Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o sva tri zakona, ali obzirom da je dosta toga rečeno, fokusiraću se na nešto što je jako bitno.
Pre svega ću obratiti pažnju na Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvu i njihovoj zaštiti. Ministar je upravo objasnio na koji način se šalju radnici i kako se vraćaju. Niko neće ostati bez posla. Naime, o čemu se radi? Ja ću taksativno odgovoriti na svako pitanje ili nejasnoće koje možda našim gledaocima ili damama ili gospodi u Skupštini nisu bili jasni.
O čemu se radi? Naime, ovo je jedan izuzetno dobar zakon, nije ga radila politička stranka, nego stručnjaci. Drago mi je da sam čula od gospodina ministra da su savetnici upravo ljudi koji su dugogodišnji saradnici i to je prava stvar, nismo mi ispolitizirali ovaj zakon, naprotiv.
O čemu se radi? Ovim zakonom, pre svega, uređuju se prava zaposlenih koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo, zatim uslovi i obaveze poslodavac, što je vrlo bitno, zatim, saradnja između organa i organizacija koji su zaposleni u državnim organima, a upravo se tiču zaštite ljudi koji se šalju u inostranstvo na rad. I, na kraju, ovaj zakon je podložan nadzoru, što je vrlo dobro. Šta to znači? Nadzor nad primenom ovog zakona radiće inspektorat za rad – bravo.
Važeći zakon, ako bih govorila od početka datira od 1980. godine kada je bila stara Jugoslavija, a kako se menja politički sistem, menjaju se i zakoni. Zatim, revizija je bila 1998. godine, SRJ, međutim nije bio dovoljno dobar, zato što nema dobre mehanizme za zaštitu radnika koji se šalju u inostranstvo. Naime, ovim zakonom se upravo ispravlja to, a kako? Na četiri načina. Znači, striktno su određena pravila za poslodavca. Neophodna je saradnja između organa i organizacija koji se tiču državne uprave. Taj miks, odnosno ta interakcija dovodi do pravih rezultata.
Šta ovo znači? Na primer, novi zakon obezbeđuje pre svega skraćenje vremena od poslodavaca obaveštenja prema ministarstvu, što je jako bitno. Zatim,
manje dokumentacije, velika je transparentnost to je ono što ovaj zakon pre svega daje, transparentnost. Svako ko bude želeo da zna gde se neko ko se šalje u inostranstvo može na sajtu koji je u obavezi da da poslodavac vidi koliko ljudi ide u inostranstvo, koje su to države, koja su to mesta, znači, taksativno od a do š. Odlično, bravo za ministarstvo.
Zatim, Ministarstvo i inspekcija rada, poreska kontrola, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i diplomatska konzularna predstavništva su u stalnoj interakciji. Znači, ko god hoće da zna šta se dešava sa našim ljudima može preko ovih državnih organa, a oni ako žele da znaju sve podatke o privrednom subjektu ili poslodavcu ili pak o onome ko je u inostranstvu može lepo da se informiše i iz centralnog registra. Još jedan boljitak.
Ono što je još novina, a tiče se poslodavca je naime aneks ugovora. To je dodatak na osnovni ugovor. Niko neće da potpiše aneks ugovora ukoliko mu se neka klauzula u osnovnom ugovoru ne dopada. Znači, još jedan boljitak.
Zatim, kad se neko šalje u inostranstvo, on se edukuje, vrši se priprema tog čoveka. Znači, nema više „grlom u jagode“, kao što je bilo pre 20 godina. Ja ne vređam stari zakon, niti želim da povredim bilo koga, prosto, brzo se živi, nauka je u stalnom napretku, tehnologija, došlo je vreme da menjamo zakone.
Šta se još dešava? Dešava se da čovek koji dobije posao u inostranstvu, on ima kontakt osobu. Znači, privilegija je sada zaposlenih koji se šalju u inostranstvo na rad, jer čovek taksativno zna u koju državu ide, u koje mesto, kakva je klima, da li ima stan, da li je taj stan plaćen, kako će da se hrani, kolika mu je plata, da li ide sa porodicom, itd. Znači, apsolutno sve. Izvanredno. Ja zaista ne znam šta bih dodala ovom zakonu. Prosto, ako nekom nešto nije jasno, može u Centralnom registru da vidi kako se to radi. Danas možemo na osnovu sajta poslodavca naći na bilo kom kraju sveta zaposlenog. To nikada nije bio slučaj.
Ono što nije dobro, ne u zakonu, nego ono što se dešavalo svih ovih godina unazad, je veliki broj ljudi koji su iz Srbije odlazili, nekada Jugoslavije a sada Srbije, i radili na crno. Smatra se da u Ruskoj Federaciji postoji oko 15 hiljada ljudi koji rade na crno. Niko tačno ne zna, ali, to ćemo ispraviti. Naime, oni se vode kao ljudi koji su otišli turistički, na turistička putovanja.
Zakon o statistici je egzaktna nauka. Mi trenutno imamo ljude, odnosno radno sposobne od 15 do 64 godine, negde oko dva miliona, tačnije, dva miliona 853 hiljade 245 lica. Naravno, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, broj izdatih potvrda u 2013. godini je bio 7.325, što je dobro, a u 2014. godini 7.046 izdatih potvrda. Zemlje u koje se sada ide su uglavnom Crna Gora i zemlje u okruženju. To je nekako najbliže i verovatno još uvek postoji taj neki odnos i dobra saradnja između bivših republika. Zemlje koje su sada vrlo važne za naše ljude koji idu u inostranstvo su pre svega Crna Gora, Italija, Austrija, Francuska, Češka, Rumunija, Makedonija, Slovenija, naročito mali broj lekara, skoro sam bila u Sloveniji pa znam, ništa preterano, i to pre 2014, odnosno 2012. godine, Bosna i Hercegovina, Norveška, Ruska Federacija i Belorusija.
Šta još treba reći? Najčešći profili zanimanja ljudi koji se upućuju na rad u inostranstvo su uglavnom inženjeri građevine i elektrotehnike. To su menadžeri, programeri, ali isto tako i svi radnici ovih profila. Znači, građevinski radnici, od montažera, varioca, keramičara, limara, bravara, to je ono što u Srbiji zaista nedostaje i možda nije demagogija nego prosto ne treba svi ljudi u ovoj zemlji da imaju diplome, neko treba da se bavi konkretnim poslovima, a ovo su jako dobro plaćeni poslovi, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.
Treba još reći da su velike kazne za poslodavce ukoliko pošalje na rad u inostranstvo lice koje je ispod 18 godina – od 600 hiljada dinara do milion i po dinara i to je odlično, što se mene tiče.
Drugi zakon o kome ću govoriti, ali kratko, jer moje kolege su dosta toga rekle, jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Naravno da se ovaj zakon upravo odnosi na to. Ono što se dešava, a nije dobro, to su upravo povrede kad se radi na crno. Zato postoje potvrde. Upravo sam rekla šta je bilo 2013. i 2014. godine.
Neko je ovde od cenjenih kolega spomenuo da je zaposlenost opala. To nije tačno. Ovo je produktivna zemlja, stalno se nešto dešava. Na sreću svih nas, zaposlili smo 59 hiljada ljudi. Ne partijskih ljudi, nego stručnih ljudi. A procenat od 25, koliko je bio prethodnih godina, je pao na 17,9 procenata. Bravo. Ovo je jedna dobra zemlja, sa dobrim ljudima, ogroman potencijal kadrova i ja se nadam da će za godinu, dve i tri, kako smo krenuli, ovaj procenat biti znatno manji.
Samo ću sa par rečenica spomenuti treći zakon – Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece. Što se Konvencije tiče, ona predstavlja krovni dokument, a ako je nešto krovno, u smislu je međunarodne zaštite dece i stavlja se u funkciju sve ranije potvrđene konvencije, što je jako bitno i o tome ne bih ni diskutovala. Znači, smisao ove Konvencije je koji će se zakoni primenjivati u odnosu roditelj-dete i život dece u porodici. Hvala. Odlično i profesionalno odrađen zakon i SNS će u Danu za glasanje podržati predloge ovih zakona.