Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7711">Katarina Rakić</a>

Katarina Rakić

Srpska napredna stranka

Govori

Samo još jednu rečenicu. Pošto je prozvao da ministarka Mihajlović danas nije tu, zaista se ministri u ovoj Vladi ne plaše, evo i sada, iako ih ima dvoje, više ih je nego svih vas u poslaničkoj grupi.
Hvala.
Pre svega želim da se zahvalim ministarki na prihvatanju ovog amandmana.
Naime, amandmanom na član 39, koji se odnosi na dodavanje novog člana 53a, ovim amandmanom smo predvideli brisanje stava 6. koji se odnosi na izdavanje lokacijskih uslova za objekte po kojima, prema nama, objektivno to nije bilo potrebno. Takođe, ovaj član je pripisivao i obavezu pribavljanja lokacijskih uslova za rekonstrukciju, dogradnju i sanaciju, što takođe smatramo nepotrebnim. Tako da, hvala vam na prihvatanju ovog amandmana.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, koji se nalazi pred nama, svakako predstavlja jedan od velikih koraka napred na putu ka reformi koje su pokrenute u Srbiji.
Zakon o planiranju i izgradnji, koji je i danas na snazi, nažalost, je na snagu stupio 2003. godine i sa sobom je doneo, pre svega, izuzetno komplikovanu proceduru, zatim ogromnu cenu koju su građani morali da plaćaju, kako bi legalizovali, odnosno plaćali građevinsku dozvolu za svoje objekte i, što je najgore, uveli su korupciju na velika vrata u ovoj oblasti, u oblasti urbanizma.
Moram da dodam da je i meni žao što danas idu izmene i dopune ovog zakona. Iskreno, više bih volela da ide jedan potpuno novi zakon, pa makar se on samo drugačije zvao. Prosto, iz razloga da bi zaboravili da je Srbija imala jedan takav period, da smo imali zakonsku regulativu u jednoj oblasti, a da se zakon u toj oblasti apsolutno nije poštovao.
U prilog ovog što govorim jeste toliki broj nelegalnih objekata u Srbiji, a ono što ću naglasiti jeste da je od milion i po nelegalnih objekata u Srbiji, 700 hiljada tih objekata izgrađeno od 2003. godine, pa na ovamo.
Takođe, ono što je jako loše i dalje, u nažalost važećem Zakonu o planiranju izgradnji, jeste da su sve izmene koje je on pretrpeo, a bilo ih je dosta, bile su izmene koje nisu predstavljale sistemsko rešenje, nego su samo prevazilazile trenutne probleme. To smatram da je jako pogrešno i Predlog izmene i dopune Zakona o planiranju izgradnji predstavlja upravo to, današnji predlog koji je pred nama predstavlja sistemski predlog za rešavanje jednog ovakvog ozbiljnog problema kao što je rešavanje problema planiranje i izgradnje u Srbiji.
Srbija se danas nalazi na jednom od najnepovoljnijih mesta, odnosno strani investitori u širokom luku zaobilaze Srbiju, a to zaista nije ni čudo, jer po listi Svetske banke Srbija se ove godine našla kao što smo već čuli na 186 poziciji, a to je pozicija po efikasnosti izdavanja građevinske dozvole. Naravno da Srbiju mnogi strani investitori zaobilaze kada im je bilo potrebno 264 dana da bi dobili jednu jedinu građevinsku dozvolu i to za magacin i to u onom najboljem slučaju kada im imovina na zemljištu rešena i kada je postojao planski dokument za tu njihovu parcelu.
Prosto postojalo je da kažem – 18 krugova, 18 krugova raznih procedura za dobijanje raznih saglasnosti, raznih dozvola, a neretko su ljudi bili u prilici da na jedan šalter nekada stanu i tri puta, da predaju zahtev, da dobiju dozvolu, da dobiju priključak. Često se dešavalo i to da dok jednu da dok poslednju saglasnost u nizu dobiju. Često im se dešavalo da im ona prva istekne, pa su ponovo u krug morali da vade određene saglasnosti. Znači, svaki građanin u Srbiji koji je želeo da izgradi objekat, pre svega moraju psihički da se pripremi na jednu dugotrajnu i mukotrpnu proceduru, da se pripremi da naredni skoro godinu dana mora da ostavi svoju obavezu od posla i da provede svoje vreme čekajući ispred raznih raznih šaltera.
Takođe, ono što je bilo, nažalost mogu sada da kažem i uobičajna procedura, da recimo kada stanete ispred nekog šaltera, pa se promeni službenik na tom šalteru, promeni se i procedura, pa pomenuću onu poznatu, da vam je uvek nedostajao, da vam je uvek nedostajao po jedan papir, a da ne pominjem i gore slučajeve kada su vam celi predmeti bili izgubljeni.
Ono što je takođe bila izuzetno loša praksa, a šta je bilo prosto javna tajna u našem urbanizmima i lokalnim samoupravama jeste da se dešavalo da ljudi koji su radili u urbanizmu, ljudi koji su radili u inspekcijama, ljudi koji su trebali da sprovode taj zakon svojim prijateljima i svojim rođacima, kada su oni nailazili na neke probleme da bi legalizovali, da bi dobijali dozvolu za svoj objekat oni su im savetovali - ma zidajte i slobodno niko te neće dirati i onako ćeš posle svoj objekat legalizovati. Videćeš da oni stalno pomeraju rokove da na takav način svakako lakše možeš da rešiš svoj predmet.
Nažalost, tako se radilo i nažalost upravo zbog toga u Srbiji se našlo pre svega toliki broj nelegalnih objekta i nažalost upravo je takva situacija i dovela Srbiju na 186 poziciju na listi Svetske banke po efikasnosti izdavanja građevinske dozvole. Kao što smo čuli jedini gori od nas su Sirija, Libija i ja mislim još jedna afrička država i one su u nekoj vrsti građanskog rata.
Što se tiče Predloga izmene i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji koje se danas nalazi pred nama, naravno da je svakako najbitnija izmena objedinjena procedura, što znači, u stvari jedan šalter. Usvajanjem ovog zakona građani će sve svoje zahteve predavati na jednom šalteru, na tom istom šalteru oni će dobijati svoje dozvole i svoje priključke, znači, neće morati da obilaze više od sada putuje predmet od šaltera do šaltera ne ide građanin od šaltera do šaltera.
Ono što takođe predstavlja jako bitnu novinu jeste da će se svi podnesci predavati u elektronskom punktu, znači, postojaće elektronska baza podataka. Između svih nosioca pravnih ovlašćenja kao i Centralni registar na republičkom nivou koji će naravno voditi APR. To je jako bitno, jer takav način je izuzetno transparentan. Svi u tom lancu će moći da vide šta je sadržaj određenog predmeta, gde je predmet zastao i ko eventualno nije izdao neku saglasnost, a imao je rok da tu saglasnost izda.
Ono što je takođe bitna novina jeste da svi ti koji vrše ovlašćenja imaju rokove da postupaju po njima i imaju pravo da pokrenu upravni spor nadležan koji vodi rukovodilac objedinjene rasprave, ima obavezu da pokrene upravni spor protiv onoga ko nije tražio saglasnost izdao u roku. Ukoliko on to ne uradi, rukovodilac na republičkom nivou će pokrenuti postupak protiv njega, što svakako uozbiljuje ovaj postupak.
Ukratko ću pokušati da objasnim koje su sve to novine, odnosno koji su to koraci koje su propisane ovim novim predlozima novog Zakona o planiranju i izgradnji. Pre svega, moram da kažem da ovaj zakon se ne tiče same imovine na zemljištu i da je ono što je osnovno i kada se krene u izdavanje svih dozvola, znači svaki vlasnik, odnosno investitor mora biti vlasnik ili korisnik određene parcele na kojoj želi nešto da radi. To je preduslov za dobijanje bilo kakvih dozvola.
Prvi korak koji se ovim zakonom definiše jesu lokacijski uslovi. Da bi investitor dobio lokacijske uslove on na onom šalteru koji sam malo pre pomenula prilaže zakon i idejno rešenje. To su dva jedina papira koja su potrebna da on preda, sve ostalo nosilac javnih ovlašćenja pribavlja između sebe, između drugih nadležnih organa. Rok za dobijanje ovih lokacijskih uslova jeste 25 dana. Inače, lokacijski uslovi predstavljaju, mogu slobodno da kažem, ličnu kartu same parcele ili parcela na kojima investitor želi da gradi. U lokacijskim uslovima sadržan je plan na koji način projektant treba izvršiti tehničku dokumentaciju kao i samo priključenje na infrastrukturne objekte i samo spratnost, odnosno gabarite objekta.
Sledeći korak kada dobije lokacijske uslove investitor odlazi, odnosno daje projektantu da mu izradi projekat. Sledeći korak upravo jeste dobijanje građevinske dozvole. Pošto je prema uslovima koje je dobio izradio projekta investitor predaje zahtev za izdavanje građevinske dozvole. Tom prilikom predaje izvod iz projekta i projekta za građevinsku dozvolu i tom prilikom plaća administrativnu taksu. Ovom prilikom investitor prilaže dokaz o dogovoru za plaćanje doprinosa za građevinsko zemljište, međutim on u ovom trenutku nije dužan da ovu obavezu i plati. Nosilac javnih ovlašćenja dužan je u roku od pet dana izda građevinsku dozvolu investitoru. Nakon toga investitor ima rok o osam dana pre početka građevinskih radova da svoje radove i prijavi. Ovom prilikom pored same prijave on prilaže projekta za izvođenje građevinskih radova i ovog puta je dužan da donese potvrdu da je regulisao plaćanje doprinosa za građevinsko zemljište.
Poslednji korak u ovom nizu jeste dobijanje upotrebne dozvole. Kada je objekta gotov investitor je dužan da svom objektu obezbedi i tehnički pregled i to uz pomoć komisije ili nekog drugog privrednog subjekta koje on izabere. Kada je tehnički pregled gotov investitor predaje zahteve za izdavanje upotrebne dozvole. Uz taj zahtev prilaže projekta izvedenog stanja kao i elaborate o geodetskim radovima i svim onim podzemnim instalacijama koji se nalaze na objektu. Nadležan organ je dužan da u roku od pet dana izda upotrebnu dozvolu, da tu istu upotrebnu dozvolu izda investitoru, građevinskoj inspekciji i da po službenoj dužnosti dostavi katastru nepokretnosti koji ponovo po službenoj dužnosti ima rok od 30 dana da taj objekat i uknjiži.
Sledeća stvar koja je pored ove komplikovane procedure koju sada ovim zakonskim predlogom skraćujemo sledeća stvar koja se menja a koja je ranije bila izuzetno komplikovana i loša po građane Srbije jeste plaćanje naknade za građevinsko zemljište koje se ovoga puta zove doprinos za plaćanje građevinskog zemljišta.
Što se tiče samog postupka koji je raniji zakon propisivao, jeste da je davao pravo lokalnim samoupravama, da sami odrede cenu tog građevinskog zemljišta.
Često smo imali priliku da je ta cena išla i do 300-400 evra i to po metru kvadratnom izgrađenog objekta, što ćete se složiti, bilo jako puno, a s druge strane je bilo mnogo nesrazmernosti između opštine do opštine u Srbiji oko same cene plaćanja tih dozvola.
Takođe bilo je mnogo nesrazmernosti između plaćanja cene za komercijalne i između plaćanje cene za stambene objekte.
Iako je ovo svakako prihod lokalnih samouprava, imali smo situaciju da, iako su Srbiju strani investitori poslednjih godina svakako zaobilazili, imali smo priliku da zbog velikog broja nelegalnih objekata takođe nije bilo priliva u lokalne budžete jer nije bilo gradnje, tako da nije bilo ni priliva iz ovih sredstava.
Možemo uzeti primer da se prethodnih godina legalizovalo, odnosno da se izdalo dozvola samo za 10% od objekata na današnji dan iznosi milion i po, znači da se legalizovalo samo 150.000 koliko nije legalizovano za 10 godina ukupno objekata, da je izdato samo 10% građevinskih dozvola.
Možete da zamislite koliki bi to prihod bio za lokalne samouprave, šta bi sve lokalne samouprave mogle da urade od tog prihoda.
Ono što donosi novi zakon, jeste da ograničava naknadu za uređenje, odnosno dopunu za uređenje građevinskog zemljišta, a da ta naknada ne može biti veća od proseka jedan prema šest i da ona, u stvari, predstavlja 10 do 15% prosečne cene kvadrata novoizgrađenih objekata.
Ono što sam takođe htela da pomenem jeste pitanje konverzije i drago mi je što je ono ostavljeno ovoga puta sa strane, jer to nije oblast koja se može rešiti na brzinu i preko noći.
Svakako se moraju ispitati svi efekti i sve analize ovog procesa pa se slažem sa tim da je potrebno donošenje jednog novog propisa koji će regulisati ovu oblast, ali ono rešenje koje ovaj zakon donosi, a to je da svaki korisnik na zemljištu može biti vlasnik objekta, odnosno može graditi, smatram da je dobro što je ponuđeno.
Takođe, ono što je dobro što donosi ovaj zakon, a što je ranije bio problem jeste nedostatak pravnih akata u Srbiji, praktično ranije, ukoliko niste imali određen urbanistički projekat za određenu parcelu, vi niste mogli na toj parceli da gradite. Praktično ste imali situaciju, kao da vam je vaša zemlja bila nacionalizovana.
Ovim predlogom se sada to menja i donosi se takva mera da prosto urbanistički planovi trebaju da usmeravaju a ne da usporavaju gradnju.
Ono što je takođe bitno da kažem, jeste da će se svi podzakonski akti doneti do 15. februara.
Naravno da je većina spremna već sada da se donese kada bude počela primena i ovog zakona.
Takođe, svi sektorski zakoni su dužni da se donesu, odnosno dobili smo obećanje da će svi sektorski zakoni biti doneti u prvom kvartalu naredne godine.
Još jednom želim da ponovim da mi je žao zaista što ovo sada nije jedan novi zakon, ali samo iz razloga što želimo da zaboravimo da je ovaj stari ikada postojao.
Hvala.
Hvala.
Kao predstavnik predlagača ovog zakona, tačnije ovih izmena, kažem da mi ne možemo da prihvatimo ovaj amandman, jer predlagač, tačnije predlagači amandmana praktično nisu ni ponudili nikakvo rešenje, nego su predložili da se ovaj član 1. briše. Brisanjem ovog člana 1. ovaj zakon i izmene i cela naša priča o pomoći građanima prosto, ne bi imale ni nikakvog smisla.
U danu kada smo imali načelnu raspravu ja sam u jednom trenutku čula, a mislim da sam dobro čula od šefa poslaničke grupe DS da je ovaj zakon, tačnije da su ove izmene dobre i da će ih podržati, ako grešim, ispravite me. Ona što je moja prethodna koleginica iz DS rekla što se tiče propuštenih prilika, ne bih komentarisala koliko je bilo propuštenih prilika u prethodnih 12, 15 godina. Koliko je prilika propušteno da se legalizuje i koliko je prilika propušteno da milion i 300 nelegalnih objekata i dobije građevinske dozvole.
Tako da, prosto, smatram da bi ovim ljudima trebali da pomognemo i smatram da još jednom razmislite, da mi pomognete, da mi objasnite da sam dobro čula da ste prošli put rekli da ćete ovaj zakon podržati, da ćete preuzeti odgovornost, biti odgovorni za one ljude kojima niste pomogli tada, da ćete ovog puta to učiniti. Hvala.
Hvala.
Prethodni govornik je otvorio dosta tema i ja bih volela na par da odgovorim, a opet da ne otvorim neku dužu diskusiju.
Slažem se da je bilo potrebe za donošenjem Zakona o legalizaciji, ali zaboravili ste da kažete da kada je Ustavni sud oborio prethodni deo Zakona o planiranju i izgradnji, da je to pre svega uradio zato što se taj deo kosio sa Krivičnim zakonom. Taj deo ste izostavili da kažete, jer u isto vreme je gradnja bez građevinske dozvole Krivičnim zakonom tretirana kao krivično delo, a drugim zakonom vi ste mogli da legalizujete, odnosno opštine su mogle da legalizuju objekte, ali po 1.300.000 nelegalnih objekata očigledno to nisu ni radili.
Rekli ste da smo doneli zakon samo da bismo ga doneli, da bismo zaboravili na legalizaciju. Naravno da to nije tako. Želim samo da vas podsetim da je za jednu godinu nemoguće uraditi nešto što se godinama unazad pogrešno radilo ili pak se uopšte nije radilo.
Što se tiče samog teksta amandmana, vi ste ovde predložili da se reči „šest meseci“ promeni rečima „četiri godine“. Smatram da je ovo prosto nepotrebno raditi sada. Prosto, iz priče koju smo imali u danu za načelnu raspravu smo rekli da je taj rok od šest meseci rok u kome ćemo samo doneti nove propise, a korak ka tome govori i ono što smo uradili na odboru, tačnije amandman koji je podneo Odbor, koji je smanjio dokumentaciju, tačnije naveo da je taj rok od šest meseci rok u kome treba da se dostavi dokumentacija koja je potrebna za utvrđivanje mogućnosti izgradnje, što znači da u tom roku građani neće morati da plaćaju nikakvu naknadu i neće morati da rade projekat izvedenog stanja ukoliko uopšte legalizacija na njihovom objektu nije moguća, tako da građane svakako nećemo opterećivati nepotrebnim troškovima.
Takođe, naveli ste 24.000 predmeta na drugom stepenu. Složićete se sa mnom, ti predmetni nisu u zadnjih godinu dana. Hvala.
Hvala.
Moram da ponovim još jednom, nesposobni ljudi nesposobne vlasti su ovu vlast doveli u ovakav položaj, u položaj da danas imamo milion i 300 objekata koji su nelegalizovani i to u prethodnih 15 godina. Ne znam da li se vi ograđujete ili ste i vi takođe zaboravili, da ne iskoristim neki drugi izraz, da se ne bi uvredili i upotrebili izlazak iz sale kao nešto što stalno koristite.
Samo ću navesti situaciju od jednog do drugog poziva na legalizaciju. Prvi poziv je bio 2003. godine, kada se prijavilo oko 600.000 ljudi za legalizaciju, dok ste imali čak dva zakona i zakon po kome ste mogli da kažnjavate nelegalnu gradnju i Zakon o planiranju i izgradnji, koji ste mogli da primenite. Do 2006. godine prijavilo se novih 700.000 zahteva. Hajde mi samo objasnite, ili se ne sećate tog perioda, kako je u periodu od tri godine moglo da se dogodi da ste imali 700 novih zahteva?
O efektima ovog zakona koji se menja nema još puna godina. Biće od 1. novembra prva godina. Mogu da vam kažem efekat samo za Beograd, pošto sam o efektima govorila u načelnoj raspravi. To što vi niste bili prisutni i niste slušali ne treba da znači da sada treba da opteretim celu salu i gledaoce time. Samo u Beogradu je prošle godine podneto 240.000 zahteva za legalizaciju. Legalizovano je 6.000 zahteva, odnosno izdato je 6.000 građevinskih dozvola.
Rekli ste na početku vašeg obraćanja da ćete amandman tumačiti onako kako ste vi to razumeli. Zaista ste to tako i uradili, jer ono o čemu ste vi pričali o tome da uprava nije radila svoj posao nema veze uopšte sa tim što ovaj zakon predlaže. Upravo se pominje u članu 22, koji se uopšte nije tretirao. Uprava je uradila svoj posao. Uprava je poslala obaveštenja šta nedostaje ljudima. Ljudi su to dobili. Upravo član 22. zbog toga nismo ni menjali. Nismo produžili rok upravi da šalje nova obaveštenja građanima šta treba da dostave.
Znači, ono što sada radimo jeste odgovornost prema građanima. Građanima dajemo mogućnost, prosto spašavamo ih situacije da ne upadnu u vakum, da do novog propisa… Ministarstvo je reklo da priprema novi propis koji će objediniti upravo zakon koji ste malopre pokazivali i Zakon o legalizaciji u decembru. Da ne bi došlo do toga da 1. novembra uprave počnu da odbijaju zahteve samo zato što nisu dostavili svu potrebnu dokumentaciju, pa da ih ponovo u decembru ili januaru pozivamo da ponovo sve podnose, upravo je zbog toga ovaj rok od šest meseci da građani, ne priča niko o upravi, uprava je svoj posao uradila, podzakonski akti su doneti… Ne znam zašto napamet, možda ste navikli da tako radite, da se u prethodnom periodu nisu donosili i da se nisu poštovali zakoni.
Ponovo kažem, imali ste dva zakona i Krivični i Zakon o planiranju i izgradnji, za koji ću reći da je najgori napisani ikada, koga je Ustavni sud iskasapio, koji je oterao sve investitore, po kome vam treba u proseku 17 meseci da legalizujete objekat. Možda je to i odgovor zašto danas imamo milion i 300 hiljada zahteva.
Nemojte prebacivati sada priču na upravu. Ovaj zakon, tačnije izmene ovog zakona, pogađa samo građane Srbije, tačnije pogodili bi ih ukoliko ne bi došli do njih. Time što vi hoćete, time što vi pričate, praktično kažnjavate građane Srbije. Nemojte to da radite.
Hvala, poštovana predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, izmene zakona o legalizaciji koju predlažemo odnose se praktično na izmenu jednog stava i to u članu 23. Zakona o legalizaciji.
Naime, po sada važećoj odredbi navedenog člana, svi oni koji su podneli zahtev za legalizaciju morali bi do prvog novembra da svu svoju potrebnu dokumentaciju dostave. Ukoliko to ne urade, nadležan organ će po sili zakona morati da odbije njihove zahteve iako su možda mogli da legalizuju svoje objekte.
Da bismo jednu ovakvu situaciju izbegli, predlažemo izmene ovog zakona i želim da naglasim, želimo da predložimo izmenu roka u kome građani treba da dostave neophodnu dokumentaciju za dopunu svojih već predatih zahteva. Znači, želim da naglasim da ovo nije novi rok za zahteve za legalizaciju.
Potrebu za donošenjem jedne ovakve izmene vidimo u tome da je u Srbiji podneto 800 hiljada zahteva za legalizaciju, a tek jedan mali deo je dobio dozvolu. Navešću primer Beograda. U Beogradu je od stupanja na snagu Zakona o legalizaciji predato 240 hiljada zahteva za legalizaciju, od toga je legalizovano tek nešto blizu sedam hiljada objekata. Šta ćemo sa ostalima? Da ih rušimo? Naravno da nećemo.
Stav Vlade Srbije i Ministarstva građevinarstva jeste da se legalizuje sve ono što je i moguće da se legalizuje. Međutim, primer legalizacije u Srbiji jeste samo jedan primer kako se stvari za godinu dana ozbiljne primene jednog zakona, kako se za godinu dana ne mogu rešiti svi problemi koji su se nagomilali skoro već deceniju za nama.
Prošle godine, prilikom donošenja ovog zakona, rekli smo građanima Srbije, tačnije obećali smo građanima Srbije da ćemo uraditi ono što u stvari jeste obaveza nas kao narodnih poslanika, da ćemo pratiti primenu ovog zakona i da ćemo ga u hodu menjati, odnosno usklađivati sa potrebama građana. Od nadležnog ministarstva dobila sam podatak da su nadležni organi u roku koji je propisan Zakonom o legalizaciji izdali građanima obaveštenje šta je sve potrebno da dostave da bi dopunili svoj predmet za legalizaciju.
Međutim, u ovih godinu dana uvideli smo da to građanima nije dovoljan rok, da godinu dana građanima nije bilo dovoljno da dopune svoje predmete i iako smo prošle godine, dok smo donosili sada važeći Zakon o legalizaciji, smatrali da dokumentacija koja je propisana tim zakonom je zaista nešto minimalno što je potrebno da bi se objekti legalizovali. Prosto, u praksi to nije ispalo tako.
Građanima je i dalje procedura jako komplikovana, građani i dalje imaju veliki problem sa dostavljanjem dokaza o imovini i dalje sva dokumentacija koju moraju da dostave košta. Tako da, to građanima predstavlja svakako još jednu otežavajuću okolnost.
Svakako, pitanje imovine i cena legalizacije predstavlja nešto što bi možda u narednom periodu trebali da razmislimo o promeni. Ovo rešenje koje danas predlažemo, svakako predlažemo samo kao privremeno rešenje, jer je u izradi u Ministarstvu građevine novi, jedan sasvim novi pravni akt, propis koji će ovu oblast još više pojednostaviti i građanima omogućiti da na jedan jednostavniji način legalizuju svoje objekte.
Da ne bi došli u situaciju da im 1. novembra istekne rok i da građani počinju da dobijaju obaveštenja da će im možda objekti biti srušeni, pa za par meseci da ponovo pozivamo građane na legalizaciju, mi se sada ovde ponašamo kao jedna odgovorna grupa narodnih poslanika, kao odgovorna Vlada koja taj vakum želi da prevaziđe.
Ovo nije nešto što se nije dešavalo u prethodnom periodu. U prethodnih deceniju i po bilo je više situacija kada su građane pozivali na legalizaciju, pa su se zakoni kosili jedni sa drugima. Naime, kao što znamo, podsetiću vas samo još jednom, u Srbiji postoji milion i 300 nelegalnih objekata.
Podsetiću vas samo da je prvi poziv na legalizaciju objekata bio 2003. godine, kada je stupio na snagu Zakon o planiranju i izgradnji. Taj zakon je doživeo promene i doživeli smo nove pozive na legalizaciju 2006, pa zatim ponovo 2009. godine, da bi konačno Ustavni sud 2011. godine oborio odredbe Zakona o planiranju i izgradnji kao neustavne, jer u isto vreme dok je taj zakon bio na snazi 2003. godine usvojen je Krivični zakon, u kome se kaže da je izgradnja bez građevinske dozvole krivično delo.
Znači, u čitavom tom periodu od 12 godina i duže imali smo dva zakona na snazi, jedan po kome smo mogli da kažnjavamo ljude koji grade bez dozvole, i drugi po kojem su pozivali ljude na legalizaciju, a desilo se to da je za taj period samo nelegalna gradnja rasla i da se povećavao broj predmeta.
Zakon o planiranju i izgradnji, koji je nažalost i dan danas na snazi, lično smatram da predstavlja jednu od najkomplikovanijih procedura i jedan od najgorih zakona koji je ikada napisan. Po tom zakonu u proseku vam je potrebno da provedete 17 meseci po raznim službama da biste dobili dozvolu.
Evo, na primer, da biste dobili samo jedno odobrenje za izgradnju, po još uvek važećem Zakonu o planiranju i izgradnji, morate da dobijete odobrenje od mnogih gradskih institucija, među kojima su: Katastar nepokretnosti, Direkcija za gradsko građevinsko zemljište, Građevinska inspekcija, Urbanistički zavod, Sekretarijat za urbanizam, sva javna preduzeća, EPS, vodovod, gasovod, Telekom, toplana, sve to za samo jedno odobrenje. Da ne navodim planere, projektante i izvođače radova. Takođe, da ne pominjem svu korupciju i sve ono sa čim se građani susreću na raznoraznim šalterima.
Ja se lično radujem novom Zakonu o planiranju i izgradnji, koji je u javnoj raspravi, koji je pred nadležnim skupštinskim odborom bio u avgustu mesecu ove godine. To je zakon koji će svakako pojednostaviti proceduru i uvešće novu instituciju – kancelarije za brzi odgovor. Prosto, imaćemo jedan šalter i više građani neće šetati, šetaće predmet i na onom šalteru gde smo predali zahtev, tu ćemo i dobiti dozvolu.
Prošle godine kada smo donosili Zakon o legalizaciji znali smo da on svakako nije najbolje rešenje, jer prosto, kad stvari radite naopako, najbolje rešenje ne postoji. Birali smo najmanje loše rešenje. Svakako da svako ko se ozbiljno uhvati u rešavanje ovog problema ne može izaći kao pobednik, svakako se ne može naći jedno rešenje koje će svim građanima odgovarati. Međutim, ono što je veoma važno istaći jeste da je u Srbiji nelegalna gradnja zaustavljena, da su građani Srbije počeli da se ponašaju odgovorno, da znaju da ne trebaju da zidaju onako kao sami žele i tamo gde žele. Takođe, pokazana je spremnost opštinskih uprava i građevinskih inspekcija da u korenu spreče nelegalnu gradnju, što se svakako ranije dešavalo.
Iz svega navedenog, dame i gospodo narodni poslanici, želim da vas pozovem da u Danu za glasanje podržite ove izmene zakona, kako bi građanima Srbije omogućili da posao završe do kraja. Hvala.
Hvala.
Kada slušam prethodnu koleginicu, pomislim da je ona jedno 15 godina unazad prespavala ili prosto da nije bila u komunikaciji sa onima koji su tada donosili zakone, pošto ovako ima dosta primedbi, a primedbe su uglavnom takve da bih ja sada mogla ponovi sve ono što sam već rekla.
Što se tiče izmena koje donosimo, ponoviću još jednom, donosimo ih kao privremeno rešenje. Da li ćemo ih doneti danas, da li smo ih doneli pre mesec dana, postupak je takav da građane ne dovedemo u onakvu situaciju u kakvu ste ih vi dovodili.
Što se tiče milion i 300 nelegalnih objekata, nismo mi doveli Srbiju u takvo stanje da cveta nelegalna gradnja, da ih sada moramo legalizovati. Kao što sam već rekla, to nije jednostavan postupak, to nije postupak koji se može rešiti za godinu dana. Taj postupak vi niste rešili sa tri zakona i sa Krivičnim zakonom, koji ste u isto vreme imali.
Kažete da građani ne veruju. Naravno da ne veruju. Koliko ste poziva imali? Koliko ste za 15 godina izdali rešenja o legalizaciji? Da, mi imamo evidenciju, 800.000 predmeta je predato od prošle godine do ove godine. Kako mislite da se može završiti posao za godinu dana?
Ponavljam, kada smo donosili zakon prošle godine, bili smo svesni da se posao ne može uraditi za godinu dana i da će zakon svakako pratiti izmene i dopune, jer radimo posao naopako. Legalizujemo nešto što je već urađeno, ne pravimo nešto po planu. Hvala.
Hvala.
Imam podatke. Godine 2003 podneto je 700.000 zahteva za legalizaciju, 2009 godine 1.400. Odakle tih, da ne govorimo o milion i po, 700.000 zahteva 2009. godine, ako ste 2003. godine, po prvom pozivu za legalizaciju, imali isto toliko zahteva?
Hajde da ne komentarišemo ukupnu cifru, možda je nešto i legalizovano, pretpostavljam da ste po pašnjacima legalizovali, to nije sporno. Eto, bar mi navedite, kada ste imali od 2003. do 2009. godine čak dva zakona i Krivični zakon je sankcionisao divlju gradnju, po kome je gradnja objekta bez građevinske dozvole krivično delo i mogli ste da reagujete po tom zakonu, i imali ste zakon, tačnije deo Zakona o planiranju i izgradnji u kome je bila dozvoljena legalizacija. Hajde da pričamo samo o tom periodu, od 2003. do 2009. godine. Odakle 700.000 nelegalnih objekata, ako ste imali dva zakona na snazi? Hvala.
Hvala. Pre svega želim da se zahvalim poslaniku Đurišiću na korektnoj raspravi, što se tiče Zakona o legalizaciji, i prosto da kažem da smo svesni da za šest meseci svakako ne može ovaj posao da se privede kraju i da ponovim samo nešto što sam već rekla u diskusiji. Ovaj rok je postavljen samo zato da bi se doneo novi akti, novi propis, koji je najavljen od strane Ministarstva. Vi znate, da je ministarka preuzela funkciju pre šest meseci na ovoj poziciji, prosto nije bilo moguće doneti propise i prosto i ne treba se rešavati na brzoplet način ovakva jedna oblast.
Videla sam da je vaša poslanička grupa podnela amandman da ovaj rok želi da produži za četiri godine, ja bih volela da bude kraći rok, da prosto se u praksi to završi dosta ranije i konačno da stavimo tačku na legalizaciju.
Što se tiče moje diskusije u prvom delu, zaista nisam želela da ona bude agresivan i nije bila agresivna, ali zaista ne mogu da ćutim i zatvaram oči na priču poslanika koji se ponašaju autistično, i umesto da sada pomognu u rešavanju stvari, oni se ponašaju kao da se divlja gradnja pojavila juče, da se stvorilo nešto sada što mi sami treba da rešimo umesto da oni sami konačno podnesu odgovornost i prihvate da nisu dobro radili posao.
Žao mi je što mi se čini da preko mene vlada očigledno kolektivna amnezija. Prvo, ne znam zašto pričaju o probijanju rokova, rok još uvek nije probijen. Rok je 1. novembar za dostavljanje dokumentacije.
Ponoviću ponovo ono što sam već tri puta ovde rekla, rok od šest meseci koji predlažemo se odnosi i pomera samo da bi se sačekao novi propis koji će biti volji od prethodnog. Prošle godine kada smo donosili Zakon o legalizaciji, ponavljam ponovo, rekli smo pratićemo sprovođenje zakona i menjati ga u hodu, što sada kao odgovorni ljudi i radimo. Nije se dovoljno legalizovalo, moramo tim ljudima dati priliku da to urade.
Ne znam zašto pominjete konverziju. Ona uopšte nije u Zakonu o legalizaciji. Možda biste želeli opet neke pašnjake da menjate, ali žao mi je to nije uopšte u Zakonu o legalizaciji. Zašto to pominjete?
Kažete – naši ljudi na lokalu nisu sposobni da sprovedu legalizaciju. Zašto ste im uopšte dozvolili da sprovode? Što to nisu vaši ljudi sprovodili godinama unazad pa da im sada uopšte ne date priliku da se pokažu u sprovođenju legalizacije.
Samo bih volela da se prosto probudite iz te grupne amnezije u koju ste očigledno upali i da podržimo ove izmene, da kao odgovorni ljudi pomognemo tim građanima da legalizuju svoje objekte. Konačno da stavimo tačku na ovaj posao. Hvala.
Takođe sam želela da odgovorim gospodinu Pavićeviću i žao mi je što on sada više nije tu, ali pre svega mi je žao što to kao narodni poslanik, doduše, novi narodni poslanik, još uvek ne zna da i narodni poslanici mogu da predlože zakone i zato danas nisu tu ministri, zato što smo mi kao narodni poslanici predložili zakone koje danas razmatramo.
Što se tiče roka koji je rekao, da rokom od šest meseci želimo samo da odložimo stvar, ne mogu da se složim, jer da smo hteli da odložimo stvar, stavili bi rok od četiri godine i zaista dobili prostor da tako nešto uradimo.
Govoriću po amandmanu za koji sam se prijavila.
Smatram da je u ovom trenutku i na ovakvu temu reč „zaboravili“ preteška reč, jer sumnjam da je ikome u ovom izveštaju to bila namera.
S druge strane, kada pročitam ovaj amandman, sa kojim pretpostavljam da ste želeli da popravite tekst, vi ste dodali samo Ćićevac, a primetili ste da nedostaje koliko opština? Milim da ni vi niste fer i da bi najbolje bilo da ste ovaj amandman povukli, a ne da ga branite. Hvala.
Poštovani predsedavajući, povređen je član 106. i smatram da je prethodna narodna poslanica, sa tolikim iskustvom koje ima u vođenju sednice, prosto osam minuta govorila o nečemu što nije tema. Koliko ja pratim sednicu, mislim da smo mi na amandmanu na član 1. Što se tiče samog člana 1, podneto je tri plus još dva amandmana koji su povučeni. Da li je sada ovde nešto objedinjeno ili mi pogrešno pratimo? Čuli smo tekst amandmana koji je podneo gospodin Đurišić, čuli smo tekst amandmana koji je podneo Odbor i ja sada ne znam koji amandman da branim? Čuli smo o Kancelariji za obnovu i o drugoj kancelariji i ja sad stvarno ne mogu da pratim. Bili ste dužni da je prekinete.
Želim da se glasa o povredi Poslovnika.
Hvala.
Ja želim da se zahvalim ministru i Vladi što je prihvatila ovaj amandman jer smo jedan ovakav amandman predložili upravo da bi izbegli ove amandmane poslanika koji su navodili samo imena svojih opština što smatram da je zaista sebično, a opet što se tiče samog Izveštaja Vlade gde se navode 126 opština, opet možda ni to nije konačan broj opština, jer svakako ovaj zakon ima osam dana rok gde se mogu prijaviti još neke opštine koje možda nisu na tom samom spisku.
Što se tiče same odgovornosti toga, ko je možda izostavio navedene opštine, ja se nadam da je tu ministar već odreagovao, poznavajući lično, ne verujem da će to ostati tako, ali mi smo kao Odbor tu svakako želeli da postavimo jedan, da kažem filter, pa smo u stavu 2. takođe izmenili da Vlada utvrđuje spisak ali ne na predlog kancelarije, nego na predlog Komisije za utvrđivanje štete od elementarne nepogode.
Ono što smo nakon donošenja ovog člana možda izostavili, ali u stvari želja nam je bila da još više preciziramo, jesu dve reči gde smo rekli – „gradove i opština“. Izostavili smo „gradske opštine“. Tako da smo jutros imali izmenu ovog člana na koji nemamo mišljenje Vlade, pa bih vas ja samo zamolila da ga ovom prilikom prihvatite, odnosno da iskažete stav Vlade. Hvala.