Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovana predsednice, smatrao sam neophodnim da se postojeći član 2. Zakona o zaštiti zemljišta koji glasi – odredbe ovog zakona primenjuju se na zemljište kao prirodni resurs, bez obzira na oblik svojine njegovu primenu i korišćenje dopuni, tako da glasi – odredbe ovog zakona primenjuje se na sve tipove zemljišta Republike Srbije kao prirodni resurs bez obzira na oblik svojine, njegovu namenu i korišćenje.
Dakle, ključne reči koje se dodaju jesu – sve tipove zemljišta Republike Srbije, a razlozi zbog kojih član 2. Zakona o zaštiti zemljišta treba dopuniti rečima – sve tipove zemljišta Republike Srbije nalazi se u sledećem.
Kada kažemo na sve tipove zemljišta, onda ukazujemo na heterogenost zemljišta Republike Srbije, odnosno ukazujemo da je zemljište Republike Srbije heterogeno što je svakako komparativna prednost u odnosu na zemljište država u okruženju. Kada kažemo sve tipove zemljišta, onda obuhvatamo sve tipove zemljišta jer svaki tip zemljišta poštujemo i ima svoju prirodnu vrednost i na taj način obuhvatamo i tipove zemljišta ganjača i tipove zemljišta smonica i tipove zemljišta černozem itd.
Kada kažemo Republika Srbija, mi na ovaj način definišemo teritorijalni okvir na koji se primenjuje Zakon o zaštiti zemljišta, imajući u vidu da je Zakon o zaštiti zemljišta zakon Republike Srbije, logično je da je njegova teritorija, odnosno primena ovog zakonskog rešenja se nalazi na teritoriji Republike Srbije.
Kao četvrto, ovim rešenjem se obezbeđuje kompleksnost Zakona o zaštiti zemljišta, ovim se dobija na njegovoj celishodnosti. Ovim zakon dobija kompleksnost i potpunost i naravno, poseban značaj i draž ovog zakona jeste što ni jedna zemlja u okruženju nema zakon o zaštiti zemljišta. Jedino Hrvatska ima predlog sličnog zakona o zaštiti zemljišta, ali još uvek nije donet u njihovom saboru.
Hvala Vladi Republike Srbije na razumevanju, hvala vama poštovana ministarko i vašim saradnicima na razumevanju i prihvatanju ovog amandmana. Želim samo još jednom da ponovim da Zakon o zaštiti zemljišta zajedno sa Zakonom o izmenama i dopunama poljoprivrednog zemljišta ima punu primenu i pune efekte kada se gledaju i sinergiji, odnosno zajednički, čime Zakon o poljoprivrednom zemljištu, odnosno njegove izmene i dopune otvaraju vrata investitorima i unapređuju poljoprivrednu proizvodnju, a Zakon o zaštiti zemljišta omogućuje da se na pravi način koristi zemljište za generacije i generacije koje dolaze.
Nema sumnje da država Srbija sa ova dva zakonska rešenja ide još jače u reforme. Hvala, želim vam sve najbolje.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani predsedavajući, Srbija dugo čeka na donošenje izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu o kojima mi danas raspravljamo i mogu slobodno reći da Srbija možda i predugo čeka na ovaj zakon, odnosno na zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz prostog razloga što će ove popravke u osnovnom zakonodavstvu o poljoprivrednom zemljištu, omogućiti ozbiljne preduslove za značajan i veliki napredak poljoprivredne proizvodnje.
Nema sumnje da je ovo još jedan u nizu reformskih zakona o kojima smo raspravljali, koje smo donosili i o kojima ćemo raspravljati. Svakako izrazito reformski zakon, a koncept koji propagira jeste svakako odvažan i hrabar. Odvažan i hrabar u smislu da prethodne vlade i parlamenti, u kojima nije učestvovala SNS, nisu smogli snage da se odupru različitim interesima, nisu smogli snage da protivureče različitim tajkunskim lobima, različitim interesnim organizacijama i udruženjima, pa umesto da se oda priznanje ovom parlamentu i Vladi koja je našla rešenje i smogla snage da utvrdi zakonsku regulativu, odnosno izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje predstavljaju radikalni zaokret i svakako zaokret u napred, mi slušamo optužbe kako su ove izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu u stvari ne transparentne i štetne.
Ja bih se zbog toga koncentrisao, pre svega, na članove zakona koji su bili predmet najžešće kritike, a u stvari članovi Zakona koji su bili predmet najžešće kritike su samo jedan veliki korak napred za razvoj poljoprivredne proizvodnje i za razvoj interesa države Srbije.
Naime, u članu 3. izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a koji se odnosi na član 60. osnovnog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, navodi se, citiram: „ako jedinica lokalne samouprave ne donese program iz stava 2. ovog člana, u skladu sa odredbama ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija na predlog Ministarstva privremeno obustavlja prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade toj jedinici lokalne samouprave dok tu obavezu ne izvrši“, kraj citata.
Dakle, lokalne samouprave koje ne donesu program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta ostaće bez dela transfernih sredstava koji se tiču poreza na zarade.
Drugim rečima, neće biti više u Srbiji lokalnih samouprava, neće biti u Srbiji i više opština i gradova koje neće imati svoje programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, jer ne poznajem ni jednu lokalnu samoupravu, bilo opštinu, bilo grad, koji će se bi dozvoliti takav luksuz da ostane u ovako kriznim vremenima bez ovako bitnog i važnog transfera koji se tiče dela poreza na zarade.
U istom tom članu još jedna izmena, svakako vredna pažnje. U članu 3. izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji se odnosi na osnovni zakon član 60. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, navodi se da će program doneti predsednik opštine ili gradonačelnik, što je bio slučaj i ranije na osnovu pribavljenog mišljenja komisije, koja će u svom sastavu imati najmanje polovinu poljoprivrednika kojima se sada priključuje i mišljenje diplomiranog inženjera poljoprivrede. Nakon toga, ovaj program se dostavlja Ministarstvu poljoprivrede na saglasnost.
Na ovaj način obezbeđena je dopuna prve faze transparentnosti u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, iz prostog razloga što imamo činioce koji u samom startu, prilikom utvrđivanja programa zaštite, uređenja i korišćenja zemljišta, imaju više instituta, odnosno više nivoa vlasti i organizacija su uključeni. Naime, predsednik opštine, odnosno gradonačelnik donosi program uređenja, korišćenja i zaštite poljoprivrednog zemljišta na predlog komisije koja ima višečlani sastav, od čega bar polovina moraju biti poljoprivrednici, i sada se, po novome, njima pridružuje u radu diplomirani inženjer poljoprivrede, koji će svakako doneti i doprineti kvalitetu prilikom izrade istih programa. Taj program se, naravno, dostavlja službama Ministarstva poljoprivrede i u taj program će imati uvid i ministar poljoprivrede.
Vidite da je tu uključeno pet elemenata koji prate, od samog starta, donošenje i usvajanje programa korišćenja, uređenja i zaštite poljoprivrednog zemljišta, pa zato kažem da je u samoj početnoj fazi utvrđen i obezbeđen prvi i osnovni uslov transparentnosti.
Idemo dalje oko članova gde se najviše podigla galama i halabuka od strane, da kažemo, pojedinih narodnih poslanika. Imamo dva slučaj zakupa: pravo prečeg zakupa i pravo prvenstva zakupa.
Ja bih član 7. u stavovima citirao: „Pravo prvenstva zakupa“, čisto da se zna zbog javnosti o čemu se ovde radi, šta mi narodni poslanici raspravljamo i šta ćemo usvojiti, da bude poznato pravnim i fizičkim licima i građanima i uopšte narodnim poslanicima koji se možda nisu detaljno bavili ovom temom i do kraja, „na period od 30 godina ima pravno lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu i koje dostavi investicioni plan na koji saglasnost, uz predlog mera, za realizaciju zakupa daje komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede“, pa se dalje navodi „da to zemljište ne može da iznosi više od 30% ukupne površine poljoprivrednog zemljišta“ itd, itd.
Dakle, saglasnost na investicioni plan i predlog mera daje komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede, a nakon čega se predlog dostavlja jedinici lokalne samouprave koja donosi odluku o prvenstvu zakupa u roku od 30 dana. Možemo da pitamo – šta je tu sporno? Šta je sporno da neko pravno lice u ministarstvu, službi, ministru dostavi investicioni plan, da ministar formira komisiju sastavljenu od stručnih ljudi, koji će izvršiti ocenu tog investicionog plana, pa da nakon toga kompletnu dokumentaciju sa investicionim planom, koji obuhvata broj zaposlenih, koji obuhvata obim investicija, koji obuhvata prihode, koji obuhvata efekte ovakvih ulaganja po osnovu prava prvenstva zakupa, dostavi jedinici lokalne samouprave na odlučivanje u roku od 30 dana?
Dakle, opet stvari dolaze kod jedinice lokalne samouprave na čijoj će se teritoriji, i to treba da znaju jasno i glasno lokalne samouprave i svi gradonačelnici i predsednici opština, odlučiti da li će se tom investitoru dozvoliti pravo prvenstva zakupa na području za određeno poljoprivredno zemljište koje se nalazi na njihovoj teritoriji.
Računamo da će lokalne samouprave savesno postupati iz razloga što se odborničkim klupama nalaze odbornici koji su izraz volje građana, stanovništva određene opštine, da će oni voditi računa o investicijama koje im se nude iz Ministarstva poljoprivrede. I ako lokalna samouprava proceni da je ta investicija kvalitetna i dobra za njihovu sredinu, u roku od 30 dana donosi odluku da se navedeni investicioni projekat implementira na teritoriji lokalne samouprave. Zato kažem da je ovo izrazito transparentno, da skraćuje proceduru, ali da je jedna odluka koja obezbeđuje ozbiljan pristup prema potencijalnim, domaćim, bilo stranim investitorima.
U drugom slučaju, prava prečeg zakupa, procedura je obrnuta na neki način da kažemo, jer pravo prečeg zakupa sprovodi jedinica lokalne samouprave, raspisivanjem javnog poziva, a pravo prečeg zakupa ima, u prvom slučaju, vlasnik sistema za navodnjavanje, odvodnjavanje, ribnjaka, poljoprivrednog objekta i višegodišnjih zasada. U drugom slučaju, vlasnik domaćih životinja, odnosno vlasnik ili zakupac objekata za gajenje tih životinja. Po meni je ovo logično. Logično je da onaj koji ima ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju ima i pravo prečeg zakupa. Za mene je ovo logično, da onaj koji ima i koji je u poljoprivrednoj proizvodnji uložio u sisteme za navodnjavanje, koji je uložio u sisteme odvodnjavanje, onaj koji je vlasnik domaćih životinja, onaj koji je vlasnik objekata jer ima u zakupu objekte koji služe za držanje istih životinja da ima pravo prečeg zakupa.
Na ovaj način mi podstičemo i motivišemo, ali u ovom slučaju i pravna i fizička lica da vrše dodatna ulaganja u svoju poljoprivrednu proizvodnju, da dodatno unaprede svoj poljoprivredni rad, da dodatno ohrabrimo na ovaj način i motivišemo da budu uspešniji i budu efikasniji u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji. Logično je, i za mene lično ovde nema ničeg spornog, posebno zbog sledećeg praktičnog primera koji ću vam navesti, a koji se dešava na teritoriji Pčinjskog okruga, preciznije Opštine Vladičin Han.
Naime, na teritoriji Pčinjskog okruga, tačnije sa matičnim sedištem u opštini Vladičin Han 90-tih godina poslovalo je društveno preduzeće poljoprivredni kombinat „Delišes“ i verujem da pripadnici starijih generacija znaju za robnu marku „Hani“ sokova, „Hani“ kašica, finalnih proizvoda voćarske i povrtarske proizvodnje koji su dolazili iz tog poljoprivrednog kombinata.
Ovaj kombinat je imao hiljadu zaposlenih u okviru svoje kompanije i imao je preko 1.500 kooperanata koji su egzistirali, poslovali i radili na teritoriji opštine Vladičin Han i Pčinjskog okruga. Nema bučnih predstavnika opozicije da čuju ovo kako je nakon 2000-tih godina i ovaj poljoprivredni kombinat kao i sva druga preduzeća u društvenom vlasništvu u Vladičinom Hanu i na teritoriji uglavnom Pčinjskog okruga, završio svoju sudbinu apsolutnom propašću. Gde je propala fabrika omotnog papira i ambalaže koja je nekada zapošljavala hiljadu i sto ljudi? Gde je propala fabrika nameštaja, poznatija kao „AD Sloga“ koja je zapošljavala 830 radnika? Gde je propala „Južna Morava„ koja je zapošljavala oko 150 radnika, inače fabrika kablova za užad i za dalekovode? Gde je propao „Hanplast“ fabrika cerade i ceradnog platna koje je zapošljavala svojevremeno blizu 200 radnika? Gde su propale fabrika cigle oko 300 radnih mesta itd. U tom propadanju i društveno preduzeće, ovaj poljoprivredni kombinat pod nazivom „Delišes“ nažalost je završio tragično, da kažemo, u ekonomskom smislu svoju sudbinu.
Dobra vest je da smo mi za četiri godine upravljanja lokalnom samoupravom Opštine Vladičin Han uspeli da pokrenemo 60% svih ovih kapaciteta koji su zatvoreni, naravno zahvaljujući podršci Vlade Republike Srbije. Čuli ste, najavljena je investicija i od 800 zaposlenih kompanija „Teklas“ u toj fabrici nekada nameštaja, danas će se baviti proizvodnjom auto-delova i upošljavati 800 ljudi. Fabriku kablova i dalekovoda za užadi takođe pokrećemo sa 60 radnika, mlekaru koja upošljava 50 tu će uposliti do 100 radnika.
Da se vratimo na temu dnevnog reda, da ne odstupamo a to je propast kombinata „Delišes“, jedino sa ove distance gledano što se tom prilikom pozitivno desilo jeste što je „Nektar“ iz Bačke Palanke kupio jedan deo tog kombinata, to je fabrika koncentrata i on upošljava u svojim pogonima oko 100 radnika. Ove godine je na preporuku Vlade i premijera i ovom prilikom se javno zahvaljujem premijeru Vlade Republike Srbije, to je govorio i sam vlasnik preduzeća, odlučio da poveća svoje prerađivačke kapaciteta, pa je instalirao još 50 cisterni o povećao broj zaposlenih na postojećih 100 na određeno vreme, zaposlio je još 150 sezonaca.
Interesantno je da tih 150 sezonskih radnika radi i dan danas u ovoj kompaniji na preradi voća i povrća, pre svega voća u faze poluproizvoda ili gotovih proizvoda finalne proizvodnje.
Sada ova kompanija kako vidimo, polako pretenduje da zauzme pozicije koje je nekada imao „Delišes“, ali za tako nešto ovoj kompaniji je potrebna sirovinska baza. Da bi imala sirovinsku bazu, potrebno je poljoprivredno zemljište i mi u Vladičinom Hanu imamo 300 hektara na raspolaganju poljoprivrednog zemljišta koje se ne obrađuje punih 15 godina. Ne obrađuje se iz prostog razloga što najduži rok izdavanja u zakup tog poljoprivrednog zemljišta može biti do tri godine. Koji to investitor može i koja kultura u oblasti voćarstva može da se uloži i da za vremenski period od tri godine, kada treba da prorodi, kada treba da da u vremenskom periodu do pet godina pun rod, njima ističe zakup i praktično ispada da onaj drugi ponuđač koji na javnom pozivu dobije isto zemljište sada treba da ubere rezultate i plodove rada investitora koji je uložio u sadnju i negovao sadnice do tri godine.
Dakle, ne mogu da shvatim da neko bude protiv ovakvih investitora koji mogu da ponude ovakve investicione planove i da ovakav investitor ne zaslužuje i ne treba da dobije poljoprivredno zemljište u zakupu do 30 godina, da uposli još berača, rezača, mehanizaciju, da na tim mehanizacijama uposli vozače, da samim tim poveća i svoje hladnjačke kapacitete jer sada ima 6.000 tona, povećaće potrošnju električne energije, samim tim povećanje prihod EPS-u.
Na ovan način moraće da uposli i dodatne tehnologe u procesu prerade i proizvodnje poluproizvoda ili gotovih proizvoda i naravno, uposliće najmanje još 200-300 sezonskih radnika.
Zašto bi bilo ko bio protiv rasta poljoprivredne proizvodnje, zašto bi bilo ko bio od narodnih poslanika protiv povećanja broja zaposlenih,zašto bi bilo ko od nas bio protiv povećanja izvoza, jer će verovatno veliki deo proizvodnje završiti i u izvozu. Zašto bismo na ovaj način bili protiv dodatnih prihoda koje ostvaruje država, protiv dodatnih prihoda koje ostvaruje lokalna samouprava, protiv dodatnih prihoda koje ostvaruje sama kompanija koja bi verovatno iz dodatnih prihoda uložila u nove kapacitete. Na ovaj način smanjujemo deficit, na ovaj način smanjujemo i javni dug.
Nasuprot ovome, imamo površine na teritoriji Srbije koje intenzivno zarastaju u korov i šiblje i sve ove destinacije su potencijalna područja za ulaganje investitora, pravnih lica sa ovakvim investicionim planom.
Samo da kažem da grad Leskovac ima takvih površina oko 50.000 hektara, Aleksinac ima 1200 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Republike Srbije, Trgovište 800, Niš oko 1000. Kažem, sve su to potencijalne destinacije za ovakve investicije koje mogu da ulažu u svoje poljoprivredne kapacitete i koje mogu da ulažu u prerađivačke kapaciteta. Zato kažem da su ovo dobre destinacije, bilo za domaće, bilo za strane investitore, bez obzira da li se radi o „Tenisu“ iz Nemačke ili se radi o investitorima iz Arapskih emirata ili se radi o domaćem investitoru kao što je „Nektar“. Svi investitori u ovom smislu, u ovom kontekstu su dobro došli.
Želim samo, jesam odužio, par komentara na Zakon o zaštiti zemljišta. Zaista i ovaj zakon zaslužuje pažnju, nimalo manje u odnosu na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, iz prostog razloga ako znamo da su tri najvažnija prirodna resursa za opstanak živog sveta voda, vazduh i zemljište i da država Srbija ima Zakon o zaštiti vode i vazduha.
Krajnje je bilo vreme da se donese Zakon o zaštiti zemljišta, posebno iz razloga što Republika Srbija raspolaže sa oko 1.200.000 hektara najkvalitetnijeg zemljišta tipa „černozem“, raspolaže sa oko 800 hektara zemljišta tipa „gajnjača“, da raspolaže sa oko milion hektara zemljišta pogodnog u brdsko-planinskim predelima za stočarsku proizvodnju. Nameće se logično pitanje – da li u okruženju postoji bogatija zemlja od države Srbije ovim resursom? Naravno, da ne postoji i zato ovaj prirodni resurs trebamo čuvati, trebamo štititi i to je omogućio ovaj Zakon o zaštiti zemljišta, iz jednog prostog razloga što se uspostavlja državni i lokalni monitoring na različitim tačkama, pozicioniran prostorno, tako što se utvrđuju mreža mernih tačaka i prati stanje zemljišta i tamo gde se utvrdi da postoje degradacioni i delastacioni procesi, preduzimaju se mere kaznene politike zaštite i očuvanja ovog zemljišta.
Ova dva zakona, završavam, čine dobru energiju, s jedne strane, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, otvara put za nove investicije, a Zakon o zaštiti zemljišta čini da zemljište koje upotrebljavamo koristimo na pravi način za generacije i generacije koje nam dolaze.
Ovo je nema sumnje reformski zakon. Srpska napredna stranka i ja lično glasaćemo za ovaj zakon, jer želimo da Srbija ide još jače u reforme. Hvala vam.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, uvaženi ministri, Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu za 2015. godinu koji se danas nalazi pred nama, koji će biti dopunjen amandmanom s obzirom da je predsednik naše poslaničke grupe podneo amandman, predviđa isplatu jednokratne novčane nadoknade u iznosu od sedam hiljada dinara zapošljenima u osnovnom, srednjem, više i visokom obrazovanju, kao i zapošljenima u ustanovama učeničkih i studentskih standarda.
Ova jednokratna isplata u suštini predstavlja pokušaj Vlade i parlamenta da ublaži debalans u platama koji postoji između zapošljenih u prosveti i platama zapošljenih u ostalim resorima s jedne strane, što je svakako proizvod nasleđenog stanja iz prethodnih godina i sa druge strane jedan izraz poštovanja i pažnje, pre svega premijera, ministara, čitave Vlade i zakonodavne vlasti koji želi da izađe u susret potrebama prosvetnih radnika.
Kada kažemo pokušaj Vlade i parlamenta da se ublaži rebalans u platama zapošljenih u prosveti to je jedno činjenično stanje koje evidentno, to je činjenično stanje o kome predstavnici u Vladi, predstavnici u parlamentu većine ne želimo da ćutimo. To je činjenično stanje pred kojim nema razloga da uopšte zatvaramo oči, ali takođe činjenično stanje koje predstavlja nasleđe iz ranijih godina i kao takva činjenica ne treba se nijednog trenutka prenebregavati.
Naime, radi se o tome da su godinama unazad ministri u vladama u kojim SNS nije imala učešće uspevali da izbore veće plate svojim zapošljenima u svojim resorima, pa je tako recimo u okviru resora pravde ministar pravde uspevao da izbori veće plate i zarade zapošljenima, tužiocima i sudijama u odnosu na profesore i nastavnike koji imaju isti stepen stručne spreme.
Sličan slučaj se nalazi u Ministarstvu zdravlja gde je ministar zdravlja uspevao da izbori veće plate lekarima i medicinskom osoblju u odnosu na zapošljene u prosveti profesorima, nastavnicima, učiteljima, bez obzira što imaju isti stepen stručne spreme.
Ovo je velika nepravda koja je učinjena prosvetnim radnicima i kao takva ona je učinjena bez učešća SNS i učinjena je bez mešanja poslanika SNS koji su mogli o bilo čemu u to vreme da odlučuju ili da se pitam. Primer za to, imamo u Srbiji na hiljade, da recimo, medicinska sestra koja ima četvrti stepen stručne smene danas gotovo ima identičnu platu kao profesor, odnosno nastavnik koji ima završen sedmi stepen stručne spreme, odnosno visoko obrazovanje.
Takođe, flagrantni primer ovih nesrazmera, odnosno disbalansa nalazi se u javnim preduzećima, pa tako jedan zapošljeni elektromonter u jednoj elektrodistribuciji u Srbiji ima i do 20 hiljada dinara veću platu u odnosu na profesora, odnosno nastavnika koji ima sedmi stepen stručne spreme.
Znači, jedan zapošljeni u javnom preduzeću koji ima treći stepen stručne spreme ima veću zaradu u odnosu na zapošljenog u prosveti, profesor, odnosno nastavnik.
Ponavljam, to su sve evidentne činjenice o kojima ne želimo da ćutimo, pred kojima ne želimo da zatvaramo oči, ali to su sve problemi, stanje i činjenice koji su nasleđeni iz ranijih perioda, ponavljam opet, u kojima SNS nije imala učešća, ali koja će raditi u perspektivi i budućnosti na rešavanju istih.
Sa druge strane, rekli smo da je ovo izraz jednog poštovanja i jedne pažnje prema prosvetnim radnicima imajući u vidu pre svega trenutak, odnosno ambijent u kome se donosi odluka, odnosno dopuna Zakona o budžetu i predviđa jednokratna isplata zapošljenima u prosveti u iznosu od sedam hiljada dinara. Evo i zbog čega. Ako imamo u vidu da su zapošljeni u administraciji i penzioneri pristali i prihvatili smanjenje plata i penzija u znak solidarnosti i podrške reformama koje su neizbežne da se sprovedu u Srbiji kako bi se obezbedila kod nas stabilizacija budžeta u RS na kratak rok, odnosno obezbedili uslovi za privredni rast, odnosno privredni razvoj na duži rok, onda je čin jednokratne isplate u iznosu od sedam hiljada dinara, pa makar to bilo i sedam hiljada dinara pravi presedan i izuzetan izraz pažnje i poštovanja prema zapošljenima u prosveti.
Sa druge strane, tu leži opasnost da ovakav akt može biti izvor nezadovoljstva i prezira od strane ostalih zapošljenih u administraciji, odnosno penzionera kojima bi ovih sedam hiljada dinara puno značilo takođe.
Naveo bih samo neke od primera koji postoje. Nažalost u Srbiji postoje određene lokalne samouprave čijim zapošljenima plate i zarade kasne po nekoliko meseci. Tim ljudima bi svakako ova jednokratna nadoknada puno značila. Imamo takođe puno slučajeva u Srbiji da radnicima i zapošljenima predškolskih ustanova i vrtića koji nisu obuhvaćeni ovom izmenom takođe bi mnogo značila i dobrodošla jednokratna isplata u iznosu od sedam hiljada dinara, posebno ako imamo u vidu da je pred nama zimski period, da su sada troškovi najveći i da se učenici i studenti pripremaju za škole, da se priprema zimnica, da se priprema ogrevno drvo itd. Svakako bi ovim grupama ova jednokratna isplata jako dobro došla i puno značila.
Imajući u vidu stopu nezapošljenosti kao drugi argument, koji opet govori o izrazu poštovanja prema zapošljenima u prosveti, imajući u vidu stopu nezapošljenosti u našem društvu koja je rezultat različitih faktora, a pre svega loših i nepoštenih privatizacija, da ne kažem lopovskih i pljačkaških kako se neko ne bi našao uvređenim ili ne daj Bože povređenim, ova novčana nadoknada bi takođe mnogo značila recimo zapošljenima, odnosno radnicima koji su ostali bez posla u Elektronskoj industriji „Niš“, kojih ima par desetina hiljada, zatim zapošljenima koji su ostali bez posla u fabrici „Nevena“ Leskovac.
Takođe, ovih sedam hiljada dinara posebno bi možda značile radnicima „Jumka“ i „Simka“ u Vranju koji vredno rade u svojim pogonima, a imajući u vidu period u kome se nalaze ovih sedam hiljada dinara bi mnogo značile i dobrodošle.
Ako se na sve to doda i sumarni efekat, koji će se imati od ove isplate, a to otprilike znači da je ovom merom jednokratne isplate u iznosu od sedam hiljada dinara obuhvaćeno oko 140 hiljada zaposlenih u prosveti, i ako imamo u vidu da je to izdatak za budžet u iznosu od 1,7 milijardi dinara, onda možemo konstatovati sa 14 miliona evra, odnosno 15 miliona evra mogli bismo da napravimo i sa ovim sredstvima možda 14, 15 fabrika iz temelja ili da pronađemo 14, 15 privrednika kojima bismo mogli da damo ove subvencije u iznosu od milion evra, koji bi zaposlili 100 do 150 radnika.
Tako da bi efekat prioritetnih zapošljavanja bio 1500 do 2000 radnika, plus efekti njihovih plata, plus izvoz, plus porezi na zarade, koji se pritom u ekonomiji ostvaruju svakako, prioritetni, ali su opet Vlada i parlament, predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, se odlučili da ova sredstva usmere ka zaposlenima u prosveti, ne bi li se nepravda iole ublažila. Sa ovim novčanim sredstvima mogli bismo sijaset osnovnih škola i domova zdravlja da rekonstruišemo. Videli smo, pre neki dan je premijer pokazivao slike i danas smo gledali ovde u parlamentu, u kakvom su nam stanju školski i zdravstveni sistemi. Takođe, mnoga deca, nažalost, u Srbiji u osnovnim, pa i u srednjim školama nemaju fiskulturne sale za nesmetano obavljanje fiskulturne aktivnosti. Sa ovim novčanim sredstvima svakako smo mogli da pristupimo gradnji 25 do 30 fiskulturnih sala. Međutim, Vlada, parlament, su odlučni da ova novčana sredstva usmere ka prosvetnim radnicima, ne bi li uticali na ublažavanje disbalansa, pa je ovo za svaku pohvalu i za svako priznanje.
Međutim, na kraju dana, ove rasprave, možemo konstatovati, i nadam se da ćemo se oko toga svi složiti da ovo predstavlja malo povećanje za prosvetne radnike, ali predstavlja veliki i značajan izdatak za budžet. Zato je neophodno da ministar prosvete sa svojim stručnim timom, zajedno sa predstavnicima sindikata, sindikalnih organizacija i sindikalnim rukovodstvima, pristupe ozbiljnoj, sveobuhvatnoj analizi kako bi se pronašlo održivo i sveobuhvatno rešenje na duži rok. Tu računamo na podršku, pre svega, ministarke gospođe Kori Udovički, koja će praviti platne razrede i u okviru toga pokušati, koliko god je moguće, da ovu razliku smanji, a da i sami prosvetni radnici u okviru svojih sindikalnih organizacija i udruženja pokušaju da pronađu načine da smanje svoje troškove i u okviru postojeće aproprijacije oslobode novčana sredstva za povećanje svojih zarada.
Navešću samo jedan od primera, u čitavoj Srbiji postoji niz škola koje su ruralnog tipa, gde postoji po par učenika, gde predaje po jedan učitelj ili postoji par učitelja koji predaju za ne više od desetak učenika. Prevoz, dovoz i odvoz dece, svakako bi bio manji trošak za Ministarstvo prosvete u odnosu na tu školu, održavanje zgrade, grejanje, električnu energiju, isplate zarada prosvetnim radnicima i to je jedan od načina gde bi mogla da se napravi ušteda u okviru ovog ministarstva. Ovo bi moralo da radi Ministarstvo na relaciji sa ministrom, zajedno sa svojim stručnim timom na relaciji sa sindikalnim udruženjima, sa sindikalnim organizacijama, plus troškovi u smislu smanjenja za potrošnju na različite balove, seminare, značilo bi oslobađanje novčanih sredstava u okviru pozicije, odnosno aproprijacije Ministarstva prosvete i prostor za porast plata zaposlenih u prosveti.
Ovo je aktivan proces za koji je potrebno vreme i, ponavljam, u koji moraju uložiti svi maksimalne napore, svi zajednički da pokušamo, a pre svega ministar sa svojim stručnim timom da iznađe prostor za određene uštede, a posebno sindikalna rukovodstva, koja najbolje znaju gde je moguće praviti uštede, a ne da sindikalna rukovodstva svaki put kada su nezadovoljna upozoravaju i prete štrajkovima, izlaskom na ulice, da se fizički obračunavaju sa ministrom prosvete, što smatram da na neki način brukaju i sebe i profesiju kojoj pripadaju i smatram da to u prespektivi ne bi smelo da se ponovi.
Zato će SNS glasati za ovu dopunu Zakona o budžetu za 2015. godinu, u nadi da će se pronaći održivo rešenje zajedničkim radom, zajedničkim naporom, da će i profesori i prosvetni radnici, učitelji i nastavnici biti zadovoljni svojim statusom, svojim zaradama, jer je to vrlo bitno, zato što smo njima poverili našu decu da ih uče i vaspitavaju. Hvala vam.