Dame i gospodo, poštovane kolege, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 277. Predloga zakona o parničnom postupku koji glasi: ''Po prethodnom ispitivanju tužbe, sud je ovlašćen da podnosi rešenje iz člana 279. ovog zakona, ako nije reč o pitanjima o kojima se po potrebi i prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona može doneti tek u daljem toku postupka.''
Amandmanom na ovaj član tražio sam da se reč ''sud'' u ovom članu zameni rečima ''predsednik veća'', jer smatram da je u ovoj odredbi neophodno precizno naznačiti ko u ime suda ima ovlašćenja za donošenje rešenja iz člana 279. koji reguliše donošenje rešenja kojim se tužba odbacuje. Zamislite situaciju kako je predviđeno u ovom članu Predloga zakona Sudija ovlašćen za donošenje rešenja iz člana 279. O odbacivanju tužbe, primera radi, što tužba nije blagovremena i da ne postoji pravni interes za sporazum tužioca za podizanje tužbe itd., a da se ne zna ko u ime suda to radi.
Da li je predsednik veća, sudija pojedinac, ili neko treći, veoma je važno da se zna ko je sudija i ko je u ime suda ovlašćen za donošenje takvih rešenja koja utiču na sudbinu građana i ostvarivanje njihovih prava. Zbog toga sam ovim amandmanom tražio da se precizira da to bude predsednik veća, kako bi se ovim amandmanom otklonila nepreciznost u Predlogu ovog zakona, jer se radi o veoma važnom procesnom zakonu čije odredbe moraju biti kratke, jasne, nedvosmislene, kako ne bi izazivale nedoumicu onih koji ih primenjuju, suda i stranaka.

Poštovane kolege narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 40. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, gde tražim da se član 66. briše, jer je jasno da se time samo komplikuje administracija.
Mi bismo po zakonu morali da uvedemo da se ostale uplate, takođe, prilože uz izveštaje, a ne samo po ovom članu gde se traži uplata o dodatku, odnosno o onoj razlici koja nije na početku plaćena, tako da je jasno i iz samog Predloga ovog zakona vidi se namera predlagača. Dobro je što se u ovom zakonu govori da će se smanjiti porez na dobit preduzeća, ali se vidi tu i namera predlagača, jer ko u Srbiji posluje sa dobitkom, koja to preduzeća, koja su u ove tri godine bukvalno uništena.
Stavljeni su katanci i lanci na ta preduzeća, i koja preduzeća posluju sa dobitkom – samo tajkuni u Srbiji. I tu se vidi prava namera predlagača ovog zakona i ministra finansija, jer se zna da je, odmah po formiranju Vlade, stranka kojoj pripada ministar pod svoju ingerenciju uzela sve finansijske tokove u Srbiji.
I kada su posle zadnjih izbora u Srbiji videli da pada njihova popularnost, u stvari da na sledećim izborima nemaju šanse da pređu cenzus, onda oni gledaju situaciju da se dodvore tajkunima u Srbiji, da donesu zakone koji odgovaraju tim ljudima i samim tim ovaj predlog zakona je u tom pravcu gde će samo moći da još veća dobit tih ljudi i bogataša u Srbiji se na neki način poveća. A onima koji ne iskazuju dobit i gde su preduzeća uništena, ovaj zakon neće pomoći.
Ovim amandmanom tražim da se briše ovaj član, da se ne komplikuje administracija povodom predaje završnog računa i samim tim molim još jednom poslanike da glasaju za moj amandman.

Dame i gospodo, kolege poslanici, u ime SRS-a sam dao amandman na član 42. U novom članu 176a stav 2. tražim da se briše, iz razloga što je ovaj član potpuno nedefinisan, nedorečen, može dvojako da se tumači, može zbog njega da bude velikih problema, a pogotovo kod inspekcijskih i drugih organa, jer tu se kaže da kaznom zatvora od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom kazniće se onaj ko u registrovanoj prostoriji za skladištenje robe uskladišti robu na koju se plaća porez, a za koju ne postoji propisana dokumentacija o poreklu robe i plaćenom porezu.
Znači, šta ako neko uslužno skladišti robu, pa onaj koji da robu na skladištenje mora da dostavi svu dokumentaciju koja je u nekim slučajevima čak i poslovna tajna. Imamo situaciju da je ranije bilo da magacioner mora da ima samo potvrdu o prijemu materijala, mora da ima otpremnicu, a sada se traži da u magacinu postoje i računi, i fakture i potvrde o plaćenom porezu.
Šta se dešava kada je roba samo za dalju prodaju, odnosno kada neko uskladišti robu, a već mora da plati porez, a znamo da on daje izjavu i da porez plaća tek krajnji kupac. Ovde vidimo da i vlasnici skladišnog prostora moraju biti eksperti, da moraju tu dokumentaciju da tumače i da vide da li imaju sve.
Tu imamo nedefinisan stav koji može da izazove dosta problema, gde mogu inspekcije da kazne i vlasnika skladišta i onoga ko je vlasnik ove robe. A da ne kažemo da će se dolaziti u situaciju da neko ko uskladišti robu i male nominalne vrednosti od 1.000-2.000 dinara može biti kažnjen zatvorom, odnosno mora i novčanom kaznom. Dolazimo u situaciju da neko od naših građana ko prodaje nešto na pijaci, pa ako je u svom stanu ostavio neku robu na koju nije plaćen porez, takođe može da podpadne pod ovaj član zakona. Ispada da 60% građana Srbije mogu da podpadnu pod ovaj član zakona i odu u zatvor ako ovaj član ostane na snazi.
Još jednom molim, iako ovde predstavnik Vlade i predlagač ovog zakona nisu prisutni da o ovome malo razmisle i da shvate da je ovaj član potpuno nedefinisan, i da će da izazove mnogo problema.

Srpska radikalna stranka, kao i ranijim amandmanima koje su dale moje kolege, želi da ispravi neke predloge predlagača.
Ovde tražim da se član 9. briše, jer mi ovim amandmanom želimo da otklonimo nedostatak navedenog člana, a koji se ogleda u tome da zakon ne treba da sadrži norme kojima se uređuju unutrašnji odnosi u Vladi. I to, na drugačiji način od onoga koji je propisan Zakonom o Vladi.
Mi imamo situaciju ove stranačke podele, koja je po formiranju Vlade nastala, gde je jedna stranka koncentrisala moć u pojedinim ministarstvima, i tu vidimo da G17 plus želi da koncentriše kompletnu moć što se tiče finansijskih tokova u zemlji.
Samim tim njihov predlog ide u pravcu da direktora fonda imenuje Vlada, ali tek na predlog ministra finansija, i kao što je rekao prethodni kolega – ako ministar finansija ne da takav predlog ili se protivi predlogu Vlade, direktor fonda ne može biti izabran ili ne može biti razrešen.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je jedan u nizu amandmana SRS sa kojima želimo da poboljšamo Predlog zakona i stvorimo uslove da se zakon o sprečavanju  sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija sprovede.
Svima je već jasno da je Predlog zakona posledica predizbornih obećanja jedne od članica vladajuće koalicije.
Na brzinu su ga, kao i zakon o glasanju u dijaspori, pripremili, a onda, u konsultacijama sa koalicionim partnerima, shvatili i uvideli da je u tom predlogu zakona opasnost da oni prvi dođu pod udar ovog zakona, određenih odredaba ovog zakona, pogotovo kaznenih odredaba, pa je Vlada kao predlagač pronašla kompromisno rešenje i predvidela da u najgorem slučaju to bude javna molba kojom se od funkcionera traži da podnese ostavku. Imamo ovde i nejavno upozorenje, a sve to se objavljuje u "Službenom glasniku", koji 80 - 90% građana Srbije nema priliku da pročita.
Vidimo da bi posledice koje bi proistekle iz ovog zakona bile da ogromna novčana sredstva budu bačena samo za moralne sankcije koje će biti izrečene javnom funkcioneru koji dođe pod udar ovog zakona. Takođe smo čuli ministra pravde, koji kaže da su pojedini amandmani prihvaćeni (a vidimo da su od 40 - 50 amandmana SRS prihvaćena samo tri), da je tu prihvaćeno da postoji samo jedan odbor. Time bi se malo korigovalo ovo oko novčanih sredstava, ali to suštinski nije dovoljno.
Moj predlog amandmana je da se posle člana 11. dodaje novi član 11a, koji glasi: "Javni funkcioner za vreme obavljanja javne funkcije prima platu i ne može primati nikakvu drugu platu ili naknadu, osim ako je to izričito zakonom propisano".
Ovim amandmanom se sprečava kumuliranje plata, zarada i naknada javnog funkcionera i na taj način se utiče na obavljanje javne funkcije. Takođe se eliminiše mogućnost da pojedini funkcioneri - ministri iz vlasti, a dobar je primer jedan vojvođanski funkcioner koji je član osam upravnih odbora i koji u većini tih upravnih odbora prima platu u visini od nekoliko prosečnih plata u Srbiji, a to su upravni odbori npr. NIS-a, DDOR-a, Fonda za razvoj, Vojvodinavode itd. Na sve to, kao šlag na tortu, imamo izjavu ministra Zorana Lončara, citiraću je: "Kazne nisu pravne, već moralne prirode". Onda se pitam kakva je svrha ovog zakona?
Predložio bih predsedniku Skupštine i vršiocu dužnosti predsednika Republike da ne žuri sa potpisivanjem ovog zakona, da sačeka 13. jun, kada će predsednik Republike Tomislav Nikolić vratiti ovaj zakon Skupštini na ponovno odlučivanje.

Dame i gospodo poštovani poslanici, SRS se već izjasnila da će glasati protiv Predloga zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, i to iz više razloga.
Jasno je da DSS ovim predlogom želi da odloži izbor predsednika i održi ovo neustavno stanje u Srbiji. To vidimo i ovih dana, odnosno prethodnih dana zasedanja, a i ove prethodne dve tačke su jasno pokazale kako DSS i ova skrpljena većina u Skupštini Srbije žele da produže ovo stanje, koje je prouzrokovala Demokratska stranka u proteklom periodu. Tačno je da žele uništavanje institucija. I, to vidimo sa svim ovim odlukama.
Jasno je da mi striktno moramo da poštujemo Ustav, a u Ustavu stoji da moramo da imamo predsednika i tu samo treba da se primene članovi 86. i 87. Ustava. Posle donošenja ovih tačaka koje idu posle ove tačke i usvajanja predloga SRS o smanjenju cenzusa, to stanje će, odmah posle toga, biti rešeno. Moraju biti raspisani izbori, a posle toga je sigurno da ćemo dobiti predsednika.
Jasno je da su prevaziđena rešenja u postupku izbora, koja sadrži Zakon o izboru predsednika Republike, i u tom pravcu je naš predlog u sledećoj tački. Predlog SRS uređuje materiju zakona, smanjuje cenzus i dobijamo predsednika Republike. Jasno je da sadašnja, vladajuća većina u ovoj skupštini, mada još ne znamo da li je ima, videćemo posle glasanja za guvernera, želi da se odloži ovo na 90 dana, da predsednika ne dobijemo, jer je jasno da će na predsedničkim izborima, što je očigledno posle izbora od 16. i 28. decembra, kandidat SRS, gospodin Tomislav Nikolić, pobediti na ovim izborima.
Govori se tu i o nekim koalicijama, a mi vidimo da Vlada Republike Srbije striktno podržava predloge DSS-a, a odbija predloge SRS. Toliko o koalicijama.
Jasno je da mi još od 1997. godine nemamo predsednika, jer ono što je radio gospodin Milutinović Srbiji je poznato. Takođe, v.d. stanje gospođe Nataše Mićić pokazuje da je ona u jednom momentu, kada je javnost Srbije tražila da se izbori raspišu ponovo, posle neuspelih izbora u ona tri izborna kruga, u 2002. i 2003. godini, kada izborni turnusi nisu uspeli, kada je javnost Srbije tražila da se raspišu izbori na svi nivoima, izašla i rekla – ja sam odlučila da sada raspišem izbore. A, ko veruje u Srbiji da je ona odlučila? To je uradila samo na inicijativu Demokratske stranke, kada se videlo da izbora mora biti u Srbiji i da će morati da se raspišu izbori na svim nivoima.
Imamo situaciju da je DOS temeljno uništavao, raznim manipulacijama, institucije Republike Srbije i godinu dana sprečavao izbor predsednika. Sada vidimo da imaju još veći motiv da to urade, jer je jasno da će posle 28. decembra, na svim budućim izborima, a pogotovo na izborima za Republičku skupštinu, izborima za lokalnu i pokrajinsku skupštinu, pobeđivati samo SRS i da će zamenik predsednika SRS gospodin Tomislav Nikolić biti predsednik Srbije. Hvala.