izboru članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, sa liste kandidata koju su podneli ovlašćeni predlagači. Podsećam vas, ovlašćeni predlagači su udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, Udruženje izdavača elektronskih medija i nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine. Čisto zbog istine i zbog informacije za javnost.
Imali smo prilike da u prethodna dva dana, koliko raspravljamo o ovoj tački dnevnog reda, čujemo različite informacije o stepenu slobode medija u Srbiji. Ja sam se danas upoznala sa zvaničnim podacima koje daju „Reporteri bez granica“. Srbija je u prethodnoj godini napredovala, to je izveštaj koji su „Reporteri bez granica“ dostavili u martu 2016. godine za period 2015. godine, za osam mesta na rang listi kada je reč o indeksu slobode medija. Dakle, Srbija se nalazi ispred brojnih zemalja članica EU, ispred Bugarske, Hrvatske, Grčke, ali, takođe smo i lideri kada je reč o zemljama Balkana, jer se nalazimo ispred Albanije, BiH, Makedonije, koja je najniže rangirana zemlja sa Balkana i nalazi se na čak 118. mestu. Finska je zemlja koja je već šest godina za redom ubedljivo prva na ovoj rang listi, a za njom sledi Holandija i Norveška.
Zanimljivo je da u ovom izveštaju stoji da u evropskim zemljama i dalje vlada najveća sloboda medija, dok je Afrika prvi put ispred Amerike, u kojoj je, kako se navodi u ovom izveštaju, nasilje nad novinarima u porastu.
Da se vratimo sada zaista na ono o čemu danas razgovaramo, a to je izbor članova REM-a. Visok prioritet Odbora za kulturu i informisanje je bio što je u praksi dokazao na drugoj, četvrtoj i petoj sednici Odbora za kulturu u novom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, sproveden je postupak za izbor kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koga predlažu ovlašćeni predlagači. Sve je apsolutno urađeno po propisu i po Zakonu o elektronskim medijima. Znači, od početka do kraja ceo proces je bio transparentan. Podsećam vas, članovi Odbora za kulturu su na 5. sednici, koja je održana 22. septembra 2016. godine, obavili razgovor sa predloženim kandidatima za članove Saveta REM, ceo postupak javnog pozivanja, kandidovanja, prijave, tekao je u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima. Predsednica Narodne skupštine gospođa Maja Gojković, koja je ujedno i predsednica Odbora za kulturu i informisanje, ali i svi članovi i zamenici članova ovog odbora mogu da posvedoče da je ceo postupak kandidovanja i predlaganja bio u skladu sa zakonom.
Moja koleginica Snežana Paunović vas je juče kao izvestilac Odbora za kulturu i informisanje informisala o konkretnoj proceduri i preduzetim koracima vezanim kako za javni poziv, tako i zakonski rok koji je bio predviđen zakonom koji podrazumeva 15 dana koje je ovalašćeni predlagač imao od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Takođe, želela bih da istaknem sledeću stvar. Odbor je konstatovao da je uz predloge kandidata dostavljena sva neophodna dokumentacija koja je propisana Zakonom o elektronskim medijima. Lista kandidata objavljena je na veb sajtu Narodne skupštine, čime je ceo postupak na još jedan način obavljen na transparentan i valjan.
Originalna dokumentacija predloženih kandidata, želela bih da informišem javnost, nalazi se u službi Odbora za kulturu i informisanje i dostupna je na uvid svim narodnim poslanicima. Znači, svih 250 narodnih poslanika su imali prilike da iskoriste pravo i bili su im dostupni podaci koji su vezani kako za biografije, tako i sva ostala dokumentacija koja je bila potrebna i koja je bila definisana javnim pozivom.
Danas ja neću analizirati pojedinačne biografije predloženih kandidata za članove Saveta REM ali ću istaći zašto je važno da ovo telo radi u svom punom kapacitetu. Želim da vas podsetim da je set medijskih zakona donet avgusta meseca 2014. godine, da je više nego pozitivno ocenjen od svih relevantnih institucija, najpre od Evropske komisije, zatim i od ostalih domaćih i stranih institucija u Srbiji i inostranstvu, a na nama narodnim poslanicima je da kao i ostale zakone, i ove zakone, da se staramo o njihovoj primeni i poštovanju u praksi.
Na osnovu člana Zakona o elektronskim medijima, REM je osnovano Zakonom o elektronskim medijima. Regulator je samostalna nezavisna regulatorna organizacija, sa svojstvom pravnog lica, koje vrši javno ovlašćenje u cilju delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji, unapređivanje kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, zatim doprinos u očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja. Zatim, u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija u skladu sa odredbama ovog zakona na način primeren demokratskom društvu.
Znači, ovo su odredbe koje su ušle u sastavni deo Zakona o elektronskim medijima, koji smo usvojili 2014. godine. To je procedura koju želimo da ispoštujemo kada je reč o popunjavanju, odnosno izboru Saveta regulatora.
Savet regulatora, želim da podsetim širu javnost, ima devet članova. Oni se biraju iz redova uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti REM. Znači, tu su zastupljeni medijski stručnjaci, ekonomisti, pravnici, inženjeri telekomunikacija. Član Saveta bira se na period od pet godina, sa mogućnošću da još jednom bude ponovo reizabran na tu funkciju. Članove Saveta bira Narodna skupština. Stoga pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da iskoriste svoje pravo u danu za glasanje i da se shodno svom nahođenju odluče za predložene kandidate.
Sada bih se osvrnula na jednu pojavu koja je jako, da tako kažem, uzela maha na političkoj sceni Srbije. Reč je o maniru pojedinih narodnih poslanika da na svaki način pokušaju da diskredituju politiku Vlade Republike Srbije i premijera Aleksandra Vučića. Poslednji primer možete videti iz novinskih objava ovih dana je situacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, kada je srpskoj delegaciji blokiran rad usled pritužbi DS, odnosno jedne poslanice koja više nije deo ove delegacije. Znači, manir narodnih poslanika je da se na svaki način diskredituje rad Vlade, rezultati Vlade koju predvodi Aleksandar Vučić.
Građani Srbije su se na poslednjim izborima, to želim da vas podsetim i to želim posebno da istaknem, su se odlučili koga podržavaju. Sastav parlamentarnih delegacija i ostalih radnih tela odražava volju naroda, jer su narodni poslanici na osnovu proporcija osvojenih mandata zastupljeni u ovim radnim telima.
Takođe, želela bih da ukažem na još jedan fenomen na javnoj sceni Srbiji. Ako ste npr. stranac koji je na proputovanju kroz Srbiju i koji posmatra elektronske medije bar na jedan dan, da ste taj stranac, on bi stekao mišljenje da je premijer ili predsednik države Srbije neko drugi, a ne gospodin Nikolić i gospodin Vučić.
Paradoksalno je, takođe, da politička koalicija koja je ubedljivo pobedila na izborima 24. aprila 2016. godine bude najmanje zastupljena u pojedinim medijima. Građani su dali apsolutno poverenje listi Aleksandra Vučića, njegovoj politici, ostvarenim rezultatima u prethodnom periodu, a kada pogledate pojedine medije ili kada uradite prostu kvalitativnu i kvantitativnu analizu medijskog sadržaja pojedinih medija, pomislili biste da je neko drugi u Srbiji preuzeo odgovornost za vršenje vlasti.
Najveće uvrede, najveće neistine možete naći o poslanicima vladajuće koalicije. Možete takođe naći uvrede i neistine i o članovima Vlade, ali ubedljivo visoko rangirano na listi uvreda su uvrede koje idu na račun premijera, neistine o njegovoj porodici, članovima njegovog tima.
Ključna reč kojom želim da završim svoje današnje izlaganje je odgovornost. S tim u vezi, važno je da nastavimo proces započetih reformi u oblasti informisanja, da nastavimo sprovođenje medijske strategije u celini, da završimo proces povlačenja države iz medija, da iznađemo održivo rešenje za funkcionisanje javnih propisa.
Još jednom, ključna reč koja nam svima često nedostaje je odgovornost. Moramo uvesti odgovornost kako za javno izgovorenu reč, zatim odgovornost za profesionalno obavljanje poverenog posla, bez obzira na kojoj se funkciji nalazili, ali moramo uvesti i odgovornost i za trošenje našeg novca, novca građana Srbije. Da li se mi danas nalazili u Narodnoj skupštini ili Vladi ili u javnom servisu ili na čelu neke druge institucije, moramo imati odgovornost za finansijska sredstva koja dolaze iz budžeta Republike Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, drage kolege i koleginice narodni poslanici, važno je istaći na početku da je kultura pokretač razvoja jedne zajednice. Ona nije javni trošak, kako to mnogi levičari smatraju. Kultura je kapital za buduće generacije i samo kada smo toga svesni možemo krenuti napred.
Pojam kulture je apstraktan pojam i često ga ne možemo dovoljno definisati. Ne možemo ga dovoljno zakonski omeđiti i urediti. Kultura nije ista u prošlosti i danas u 21. veku. Upravo predložene izmene Zakona o kulturi idu u pravcu modernizacije kulturnih obrazaca. Na jedan nov i savremen način, zapravo uređuju koje su to nove oblasti, koji su to novi pojmovi afirmišući pri tom potrebe u kulturi.
Poslednje dve tačke na današnjem dnevnom redu o kojem danas raspravljamo, a tiču se prostorno kulturno istorijske celine, kompleksa Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, kao i Predlog odluke o utvrđivanju granica zaštićene okoline i mere zaštite prostorno istorijske celine Gradskog jezgra Sremski Karlovci, ide u pravcu potreba i trenda koji vlada u svetu, u kojoj se mi kao država moramo uključiti. Kreativna industrije, kreativne ekonomije svuda u svetu su pokretači lokalnog ekonomskog razvoja, razvoja turizma kroz kreiranje kvalitetnih kulturnih ponuda i dobrih turističkih sadržaja.
Projekti poput ovih, mogu da se iskoriste na najbolji mogući način. primeri pozitivne prakse imamo svuda u svetu. Podsetiću vas da jedna Velika Britanija bila prva zemlja koja se politički fokusirala na kreativne industrije i usvajanjem operativne grupe za kreativnu industriju u okviru odeljenja za kulturu, sport i medije još 1997. godine počeo da koristi termin u okviru državne kulturne politike.
Ona definiše kreativne industrije kao one industrije koje imaju poreklo u individualnoj kreativnosti, veštinama i talentu i koje imaju potencijal za kreiranje bogatstva i radnih mesta kroz generisanje i eksploataciju intelektualne svojine.
Upravo ovaj obrazac koji možemo primeniti na britanskom modelu, možemo ga primeniti i u Srbiji. Moramo uključiti advertajzing, arhitekturu, tržište umetnosti i antikviteta, stare zanate, dizajn, modni dizajn, film, video, fotografiju, kompjuterske igrice, muziku, izvođačke i vizuelne umetnosti, izdavaštvo, televiziju i radio.
Sve ove pozitivne primere moramo inkorporirati i u naše zakonodavstvo.
Predložene izmene i dopune Zakona o kulturi koji je donet 2009. godine sadrži određene nedorečenosti. Sadrži određene probleme koje smo imali i vi kao Ministarstvo, a i ostala javnost, direktori javnih institucija prilikom njihove primene.
Baziraću se na osnovne probleme koje ove izmene žele da uklone. Nacionalni savet za kulturu je važna institucija u Srbiji. On je upravo formiran ovim zakonom, krovnim Zakonom o kulturi iz 2009. godine.
Pri predlaganju jednog ovakvog Nacionalnog saveta za kulturu i njegovo inkorporiranje u zakonodavstvo Srbije, predlagači tada su vodili računa i on je predlagan po ugledu na britanski model.
Koliko se on u praksi pokazao ili nije pokazao kao delotvoran, vidimo da predlagači tadašnjeg zakona nisu se udostojili, upristojili da ovim vrednim ljudima obezbede nadoknadu, prostor i ostale uslove tehničke i administrativne koji su bili neophodni za njihov rad.
Imali smo ovde prethodne kolege i koleginice koji su govorili i kritikovali predložene izmene i dopune zakona. Želim samo da kažem jednu stvar, a to je da je na osnovu podataka koje smo dobili od strane Ministarstva kulture, na osnovu održanih javnih rasprava koje su bili u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, stiglo je ukupno jedan dve hiljade i jedan predlog izmena, da su u ovim izmenama učestvovali 74 predlagača, da je od 45 članova koji su predloženi, 17 prihvaćeno i uvršćeno u Vladin Predlog koji se danas nalazi pred nama.
Rad Nacionalnog saveta i izmene koje se odnose na Predlog izmena i dopuna koji se odnose na Nacionalni savet i koji se danas nalaze pred nama, a koji su inkorporirani u Zakon o kulturi će učiniti da rad upravo ovog tela bude efikasniji, kako on sa pravom zaslužuje.
Preciznije će se utvrditi zakon i zakonski odrediti njihova ovlašćenja, kao i omogućiti ravnopravna zastupljenost svih kulturnih delatnosti u njegovom radu, sa ciljem prevazilaženja problema koji su zbog toga nastajali u praksi.
Stvoriće se zapravo prilika da svi kulturni stvaraoci iz svih oblasti kulture budu ravnopravno tretirani i na način kako bi mogli da ravnopravno ostvare svoja prava u okviru ovog Nacionalnog saveta.
Problemi koji su se takođe pojavljivali u dosadašnjoj praksi primene Zakona o kulturi, odnosio se i na procedure izbora direktora ustanova kultura. Upravo ove predložene izmene će ovo promeniti na taj način što će se na bolji način regulisati postupak i precizirati procedure izbora direktora ustanove kulture.
Predložene izmene i dopune Zakona odnosiće se i na izmene i delokruga da nadležnosti upravnih odbora, zatim ne samo upravnih odbora već i nadzornih odbora, njihove nadležnosti, njihove obaveze. Prestanak rada članova odbora su sada po prvi put jasno definisane i zakonski omeđene.
Takođe, postojaće uslovi koji moraju ispunjavati budući novoizabrani direktori u pogledu svoje stručnosti, iskustva u radu, stepena obrazovanja, čime će se stvoriti preduslovi za poboljšanje kvaliteta izabranih direktora.
Sve ove izmene su važne za građane Republike Srbije, kako se ne bi dešavala pojava koja je bila pre svega od usvajanja ovog zakona, pojava koja je vladala da jedna šaka ljudi odlučuje o svemu u oblasti kulture, od postavljanja direktora, preko dodela finansija, do odobravanja projekata, štampanja kataloga, naručivanja dela.
Drage kolege narodni poslanici, želim da vam ukažem na jednu izjavu koju je još američki istoričar Artur Šlezinger rekao kada je želeo da omeđi pojam kulture.
„Prvi korak prema uništenju jednog naroda jeste brisanje njegovog pamćenja. Uništimo knjige, kulturu i istoriju i onda naći nekog da napiše njegove knjige, proizvede novu kulturu i izmisli novu istoriju. Ta će nacija brzo početi zaboravljati šta jeste i šta je bilo“. Hvala Bogu pa su se desile promene 2014. godine, pa toj šačici jada nismo dozvolili da i dalje upravlja sudbinama kulturnih stvaraoca i umetnika u Srbiji.
Podsećanja radi šta je sve prethodilo donošenjem krovnog zakona 2009. godine, želim svoje kolege narodne poslanike da podsetim da je grupa intelektualaca, njih 15.000, potpisalo peticiju i nateralo tadašnju vlast da svoje predizborno obećanje dato na trgovima i gradovima širom Srbije ispuni, znači, devet godina od petooktobarskih promena i donet je zakon koji je počeo da se primenjuje 2010. godine.
Postavljam pitanje – šta je to sprečavalo aktuelne ministre kulture koji su se smenjivali, a bili su na listama Demokratske stranke, da ne usvoje nacionalnu strategiju o kojoj danas mnogo govore? Naravno, ne treba zanemariti i odgovornost aktuelnog Ministarstva i aktuelnog ministra po pitanju donošenja nacionalne strategije, te vas ja pitam – da li imate omeđeni neki vremenski rok kada očekujemo, nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o kulturi, da bi na dnevnom redu Ministarstva se našlo i usvajanje nacionalne strategije, koja nam je neophodna kako bi postali deo savremenog sveta, kako bi mogli u krajnjem slučaju da apliciramo na mnoge međunarodne projekte koje naši kulturni stvaraoci, naši umetnici zaslužuju?
Takođe, želela bih da kažem da se nad sećanjima građana Srbije nadvila neka vrsta paučine na neka imena koja su kreirala kulturnu politiku, koja su odlučivala o projektima koji će se finansirati, koji su uticali na sudbine svih nas, od autora, stvaraoca, do nas običnih konzumenata i ljubitelja kulture.
Vladajuća garnitura Demokratske stranke je toliko devastirala kulturu Srbije i Beograda da je njihovo delovanje teško popraviti u godinama koje nam dolaze. Neka imena smo totalno zaboravili. Neko je malopre pomenuo istaknutu funkcionerku Demokratske stranke gospođu Goricu Mojović, koja je bila bivša pomoćnica gradonačelnika Beograda za kulturu, bivša narodna poslanica, aktuelni član glavnog odbora Demokratske stranke, koja je svojom delatnošću u oblasti kulture započela još kao član Saveza komunista i po sećanjima ljudi iz ovog perioda je odlučivala maltene o svemu u oblasti kulture. Odlučivala je o tome koja dela će se štampati, koje delo će ugledati svetlost dana, a koje delo neće. Ona je bila čuvena sastavljačica strategija i dokumenata o kulturi, toliko da se dotična na neki način sakrila iz kruga dvojke u Beogradu, da ona i dalje iz senke pokušava da žari i pali i spletkari po obogaljenoj i na prosjačkom štapu dovedenoj beogradskoj kulturi, kojoj je sama ponajviše doprinela.
Poslednji put sam uspela da je sretnem na SOFEST-u slikajući se sa aktuelnim predsednikom opštine Sopot. Pozivam gospođu Mojović, a i sve članove iz opozicije, članove Odbora za kulturu i informisanje, da obiđemo ustanove kulture u Beogradu i da vidimo u kakvom stanju ih je Demokratska stranka ostavila.
Volim prosto da citiram čuvenog Momu Kapora, koji je na najbolji način opisao pojave koje su nam se dešavale u kulturi. „Grupa malih diktatora koji drže sva pozorišta, sve galerije, sve muzeje i sve institute, žuta kultura je nasledila crvenu“. Aktuelna predsednica Odbora za kulturu i informisanje je danas na sednici Odbora za kulturu i informisanje rekla i zapravo priznala da su političari i vlade vršili pritisak i ubacivali svoje ljude kojima tu nije mesto i da su sada svi ostali kažnjeni zbog toga, nesumnjivo priznajući delovanje Demokratske stranke u periodu pre 2013. godine.
Želim narodne poslanike da podsetim i na sledeću stvar, na jedan jako važan dokument, to je izveštaj o radu Ministarstva kulture i informisanja za period 2011. godine, koji je zahvatio period ministrovanja dva ministra Nebojše Bradića i Predraga Markovića. Šta su državni revizori našli? Bivši ministri kulture su 36% zaposlenih častili tri plate u ime solidarne pomoći. Građane Srbije želim da podsetim da se solidarna pomoć daje u slučaju teže bolesti zaposlenog ili nekog člana porodice. Šta to znači? To znači da je po proceni tadašnjih ministara kulture iz prethodnog režima 36% ljudi bilo teško bolesno ili su njihove porodice bile teško bolesne.
Takođe, želim da iznesem još jedan podatak. Dakle, 2,3 miliona dinara je dato za istraživanje potrebe izrade Strategije za razvoj kulture. Ta strategija ni dan danas nije ugledala svetlost dana. Takođe, avionske karte i hotelski smeštaj su platili 2,8 miliona dinara bez postupka javne nabavke. Bilo im je važnije da mogu da putuju, ali na neki drugi način su sprovodili taj postupak finansiranja mimo javne nabavke.
Kada smo se podsetili, a i moja koleginica gospođa Mirjana Dragaš je podsetila na stanje u kulturi, na zatvaranje biblioteka, na zapustošene domove kultura po Srbiji, podsetila vas je na to šta je sve činjeno kako su se kase Ministarstva kulture i informisanja praznile u prethodnim godinama. Ja pozivam nadležne institucije, pre svega Agenciju za borbu protiv korupcije, ali i ostale istražne organe, da provere imovinske karte tadašnjih predstavnika i tadašnjih lidera koji su kreirali kulturnu politiku Srbije.
Sada bih volela da se vratimo na predložene izmene i dopune krovnog Zakona o kulturi. Znamo da su tri osnovne funkcije kulture jedne zemlje: procesi identiteta, procesi socijalizacije i procesi institucionalizacije. Upravo su oni satkani i važni su da se nađu u postojećim izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
Ono što ste vi malopre, gospodine ministre, rekli, a tiče se nacionalnih penzija, da više ne postoji način revidiranja nacionalnih penzija. Ono što mogu da kažem tim povodom kao član Odbora za kulturu i informisanje, mišljenja sam da je loša strategija koju ste nam dostavili u obrazloženju člana 14, da se briše član 14, a koji se tiče toga da se više ne nalazi u Predlogu novog zakona, i da li ste mogli da ipak nešto uradite kako bi se nacionalne penzije sačuvale? Da li je mogla da se uradi neka vrsta revizije kriterijuma za dodeljivanje nacionalnih penzija? Da li je moguće da se na neki transparentniji način uredi rad Komisije za dodelu nacionalnih priznanja, kako se ne bi dešavale pojave koje su se dešavale, koje su kontradiktorne, pojave koje su opasne, pojave koje su se dešavale i koje su u istu ravan stavljale Albaharija, Pekića, Pavića sa jednim Miroslavom Milićem?
Dešavalo se da su nacionalne penzije od 2007. do 2013. godine, do kada se nije izvršila neka vrsta suspenzije dodele ovog važnog priznanja, a to je da je estrada, gospodin Srđan Dragojević je danas rekao tri do pet posto, ali dešavalo se da su upravo ti estradni umetnici dolazili, dobijali dozvoljenim ili nedozvoljenim sredstvima, do prava da dobijaju nacionalnu penziju. Upravo su se neke nacionalne penzije dodeljivale i mimo konkursa i mimo zvaničnog izbora.
Kakva je strategija sada, kako da se izađe iz ove situacije? Da li Ministarstvo planira da nastavi sa primenom člana 13. aktuelnog zakona, koji dozvoljava Vladi i Ministarstvu da predlaže na godišnjem nivou jednogodišnju novčanu naknadu, kako se ne bi desilo da se proces stimulisanja vrhunskog stvaralaštva u Srbiji zaustavi? Da li smatrate da brisanjem člana 14. vi zapravo kažnjavate umetnike koji to priznanje još nisu imali prilike da dobiju?
Smatram da je važno i značajno urediti oblast kulture, da je važno urediti ovu oblast na pravi način i sa svojim kolegama iz SNS, narodnim poslanicima, podnela sam niz amandmana kako bi tekst ovog zakona bio bolji i kako bi se otklonili svi oni problemi i poteškoće koje su se nalazile u njegovoj primeni od njegovog usvajanja od 2010. godine do danas.
Za ministra Tasovca imam takođe pitanje. U stavu 3. koji je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini nije se našao stav koji se odnosi na očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Podsećam vas to je ustavna odredba. Član 10. Ustava Republike Srbije definiše srpski jezik i ćirilično pismo kao ustavnu kategoriju koje se moramo pridržavati.
Ono što mi je, takođe, zasmetalo prilikom čitanja predloga je povećan broj nadležnosti ministra od sastava izbora komisije, donošenja rešenja kojim se utvrđuje reprezentativnost strukturnih udruženja, te vas ministre pitam – čime ste se rukovodili prilikom utvrđivanja kriterijuma za dodeljivanje većih nadležnosti vama, kao ministru, i budućim ministrima na koje će se ovaj zakon primenjivati?
Zakone ne možemo praviti po našoj meri. Želim da vas podsetim na čuveno delo Šarla Monteskeja koji je napisao: „Istina je izgleda da u demokratijama narod čini sve što hoće, ali politička sloboda ne sastoji se u tome da se čini šta se hoće. U jednoj državi, tj. u društvu gde postoje zakoni, sloboda se može sastojati samo u tome da možemo činiti ono što moramo hteti i da nismo prisiljeni da činimo ono što ne smemo hteti. Treba da imamo na umu šta je nezavisnost, a šta sloboda. Sloboda je pravo da činimo sve što zakoni dopuštaju i ako neki građanin možda čini ono što zakoni zabranjuju, ne bi bilo više slobode, jer bi drugi imali tu moć“. Kada ovaj citat primenimo na ovaj slučaj, isto se odnosi i na slobodu građana u demokratskom društvu, ali i na ministra kao predstavnika izvršne vlasti.
Na samom kraju, kao član Odbora za evropske integracije, želela bih da se osvrnem na proces evropskih integracija i Poglavlje 26. koji se odnosi na obrazovanje i kulturu. Ono što bih želela da vam kažem, kao članovi Odbora za kulturu dobijamo preporuke od strane Nacionalnog konventa u procesu pristupanja naše zemlje EU, očekuje nas otvaranje i proces otvaranja novih poglavlja. Na dnevni red će doći i pomenuto Poglavlje 26.
U Poglavlju 26. nemamo direktive EU, Evropske komisije, ali imamo Radnu grupu koja je sačinjena u okviru Nacionalnog konventa za Poglavlje 26. gde sa pažnjom moramo razmotriti preporuke koje smo od njih dobili. Moramo ojačati i unaprediti saradnju sa organizacijama civilnog društva, kako bi se kao država upustili u proces evropskih integracija i kako bi naša kultura našla pravo mesto u kulturama EU, kako bi se ispunio pun koncept - ujedinjeni u različitosti, koji je jedan od osnovnih mota EU.
Zamolila bih vas da, kao članovima Odbora za kulturu i informisanje, nam dostavite i četvorogodišnji izveštaj o radu, o primeni UNESKO konvencije o zaštiti i promocije raznolikosti kulturnih izraza i potrebu da se taj izveštaj nalazi…
… i na zvaničnom sajtu Ministarstvu kulture, te vas molim da svojim saradnicima to prenesete i da u što kraćem roku to ispunite.
Takođe, volela bih da praksa koja je postojala, kada je reč o finansiranju projekata iz oblasti kulture, ali i mnogih drugih oblasti koje nisu u delokrugu rada vašeg ministarstva, budu transparentniji i da troškovi trošenja sredstava kroz ovakve projekte budu dostupni javnosti… (Isključen mikrofon.)
Uvaženi predsedavajući, drage kolege narodni poslanici i narodne poslanice, uvaženi predstavnici Ministarstva, najpre želim gospodinu ministru da zahvalim na pojašnjenjima i odgovorima koje sam dobila na pitanja koje sam vam postavila u svom prethodnom izlaganju.
Građane Srbije želim posebno da informišem da me posebno brine pojava tzv. lažnih drvenih advokata, lažnih zaštitnika i dušebrižnika oličenih od strane pojedinih političkih partija, koji su sinoć, kako čujem, dobili „oskara“ za životno delo u oblasti medija, pa bi mogli da im dodelimo i dostignuća i priznanja za životno delo i u oblasti kulture, naravno, u pežorativnom i negativnom kontekstu.
Ono što se sada dešava je zapravo pojava da upravo ovi predstavnici, ovi dušebrižnici zloupotrebljavaju isključivo u predizborne svrhe i u svrhe predizborne kampanje, koja je u jeku, udruženja i kulturne stvaraoce u lično predizborne svrhe.
Drage kolege narodni poslanici, danas smo u raspravi imali prilike u više navrata da čujemo ko je to vedrio i oblačio kulturnom scenom Beograda i Srbije, da ponovo govorimo o imenima čiji su se kadrovi nalazili na pojedinim institucijama kulture, čiji su partijski kadrovi bili zaslužni nakon revolucije koja nas je zadesila 5. oktobra i koji su pokazali šta to umeju i znaju u vođenju institucija kultura u Srbiji, kako institucije kulture u Srbiji na lokalnim nivoima, tako i u gradovima širom Srbije, u glavnom gradu Beogradu, a i u institucijama čiji je osnivač republika.
Što se tiče dodeljivanja nacionalnih priznanja, naravno da smo posumnjali, kao građani, u ceo proces dodele ovih priznanja. Da se na kratko vratimo u devedesete godine. Kao student Fakulteta političkih nauka, imala sam prilike da na brojnim tribinama DOS i Otpora slušam pojedine kadrove koji su posle 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine dobijali priznanja i na taj način bili nagrađivani kroz određena postavljenja, kroz dobijanje različitih priznanja, kao nagrade za učešće u revoluciji.
Već mi je 6. oktobra bilo jasno da se posle JUL-a, protiv koga smo se mi, kao mlada energija studenata u Beogradu i širom Srbije upravo borili, da nam se desila pojava da smo posle JUL-a imali zapravo novi JUL, koji je došao i zavladao poput određenog feuda institucijama kulture u Srbiji.
Građane Srbije više ne možete prevariti. Ta pojava koju ste činili nakon kraja devedesetih godina prošlog veka više se neće ponoviti, jer vam građani Srbije više ne veruju, ma šta pričali u jeku predizborne kampanje koja traje, u susret predstojećim izborima 2016. godine.
Zarad šire javnosti želim da vas informišem o situaciji koja se danas desila. Imali smo Odbor za kulturu na kojem je doneta određena odluka, ali odlična stvar koja se desila jeste da su tokom današnje rasprave neki poslanici i određene poslaničke grupe podržale izmene i dopune Zakona o kulture, o kome danas raspravljamo. Znači, poslaničke grupe u plenumu su podržale donošenje izmena i dopuna Zakona o kulturi.
Želela bih na kraju da iskoristim priliku i da pozovem sve svoje kolege i koleginice narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo svojim glasom Zakon o kulturi, ali i danas manje zastupljen zakon o obaveznom primerku publikacije koji se nalazi na dnevnom redu. Gospodine Tasovac, pozivam vas da sa pažnjom razmotrite sve podnete amandmane, kako bi na najbolji način zaštitili kulturu u Srbiji. Hvala.
Poštovana predsednice, drage kolege i koleginice narodni poslanici, želim da vas informišem da sam sa svojom koleginicom Sanjom Nikolić još 16. decembra 2015. godine na pisarnici Narodne skupštine Republike Srbije podnela predlog za donošenje autentičnog tumačenja člana 11. st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima, što je u skladu sa članom 107. Ustava Republike Srbije, članom 40. Zakona o Narodnoj skupštini i članom 194. Poslovnika Narodne skupštine.
Želim da podsetim sve narodne poslanike da je set medijskih zakona donet avgusta 2014. godine. Dakle, pre dve godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da upravo oni predstavljaju pomak u usaglašavanju sa evropskim standardima i na naše obaveze koje su u skladu sa otvaranjem poglavlja 10 i skrininzima koji su obavljeni za poglavlje 10 kada je reč o informacionom društvu i medijima, da su ovi zakoni bili predmet široke javne debate koja je trajala više od dve godine i koji su podržali kako Evropska komisija davanjem svog pozitivnog mišljenja, tako i sve relevantne međunarodne organizacije i institucije udruženja u zemlji i inostranstvu.
Razlog za podnošenje ovog predloga za autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima, zapravo člana 11. ovog zakona je upravo zbog nejasnoća koje su se u praksi pojavile, a u vezi sa primenom ovih odredaba.
Došlo je posebno do izražaja u postupku utvrđivanja konačnog predloga dva kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije od strane organizacija, odnosno udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja, zaštita dece, a koji čine jedinstvenog ovlašćenog predstavnika što je u skladu sa članom 9. Zakona o elektronskim medijima.
Naime, šta se zapravo desilo? Zbog nejasnoća i nedoumica u navedenim odredbama Zakona o elektronskim medijima održao se sastanak 10. decembra 2015. godine u prostorijama Narodne skupštine u Ulici kralja Milana, gde su predstavnici navedenih organizacija raspravljali i glasali o kandidatima za člana REM-a. Dogovor nije postignut o utvrđivanju predloga dva kandidata. Da, tačno je, obavljeno je glasanje ali na sledeći način – pojedine nevladine organizacije i udruženja građana su glasala za po dva kandidata, dok je druga grupacija, pojedine nevladine organizacije i udruženja građana su glasala za po jednog kandidata čime su i kandidati za članove ovog jako važnog nezavisnog regulatornog tela, Regulatornog tela za elektronske medije, ali i sama udruženja dovedena u neku vrstu neravnopravnog položaja.
Podsećam vas, članom 11. Zakona o elektronskim medijima propisano je da na sastanku organizacije moraju dogovorom da utvrđuju konačan predlog dva kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije, a ako se dogovor ne može postići saglasnošću svih organizacija iz člana 11. stava 1. ovog zakona konačan predlog kandidata utvrđuje se glasanjem. Kandidat je, podsećam, onaj koji je dobio najveći broj glasova.
Zakon je takođe predvideo da ukoliko organizacije ne mogu da postignu dogovor saglasanošću konačan predlog zajedničkom kandidatu utvrđuje se glasanjem tako što predsednik svake organizacije glasa za jednog kandidata, a na osnovu tako sprovedenog glasanja utvrđuje se konačan predlog od dva kandidata.
Svoje kolege narodne poslanike bih podsetila da je procedura kultura svakog demokratskog postupka i koje se moramo držati bez obzira koga i kako biramo, da li u tom izboru učestvuju narodni poslanici, da li u tom izboru učestvuju udruženja građana ili sami građani. U duhu demokratskog postupka zasnovanog na načelima građanske demokratije, na čelo zabrane diskriminacije, na osnovu koga su svi pred Ustavom i zakonima Republike Srbije jednaki, ali podsećam vas i na osnovu izbornog prava koje je opšte jednako i koje garantovano Ustavom Republike Srbije neophodno je da se upravo sada i u svakom trenutku držimo procedure.
Želim da vas podsetim da je Narodna skupština oko svoje izborne nadležnosti u okviru izbora članova kada je predviđeno više kandidata odlučuje isto tako da svaki narodni poslanik ima pravo da glasa za po jednog kandidata, a da je kandidat onaj koji je dobio najveći broj glasova.
Na kraju svog današnjeg izlaganja, želim da kažem sledeće, ovim predlogom autentičnog tumačenja navedenih odredaba Zakona o elektronskim medijima, članom 11. obezbeđuje se i pravna sigurnost i jednakost kao i pravna primena propisa. S toga, pozivam sve svoje kolege i koleginice narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže predlog koji nam je dao Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja, kako bi se sve nedoumice i nejasnoće koje su u izboru člana REM bile otklonjene i kako bi se zaštitila demokratska procedura za jedno jako važno telo kao što je regulatorno telo za elektronske medije. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, drage kolege i koleginice narodni poslanici, u svom sledećem izlaganju želim da se nadovežem na izlaganje svog kolege Neđe Jovanovića i da vas informišem da sam krajem decembra prošle godine 2015. godine na pisarnici Narodne skupštine Republike Srbije podnela Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 2. stava 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima, koji je Narodna skupština usvojila 2009. godine.
Smatram da je Zakon o autorskim i srodnim pravima nejasan i neprecizan kod samog tumačenja autorskog dela, gde je potrebno da se donese autentično tumačenje od strane zakonodavca, a to je Narodna skupština Republike Srbije.
Zakon daje definiciju autorskog dela da je autorsko delo, podsećam vas, digitalna duhovna tvorevina autora, izrađena u odgovarajućoj formi bez obzira na njegovu umetničku, naučnu i drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja kao dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.
Razlozi zašto sam podnela ovaj predlog resornom odboru je upravo to, zato što smo svesni svakog dana o sve učestalijoj zloupotrebi prava, zbog nedovoljno jasnih i preciznih odredbi člana 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Mišljenja sam takođe da je neophodno odrediti pravo značenje i sam smisao upravo ovog člana zakona koji definiše autorsko pravo, ali takođe važno je da utvrdimo koja to dela uživaju pravu zaštitu u smislu ovog zakona.
Dvadeset prvi vek je, podsećam vas, vek digitalne tehnologije. Imamo pojavu hiperprodukcije fotografija usled razvoja tehničkih uređaja. Imamo pametne telefone, imamo tablet uređaje, fotoaparate i čovek svakodnevno izrađuje veliki broj fotografija samo jednim klikom. Reč je o mehaničkoj radnji, a ne o umetničkom stvaranju određene fotografije.
Dakle, dolazi do izrade velikog broja tzv. rutinsko izrađenih fotografija koje se pojavljuju preuzimanjem u elektronskom obliku. Znači, imamo selfije, razne fotografije automobila u pokretu, svakodnevno se fotografišemo na javnim mestima i moja dilema je bila – da li te fotografije možemo posmatrati kao autorska dela? Ona nisu autorsko delo i toga smo svi svesni i ne mogu kao takve uvažavati autorsku i pravnu zaštitu.
Tako da se mora praviti jasna razlika između obične fotografije, rutinske fotografije koje svakodnevno pravimo i ona koja je autorsko delo.
Želela bi na kraju svog izlaganja da citiram jednu knjigu, koja se bavi na jedan ozbiljan način, ovom temom. Reč je o knjizi „Internet pravo“, autora Dragana Pilje, Marija Riljanovića i dr Zvonimira Ivanovića. Kaže sledeće – fotografija kao umetničko delo mora da poseduje izuzetan stepen originalnosti i kreativnosti, koja se odvaja od obične fotografije, odnosno moraju da imaju određenu umetničku vrednost, jer je postojao izvestan stepen originalnosti i da bi se moglo utvrditi da je jedna fotografija umetničko delo, neophodno je da je ona rezultat intelektualne, kreativne aktivnosti, koja je toliko individualna, da dve osobe nezavisno jedna od druge, razumno je pretpostaviti ne bi stvorile potpuno isti ili sličan rezultat.
S tim u vezi, autorska dela, pa samim tim i fotografije koje uživaju zakonodavno-pravnu zaštitu treba da su samo ona autorska dela koja kao tvorevine ljudskog duha nadilaze rutinsku, fizička i umna dela kojima se zadovoljavaju svakodnevne potrebe u životu profesije u radu.
Ovo što sam sada izrekla, citirala sam rešenje Vrhovnog suda Srbije, koji je donet 12.7.2011. godine.
Na samom kraju želim da vas podsetim da postoje primeri pozitivne prakse u zemljama bivših jugoslovenskih republika, zemljama u okruženju, zatim u zemljama kao što su recimo jedna Švajcarska, SAD i Nemačka, koje su svojim pravnim propisima, odnosno u svojoj sudskoj praksi definisale šta je to obična fotografija i da se ta fotografija zapravo smatra običnom tehničkom reprodukcijom.
Stoga zbog svega iznetog želim da pozovem svoje kolege i koleginice narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže autentično tumačenje člana 2. stav 2. Zakona o srodnim i autorskim pravima koje je doneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Stefanoviću sa saradnicima, dragi kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslednjih decenija 20. veka, došlo je do velikih promena u konceptu policije u svetu, tumačenju, koja je tu uloga policije, koje je njeno mesto u društvu, na koji način policija treba da bude organizovana i na koji način treba da bude sproveden sistem upravljanja u policiji.
Dolazimo do preispitivanja novog koncepta u policiji. Predloženi zakon o policiji nas ne približava najvišim evropskim i svetskim standardima u oblasti regulisanja rada policije koji se primenjuju u svetu i predstavlja upravo to, novi koncept rada policije u Srbiji.
U izradi ovog Predloga zakona o policiji uključene su bile sve relevantne međunarodne institucije, Evropska komisija, OEBS, predstavnici civilnog društva, predstavnici državnih institucija, domaći i strani eksperti, kao i mišljenja strukovnih udruženja i sindikata.
Javna rasprava za donošenje ovog zakona o policiji bila je sprovedena u svim najvećim gradovima u Srbiji, Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu. Održane su i konsultacije i serije sastanaka u Beogradu sa predstavnicima sindikata.
Javne debate organizovane su i sa predstavnicima nevladinih organizacija, strukovnim udruženjima, predstavnicima pravosuđa i drugih državnih organa u Srbiji, kao i profesorima sa Kriminalističko-policijske akademije.
Pažljivo ste razmotrili sve predloge i inicijative koje su ugrađene u novi zakon o policiji, koji je liberalan, prati savremene tokove i koji reformiše rad MUP-a težeći pre svega većoj efikasnosti, a sve u službi kako bi bezbednost građana Srbije bila bolja.
Želim da istaknem da predložena rešenja će bitno uticati na rad kako pripadnika MUP-a, tako i na reforme u reorganizaciji celokupnog MUP-a. Uticaće i na građane RS kojima će se na jedan bolji, pravedniji način približiti rad policije i ostvariće se jedna direktnija neposredna saradnja sa pripadnicima policije. Uticaće i na sam sistem bezbednosti.
Predlog zakona o policiji je predviđen još Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU, kako su neke prethodne vlade, i neki prethodni ministri policije propustili da predlože Narodnoj skupštini RS.
Sada neću govoriti o razlozima zašto u prethodnim decenijama su neke prilike, su neke od tih prilika prepuštene i zašto Zakon o policiji nije usvojen, zašto nije sprovedena celokupna reforma srpske policije i zašto se neko to nije setio ranije da uradi.
Vama, ministre Stefanoviću, i vašem timu čestitam na hrabrosti da se uhvatite u koštac i da budete prvi ministar policije koji je suzio svoja ovlašćenja, prvi ministar policije koji je ograničio svoje nadležnosti, što nije bio slučaj u ranijoj političkoj istoriji.
Takođe, Predlog zakona uvodi, po meni, najznačajnije izmene koje je započela Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, izmene koje MUP sprovodi kada je reč o suzbijanju korupcije u svojim redovima. Važno je počistiti u svojim redovima i odvojiti ono što srpski narod voli da kaže - žito od kukolja, odvojiti policijske službenike koji vredno i pošteno obavljaju svoj posao i one čiji je cilj nešto drugo - jahte, poslovni prostor, ekskluzivne vile na primorju i ostale materijalne vrednosti. Ova zakonska rešenja će nam sada dati upravo tu mogućnost, da se odvoji žito od kukolja u srpskoj policiji.
Nova zakonska rešenja predviđaju da će sektor unutrašnje kontrole kontrolisati sve pripadnike i zaposlene u MUP-u, ali i češće provere rukovodioca i zaposlenih na visoko-rizičnim mestima kada je reč o korupciji. Sektor unutrašnje kontrole dobija znatno veća ovlašćenja i predviđa uvođenje testova integriteta, deponovanje imovinskih karata rukovodilaca u MUP-u, sa mogućnošću provere i ostalih zaposlenih, čime se značajno podiže nivo kontrole i veći stepen uvida u podatke o imovinskom stanju zaposlenih u cilju borbe protiv korupcije.
Depolitizacija srpske policije i njena dalja profesionalizacija, uz proces karijernog napredovanja i permanentnog usavršavanja su principi koji se u ovom zakonu snažno uvode i koji se odnose na reorganizovanu i reformisanu srpsku policiju. Uvode se testovi integriteta kao metod razotkrivanja krivičnog dela korupcije, koruptivnog ponašanja službenika, čiji će uslovi i načini primene biti propisani podzakonskim aktima. Primenom ovih novih rešenja će se dati niz podataka za dalju analizu i predlaganje mera za iskorenjivanje korupcije u redovima MUP-a.
Ovaj zakon, ali i drugi podzakonski akti čije usvajanje očekujemo u narednom periodu, definisaće jasne kriterijume ko će moći da radi u srpskoj policiji. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa u MUP-u sada će biti znatno pooštreni. Zaposleni će morati da ispunjavaju ove uslove tačno onoliko koliko rade u policiji, a to znači sve vreme. Tumačenje šireg koncepta ovog zakona prvi put će nam jasno definisati dve kategorije zaposlenih u policiji. Sa jedne strane, mora postojati jasna razlika između ovlašćenih policijskih službenika koji rade na policijskim poslovima sa tzv. policijskim ovlašćenjima i državnih službenika koji obavljaju policijske poslove u vezi sa policijskim poslovima koja su sada znatno uža. Sada će se konačno znati ko šta radi u policiji i koje su čije nadležnosti.
Uveden je pravni osnov i za dalju kategorizaciju za razvrstavanje radnih mesta u MUP-u, donošenje uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i organizaciju radnih mesta u MUP-u i novim podzakonskim aktima čije usvajanje očekujemo u što skorijem periodu.
Ono što je važno i što želim da apostrofiram, jeste da se u ovom sadašnjem predlogu zakona dosta radilo na saradnji policije. Kako bi se zaštitio sistem bezbednosti u našoj zemlji, policija sarađuje sa svima koji svojim radom doprinose kvalitetu života zajednice. Saradnja se obavlja kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu. Na međunarodnom planu imamo odlučnu saradnju sa Interpolom, Europolom, ali ono što nam nedostaje i što može biti bolje, to je saradnja sa samim građanima čije je učešće i uloga mora biti snažnija i veća. Novi koncept policije u zajednici će obezbediti upravo to - siguran ambijent za život svih građana Srbije.
Na samom kraju želim da napomenem sledeće. Reforme koje ste započeli u srpskoj policiji imaće višestruke pozitivne efekte, a Predlog zakona o policiji ide u prilog tome. Vratićete poverenje građana u rad policije, popraviće se imidž u javnosti da je zanimanje srpskog policajca časno i pošteno i da ga srpski policajci obavljaju u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.
Takođe, u ovaj zakon unete su i određene pozitivne prakse država članica EU, a pre svega one odredbe koje se odnose na poboljšanje položaja žena u sistemu bezbednosti, koje danas rame uz rame obavljaju uspešno svoje profesionalne zadatke.
Takođe, ovaj predlog zakona uvodi socijalnu ulogu Ministarstva u odnosu na zaposlene. Obrazuje se tzv. fond solidarnosti za policijske službenike, čime je stvorena mogućnost da službenici MUP dobiju sredstva iz fonda koja su im neophodna npr. za lečenja i za neke vanredne troškove koje život nanese.
Uveli ste i nova sredstva prinude kako bi dodatno smanjili upotrebu vatrenog oružja od strane policijskih službenika. Osavremenili ste opremu koju koriste policijski službenici i propisali ste koja su to sredstva prinude. Prvi put u praksi policije uvedena su nova sredstva prinude kao što su elektrošokeri, ali i druga sredstva prinude, čime se srpska policija približava standardima koje koristi policija u državama članicama EU.
Karijerno napredovanje, premanentno usavršavanje, profesionalizacija policije i reforma koja se sprovodi su važni zbog nas samih. Važno je da novi zakon o policiji usvojimo zbog nas samih, zbog građana Republike Srbije. Važno je da se jasno precizira i da se zna opis šta to radi ministar policije, šta to radi direktor policije, šta radi Direkcija policije, šta rade šalterski službenici koji nam svakog dana izdaju pasoše i lična dokumenta, a šta to radi policajac na ulici. Tek tada ćemo se približiti EU i istinski sprovesti proces evropskih integracija, kao jedna ozbiljna zemlja.
Da mi to možemo, to pokazuje naša srpska policija svakog dana na način na koji se suočava sa migrantskom krizom i okolnostima koje su dovele do nje. Srpski policajci danas pokazuju jedan humani odnos prema migrantima koji prolaze kroz našu zemlju, što vam ovom prilikom i javno čestitam.
Prvi put takođe predlog zakona usvaja pravo na štrajk i pravo na sindikalno organizovanje pripadnika, što ga svrstava u jedan od najliberalnijih zakonskih rešenja. Želim da podsetim sve građane, a i sve narodne poslanike, da je ovo pravo, pravo na štrajk i pravo na sindikalno organizovanje ukinuto u određenim zemljama pripadnicima vojske i policije.
Kako bi se gore navedeni efekti što pre realizovali u praksi, pozivam svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj Predlog zakona o policiji. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, drage kolege narodni poslanici, na dnevnom redu pored seta zakona koji se nalaze, nalazi se i pred nama poslanicima Narodne skupštine RS i Predlog zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, o kome ću danas govoriti.
Javni sektor je ovim zakonom definisan kao sektor koji je propisan budžetskim sistemom. Maksimalan broj zaposlenih će se odnositi na sledeće sisteme u okviru javnog sektora – na državne organe, na javne službe, na autonomne pokrajine i na jedinice lokalne samouprave.
Ukupan broj zaposlenih na određeno i neodređeno vreme prema podacima koje smo dobili od ministarke Udovički iznosi 500.538 zaposlenih. U ovaj broj nisu uračunati svi oni zaposleni koji radi u javnim preduzećima.
Da je vrag odneo šalu i da je doneta Strategija reforme javne uprave i Akcioni plan koji je donela Vlada RS i ova Skupština usvojila da se moraju ispoštovati i primeniti do kraja svedoče i sledeći statistički podaci koji idu u pravcu zaključka da nemamo dovoljno zaposlenih u privredi, da taj broj u strukturi iznosi 34,2% što je malo u odnosu na razvijene zemlje zapadne unije. Nemamo više dovoljan broj zaposlenih u privatnom sektoru koji više pod ovakvim uslovima i ovakvim kriterijumima može da finansira državne činovnike i sve ostale zaposlene u javnom sektoru.
Sektorskim pregledom po resorima, na osnovu broja radnih mesta i na osnovu broja rashoda na zarade, ukazuje se neophodnost reformi javne uprave, kako bi se unapredio rad institucija koje se finansiraju iz javnih sredstava u okviru javne uprave, a sve u skladu sa principima evropskog administrativnog prostora, tj. kako bi se obezbedio visoki kvalitet usluga kako samih građana, tako i privrednim subjektima koji sve češće kucaju na šaltere državnih administracija. Reformom javnog sektora doći će i do konsolidacije javnih finansija. Takođe, doći će i do uspostavljanja zdravog privrednog ambijenta. Godine za nama nose pečat loših situacija koje su nam se dešavale.
Da vas podsetim, imali smo periode loših sumnjivih privatizacija, veliki broj administrativnih radnika je zaposlen u zdravstvu koji nas neće lečiti, koji nisu naši lekari, koji nisu naše medicinske sestre, koji nam ne mogu obezbediti kvalitetnu zdravstvenu uslugu. Takođe, imali smo periode i partijskog zapošljavanja, kao i nabavku opreme koja je finansirana iz budžeta Republike Srbije, koja je završila po nekim magacinima i koja nam apsolutno ne koristi, ne koristi u interesu poboljšanja kvaliteta života građana. Imali smo i takozvane virtuelne kampanje, kampanja „Očistimo Srbiju“, koje su imale samo za cilj kako da se očisti budžet Republike Srbije i kako da se zaduže naša deca.
Problemi sa kojima se nova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem suočavala su i loša struktura zaposlenih u javnom sektoru, loš raspored, nedovoljna opterećenost pojedinih kadrova na pojedinim radnim mestima, nedovoljna opterećenost, dupliranje funkcija, viškovi nekih profila i pre svega nedostatak kvalifikovane uskospecijalizovane stručne radne snage. Sve ovo je imalo za cilj da se troškovi zaposlenih u odnosu na bruto društveni proizvod iz godine u godinu sve više povećavao. U poređenju sa drugim razvijenim zemljama EU, pre svega u resorima zdravstva, državnog sektora, obrazovanja, administracije, beležimo zaostatke.
Moja koleginica Aleksandra Tomić vas je podsetila da je Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru vezan za nastavak reformskog procesa, koji je u svom ekspozeu obećao premijer. Srpska napredna stranka, želim da kažem, vodi odgovornu i hrabru politiku. Pokušavamo da konačno uvedemo red u državu, što niko do sada nije smeo ili nije želeo da uredi. Osnovni cilj je utvrđivanje broja zaposlenih u skladu sa brojem stanovnika i zaista pravim potrebama organa vlasti, ali i kvalitetom pruženih usluga koje od nas zahtevaju građani kada kucaju na jedan od naših šaltera. Glavni cilj je smanjenje procenta bruto društvenog proizvoda koji ide na plate zaposlenih u javnom sektoru. Želim da podsetim narodne poslanike da se sa sadašnjih 11,8% prelazi na planiranih 8%.
Ministarka Udovički je u više navrata najavila da neće doći do linearnog smanjenja, kako neke kolege od poslanika žele da predstave, već da će primenom ovog procesa doći zapravo do optimizacije realnog optimalnog broja potrebnih radnika u svakom organu, koji će utvrditi organ i odgovorna lica na osnovu objektivnih kriterijuma, poput broja građana koji servisiraju svoje potrebe na šalterima, značaju funkcije koja se obavlja, za koje je potrebno obavljanje određenog radnog mesta i kompleksnosti samog posla.
Cilj je, kako bih rekla, ovim izmenama i ovim zakonima da idemo ka humanijem licu uprave. U tom smislu želimo da svako od nas, svako od nas od građana, svako od nas od narodnih poslanika, da postavimo sebi jedno osnovno pitanje – šta je to dobra uprava, koji su to kriterijumi koje dobrom upravom želimo da rešimo? Da li kada se obratimo na neki šalter, da li taj državni činovnik postupa isključivo u skladu sa zakonom? Da li su stručno i efikasno odgovorni za sve zahteve građana koje primaju? Da li su okrenuti potrebama građana i njihovom ispunjavanju? Da li je svaki naš organ, svaka naša institucija u okviru državne uprave dovoljno otvorena i lako dostupna građanima? Da li prema građanima postupamo sa posebnom i budnom pažnjom i sa uvažavanjem? Da li prihvatamo i ispravljamo sopstvene greške kao predstavnici organa lokalne samouprave? Da li nanosimo štetu građanima? Da li kada nanesemo štetu kao državni organ, da li smo spremni da se izvinimo i da tu grešku ispravimo? Da li jednako postupamo sa svim građanima Republike Srbije u istim ili sličnim situacija? Da li ne diskriminišemo sve građane, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, pol, rasu, boju kože? Da li uvek ne zloupotrebljavamo svoja ovlašćenja? Da li postupamo nezavisno i nepristrasno? Da li štitimo privatnost podataka informacije od javnog interesa naših građana? Verujem da kao građanin Republike Srbije mogu reći da je na veliki broj ovih pitanja odgovor negativan.
Očekujem od resorne ministarke Udovički i od gospodina Vujovića da će započeti reformski proces biti završen tek izmenom Zakona o javnim preduzećima i Zakona o platama i da će na osnovu toga kroz uvođenje stalnog sistema usavršavanja i napredovanja u javnom sektoru, kako bi naše opštine, naši gradovi i ostale institucije bile pravi servis građana i šalter na kome građani mogu da dobiju sve informacije, da dobiju odgovore na pitanja kako bi neki zahtev mogli da realizuju, kako ne bi imali i ne bi bili u situaciji da bez ikakvog mita i korupcije mogu da završe neki posao. Želim da ih na tim šalterima sačekuju ljubazni i nasmejani činovnici, koji su tu zbog građana i privrednih subjekata pre svega, a posle toga i zbog svega ostalog.
Možda težimo ovim zakonskim rešenjima i idealnom sistemu dobre uprave, koja počiva na osam osnovnih karakteristika: principima participacije, vladavine prava, transparentnosti, pouzdanosti, orijentisanosti ka postizanju javnog interesa kroz posredničku ulogu i stalnu komunikaciju sa civilnim sektorom, kako bi se javni interesi i opšte dobro realizovalo. Želim da verujem da ćemo primenom ovih principa jednakosti, uključenosti, efikasnosti, ekonomičnosti i odgovornosti pred javnošću i privatnom sektoru i organizovanom civilnom društvu doći i dosegnuti bar delimično idealni sistem dobre uprave.
Na samom kraju, profesionalizacijom upravljanja javnim preduzećima, eliminacijom gubitaka u javnim preduzećima, smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru, brani ka partijskim kadrovima zaposlenih ne samo na osnovu njihove stručnosti, već na osnovu partijske pripadnosti, da ćemo utvrđivanjem visine zarade, koja više ne može da izdrži privatni sektor iz čijih sredstava se te plate finansiraju, biti samo od jednih izazova koje ćemo u nastupajućem periodu rešiti.
Javni sektor Srbije je veći nego u mnogim zemljama sa kojima želimo da se poredimo. Ljudi koji rade u javnom sektoru pošteno rade svoj posao. Imamo čestite nastavnike, ugledne lekare, dobre policajce koji su tu da građanima u svakom trenutku pruže uslugu. Ali, radi i znatan deo onih ljudi koji, želim na kraju da kažem, dobijaju plate mesečno, svakog meseca redovno, a ne rade gotovo ništa kako bi se kvalitet usluga građana Srbije popravio. Očekujem takođe da će i Zakon o platama doprineti boljem sistemu nagrađivanja i kažnjavanja zaposlenih u javnom sektoru, za svoj posao za koji se plaćaju iz budžeta Republike Srbije.
U danu za glasanje pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da podrže reformski kurs koji ovaj set zakona donosi. Hvala na pažnji.
Poštovana predsedavajuća, drage kolege narodni poslanici, danas na dnevnom redu je predložena Lista kandidata za izbor članova regulatornog tela za elektronske medije, na period od pet godina.
Odbor za kulturu i informisanje, na sednici održanoj 25. maja 2015. godine, pokrenuo je redovan postupak za predlaganje kandidata i mogu da vas izvestim da je ukupno osam poslaničkih grupa predložilo objedinjeni predlog, poslanička grupa SNS, SPS, PUPS, SDP, Jedinstvene Srbije, Nove Srbije, SVM, SPO i DHSS, su predložile ukupno dva kandidata.
Predloženi kandidati su Olivera Zekić i Ervin Ćatović. Želim da napomenem ovom prilikom da ostale poslaničke grupe nisu iskoristile svoje pravo da u tačno određeno vreme po predviđenoj proceduri predlože svoje kandidate.
Odbor za kulturu i informisanje je na sednici održanoj 2. aprila konstatovao da je na osnovu člana 1. Saveta regulatora Živojinu Mišiću prestao mandat istekom vremena na koje je izabran. Obe biografije predloženih kandidata su objavljene na zvaničnom sajtu Narodne skupštine Republike Srbije.
Sada bih želela da vam pročitam par podataka o predloženim kandidatima.
Olivera Zekić rođena je 27. marta 1975. godine. Po obrazovanju je diplomirani politikolog za novinarstvo i informisanje. Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu završila je 1990. godine, sa prosečnom ocenom 9,69.
Gospođa Zekić je političko-medijski konsultant. Radila je kao glavni i odgovorni urednik dnevnih novina „Borba“, radila je i u Ministarstvu za nauku i tehnologiju Vlade Republike Srbije, kao i u Centru za političku analizu u Beogradu. Kao novinar, sarađivala je sa brojnim listovima, samo neki od njih su „Blic njuz“, „Reporter“ i dnevni list „Telegraf“.
Drugi kandidat je Ervin Ćatović, rođen je u Prištini 12. septembra 1966. godine. Osnovne i magistarske studije je završio u Univerzitetu u Prištini, sa prosečnom ocenom devet. Redovni je profesor na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Srpska napredna stranka i ovim predlozima želi da pokaže da se zalaže za nezavisnost elektronskih medija, za nezavisnost sedme sile u Srbiji i želim ovom prilikom da pozovem sve kolege narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže jednog od kandidata. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, želim da vas podsetim da je Zakon o javnom informisanju i medijima usvojen prošle godine, 2. avgusta 2014. godine, kojim na jako precizan način je razrađen proces izlaska države nad vlasništvom u medijima u Srbiji i neophodno postupanje i realizacija privatizacionog procesa.
Osnovna izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima je pomeranje roka za četiri meseca. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima menja rok do koga se mora prodati kapital izdavača i medija sa 1. jula 2015. godine na 31. oktobar 2015. godine. Promena roka za privatizaciju medija neophodna je zato što se promenio Zakon o privatizaciji. Narodna skupština je izmene i dopune Zakona o privatizaciji usvojila, podsećanja radi, 28. maja ove godine, na taj način da je za sve subjekte privatizacije propisano da su dužni da izvrše popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine, obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslovne godine, tj. 2014. godine, i da tu dokumentaciju dostave Agenciji za privatizaciju.
Imajući u vidu da su svi mediji koji su započeli proces privatizacije podneli procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine, obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar 2013. godine, kao poslednje poslovne godine u momentu podnošenja dokumentacije i da je rok za podnošenje nove dokumentacije 30 dana od dana dostavljanja zahteva Agenciji, neophodno je da se u skladu sa novim zakonskim obavezama prilagode rokovi predviđeni Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Pitanje koje se nameće je šta su radile zainteresovane strane u prethodnom periodu, šta su radile lokalne samouprave? Nakon stupanja na snagu medijskih zakona prošle godine, avgusta meseca, lokalne samouprave i mediji sa državnim kapitalom na svim nivoima vlasti, od Republike, grada do lokalne sredine, bili su obavezi da pokrenu postupak vezan za donošenje odluka i primene dokumentacije, kako bi se uspešno realizovao privatizacioni postupak.
Šta je radilo Ministarstvo kulture i informisanja i resorna Agencija za privatizaciju? Ministarstvo kulture i informisanja i Agencija za privatizaciju su u više navrata podsećali medije i osnivače da realizuju obaveze koje su u njihovoj nadležnosti. Ministarstvo kulture i informisanja je bilo dostupno za sva pojašnjenja, za sve dileme vezane za primenu medijskih zakona u ovoj sferi. Predstavnici Ministarstva kulture, iz medija saznajemo, imali su prilike da širom Srbije obilaze gradove i opštine, Niš, Beograd, Bujanovac, Suboticu, Kragujeva, Novi Pazar, Zlatibor, i u otvorenom dijalogu razgovaraju sa predstavnicima lokalnih samouprava i medijima kako da se ovaj proces što bolje i na što efikasniji i valjan način realizuje.
Direktor Agencije za privatizaciju gospodin Šubara poslao je dopis svim lokalnim samoupravama da do 1. aprila ove godine moraju da pokrenu postupak privatizacije, nakon čega su se mnogi mediji koji su u vlasništvu države doveli da se taj zamajac procesa i realizuje.
Podsećanja radi, Studio B je juče oglasio da je pokrenut postupak privatizacije, objavili su prodaju Studia B. Agencija za privatizaciju je objavila javni poziv za privatizaciju RTV Studio B po početnoj ceni 528.626 evra, kolika je procenjena vrednost kapitala. Privatizacija se obavlja metodom javnog nadmetanja.
Država je izmenom Zakona o privatizaciji, koji je stupio na snagu 28. maja, produžila dodatnu mogućnost neprivatizovanim medijima da putem novih bilansa, zaključno sa krajem 2014. godine, povećaju atraktivnost tako što će potencijalnim kupcima biti otpisani dugovi koje su ovi mediji napravili u prethodnoj godini.
Sledeće pitanje koje se postavlja – šta su radili mediji? Medije u Srbiji bih podelila u četiri grupe. U prvu grupu spadaju mediji koji su na vreme shvatili šta je njihov zadatak. Kao što sam već rekla, primer medija koji je ozbiljno shvatio svoj zadatak je RTV Studio B i Grad Beograd kao osnivač ovog medija, zajedno sa gradonačelnikom Sinišom Malim i njegovim timom, je na vreme i u zadatim rokovima ispoštovao proceduru i dostavio sve neophodne materijale.
U drugu grupu spadaju oni mediji koji su očito imali interes da se ovaj proces prolongira nakon 1. jula, kako bi došlo do besplatne podle akcija zaposlenima koji na to imaju pravo.
U treću grupu medija spadaju oni koji su, čini se, opstruirali ceo taj proces od samog njegovog početka. U najvećem broju su to mediji koji sada imaju problem i veliko je pitanje da li će se oni uopšte i kvalifikovati za besplatnu podelu akcija, te vas ministre molim da mi odgovorite da li oni imaju dovoljno vremena da ovo i realizuju?
U četvrtu grupu spadaju oni mediji koji imaju negativan kapital i koji, nažalost, neće biti subjekti u procesu privatizacije.
Predviđene izmene i rokovi i dalje pozicioniraju 1. jul kao značajan datum, jer je to datum koji kvalifikuje medije za privatizaciju, da li procesom predatog materijala, da li preko besplatne podele akcija, da li preko gašenja medija.
Podsećam sve drage kolege, 31. oktobar je krajnji rok da se ovaj celokupan postupak okonča. Budžetska davanja će prestati ako se pre tog roka zaključi kupoprodajni ugovor sa novim kupcem, što znači da pomenuta suma od oko 107 miliona dinara na republičkom nivou može biti znatno umanjena ako se npr. Tanjug privatizuje pre leta, čime je moguće ostvariti značajne uštede.
Privatizacija medija i digitalizacija TV signala će sasvim sigurno doprineti konsolidaciji medijske scene u Srbiji. Podsećanja radi, pre uvođenja registra medija, u Srbiji je do skoro postojalo 1.447 javnih glasila, od kojih je 110 televizija i 325 radio stanica. Izmenama i dopunama Zakona o informisanju medijima da će se još jedna šansa medijima da uspešno okončaju privatizacioni proces u njihovu korist, kako i u korist sadašnjih radnika, ali i u korist samih građana Srbije koji imaju pravo na pravovremeno, istinito i objektivno informisanje. Odgovornom politikom Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva dodatno smo osnažili i obratili pažnju na socijalne programe za novinare i medije u državnom vlasništvu.
Na samom kraju, želim da vam pročitam saopštenje Udruženja novinara Srbije od 25. juna 2015. godine, koje kaže da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odobrilo u periodu od 18. marta do 20. juna socijalne programe za ukupno 281 novinara i medijskog radnika iz 30 medija koji su u procesu privatizacije.
Na osnovu podnetih zahteva medija, doneta su rešenja za odobravanje sredstava za dnevni promet d.o.o Novi Sad, Dnevnik Štamparija d.o.o Novi Sad, Dnevnik novina i časopisi d.o.o Novi Sad, Javno preduzeće RTV Kragujevac, Javno preduzeće Radio Leskovac, Javno preduzeće RTV Trstenik, Radio-televizija Inđija, Javno preduzeće Televizija Kruševac, a.d. Dnevnik Novi Sad, Javno preduzeće Radio Požarevac, Javno preduzeće Televizija Smederevo, Javno preduzeće Radi-televizija Vranje i na kraju Javno preduzeće Novi Pazar.
Želim sve drage kolege na samom kraju da pozovem da u Danu za glasanje podržimo izmene i dopune Zakona o javnom informisanju medija, kako bi se na valjan način završio proces izlaska države iz vlasničke strukture medija u Srbiji, što je strateški kurs ove Vlade. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi prvi potpredsedniče Vlade, gospodine Sertiću, drage kolege poslanici, do sada u Srbiji nije bilo političke volje za uvođenje reda u srpskoj privredi. Privreda Srbije ostala je u zapećku dok su se bivši ministri, poput karavana menjali. Opšti utisak koji se nameće da se radilo stihijski i bez reformskih zahvata. Pitam se kome je takvo stanje u privredi odgovaralo, tajkunima, privrednicima bliskih određenim političkim strankama, stečajnim upravnicima, direktorima firmi u restrukturiranju? Sigurna sam da je to ponajmanje odgovaralo radnicima u Srbiji, odnosno samoj državi. Za to vreme država je beležila gubitke, ne samo u budžetu, već je beležila poražavajuće trendove kada je reč o privrednoj konkurentnosti i to u svetskim razmerama. Naša zemlja je na osnovu svetskog ekonomskog foruma na 101. mestu od 148 zemalja, kada je reč o poslovnoj konkurentnosti.
Želim da podsetim narodne poslanike da je u periodu od 2005. godine do 2012. godine ostalo bez posla više od 400.000 radnika. Ova Vlada je pokazala da se bori za svako radno mesto, tako da budućeg ministra ne čekaju ni malo laki zadaci. Gorući problemi koji će se naći pred ministrom su sledeći: okončanje i restrukturiranje privatizacije, naime reč je od 156 preduzeća u restrukturiranju koja imaju blizu 56.000 zaposlenih, koji državu koštaju na godišnjem nivou oko 750 miliona evra, zatim, sledeći problem koji će se naći pred novim ministrom je takođe rešavanje problema javnih preduzeća. Gubici koje beleže javna preduzeća su enormni. Oni iznose više od 600 miliona evra, a od 730 takvih preduzeća, koliko ukupno postoji, 510 preduzeća u svom radu posluje u minusu.
Suzbijanje sive ekonomije takođe je gorući problem koji će čekati novog ministra privrede. Siva ekonomija svakog stanovnika Srbije košta jedne prosečne plate na godišnjem nivou, što je ukupno blizu oko tri milijarde evra. Unapređenje poslovnog ambijenta je takođe jedna od tema. Šta to podrazumeva? Podrazumeva rad na smanjenju troškova i rizika poslovanja u Srbiji, skraćenje birokratskih procedura.
Republika Srbija, a imala sam prilike da sarađujem dosta sa strancima, je poznata, nažalost, po negativnom trendu, tj. po birokratskim barijerama, kada je reč o poslovanju. Birokratske procedure privredu Srbije godišnje koštaju 1,35 milijardi evra ili oko 4,2% BDP. Samo vođenje poslovnih knjiga poslodavca u Srbiji košta na godišnjem nivou 193 miliona evra.
Sledeće pitanje koje se nameće – šta to gospodina Sertića kvalifikuje za budućeg ministra privrede? Po čemu je to on bolji u odnosu na ostale kandidate? Gospodin Sertić dolazi iz privrede, i sam je dugi niz godina uspešno vodio više firmi. Nije bio političar na čelu Privredne komore, kakve smo kandidate do sada imali, već je bio menadžer, što se vidi po njegovom otvaranju komore, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu. Priznat je od strane stručnih udruženja u svetu, već smo uspeli da čujemo od kolege iz SNS, gospodina Babića, dobitnik je niza priznanja i nagrada za svoj rad, dobitnik je nagrade Najevropljanin za 2013. godinu, od strane svojih kolega predsednika privrednih komora proglašen je za najboljeg menadžera u jugoistočnoj i srednjoj Evropi za period od 2013. do 2014. godine. Izabran je za člana bord direktora Evropske komore i člana Saveta foruma Srbije i Nemačke.
Ono što bih lično rekla da ga posebno kvalifikuje, imala sam prilike da i lično poslovno sarađujem sa njim, to je u poslovnom svetu što se može nazvati izvršni direktor. To je osoba koja dobije zadatak, uspešno ga realizuje do kraja i vi kao nalogodavac tog zadatka možete mirno da spavate.
Privredna komora Srbije po Sertićevom dolasku krenula je u veliku investicionu ofanzivu u svetu. U zemlji i inostranstvu organizovano je do sada, od strane Privredne komore, više od hiljadu događaja posvećenih poboljšanju poslovnog ambijenta, povećanju konkurentnosti srpske privrede i promocije Srbije kao investicione destinacije. Investicione i izvozne mogućnosti srpske privrede prezentovane su u više od stotinu međunarodnih konferencija, foruma i bilateralnih susreta u zemlji i inostranstvu.
Podsetiću vas samo na neke od njih. Na investicionoj konferenciji Srbije u Moskvi, oktobar 2013. godine, predstavljena su 74 konkretna projekta srpske privrede. To su ne samo projekti srpske privrede, već i državnih institucija i organa lokalne samouprave. Prvi put je realizovan i novi model za predstavljanje investicionog potencijala srpske privrede. Pored investicionog foruma, koji je održan u Moskvi, jedan takav je bio u Indiji i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Pokrenuta je baza investicionih projekata i lokacija. To je ono što buduće domaće i strane investitore zaista zanima, koje su to mape lokacije gde se mogu otvoriti nova mala i srednja preduzeća. Ono što je takođe uspeo na čelu Privredne komore Srbije, to je da je pokrenuo jedan novi uslužni centar. Reč je o Biznis info servisu koji omogućava privrednicima Srbije da u roku od 48 sati dobiju sve korisne informacije kada je reč o njihovom poslovanju. Na taj način u mnogome je unapređen poslovni ambijent Srbije.
Sam je ispred Privredne komore Srbije organizovao i bio član više radnih grupa kada je reč o zakonskim inicijativama. Učestvovao je u izmenama, davanju predloga i sugestija Zakona o radu, Zakona o stečaju, Zakona o privatizaciji koji su prošlu ovu skupštinsku proceduru, ali takođe i o Zakonu o planiranju i izgradnji. Organizovao je javne rasprave, davao svoje sugestije i mišljenja.
Veliko mi je zadovoljstvo i želim još jednom da napomenem što sam gospodina Sertića imala prilike da upoznam kroz konkretne poslovne aktivnosti. Seče tamo gde treba, donosi brzo odluke, nikada ne odustaje.
Na kraju da rezimiram, rešavanje problema državnih gubitaša, suzbijanje sive ekonomije, stvaranje boljeg ambijenta za investiranje i poslovanje preduzetnika samo su i neki od gorućih problema sa kojim će se suočiti novi ministar privrede, gospodin Sertić, odmah po preuzimanju funkcije. Da bi uspešno završio započete reforme koje su njegovi prethodnici, čini se, trapavo uspeli da sagledaju u celosti, mora mnogo da bude aktivniji u resoru koji vodi. Moraće da se pozabavi i problemima lošeg upravljanja javnim preduzećima koji beleže gubitke. To se naravno ne može rešiti bez saradnje sa ostalim nadzornim i resornim ministarstvima.
Takođe, kada je reč o suzbijanju sive ekonomije, neophodna je saradnja Ministarstva privrede sa MUP-om i Ministarstvom finansija.
Na kraju, sigurna sam, odnosno uverena sam da će poslanici SNS glasati za gospodina Sertića, ali želela bih da iskoristim ovu priliku da pozovem si svoje kolege iz opozicije da daju podršku gospodinu Sertiću za novog ministra privrede. Uverena sam da će on to brzo, svojom efikasnošću i svojim načinom rada, dokazati. Hvala.
Poštovana predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade, drage kolege narodni poslanici, do sada u Srbiji nije bilo političke volje za uvođenje reda u medijima kao i usvajanje pravne regulative koje detaljnije regulišu ovu oblast, pogotovo kada je reč o transparentnosti vlasništva nad medijima. Znači, oblasti javnog informisanja i uloge u kojoj imaju mediji zahteva dalju usklađivanje zakonskog okvira sa standardima sadržanim u međunarodnim dokumentima. Reč je o međunarodnim dokumentima UN, Savet Evrope i EU.
Takođe, reč je i o primeni pozitivne prakse Evropskog suda za ljudska prava. Proces dalje demokratizacije i srpskog društva ogleda se kroz ostvarivanje slobode javnog informisanja zašta je neophodno doneti set ova tri medijska zakona. Reč je o usvajanju Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakonu o javnim servisima.
Sve članice EU su do sada imale prilike da u svojoj nacionalnom zakonodavstvu inkorporiraju upravo ove zakone. Hrvatska je to učinila još 2012. godine, kada je usvojila Zakon o elektroničnim medijima. Pozitivne ocene na predloge tekstova ovih zakona dolaze sa svih strana. Sva tri predloga medijskih zakona poslata su Evropskoj komisiji na mišljenje. Brisel je dao pozitivno mišljenje o ovim zakonima.
Takođe, ovim šef delegacije EU u Beogradu, njegova ekselencija gospodin Majkl Devenport izrazio se pozitivno o usvajanju ovih medijskih zakona. Prema njegovom mišljenju set medijskih zakona rezultat je jedne veoma široke javne debate koja je u srpskom društvu provejavala u prethodne dve godine. Sve ovo su podržale i međunarodne institucije kao što su OEBS, i ostale zemlje članice EU.
Javno slušanje o Zakonu o informisanju organizovane su 19. marta 2013. godine kada je resorni ministar bio gospodin Bratislav Petrović. Kancelarija za evropske integracije u svom izveštaju koji govori o sprovođenju nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU iz 2013. godine poznatiji kao NPAA govori o tome da se do sada nije pristupilo daljoj implementaciji Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji koji važi sve do 2016. godine. Takođe govori o tome da je neophodno usvojiti pravnu regulativu koja bi rešila oblast elektronskih medija i javnih servisa.
Postavlja se jedno prosto pitanje zašto je važno regulisati sferu medijskog prostora. Na svom evropskom putu Republika Srbija nastoji da harmonizuje i uskladi propise sa propisima EU, ali uvođenjem pre svega evropskih standarda u oblasti medija. Mediji su tema nekoliko poglavlja koji govore o pristupanju EU. Eksplanatorni i bileteralni skrinizni su ostvareni do sada za poglavlja dva, deset i 23. Oni su završeni uspešno i govori se o nastavku daljeg proces pridruživanja.
Neophodno je da imamo i usklađene medijske propise sa evropskom regulativnom. U okviru poglavlja deset, kada govorimo o informacionom društvu i medijima, mediji u Srbiji se prvenstveno posmatraju sa stanovišta primene direktive za audio-vizuelne medijske usluge. Dosadašnji Zakon o javnom informisanju koji važi više od jedne decenije je pun brojnih nedostataka, ne samo neusklađenosti sa pravnim terminima, zatim sa sadašnjom terminologijom koja vlada za savremena sredstva komunikacije, već njegova primena u praksi se pokazala kao veoma važno.
Naime, postojeći Zakon o javnom informisanju nije dovoljno jasno precizirao način vođenja registra javnih glasila. Sada ovaj novi zakon o javnom informisanju i medijima uvodi jedan novi pojam. Reč je o pojmu registra medija koji tačno predviđa koji su to podaci koji su neophodni da se prikupljaju, koji su to podaci koji se evidentiraju, što praktično onemogućava zloupotrebu transparentnosti vlasničke strukture u medijima.
Iako je postojeći zakon, koji je do dana danas postoji i funkcioniše u zakonodavnom sistemu Republike Srbije predviđa tzv. anitmonopolizam u sistemu javnog informisanja ta oblast više od jedne decenije nije urađen na jedna sveobuhvatan i sistematičan način. Posledica takvog sprovođenja u praksi više je nego očigledna, a nemogućnost uvida u vlasničku strukturu medija nažalost doprineo je da postoji tzv. medijska koncentracija, odnosno koju je jako često teško otkriti, ali i pratiti. Sve ovo je imalo jednu jako negativnu posledicu, a to je nepostojanje medijskog pluralizma.
Nepostojanje adekvatnog medijskog okvira kada je reč o medijima ima za posledicu da građani Republike Srbije nisu zapravo znali ko su pravi vlasnici medija u Srbiji. Često su sami vlasnici medija i oni koji vode medije u Srbiji bili izuzeti od svake odgovornosti pred zakonom. Njima je jedino bilo da vode računa o svom vlastitom profitu. Nisu se obazirali na javni interes građana Republike Srbije, da budu pravovremeno, istinito i potpuno informisani. Primeri za to su brojni.
Imamo izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije koji govori da je firma sa Kipra, a kao jedan od vlasnika pojavljuje se u 2009. godini da se pretpostavlja da je u vlasništvu gospodina Miroslava Miškovića. Reč je o dnevnim novinama „Pres“. Do sada nije postojao nijedan pisani dokaz koji je mogao da potvrdi da vlasništvo gospodina Miškovića u ovim medijima sve do trenutka da gospodin Mišković nije objavio da se povlači iz tog lista. U izveštaju bivše predsednice Sveta za borbu protiv korupcije, gospođe Verice Barać, ukazuje se na činjenicu da jedan od mogućih vlasnika „Pres“ i tadašnji predsednik DS. Možda je to samo odgovor na pitanje kome je do sada smetalo i ko je do sada želeo da postoji crni plašt na tajnosti vlasništva nad medijima u Srbiji.
Sledeće pitanje koje se nameće – šta građani imaju od primene ovih zakona. Primenom evropskih standarda koji su direktno inkorporirani u sam tekst zakona, pre svega mislim kada je reč o Zakonu o javnom informisanju i medijima, građani će imati prilike da kroz razvoj slobodnih istinskih nezavisnih medija da zadovolje svoje potrebe bez diskriminacije. Takođe, imaće i slobodan pristup informacijama iz društvenog života. Imaće blagovremene informacije iz oblasti politike, privrede, sporta, ekonomije, kulture.
Građani će imati pravo na pravovremeno istinito i potpuno informisanje bez bilo kojih oblika diskriminacije. Primenom evropskih standarda i procedura ostvariće se i pravo na stvaranje okvira u kome se garantuje slobodan protok ideja, slobodan protok mišljenja bez mešanja države. Povlačenje države iz vlasništva nad medijima osim u posebnim slučajevima predviđen je i ovim zakonom ali i aktuelnom strategijom o medijima i akcionim planom.
Cilj ovog zakona je jasno definisanje javnog interesa i oblasti javnog informisanja. Transparentni sistem finansiranja medija u oblasti javnog informisanja i javnog prihoda budžeta, prelazak na projektno finansiranje uz jačanje kontrolu trošenja dobijenih sredstava. Građani Srbije moraju da znaju kako se troši svaki dobijen dinar od prihoda poreskih obveznika Republike Srbije.
Brojne zloupotrebe su se dešavale, tako da ovaj zakon uvodi novine. Iz državnih fondova daje se ogroman novac za propagiranje u medijima, što državne institucije ne smeju da rade.
Državne institucije moraju da rade samo ono što je u njihovoj nadležnosti a u njihovoj nadležnosti nije, recimo, bila npr, kampanja – „Očistimo Srbiju“, kojom je početkom 2011. godine, po informacijama koje su dostupne u medijima samo za jedan sajt koji je propagirao ovu kampanju, izdvojeno 25.000 evra ili 500.000 evra za prezentaciju kampanje – „Očistimo Srbiju“ na „Srbija openu“. Sa ovim će se stati u ovim zakonskim regulativama.
Na jasan način je takođe preciziran i položaj urednika i zaštita prava novinara i podsticanje novinarskog udruživanja.
Novim Predlogom zakona o javnom informisanju i medijima se pruža zaštita u skladu sa propisima iz oblasti radnog prava, kojim se pojačava osnov za zaštitu profesionalnog novinarskog integriteta, odnosno zabrana zloupotrebe zakona i šikaniranje novinara u cilju sprečavanja slobode javnog informisanja.
Takođe, još je dodatno osnažen položaj novinara kroz pravo da odbije da izvrši nalog svog urednika ako bi se postupanjem u skladu sa tim kršio određeni propis, pravila struke ili kodeks ponašanja novinarske profesije.
Imali smo sledeću situaciju da je jedan novinar za manje od dve godine više od petsto priloga pravio, reč je o tzv. PR prilozima o jednom mostu koji se gradio u Beogradu. Da li je za to dobio nalog od svog urednika? Da li je trpeo pritiske direktora marketinga datog medija? Da li je bio pod direktnim pritiscima političara ili mu je prostu golub Guta došapnuo da radi to petsto puta? Nećemo do sada saznati.
Zamislite, više od petsto priloga je rađeno o jednom mostu. Da je vodio i vremensku prognozu, sa tog mosta, bilo bi mnogo.
Transparentnost vlasništva o medijima, o čemu sam već na početku pričala, mi ćemo sada tačno znati ko nam kroji medijsku kapu. Ovaj zakon nam pruža sada da to i saznamo. Uspostavljanje registra medija sa tačnim i preciznim podacima, za svaki medij ponaosob, kao mogućnost brisanja medija iz registra, samo su jedna od prednosti koje ovaj zakon usvaja.
Zaštita medijskog pluralizma kroz sprečavanje nedozvoljenog objedinjavanja u oblasti javnog informisanja, zatim imamo određene prednosti koje se tiču zaštite maloletnika, zabrane javnog glasila i objavljivanje pornografskih sadržaja, ostvarivanje prava na informisanje osoba sa invaliditetom i to su samo neke od situacija koje se definišu ovim zakonom.
Definiše se i situacija zabrane govora mržnje, poštovanje ljudskog dostojanstva i prezumcija nevinosti. Takođe, ono što je kuriozitet ovog zakona, regulisaće se tačno položaj predstavnika inostranih medija, stranih dopisništva i dopisnika inostranih medija.
Nećete verovati, ali dok ovaj set medijskih zakona nije ušao u skupštinsku proceduru, važio je jedan stari zakon iz perioda komunizma, iz 1974. godine.
Reč je o zakonu o unošenju i rasturanju inostranih sredstava javnog informisanja, informativne delatnosti Jugoslavije, iz 1974. godine, što je poslednji put pretrpeo izmene i dopune još 1996. godine i koji do današnjeg dana i važi.
Ostvarivanje slobode distribucije medija, sprečavanje zloupotreba u vezi sa objavljenim informacijama od javnog značaja, jačanje mehanizma za otklanjanje povrede prava, konačno će svi ljudi koji su na javnoj sceni, imati pravo na odgovor i pravo na ispravku, što je jedan od osnovnih demokratskih principa.
Na kraju obezbeđivanje uslova za adekvatnu sudsku zaštitu u slučaju prava na javno informisanje. Sve ovo ima za cilj da usvajanjem seta medijskog zakona, srpska medijska scena se konačno reši na jedan transparentan način, a građani će konačno imati prilike da budu bolje i kvalitetnije informisani.
Odgovornost za vršenje SNS, SNS je delima pokazala i pokazuje i kada je reč o medijima.
Da to nije moje subjektivno mišljenje, svedoče pozitivna mišljenja relevantnih međunarodnih institucija. U protekle dve godine po standardnom merenju, o slobodi medija i slobodi govora, koje se radi svake godine, reporteri „bez granica“ i „Fridom haus“, su ukazali da se Srbija popela za 20 mesta, što je ogroman uspeh. Kao član Saveta Evrope i potpisnik Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija se opredelila ka modernom, transparentnom, pravnom okviru, koji ide sve više u pravcu razvoja medija i medijskih sloboda.
Na kraju želim da ukažem sledeće, građani Srbije u proseku tokom jednog dana, dobiju više od 106.000 reči i više desetine hiljada informacija što je potrebno da mozak obradi. Kako više ne bi bili zatočeni u kući „Velikog brata“ i kako nad nama ne bi se sprovodili opiti opisani u knjigama Nomad Čomskog o strategiji medijskih manipulacija, predlažem da u danu za glasanje podržite dobre medijske zakone kako bi zajedno omogućili nastavak evropskih integracija Republike Srbije, ali i uključenje Srbije i naših medija u evropski i medijski prostor, gde postoje jasna i unapred određena pravila. Hvala vam.