U redu.
Ključni problem u privatizaciji jeste rešavanje pravno-imovinskih odnosa i vlasničkih struktura u samim preduzećima, da bi samo preduzeće moglo da se ponudi u prodaji. Imali smo slučajeva gde je određena fabrika koja je, recimo, mehanizacija direktno, pod nadležnost Agencije za privatizaciju, nalazi se na zemljištu gde su vlasnici trojakog nivoa.
Jedan deo je vlasništvo opštine, a druga polovina je vlasništvo države, a jedan deo je vlasništvo Ministarstva prosvete, a bez raščišćavanja odnosa u vlasničkoj strukturi, to preduzeće ne može da se ponudi u prodaji, imajući u vidu da i sami objekti i hale koji su na njoj podignuti nemaju idejni projekat, nemaju saglasnost na idejni projekat, nemaju saglasnost na glavni projekat, nemaju građevinsku dozvolu i u krajnjoj instanci, nemaju upotrebnu dozvolu i kao takvi ne mogu biti ponuđeni u prodaju od strane Agencije za privatizaciju.
Agencija za privatizaciju smatram da ne može ovaj posao da obavi sama. Posao je prevelik i zadatak pred njom, bez saradnje lokalne samouprave, bez saradnje AP, bez saradnje resornih ministarstava da se preduzeća u prvom redu pripreme za prodaju, u drugom redu da se traže potencijalni investitori za pokretanje procesa rada i proizvodnje u ovim pogonima i preduzećima i naravno u trećoj liniji su subvencije od strane države koja treba da …