Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, uvaženi Udovičiću, dragi Peruničiću sa kolegama, dame i gospodo narodni poslanici, kao bivši sportista morao sam da se javim svom dragom kolegi koji je malo pre obrazlagao amandman. Hteo bih da kažem da pre svega ovaj zakon nije došao u redovnu proceduru u ovaj dom i da kolega da je bio u Nišu 13. maja mogao je da čuje reč sportiste. Ovom prilikom hteo bih da pohvalim celo Ministarstvo koje je na desetak javnih slušanja i tribina sve ovo je kompletno izloženo. Hteo bih da ih pohvalim sve one primedbe koje su imali sportisti na tim tribinama sve je to stavljeno i upakovano u ovaj zakon. Drago mi je da je ovaj zakon odskočna daska za novi zakon o privatizaciji koji će do 2018. godine biti usvojen.
Hteo bih samo mojim dragim koleginicama i kolegama da kažem da je ovaj zakon sport pisao. Znači, sport je pisao ovaj zakon i sportisti su dosta upoznati i sve pohvale ovom zakonu. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, iako predlagači amandmana nisu u sali, jer stvarno ovaj 138. amandman stav 2. smatram da je neprihvatljiv i da je loše obrazložen. Javio sam se iz razloga da bih obrazložio šta znači projektno finansiranje i kako ono treba da funkcioniše.
Ne sasvim slučajno, zbog toga što sam u svojoj lokalnoj samoupravi iz grada iz koga dolazim, iz Leskovca, doskora bio i predsednik Komisije za dodelu sredstava u sportu, pa bih hteo da dam neke napomene kako bi puno ljudi u sportu videli, kada se bave sportom, da je sport ozbiljna stvar i da ima odgovornost za sve ono što radi.
Lokalna samouprava, što se tiče projektnog finansiranja, svi oni koji se javljaju na projekat moraju da zacrtaju cilj, jer nije samo lokalna samouprava iz budžeta da odobri sredstva i da nikom ne odgovaraju za to. Isto sam mišljenja da sve one koje ulaze u budžet grada, konkretno grada Leskovca, mislim da trebaju biti besplatne članarine, jer ako, opet uzimam naš primer, grada Leskovca, jer ako skoro 95% sredstava iz budžeta namenjeno je sportistima, znači, niko od sportskih radnika ili organizacija ne trudi se da nađe donatora ili bilo šta, nego direktno samo čeka projektno finansiranje i kada dobija te pare - on ih troši.
Baš zbog toga da bi vratili da sport bude svima dostupan, predlažem da budu besplatne članarine. Ono što sam ja mogao da učinim za sport u gradu Leskovcu jeste da konkretno odvojim sport od nekih stvari, gde sportom treba samo da se bave sportisti, odnosno onim sportskim delom. Onim drugim delom - organizacija utakmice, konkretno prevozom, mi iz lokalne samouprave posebno izdvajamo oko devet miliona dinara za prevoz koji se isto javljao putem projektnog finansiranja, odnosno kad imaju ljudi utakmice, odnosno kada klubovi imaju utakmice, oni u toku nedelje kažu destinaciju dokle idu i mi im odobrimo autobuse, znači, sigurni smo da će ta ekipa ili ta organizacija otići na takmičenje.
Zatim, uveli smo i besplatan lekarski pregled. Oko milion i po dinara izdvajamo za besplatan lekarski pregled. Ono što bih ja voleo u narednom periodu da naš grad i ostali gradovi i opštine u Republici Srbiji urade, to je da u svim klubovima, kada se jave na projektno finansiranje, da komisija iz budžeta grada plati kotizacije, sudijske troškove i sve ostalo, da bi znali da taj klub neće ući u dubiozu i da će platiti te sudijske troškove i normalno funkcionisati.
Dešavalo se da iz projektnog finansiranja kada se jave klubovi, da mnogo više sredstava zahtevaju i traže. Zbog toga se dosta troše npr. ta finansijska sredstva na neke druge račune, odnosno za neke druge namene, kao što su kafanski računi ili bilo šta, pa se dešava da pojedini klubovi ostanu bez plaćenih sudijskih troškova pa ne mogu da odu na putovanja, a negde se desi da čak i neki klubovi zbog toga propadnu.
Zbog toga bih apelovao vama iz Ministarstva, pre svega vama, ministre, da to imate u narednom periodu i da to sagledate. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući Skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama je očigledno jedan iz zakona koji se u javnosti očekivao s posebnom pažnjom, zakon za koji se s razlogom očekuje da bude bolji nego ijedan dosadašnji, uredi delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Kao nekadašnji profesionalni sportista, a potom i rukovodilac u jednom od najuspešnijih košarkaških klubova juga Srbije, ističem zadovoljstvo što je posle perioda priprema i posebno duge provere brojnih skupova i ocena komplementnih ljudi, danas u ovom visokom domu pred nama formalno novi zakon, a u stvari su izmene i dopune Zakona o sportu, kako bismo usavršili i napravili boljitak svim sportistima, sportskim klubovima i organizacijama, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.
Konačno se približavamo pravoj privatizaciji u sportu, jer mišljenja sam da treba prekinuti neodgovorno trošenje sredstava svih obveznika, kako i neodgovorno odlučivanje po klubovima. Drago mi je da se ovim Predlogom zakona o sportu približavamo grčkom modelu, tačnije gde fudbal ima vlasnika, a košarka je brend, nešto kao u klubovima Panatenaikosa i Olimpijakosa.
Predlog zakona o sportu sadrži preko 180 članova, koji zahteva mnogo vremena i prostora. Zato ću se u okviru svog izlaganja osvrnuti samo na neke detalje koji posebno regulišu sigurnost svih učesnika sportskih aktivnostima.
Dobro je što je Predlog zakona o sportu vrlo precizno nabrojao sva prava i obaveze sportista, ali i predviđa zaštitu od onih koji bi da svojim činjenjem ospore, čak ukinu takva prava.
Svedoci smo brojnih natpisa i negativnih komentara o suspenodvanim ili osporenim pravima sportista koji im proističu iz ugovora sa određenom sportskom organizacijom.
Novi Predlog zakona ohrabruje sve one kojima je interes da se bavljenje sportskim aktivnostima odvija u skladu sa zakonom time što uređuje prava i obaveze menadžera i sportista.
Posebno me raduje zaštita prava sportista amatera sa kvalitetnim ugovorima o stipendiranju, a potom i uslova transfera. Maloletni sportisti s razlogom jesu dodatno sagledani, pogotovo oni koji prelaze iz manjih klubova u veće. Jedan od primera kako će bezbednosni aspekt bavljenja sportskim aktivnostima biti na željenom nivou jeste regrutovanje, školovanje, angažovanje i konačno nadzor koji vrše stručna lica angažovana u sportskim organizacijama.
Obaveza utvrđene zdravstvene sposobnosti postoji za sportiste koji se uključuju u organizovane sportske aktivnosti u oblasti sporta, a obaveze utvrđivanja posebne zdravstvene sposobnosti postoje najmanje jednom godišnje i za sportske stručnjake angažovane u radu sa sportistima.
Veoma je dobro što se u novom zakonu o sportu uvodi besplatan lekarski pregled za decu od šest do 14 godina, koji se obavlja u zdravstvenim ustanovama, Republičkom zavodu za sport i medicini sporta.
Kada je reč o bezbednosnom aspektu i sigurnosti koji nudi Predlog zakona o sportu nije nevažno insistiranje na obavezi sportskih organizacija da zaključe ugovore o osiguranju od posledica nesrećnog slučaja za vreme obavljanja sportske aktivnosti, odnosno stručnog rada u sportu.
Takođe bih istakao kao novinu u okviru predloga zakona da se sportisti ne smeju izložiti sportskim aktivnostima koje mogu da ugroze ili pogoršaju njihovo zdravstveno stanje. Naravno, doping je u sportu zabranjen u skladu sa zakonom. Takođe, zabranjeno je decu izlagati sportskim i fizičkim aktivnostima koje mogu da ugroze ili pogoršaju njihovo zdravstveno stanje i da negativno utiču na psiho-socijalni i motorički razvoj ili obrazovanje.
Potrebno je naglasiti da je osiguranje vrhunskim sportistima koji igraju za reprezentaciju obavezno. Još uvek postoje nedoumice među klubovima koji nisu spremni da se udruže i da svi zajedno nastupaju kao tim, kako bi se smanjilo plaćanje osiguranja, a povećala premija osiguranja od rizika i time smanjio finansijski izdatak klubovima.
Dobro je što Predlog zakona nalaže da pedagoški rad sa decom mogu obavljati samo sportski stručnjaci koji imaju odgovarajuće više ili visoko obrazovanje u oblasti fizičkog vaspitanja i sporta, odnosno položen stručni sportski ispit.
Predlagač zakona decom smatra sva lica koja imaju manje od 16 godina života. Ta granica nekome može i da zasmeta, ali ja iz sopstvenog iskustva i poznavanja međunarodne prakse primećujem da je i ovaj član zakona u skladu sa odgovarajućim zakonodavstvima u evropskim zemljama koje imaju izuzetno razvijen sport.
Skrenuo bih pažnju na obavljanje stručnog nadzora posebno odabranih stručnih lica, koji ocenjuju da li stručni rad opravdava očekivanja i u skladu sa izrečenim ocenama predlažu preduzimanje određenih mera za unapređenje rada i otklanjanje uočenih nedostataka.
Dosadašnja praksa je pokazala da su u Republici ovu oblast kontrolisala tri sportska inspektora. Novina novog zakona je uvođenje sportskog inspektora na nivou svake jedinice lokalne samouprave, koji će na osnovu zahteva sportskog nadzornika moći da privremeno zabrani obavljanje određene sportske aktivnosti, odnosno delatnosti.
Materija u zakonu koja govori o sportskim udruženjima od osnivanja pa do prestanka rada i likvidacije razrađene u velikom broju članova i moj je utisak kako je tu primetan pomak u kvalitetu u odnosu na prethodna zakonska rešenja u sportu.
Ono što od novog zakona o sportu očekujem jeste ne samo oštrija selekcija ponuđenih projekata i programa, već je od posebne važnosti kontrola, realizacija, koju vrši nadležno Ministarstvo i jednom godišnje o korišćenju sredstava budžeta Srbije odnosi izveštaj Vladi Republike Srbije.
Odredbe članova novog zakona koje govore o kategorizaciji u oblasti sporta su dobro poznate javnosti, pa i svima nama.
U okviru zakona pohvalio bih određivanje Nacionalne strategije razvoja u sportu. U šestom poglavlju su školski i univerzitetski sport i fizičko vaspitanje dece predškolskog uzrasta predstavljeni dovoljnim brojem članova.
Kada je u pitanju naredno poglavlje, jasno i precizno se govori o sportskim objektima namenjenim obavljanju sportskih aktivnosti, odakle ću ja kao posebno obavezujuću istaći jednu rečenicu – sportski objekti moraju biti pristupačni osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama. Programsko finansiranje je koncentrisano na nivou jedinice lokalne samouprave kroz transparentno davanje programskih sredstava. Istakao bih činjenicu da je 15% programskih sredstava opredeljeno za rad sa decom, dok jednoj organizaciji, tačnije klubu nije dozvoljeno preusmeriti više od 20%, da se ne bi događalo da jedna organizacija povlači 70, 80 pa čak i 90% sredstava.
Primer dobre prakse kako se odvija projektno finansiranje u oblasti sporta je naravno grad Leskovac iz kog ja dolazim, gde se dodela obavlja na godišnjem nivou u dva dela, kako bi kalendarsku godinu uskladili sa takmičarskom sezonom kluba.
U Leskovcu projektnim finansiranje je obuhvaćeno 114 sportskih klubova, organizacija i udruženja, izdvojeno je oko 46 miliona u 2015. godini. Uvedeno je i novčano nagrađivanje ekipa koja osmo i prvo mesto, odnosno najviši rang takmičenja na međunarodnom nivou. Ovim zakonom otvara se mogućnost obrazovanja nacionalnog fonda za razvoj sporta.
Na kraju današnjeg izlaganja osvrnuo bih se na najvažniji član Predloga zakona o sportu, to je član 4. stav 1. koji jasno precizira da svako ima pravo da se bavi sportom i da sport nije samo privilegija bogatih, već da je neophodno da sport bude dostupan svima, a ne da bude samo još jedan trošak roditeljima. Novi zakon o sportu doneo je konkretna rešenja i ograničenja kada je u pitanju članarina.
Počeo sam današnje izlaganje sa osvrtom na neke dobre aspekte predloženog zakona o sportu. Završiću iznošenjem svog ličnog stava da mi predstavljamo sportsku naciju koja rađa sportske veličine, pa ću iskoristiti priliku da čestitam našim vaterpolistima, tako i našem teniseru Novaku Đokoviću na postignutim uspesima.
U danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom SNS, glasaću, naravno, za usvajanje ovakvog zakona. Hvala na pažnji.