Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Goran Vukadinović

Goran Vukadinović

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani predsedavajući, uvaženi Udovičiću, dragi Peruničiću sa kolegama, dame i gospodo narodni poslanici, kao bivši sportista morao sam da se javim svom dragom kolegi koji je malo pre obrazlagao amandman. Hteo bih da kažem da pre svega ovaj zakon nije došao u redovnu proceduru u ovaj dom i da kolega da je bio u Nišu 13. maja mogao je da čuje reč sportiste. Ovom prilikom hteo bih da pohvalim celo Ministarstvo koje je na desetak javnih slušanja i tribina sve ovo je kompletno izloženo. Hteo bih da ih pohvalim sve one primedbe koje su imali sportisti na tim tribinama sve je to stavljeno i upakovano u ovaj zakon. Drago mi je da je ovaj zakon odskočna daska za novi zakon o privatizaciji koji će do 2018. godine biti usvojen.
Hteo bih samo mojim dragim koleginicama i kolegama da kažem da je ovaj zakon sport pisao. Znači, sport je pisao ovaj zakon i sportisti su dosta upoznati i sve pohvale ovom zakonu. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, iako predlagači amandmana nisu u sali, jer stvarno ovaj 138. amandman stav 2. smatram da je neprihvatljiv i da je loše obrazložen. Javio sam se iz razloga da bih obrazložio šta znači projektno finansiranje i kako ono treba da funkcioniše.
Ne sasvim slučajno, zbog toga što sam u svojoj lokalnoj samoupravi iz grada iz koga dolazim, iz Leskovca, doskora bio i predsednik Komisije za dodelu sredstava u sportu, pa bih hteo da dam neke napomene kako bi puno ljudi u sportu videli, kada se bave sportom, da je sport ozbiljna stvar i da ima odgovornost za sve ono što radi.
Lokalna samouprava, što se tiče projektnog finansiranja, svi oni koji se javljaju na projekat moraju da zacrtaju cilj, jer nije samo lokalna samouprava iz budžeta da odobri sredstva i da nikom ne odgovaraju za to. Isto sam mišljenja da sve one koje ulaze u budžet grada, konkretno grada Leskovca, mislim da trebaju biti besplatne članarine, jer ako, opet uzimam naš primer, grada Leskovca, jer ako skoro 95% sredstava iz budžeta namenjeno je sportistima, znači, niko od sportskih radnika ili organizacija ne trudi se da nađe donatora ili bilo šta, nego direktno samo čeka projektno finansiranje i kada dobija te pare - on ih troši.
Baš zbog toga da bi vratili da sport bude svima dostupan, predlažem da budu besplatne članarine. Ono što sam ja mogao da učinim za sport u gradu Leskovcu jeste da konkretno odvojim sport od nekih stvari, gde sportom treba samo da se bave sportisti, odnosno onim sportskim delom. Onim drugim delom - organizacija utakmice, konkretno prevozom, mi iz lokalne samouprave posebno izdvajamo oko devet miliona dinara za prevoz koji se isto javljao putem projektnog finansiranja, odnosno kad imaju ljudi utakmice, odnosno kada klubovi imaju utakmice, oni u toku nedelje kažu destinaciju dokle idu i mi im odobrimo autobuse, znači, sigurni smo da će ta ekipa ili ta organizacija otići na takmičenje.
Zatim, uveli smo i besplatan lekarski pregled. Oko milion i po dinara izdvajamo za besplatan lekarski pregled. Ono što bih ja voleo u narednom periodu da naš grad i ostali gradovi i opštine u Republici Srbiji urade, to je da u svim klubovima, kada se jave na projektno finansiranje, da komisija iz budžeta grada plati kotizacije, sudijske troškove i sve ostalo, da bi znali da taj klub neće ući u dubiozu i da će platiti te sudijske troškove i normalno funkcionisati.
Dešavalo se da iz projektnog finansiranja kada se jave klubovi, da mnogo više sredstava zahtevaju i traže. Zbog toga se dosta troše npr. ta finansijska sredstva na neke druge račune, odnosno za neke druge namene, kao što su kafanski računi ili bilo šta, pa se dešava da pojedini klubovi ostanu bez plaćenih sudijskih troškova pa ne mogu da odu na putovanja, a negde se desi da čak i neki klubovi zbog toga propadnu.
Zbog toga bih apelovao vama iz Ministarstva, pre svega vama, ministre, da to imate u narednom periodu i da to sagledate. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući Skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama je očigledno jedan iz zakona koji se u javnosti očekivao s posebnom pažnjom, zakon za koji se s razlogom očekuje da bude bolji nego ijedan dosadašnji, uredi delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Kao nekadašnji profesionalni sportista, a potom i rukovodilac u jednom od najuspešnijih košarkaških klubova juga Srbije, ističem zadovoljstvo što je posle perioda priprema i posebno duge provere brojnih skupova i ocena komplementnih ljudi, danas u ovom visokom domu pred nama formalno novi zakon, a u stvari su izmene i dopune Zakona o sportu, kako bismo usavršili i napravili boljitak svim sportistima, sportskim klubovima i organizacijama, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.
Konačno se približavamo pravoj privatizaciji u sportu, jer mišljenja sam da treba prekinuti neodgovorno trošenje sredstava svih obveznika, kako i neodgovorno odlučivanje po klubovima. Drago mi je da se ovim Predlogom zakona o sportu približavamo grčkom modelu, tačnije gde fudbal ima vlasnika, a košarka je brend, nešto kao u klubovima Panatenaikosa i Olimpijakosa.
Predlog zakona o sportu sadrži preko 180 članova, koji zahteva mnogo vremena i prostora. Zato ću se u okviru svog izlaganja osvrnuti samo na neke detalje koji posebno regulišu sigurnost svih učesnika sportskih aktivnostima.
Dobro je što je Predlog zakona o sportu vrlo precizno nabrojao sva prava i obaveze sportista, ali i predviđa zaštitu od onih koji bi da svojim činjenjem ospore, čak ukinu takva prava.
Svedoci smo brojnih natpisa i negativnih komentara o suspenodvanim ili osporenim pravima sportista koji im proističu iz ugovora sa određenom sportskom organizacijom.
Novi Predlog zakona ohrabruje sve one kojima je interes da se bavljenje sportskim aktivnostima odvija u skladu sa zakonom time što uređuje prava i obaveze menadžera i sportista.
Posebno me raduje zaštita prava sportista amatera sa kvalitetnim ugovorima o stipendiranju, a potom i uslova transfera. Maloletni sportisti s razlogom jesu dodatno sagledani, pogotovo oni koji prelaze iz manjih klubova u veće. Jedan od primera kako će bezbednosni aspekt bavljenja sportskim aktivnostima biti na željenom nivou jeste regrutovanje, školovanje, angažovanje i konačno nadzor koji vrše stručna lica angažovana u sportskim organizacijama.
Obaveza utvrđene zdravstvene sposobnosti postoji za sportiste koji se uključuju u organizovane sportske aktivnosti u oblasti sporta, a obaveze utvrđivanja posebne zdravstvene sposobnosti postoje najmanje jednom godišnje i za sportske stručnjake angažovane u radu sa sportistima.
Veoma je dobro što se u novom zakonu o sportu uvodi besplatan lekarski pregled za decu od šest do 14 godina, koji se obavlja u zdravstvenim ustanovama, Republičkom zavodu za sport i medicini sporta.
Kada je reč o bezbednosnom aspektu i sigurnosti koji nudi Predlog zakona o sportu nije nevažno insistiranje na obavezi sportskih organizacija da zaključe ugovore o osiguranju od posledica nesrećnog slučaja za vreme obavljanja sportske aktivnosti, odnosno stručnog rada u sportu.
Takođe bih istakao kao novinu u okviru predloga zakona da se sportisti ne smeju izložiti sportskim aktivnostima koje mogu da ugroze ili pogoršaju njihovo zdravstveno stanje. Naravno, doping je u sportu zabranjen u skladu sa zakonom. Takođe, zabranjeno je decu izlagati sportskim i fizičkim aktivnostima koje mogu da ugroze ili pogoršaju njihovo zdravstveno stanje i da negativno utiču na psiho-socijalni i motorički razvoj ili obrazovanje.
Potrebno je naglasiti da je osiguranje vrhunskim sportistima koji igraju za reprezentaciju obavezno. Još uvek postoje nedoumice među klubovima koji nisu spremni da se udruže i da svi zajedno nastupaju kao tim, kako bi se smanjilo plaćanje osiguranja, a povećala premija osiguranja od rizika i time smanjio finansijski izdatak klubovima.
Dobro je što Predlog zakona nalaže da pedagoški rad sa decom mogu obavljati samo sportski stručnjaci koji imaju odgovarajuće više ili visoko obrazovanje u oblasti fizičkog vaspitanja i sporta, odnosno položen stručni sportski ispit.
Predlagač zakona decom smatra sva lica koja imaju manje od 16 godina života. Ta granica nekome može i da zasmeta, ali ja iz sopstvenog iskustva i poznavanja međunarodne prakse primećujem da je i ovaj član zakona u skladu sa odgovarajućim zakonodavstvima u evropskim zemljama koje imaju izuzetno razvijen sport.
Skrenuo bih pažnju na obavljanje stručnog nadzora posebno odabranih stručnih lica, koji ocenjuju da li stručni rad opravdava očekivanja i u skladu sa izrečenim ocenama predlažu preduzimanje određenih mera za unapređenje rada i otklanjanje uočenih nedostataka.
Dosadašnja praksa je pokazala da su u Republici ovu oblast kontrolisala tri sportska inspektora. Novina novog zakona je uvođenje sportskog inspektora na nivou svake jedinice lokalne samouprave, koji će na osnovu zahteva sportskog nadzornika moći da privremeno zabrani obavljanje određene sportske aktivnosti, odnosno delatnosti.
Materija u zakonu koja govori o sportskim udruženjima od osnivanja pa do prestanka rada i likvidacije razrađene u velikom broju članova i moj je utisak kako je tu primetan pomak u kvalitetu u odnosu na prethodna zakonska rešenja u sportu.
Ono što od novog zakona o sportu očekujem jeste ne samo oštrija selekcija ponuđenih projekata i programa, već je od posebne važnosti kontrola, realizacija, koju vrši nadležno Ministarstvo i jednom godišnje o korišćenju sredstava budžeta Srbije odnosi izveštaj Vladi Republike Srbije.
Odredbe članova novog zakona koje govore o kategorizaciji u oblasti sporta su dobro poznate javnosti, pa i svima nama.
U okviru zakona pohvalio bih određivanje Nacionalne strategije razvoja u sportu. U šestom poglavlju su školski i univerzitetski sport i fizičko vaspitanje dece predškolskog uzrasta predstavljeni dovoljnim brojem članova.
Kada je u pitanju naredno poglavlje, jasno i precizno se govori o sportskim objektima namenjenim obavljanju sportskih aktivnosti, odakle ću ja kao posebno obavezujuću istaći jednu rečenicu – sportski objekti moraju biti pristupačni osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama. Programsko finansiranje je koncentrisano na nivou jedinice lokalne samouprave kroz transparentno davanje programskih sredstava. Istakao bih činjenicu da je 15% programskih sredstava opredeljeno za rad sa decom, dok jednoj organizaciji, tačnije klubu nije dozvoljeno preusmeriti više od 20%, da se ne bi događalo da jedna organizacija povlači 70, 80 pa čak i 90% sredstava.
Primer dobre prakse kako se odvija projektno finansiranje u oblasti sporta je naravno grad Leskovac iz kog ja dolazim, gde se dodela obavlja na godišnjem nivou u dva dela, kako bi kalendarsku godinu uskladili sa takmičarskom sezonom kluba.
U Leskovcu projektnim finansiranje je obuhvaćeno 114 sportskih klubova, organizacija i udruženja, izdvojeno je oko 46 miliona u 2015. godini. Uvedeno je i novčano nagrađivanje ekipa koja osmo i prvo mesto, odnosno najviši rang takmičenja na međunarodnom nivou. Ovim zakonom otvara se mogućnost obrazovanja nacionalnog fonda za razvoj sporta.
Na kraju današnjeg izlaganja osvrnuo bih se na najvažniji član Predloga zakona o sportu, to je član 4. stav 1. koji jasno precizira da svako ima pravo da se bavi sportom i da sport nije samo privilegija bogatih, već da je neophodno da sport bude dostupan svima, a ne da bude samo još jedan trošak roditeljima. Novi zakon o sportu doneo je konkretna rešenja i ograničenja kada je u pitanju članarina.
Počeo sam današnje izlaganje sa osvrtom na neke dobre aspekte predloženog zakona o sportu. Završiću iznošenjem svog ličnog stava da mi predstavljamo sportsku naciju koja rađa sportske veličine, pa ću iskoristiti priliku da čestitam našim vaterpolistima, tako i našem teniseru Novaku Đokoviću na postignutim uspesima.
U danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom SNS, glasaću, naravno, za usvajanje ovakvog zakona. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani gosti, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas ćemo između ostalog raspravljati o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, tako da bih se na samom početku osvrnuo na član 3. Predloga zakona, kojim je omogućeno fleksibilnije kreiranje mere aktivne politike zapošljavanja u zavisnosti od potreba tržišta, što se naročito ogleda kroz određivanje troškova.
Konkretno se kod mera aktivne politike zapošljavanja, odnosno dodatnog obrazovanja i obuke pod troškovima podrazumeva novčana pomoć, troškovi osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, troškovi prevoza na koje imaju pravo nezaposleni polaznici obuke, nezaposleni, uključujući i stručnu praksu, kao i troškove organizovanja obuke na tržištu rada koji se plaćaju izvođaču obuke ili poslodavcu ukoliko se obuka sprovede na zahtev poslodavca. Akcenat je na novčanoj pomoći koju bi Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćivala nezaposlenom na ime pokrivanja troškova koje lice ima za vreme osposobljavanja, odnosno obučavanja, kako bi nezaposleni bio motivisan za uključivanje i aktivno učešće u programu. Kao pozitivan primer obuke navešću „Džinsi“ koji dolazi iz Turske, konkretno, grad odakle dolazim, u Leskovcu, koji se opredelio da na sopstvenim savremenim mašinama obučava 49 lica za poslove šivenja, a sa ciljem kasnijeg zapošljavanja.
Izmenama Zakona o zapošljavanju detaljnije su uređeni uslovi za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti određenih kategorija nezaposlenih lica, višak zaposlenih i zaposlenih kojima je radni odnos prestao njihovom voljom ili krivicom. Precizirano je šta se smatra osnovicom na koju se obračunava novčana naknada za osiguranje za slučaj nezaposlenosti i utvrđeni način obračuna novčane naknade. Konkretno, u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje sa preciziranjem osnovice za utvrđivanje visine novčane naknade za slučaj nezaposlenosti i obračunom novčane naknade, u skladu sa propisima o radu, ostvariće se velike uštede u pogledu isplate novčane naknade, koje se u poslednjih nekoliko godina velikim delom vrše sudskim putem.
Članom 8. Predloga zakona zaštićeni bi bili korisnici novčane naknade kojima zarada nije isplaćivana ili je isplaćivana u nižem iznosu od iznosa koji je obračun doprinos. Osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade bila bi osnovica na kojoj je obračunat doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti i podneta pojedinačna poreska prijava nadležnom organu.
U praksi se dešavalo da lica kojima je radni odnos prestao uz isplatu novčane naknade, odnosno otpremnine, u skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije o utvrđivanju programa o rešavanju viška zaposlenih, odnosno socijalni program, kao i zaposlenih kojima je radni odnos prestao njihovom voljom ili krivicom, zasnivaju radni odnos na određeno, u praksi često veoma kratko vreme, od 15 do 30 dana, a nekada i manji rok od 15 dana, te raskidaju radni odnos, po osnovu kojeg ostvaruju pravo i na novčanu nadoknadu za slučaj nezaposlenosti, na koji inače ne bi imali pravo. Nakon stupanja na snagu ovog zakona, navedena lica moraće ponovo da budu u osiguranju 12 meseci neprekidno ili 18 meseci sa prekidom, da bi ostvarili pravo na novčanu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Pozitivno rešenje Predloga zakona o zapošljavanju je i to što će lica kojima radni odnos prestaje uz isplatu otpremnine, u skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije o utvrđenom programu o rešavanju viška zaposlenog, moći da ostvare pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti u uslovima navedenim u Predlogu zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Izmenom Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti doprineće uspostavljanju sistema kontinuiranog podizanja kapaciteta rada zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i podizanje kvaliteta usluga kako poslodavcima, tako i nezaposlenim licima. Shodno tome, stav poslaničke grupe SNS, kao i moj lični stav, jeste da ćemo podržati ovakav predlog zakona. Hvala na pažnji.
Hvala.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi gosti, imajući u vidu da su u toku izbori za sudije u sudovima opšte i posebne nadležnosti, važno je iste sagledati u kontekstu reforme pravosuđa koja je bila i ostaje bitan prioritet Republike Srbije.
Ono čime bi ova reforma trebala da rezultira jesu ujedno i ciljevi koncipirani u nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa za period od 2013-2018. godine, a to je: poboljšanje kvaliteta i efikasnosti pravde, jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa u cilju jačanje vladavine prava, demokratije, pravne sigurnosti i približavanje pravde građanima i vraćanje poverenja u pravosudni sistem.
Zajedničko delovanje svih relevantnih aktera reforme pravosuđa u Republici Srbiji Narodne skupštine, Vlade, ministarstava, Visokog saveta sudstva, Vrhovnog kasacionog suda, sudova itd, može dovesti do uspešnog ostvarenja ovih ciljeva reformi.
Jasno je da je važan korak ka tome kvalitetno i dosledno sproveden zakonom predviđen postupak izbora sudija i da najveću odgovornost za izbor sudija snosi Visoki savet sudstva i Narodna skupština, jer je od neprocenjive važnosti da se među prijavljenim kandidatima brižljivo odaberu kandidati koji će svojim kvalifikacijama i sposobnostima, svojim radom i rezultatima rada, biti oličenje dostojanstva, stručnosti i osposobljenosti.
Za ekonomski oslabljenu zemlju, kakva je bila 2009. godine, jedna neuspela reforma pravosuđa koja je iza nas je iscrpljujuća. Usled reforme pravosudne mreže, sprovedene tada, kroz ukidanje ili zamenu sudskih jedinica, drastično je smanjen broj sudova, a opštim reizborom sudija i javnih tužilaca njihov broj je smanjen za oko hiljadu.
Vreme je pokazalo da ovakva organizacija nije dovela do veće efikasnosti pravosuđa, jer je nosiocima pravosudne funkcije, kao i sudskom osoblju, trebao dug vremenski period da se adaptira na nove uslove rada. Broj zaostalih predmeta nije smanjen, jer je pre svega smanjen samo broj sudija a ne priliv predmeta, tako da u proseku jedan sudija ima u radu od 700 do hiljadu sudskih predmeta. Nije smanjeno vreme trajanja sudskog postupka, jer isti zavisi od brojnih činilaca na koje se reformom nije moglo uticati, niti su smanjeni budžetski izdaci, s obzirom da smo bili svedoci paradoksalnih situacija da i sudije iz sedišta suda putuju na suđenje službenim vozilima u sudsku jedinicu iz koje su istovremeno sudije iz sudske jedinice službenim vozilima odlazile u sedište suda radi održavanja suđenja.
Neustavnost odluke o reizboru sudija dovelo je do velikog broja sudskih postupaka za naknadu materijalne i nematerijalne štete, dok su sudije koje su reizabrane imale u radu veliki broj predmeta, te su pred sobom imali konstantni izazov da biraju između kvantiteta i kvaliteta u radu, pri čemu je kvantitet često dovodio do bitnih povreda postupaka i čestih ukidanja odluka, a kvalitet je rezultirao nedovoljno savladavanjem priliva predmeta.
Sada imamo šansu da u predstojećem periodu vratimo stvari na pravi kolosek. U sudovima odnos prijavljenih kandidata prema broju oglašenih sudijskih mesta za izbor ekstremno je neproporcionalan. Primera radi, u Osnovnom sudu u Leskovcu, gradu iz koga ja dolazim, oglašen je izbor petoro sudija, a samo u tom sudu radi 19 sudijskih pomoćnika koji ispunjavaju opšte, a verovatno i ostale uslove za izbor za sudiju koji su predviđeni Zakonom o sudijama, tako da će broj prijavljenih kandidata daleko nadmašiti broj oglašenih mesta za izbor sudija, ako se uzmu u obzir i kandidati iz drugih sudova i drugih gradova koji čekaju svoju priliku za izbor još od 2009. godine.
Činjenica da se na pet ili 10 oglašenih mesta prijavljuje sto ili više kandidata, transparentni je pokazatelj da pred sobom imamo veliku mogućnost izbora i da Republika Srbija raspolaže izvanrednim kapacitetom za reformu i unapređenje pravosuđa.
Među prijavljenim kandidatima treba odabrati one najbolje, jer sva ulaganja u pravosudnom sistemu su iluzorna ukoliko ljudski resursi nisu na zavidnom nivou.
U procesu pregovora o pridruživanju EU, Poglavljem 23 insistira se na obezbeđivanju nepristrasnosti integriteta i visokog standarda donošenja sudskih presuda, pri čemu se navedeno smatra neophodnim za očuvanje vladavine prava, za šta je potrebno pokazati čvrstu opredeljenost da se uklone spoljni uticaji na pravosuđe i obezbede odgovarajući finansijski resursi i obuka, kao i pravne garancije za pravedne sudske postupke. Izbor sudija je prvi korak ka stvaranju stabilnog i efikasnog pravosuđa, koje će odgovarati visokim standardima, postavljenim od strane EU.
S tim u vezi, a kako su nam predočene kvalifikacije, stručnost i osposobljenost kandidata, Maje Vadnjal, podržavam predlog za njen izbor za sudiju Prekršajnog apelacionog suda, naravno, kao i moja poslanička grupa SNS. Zahvaljujem na pažnji.
Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, poštovani ministre, drage kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Zakon o sprečavanju dopinga u sportu koji je sredstvo za ostvarivanje cilja zvanog ne do vrhunskog rezultata po svaku cenu.
Problem korišćenja doping sredstava valja razmotriti u dva pravca. Najpre registrovati korišćenje doping sredstava u neprofesionalnom sportu, i to iz lako razumljivih razloga. U ovoj kategoriju sportista je ubedljivo veći broj osoba nego što je to slučaj u profesionalnom sportu.
Složićete se samnom, da kontrole doping ponašanja neprofesionalnih sportista imalo malo ili ih gotovo nema. kao objašnjenje najpre se nudi činjenica da nije jasno zašto bi ovi sportisti koristili doping kada njihovi rezultati i dostignuća nemaju za osnovni cilj rezultat i uspeh.
Upozorio bih kako je u neprofesionalnom sportu od velikog značaja prevencija, koja najpre podrazumeva što veću i bolju informisanost o vrstama i štetnosti dopinga. Zato su nam potrebni stručnjaci visokih profila u koje ubrajamo trenere, psihologe i lekare.
Korišćenje doping sredstava jeste tema koja je više decenija sa pravom u žiži javnosti, jer štetne posledice korišćenja dopinga u sportu, a posebnom u profesionalnom su nemerljive.
Postavljam pitanje – šta se dešava sa neprofesionalnim sportistima? Šta je sa ljudima koji se rekreativno bave sportom, sa svima onima koji ne učestvuju u takmičenjima? Da li smemo odluku o korišćenju ne dozvoljenih sredstava prepustiti samo njima ili ćete se složiti samnom da je reč o opasnim sredstvima i da smo dužni da na organizovan i sistematski način, preko stručnih ljudi i institucija svakoj grupaciji sportista jasno predočimo da upotreba dopinga može dovesti do fizičkih, ali i psihičkih poremećaja. Nijedna sportska titula, čak ni ona međunarodnog ranga, nijedan vrhunski rezultat ne sme biti ispred zdravlja.
Od vas gospodine ministre, očekujem podršku za moje zalaganje, da lični primerom kao i obraćanje naših vrhunskih sportista, sportskih idola mlađih generacija, pojačate efekat pravilnog informisanja.
Kao vrhunski sportista, sa iskustvom menadžera koji je vodio najuspešniji klub juga Srbije, košarkaški klub „Zdravlje“, imam slobodu da preporučim kako tzv. učenje po modelu daje bolji rezultat od drugih.
Iskustvo sjajnih asova, neokaljane sportske karijere znači mnogo mlađim izraštajima, a poznata su vam upozorenja naučnih timova koja govore da je najosetljiviji period kod dece uzrasta od 10-15 godina, da ih u tom periodu moramo na valjani način zaštiti da ne postanu korisnici zabranjenih supstanci.
Smatram da u tesnoj vezi sa Ministarstvom omladine i sporta mora da bude i formalno obrazovanje, tj. i Ministarstvo prosvete, odnosno da se antidoping sadržaj uvrsti u nastavni plan i program, a da nosioci promocije zdravlja i bezbednog života školaraca budu, pored profesora sporta, psiholozi i pedagozi.
Saradnja sa prosvetnim vlastima je po meni od velikog značaja u cilju što bolje promocije programa edukacije nastavnika i pripreme školskog materijala. Ukoliko u takav projekat ne bude uključen veliki broj škola i ne budemo mu pristupili na različitim nivoima nastave, bojim se da se problem korišćenja dopinga u neprofesionalnom sportu neće dovoljno efikasno rešavati.
Danas više govorimo o problemima u neprofesionalnom sportu, najpre zbog činjenice da profesionalni sportisti podležu doping kontrola, a ne zato što je reč o manje važnoj grupi mladih ljudi koji koriste nedozvoljena sredstva.
Svetska antidoping agencija i Antidoping agencija Republike Srbije nude velike mogućnosti za kvalitetno informisanje o svim problemima dopinga, posebno u profesionalnom sportu i načinima kontrole.
U vreme kada se pobedama ostvaruju velike materijalne koristi, pa i astronomske zarade, ali se stiču i mnoge nematerijalne koristi i privilegije, dosta je onih koji bi olako zaključili kako je zarad pobede i zarad opravdanog koristiti nedozvoljena sredstva i to se pri tom pogrešno naglašava, kako je karijera vrhunskog sportiste kratka i da vreme, vrednosti i popularnost treba što pre bolje unovčiti.
Tu vidim potrebu da država preko nadležnih institucija poradi na potpunoj informisanosti sportista, kako bi se ukazalo na to da je prevara u sportu i ona koja se tog trenutka ne otkrije. Smatram da učenje o fer pleju nije prevaziđeno, da je ono potrebno sportistima kao recimo, poštenje u poslovanju.
Neću prihvatiti uverenje kojim bi priznao da je fer plej pretpostavka i uslov igre i pobede. Pitam vas – smemo li dozvoliti da upotrebom nedozvoljenih sredstava ova temeljna karakteristika sportskog ideala tek tako da se sruši?
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, borba protiv droge traje decenijama i dobro je što se o njoj sve više govori na najvišim forumima. Deo mojih razmišljanja bih pokušao da predstavim vama i vašim saradnicima kao povećanu obavezu za naredni period i to prvo edukativni rad. Biću kratak i daću što veći broj osoba i informacija o supstancama i metoda koje su zabranjene u sportu.
Dva - informisanje o zdravim načinima kojim se mogu poboljšati fizičke sposobnosti. Znači, planom zdrave ishrane stići do postavljenih ciljeva, a pri tom izbeći opasnost da se upotreba nedozvoljene i stimulativnih sredstava.
Treće – razgovarati na temu izrada individualnog plana treniranja. To znači dobro informisanje o trenažnom procesu, metodama treniranja i načinu izrade plana, treniranje u zavisnosti od sporta i željenih ciljeva. Složićete se da je tema takva da zaslužuje svakodnevno razmatranje, dogovor i akciju.
Uz zahvalnost što ste me saslušali, voleo bih da se i pre ulaska u EU što više približimo standardima prevencije i borbe protiv korišćenja dopinga. Zbog toga kao nekadašnji vrhunski sportista u Danu za glasanju ću u potpunosti podržati i donošenje ovakvog zakona. Zahvaljujem se na pažnji.