Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 03.03.2016. |
|
||
| 29.02.2016. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovane koleginice i kolege, samo slep čovek ili neko ko je ne dobronameran ne primećuje i ne vidi da se na Srbiju već duži vremenski period vrši pritisak da se Srbija mane svoje istorije, da zaboravi svoju prošlost, da dozvoli nekim belosvetskim alama da joj oni pišu istoriju i da oni prikazuju kako je bilo i šta je bilo.
Zbog toga imamo danas i te muke i oko Račka i oko Srebrenice, gde ti zločinci pokušavaju da opravdaju svoje zločine, zločine koje su naneli srpskom narodu bombardovanjem 1999. godine i da prekroje istoriju i da ispadne da je žrtva, u stvari zločinac, a da je zločinac pozitivan.
Ako neko sebi dozvoli luksuz da vaspitanje i obrazovanje prepusti strancima on je svesno uništio i svoju istoriju i svoju prošlost, na žalost u jednom kratkom vremenskom periodu uništiće i svoju državu.
Mi imamo jedan zavod, Zavod za udžbenike koji tavori, koji je trenutno na kolenima i koji je u veoma teškoj situaciji. Prepustili smo tržište udžbenika strancima i oni vaspitavaju našu decu. Nije čudo zašto u knjigama imamo jedan događaj iz naše istorije gde se kaže – da su janjičari bili pozitivni, da je to bilo veoma dobro i zdravo za naše naraštaje, da je to njima, u stvari bila neka specijalizacija u inostranstvu.
To je nešto što ne smemo da dozvolimo. Zato ja postavljam pitanje Vladi Republike Srbije – šta je sa Zakonom o udžbenicima? Obaveza i Vlade i države i svih nas je da pružimo ruku tom Zavodu, da Zavodu omogućimo da radi posao koji je veoma dobro i kvalitetno radio u prethodnim decenijama, da se izaberu autori koji će biti čestiti, pošteni, moralni, iznad svega koji će biti patriote i da piše onako kako je bilo i kako treba, a ne da se prepusti to nečastivim pojedincima koji su spremni da za hrpu para izdaju i svoju državu, da okaljaju sebi obraz i da pišu kojekakve gluposti.
Mislim i verujem da će Vlada veoma brzo staviti u proceduru taj Zakon o udžbenicima i da ćemo svi mi pomoći tom Zavodu da stane na noge da bude sila kakva je nekada bila. Samo da vas podsetim, taj Zavod je davao 50% svoje dobiti u budžet. O Zavodu toliko.
Sada ću jedno pitanje za predsednika Skupštine. Predsedniče, vi ovde slovite u Skupštini među zaposlenima za jednog od lidera, odnosno imate najviše poverenja od njih. Ovde u Skupštini imate nameštenike, njih stotinak koji se interesuju zašto im se ne uplaćuje taj njihov dodatak i zašto je taj dodatak za njih mnogo manji nego u Skupštini grada? Iako je budžetom planirano da im se ta sredstva redovno uplaćuju, oni kažu da im se to ne plaća.
Pitanje za ministra poljoprivrede. Sada je bio Sv. Nikola i mnoge domaćice, naše majke, babe, tetke, supruge su kukale i žalile se em na skupoću, em im je bila velika muka, nema onog dobrog srpskog pasulja od koga se pravi prebranac, nema dobrog belog i crnog luka, nema šargarepe. Da li je moguće da ćemo mi zbilja prepustiti ovo naše tržište uvoznom lobiju gde ćemo kupovati proizvode koji su daleko od kvaliteta onih koji su se proizvodili kod nas?
Još jedno pitanje. Građani Mirijeva apeluju na stručnjake u saobraćaju da se manu onog zoniranja po kome su u gradskom prevozu dve zone u Mirijevu. Smatraju da je Mirijevo jedinstveno i da je na desetak minuta od centra grada i da bi red bio da to bude jedna zona.
Na kraju, poštovane koleginice i kolege, ako strancima prepustimo vaspitanje i obrazovanje, ako „Rio Tinto“ proguta Jadar, ako uništavamo seljaka i poljoprivredu, ako pustimo belosvetske ale da riju i rovare po Srbiji, ako uništavamo šume i reke, vode i rude smo već prodali, šta ostaje onda od ove divne i lepe Srbije? šta ostavljamo pokoljenjima? Zato braćo i sestre, prst na čelo, razmislite dok još nije kasno. Hvala lepo.
Poštovane koleginice i kolege, ja ću danas moja tri pitanja postaviti svim onim pravdoljubivim i čestitim ljudima od Narodne banke do najnižih organizacionih jedinica koje imaju dobru volju i želju da pomognu da se reše jedni ovako sitni problemi kao što su ovi koje ću ja navesti.
Ne bih voleo da mi njihov odgovor bude da to ne može da se reši, jer ako jedna Francuska može da menja boju zastave, zašto mi ne bismo mogli da rešimo jedan ovako mali problem koji se odnosi na ukidanje jednog da li je zakon, da li je propis, ali nadam se da ćemo se tu dogovoriti.
Zajedno sa dvojicom mlađih ljudi putujem po Srbiji i mi zajedno poklanjamo knjige, bibliotekama, školama, pojedincima, itd. u želji da barem malo doprinesemo razvoju kulture i obrazovanja. Na tim putovanjima srećemo se sa mnogo ljudi. Do sada smo razgovarali sa više od 3.000 ljudi i oni su iznosili svoje probleme i molili su nas da pomognemo koliko možemo da se reše ti problemi.
Danas ću navesti tri problema, a prvi od tih problema je problem sa kojim su suočeni ugostitelji koji rade u ugostiteljskoj delatnosti. Oni imaju jednu malu mukicu i postoji neki propis i ne znam ni ja da li je zakon da im se zbog određenih propusta koje naprave u poslovanju zatvara objekat i zabranjuje im se rad na 10, 20, 30 dana i oni mole i predlažu da se ukinete taj propis da im se zabranjuje rad jer je to protivustavno, jer je to neljudski, nehumano itd. Neka se povećaju te kazne i neka budu dva puta, tri puta i ne znam ni ja koliko puta veće, ali da im se dozvoli da nastave da obavljaju svoju delatnost, jer taj prestup nisu učinili svi, učinio je jedan pojedinac. Zbog tog jednog pojedinca država gubi jer ona u tom periodu od 10, 15 i više dana ne može da naplaćuje svoje obaveze, gube zaposleni jer ne mogu da primaju svoje zarade i ne mogu da izdržavaju svoje porodice. Nadam se da će biti mudrosti, da ćemo uspeti da rešimo taj problem.
Drugi problem je skoro identičan. Odnosi se na one koji se bave poslovnima tehničkog pregleda. Oni su u prethodnom periodu imali silom zakona, normalno, obavezu da osavremene svoje aparate i sredstva sa kojima rade, pa su na tom poslu, kažu, morali da ulože od 15 do 20 hiljada evra, ali to neka bude da je doprinos bezbednosti saobraćaja. Nemaju ništa protiv, ali i oni imaju istu tu muku gde im zbog određenih propusta inspekcija ili ko je već nadležan zabranjuje rad mesec, dva, tri, ne znam ni ja koliko ide. Isti slučaj kao i ovaj prethodni. I oni mole neka se povećaju kazne, neka ih kazne i tri puta i pet puta više, ali da im ne zabranjuju da rade, da ih puste da obavljaju tu svoju delatnost jer na taj način gubi država, gube i njihovi zaposleni, a gubimo i mi građani koji smo njihovi komitenti, mušterije itd. jer vidite i sami da je veoma teško zakazati da odete da obavite taj tehnički pregled.
Treći problem je najveći problem, problem protiv koga su se veoma mnogo građana nama obratili i žalili. To je jedno zločinačko, banditsko, lopovsko, kriminalno postupanje banaka prema građanima, odnosno stanovnicima Srbije koji koriste njihove usluge.
O čemu se radi? Banke izmišljaju stalno neke nove namete, neke ne znam ni ja bezvezne usluge kojima na kraju krajeva u najgorem slučaju, ako bih mogao da kažem, deru kožu građanima sa leđa. Jedan od najnovijih primera na koji su nam se žalili građani je taj što banke naprave ugovor sa prodavcima, trgovcima, proizvođačima itd. gde banke i ti proizvođači naprave međusobni ugovor gde banke pomažu njima da se ta roba prodaje na kredit i onda oni to plasiraju građanima sa reklamom bez ikakve kamate, bez ikakvog učešća, bez ičega možete na tri rate, šest, 12, 15, 18 rata, nije ni važno. Građani nasednu na priču, a banke u međuvremenu naplate od tih svojih komitenata za svoju uslugu određenu proviziju ili ne znam kako to već ide.
Sada se lopovski nastrojeni stručnjaci u bankama dosete pa kažu – sada svakom od kupaca koji je kupio tu robu 50 dinara po rati i naplaćuju im nešto što ne bi smeli da im naplaćuju jer to nije bilo u vremenu kada su oni počeli da koriste tu uslugu, to nije uopšte postojalo.
Smatram da to nije korektno i da to Narodna banka ili ko je već nadležan treba da pročešlja, da ne dođe opet do toga da advokati moraju da zastupaju građane u ostvarivanju njihovih prava itd. Pogotovo u ovim teškim vremenima kada nas muči ova korona moramo da budemo fleksibilni i da iznađemo načina da omogućimo ljudima da što lakše i bolje završavaju svoje poslove.
U cilju podrške građanima, ugostiteljske delatnosti i ovih koji se bave tehničkim pregledima ja ću učiniti jedan gest dobre volje, a u cilju toga što smatram da ovo što rade banke je nepošteno, učiniću jedan protesni gest, obrijaću bradu već danas ili sutra kao moj mali doprinos da se ovaj problem reši.
Hvala vam puno. Izvinite što sam prekoračio vreme.
Poštovane koleginice i kolege časno je biti Srbin, časno je biti građanin Srbije, časno je živeti u Srbiji.
Srbija je zemlja čestitih, mudrih i poštenih građana. Srbija nikom ništa ne duguje, sve što je stvorila, stvorila je krvlju i znojem svojih predaka, sve što je stvorila, stvorila je njihovim znanjem i umećem.
Zato Srbija može da bude ponosna na svoje velikane koji su u prošlosti, koji i dan danas, celokupnom čovečanstvu pružaju mnoge blagodeti. Dovoljno je spomenuti Teslu, dovoljno je spomenuti Pupina, Milankovića i videti ko je Srbija i gde je Srbija.
Jedan od tih velikana koji mi pade na pamet je i čuveni vojskovođa, strateg, vojvoda Živojin Mišić. Prolazio sam pre neki dan ulicom Živojina Mišića, onde kod sajma i negde u zapećku tamo od nekog prolaza ne vidi se njegov spomenik, odnosno bista. Srbija ne sme da zaboravlja svoje velikane. Ne sme tako lako da stavi u kraj njihova velika dela. Nadam se da će i Beograd, da će i Srbija na dostojan način se odužiti tom velikanu, koji je poznat i van granica Srbije. Njegova taktika, njegova vojnička doktrina se izučava na mnogim akademijama širom sveta.
Zašto sam njega spomenuo? On ima jednu izreku koja kaže: „Nema tog rata koga srpski seljak ne može da dobije“, ali odmah nastavlja i kaže: „Ali, nema ni tog mira, kog srpski političari ne mogu da izgube“.
Sada ću da se nadovežem na priču koju je malopre imao kolega Marijan Rističević. On je govorio o 5. septembru, a ja ću pomeriti kalendar jedno mesec dana unapred i setiću se jednog 5. oktobra. Kako taj 5. oktobar i kako i Živojin Mišić mogu da imaju veze za bukom i zaštitom građana od buke? Evo, sada ću vam to sve objasniti.
Petog oktobra se desilo nešto u Srbiji što ne može da bude na ponos našoj istoriji, ne može da bude na ponos našim ljudima. Posle jedne velike, ogromne, preglasne i mnogo moćne buke došlo je do srozavanja i uništavanja Srbije.
Nije buka samo to što će u nekom kafiću da svira muzika, nije buka to što će petoro, desetoro veseljaka da galame, da pevaju i ne znam ni ja šta. To je sitnica, to je ništa. To ćemo lako da rešimo. Oni kojima se ne sviđa muzika iz kafića mogu da stave vatu u uši i da prespavaju tu noć. Oni kojima se ne sviđa pesma koju diskdžokeji, kao što je bio kolega Marijan Rističević, promovišu i puštaju, mogu da promene stanicu i da se ratosiljaju te buke. Ali, kako odoleti ovakvim bukama, ovakvim nesrećama?
Šta je nama donela ta buka 5. oktobra? Prvo i što je najvažnije, po meni, uništeno je obrazovanje, uništen je obrazovni sistem. Mi smo se kao ona žaba koja je videla konja da se potkiva pa i ona podigla nogu veoma brzo, ne mudro, latili Bolonje, Bolonjskog procesa kog smo uveli u naš obrazovani sistem i nažalost uništili smo jedan dobar obrazovni sistem, uništili smo naraštaje mladih ljudi, uništili smo decenije našeg razvoja i to će biti veoma teško ispraviti.
Šta je druga stvar gde smo imali katastrofalnu grešku? Oni koji su dugovali svojim mentorima dolazak na vlast u Srbiji posle tog 5. oktobra, po njihovom nalogu uništili su vojsku. Uništeno je naoružanje, raspuštena vojska. Koja je to, ljudi, zemlja od kako pamtimo istoriju i od kako pamtimo od nastanka ljudskog roda, koja je to zemlja koja nije imala vojsku? Ko je država koju niko ne štiti? Mi smo se lakomo prihvatili njihovih načela i njihovi naređenja i uništili vojsku. To je nešto što takođe ne može da se ispravi decenijama.
Onda, takođe po njihovom nalogu, uništili smo bankarski sistem. Šta je bankarski sistem? To je krvotok jedne zemlje. Mi smo svesno uništili finansijski sistem i doveli zemlju u vazalni odnos u odnosu na strane banke koje su zauzele ovo tržište.
Uništili smo nešto što je bilo jedinstveno u svetu i što je bilo, po meni i po mnogima, najvrednije i najznačajnije i najmudrije, a to je služba društvenog knjigovodstva.
I da hoćemo sada da obnovimo i bankarski sistem i službu društvenog knjigovodstva neće nam dozvoliti ni MMF ni Svetska banka ni svi ti drugi što nas kobajagi mnogo vole, cene i poštuju. Ne. Njima je u interesu da ta buka traje, da ta buka uništava i dalje sve ono što je bilo dobro i što je moglo da bude mnogo bolje u Srbiji.
Onda su nas naterali, ta njihova buka, ta njihova oholost, naterala nas je na jedan ponižavajući čin, a to je bilo izručenje predsednika Srbije Haškom sudu.
Predsednik Srbije, ma ko on bio, uopšte me ne interesuje koja je stranka, da li je socijalistička, da li su naprednjaci, da li demokrate, ovi, oni, predsednik Srbije je institucija i svako od nas mora i treba da ga poštuje. Ako naš predsednik nije bio dobar, ako je grešio, mogao je i ovde u Srbiji da odgovara za svoja dela, odnosno nedela ako ih je bilo.
Što je još najgore, izručili smo na najbrutalniji način generale, vojskovođe, oficire, ljude iz policije koji su radili ono na šta su se zakleli. Mnogi od vas ovde su bili u vojsci i sećaju se da smo tamo polagali zakletvu i da smo rekli u toj zakletvi, da smo se zakleli i rekli da ćemo služiti svojoj domovini. Nekima je to bila SFRJ, nekima posle SRJ, nekima Srbija, ali svi mi koji smo bili u vojsci zakleli smo se da ćemo služiti svojoj zemlji, da neće moći to pod salve i kojekakve druge zaglušujuće stvari da nas ometu u tom našem poslu.
Svi ti generali, svi ti stratezi, oficiri, policajci koji su bili u Hagu su nedužni jer su radili ono što im je bila zakonska obaveza, ali ta buka koja je došla 5. oktobra napravila je veliko zlo koje neće moći niko i nikada da ispravi.
Sad, da li je Srbija, koleginica malopre je govorila o tome, pa je rekla kako ona živi u jednom pitomom kraju, u Bosilegradu, a to je mesto u koje sam često odlazio, tamo sam držao i predavanja, a i ovako sam odlazio, išao sam, poklanjao sam knjige tamo, zbilja je tamo divno i lepo. Zbilja tamo ptice pevaju, zbilja njih uspavljuju cvrčci ili kako to ona reče, ali ljudi, ima premnogo tih mesta u Srbiji gde je divno, gde je predivno, gde nema buke, gde ima svežeg vazduha, šume.
Ja sam bio pre nekoliko dana kod kolege Milije Miletića, obilazili smo Svrljig, ja sam poklanjao tamo knjige i sa njim obilazio Svrljig, upoznao lepote Svrljiga, razgovarali smo sa ljudima i tom prilikom smo bili u Pirkovcu. To je jedno selo u kome se nalazi manastir svetog Arhangela Gavrila. Tu je starešina iguman Varnava i ljudi svima vama predlažem da odete tamo da vidite šta je raj na zemlji. Nema ni malo buke, nema nikakvih problema. I tamo ima ptica koje pevaju i tamo imate jednu lepu crkvu, odnosno manastir. Imate izuzetno fino osoblje u tom manastiru i sestre i monahe i da vidite jedan od bezbroj prelepih, divnih krajeva u Srbiji.
Mi to moramo da sačuvamo. Kolege iz ministarstva su pripremile ovaj projekat, odnosno zakon. Mi ćemo usvojiti zakon, to nije sporno, ali je sporno to što sve ovo što mi ovde u Skupštini usvojimo, veoma teško se prilagođava stvarnom životu, veoma teško dolazi do ušiju onih koji to trebaju da čuju i da sprovedu.
Srbija mora da sačuva sva svoja dobra, svu svoju lepotu, mora da sačuva ono što joj je Bog dao, a Bog nam je dao zbilja, izuzetnu, lepu i finu prirodu.
Zelena poslanička grupa je petak i subotu provela na području Prijepolja, Priboja i Nove Varoši. Za one koji nisu bili tamo još jedan savet, nemojte da zaboravite da postoje tako lepa mesta, obiđite ih.
Verujem da će ovo biti samo jedan od zakona koji će nam omogućiti da Srbija bude mnogo lepša, mnogo prijatnija za život i da bude mesto u kome će svako od nas poželeti da živi.
U okviru svih tih projekata, ja sam sebe ugradio u jedan projekat gde poklanjam knjige i sada sam u Prijepolju, u Sjenici, u Priboju poklonio bibliotekama knjige.
Koleginici Ireni sam imao čast da poklonim knjigu, tako da danas neću njoj da poklonim knjigu, ali imam jednu lepu knjigu koja se zove „Moja politička ispovest“ i jedan od naših kolega kada god sam ja izlazio da poklonim knjigu ministrima stalno me pitao kada će on da dobije knjigu i ovog puta ću njemu pokloniti knjigu.
Ovi koji su zlonamerni neka kažu da se ja šlihtam njemu, da tražim neku bolju poziciju, a mislim da od ove ne mogu bolju ni da imam. Ovu knjigu Nikole Pašića poklanjam Martinoviću, da ga podsetim na njegove radikalske dane, da ga podsetim na Nikolu Pašića, najvećeg radikala, premda ovi mangupi današnji radikali kažu kada pitaju - ko je bio Nikola Pašić, kažu – to je jedan od prvih Šešeljevaca.
Martine, nadam se da će ti ova knjiga pomoći dosta i neka si živ i zdrav. Hvala lepo.
Poštovane koleginice i kolege, samo slep čovek ili neko ko je ne dobronameran ne primećuje i ne vidi da se na Srbiju već duži vremenski period vrši pritisak da se Srbija mane svoje istorije, da zaboravi svoju prošlost, da dozvoli nekim belosvetskim alama da joj oni pišu istoriju i da oni prikazuju kako je bilo i šta je bilo.
Zbog toga imamo danas i te muke i oko Račka i oko Srebrenice, gde ti zločinci pokušavaju da opravdaju svoje zločine, zločine koje su naneli srpskom narodu bombardovanjem 1999. godine i da prekroje istoriju i da ispadne da je žrtva, u stvari zločinac, a da je zločinac pozitivan.
Ako neko sebi dozvoli luksuz da vaspitanje i obrazovanje prepusti strancima on je svesno uništio i svoju istoriju i svoju prošlost, na žalost u jednom kratkom vremenskom periodu uništiće i svoju državu.
Mi imamo jedan zavod, Zavod za udžbenike koji tavori, koji je trenutno na kolenima i koji je u veoma teškoj situaciji. Prepustili smo tržište udžbenika strancima i oni vaspitavaju našu decu. Nije čudo zašto u knjigama imamo jedan događaj iz naše istorije gde se kaže – da su janjičari bili pozitivni, da je to bilo veoma dobro i zdravo za naše naraštaje, da je to njima, u stvari bila neka specijalizacija u inostranstvu.
To je nešto što ne smemo da dozvolimo. Zato ja postavljam pitanje Vladi Republike Srbije – šta je sa Zakonom o udžbenicima? Obaveza i Vlade i države i svih nas je da pružimo ruku tom Zavodu, da Zavodu omogućimo da radi posao koji je veoma dobro i kvalitetno radio u prethodnim decenijama, da se izaberu autori koji će biti čestiti, pošteni, moralni, iznad svega koji će biti patriote i da piše onako kako je bilo i kako treba, a ne da se prepusti to nečastivim pojedincima koji su spremni da za hrpu para izdaju i svoju državu, da okaljaju sebi obraz i da pišu kojekakve gluposti.
Mislim i verujem da će Vlada veoma brzo staviti u proceduru taj Zakon o udžbenicima i da ćemo svi mi pomoći tom Zavodu da stane na noge da bude sila kakva je nekada bila. Samo da vas podsetim, taj Zavod je davao 50% svoje dobiti u budžet. O Zavodu toliko.
Sada ću jedno pitanje za predsednika Skupštine. Predsedniče, vi ovde slovite u Skupštini među zaposlenima za jednog od lidera, odnosno imate najviše poverenja od njih. Ovde u Skupštini imate nameštenike, njih stotinak koji se interesuju zašto im se ne uplaćuje taj njihov dodatak i zašto je taj dodatak za njih mnogo manji nego u Skupštini grada? Iako je budžetom planirano da im se ta sredstva redovno uplaćuju, oni kažu da im se to ne plaća.
Pitanje za ministra poljoprivrede. Sada je bio Sv. Nikola i mnoge domaćice, naše majke, babe, tetke, supruge su kukale i žalile se em na skupoću, em im je bila velika muka, nema onog dobrog srpskog pasulja od koga se pravi prebranac, nema dobrog belog i crnog luka, nema šargarepe. Da li je moguće da ćemo mi zbilja prepustiti ovo naše tržište uvoznom lobiju gde ćemo kupovati proizvode koji su daleko od kvaliteta onih koji su se proizvodili kod nas?
Još jedno pitanje. Građani Mirijeva apeluju na stručnjake u saobraćaju da se manu onog zoniranja po kome su u gradskom prevozu dve zone u Mirijevu. Smatraju da je Mirijevo jedinstveno i da je na desetak minuta od centra grada i da bi red bio da to bude jedna zona.
Na kraju, poštovane koleginice i kolege, ako strancima prepustimo vaspitanje i obrazovanje, ako „Rio Tinto“ proguta Jadar, ako uništavamo seljaka i poljoprivredu, ako pustimo belosvetske ale da riju i rovare po Srbiji, ako uništavamo šume i reke, vode i rude smo već prodali, šta ostaje onda od ove divne i lepe Srbije? šta ostavljamo pokoljenjima? Zato braćo i sestre, prst na čelo, razmislite dok još nije kasno. Hvala lepo.
Poštovane koleginice i kolege, ja ću danas moja tri pitanja postaviti svim onim pravdoljubivim i čestitim ljudima od Narodne banke do najnižih organizacionih jedinica koje imaju dobru volju i želju da pomognu da se reše jedni ovako sitni problemi kao što su ovi koje ću ja navesti.
Ne bih voleo da mi njihov odgovor bude da to ne može da se reši, jer ako jedna Francuska može da menja boju zastave, zašto mi ne bismo mogli da rešimo jedan ovako mali problem koji se odnosi na ukidanje jednog da li je zakon, da li je propis, ali nadam se da ćemo se tu dogovoriti.
Zajedno sa dvojicom mlađih ljudi putujem po Srbiji i mi zajedno poklanjamo knjige, bibliotekama, školama, pojedincima, itd. u želji da barem malo doprinesemo razvoju kulture i obrazovanja. Na tim putovanjima srećemo se sa mnogo ljudi. Do sada smo razgovarali sa više od 3.000 ljudi i oni su iznosili svoje probleme i molili su nas da pomognemo koliko možemo da se reše ti problemi.
Danas ću navesti tri problema, a prvi od tih problema je problem sa kojim su suočeni ugostitelji koji rade u ugostiteljskoj delatnosti. Oni imaju jednu malu mukicu i postoji neki propis i ne znam ni ja da li je zakon da im se zbog određenih propusta koje naprave u poslovanju zatvara objekat i zabranjuje im se rad na 10, 20, 30 dana i oni mole i predlažu da se ukinete taj propis da im se zabranjuje rad jer je to protivustavno, jer je to neljudski, nehumano itd. Neka se povećaju te kazne i neka budu dva puta, tri puta i ne znam ni ja koliko puta veće, ali da im se dozvoli da nastave da obavljaju svoju delatnost, jer taj prestup nisu učinili svi, učinio je jedan pojedinac. Zbog tog jednog pojedinca država gubi jer ona u tom periodu od 10, 15 i više dana ne može da naplaćuje svoje obaveze, gube zaposleni jer ne mogu da primaju svoje zarade i ne mogu da izdržavaju svoje porodice. Nadam se da će biti mudrosti, da ćemo uspeti da rešimo taj problem.
Drugi problem je skoro identičan. Odnosi se na one koji se bave poslovnima tehničkog pregleda. Oni su u prethodnom periodu imali silom zakona, normalno, obavezu da osavremene svoje aparate i sredstva sa kojima rade, pa su na tom poslu, kažu, morali da ulože od 15 do 20 hiljada evra, ali to neka bude da je doprinos bezbednosti saobraćaja. Nemaju ništa protiv, ali i oni imaju istu tu muku gde im zbog određenih propusta inspekcija ili ko je već nadležan zabranjuje rad mesec, dva, tri, ne znam ni ja koliko ide. Isti slučaj kao i ovaj prethodni. I oni mole neka se povećaju kazne, neka ih kazne i tri puta i pet puta više, ali da im ne zabranjuju da rade, da ih puste da obavljaju tu svoju delatnost jer na taj način gubi država, gube i njihovi zaposleni, a gubimo i mi građani koji smo njihovi komitenti, mušterije itd. jer vidite i sami da je veoma teško zakazati da odete da obavite taj tehnički pregled.
Treći problem je najveći problem, problem protiv koga su se veoma mnogo građana nama obratili i žalili. To je jedno zločinačko, banditsko, lopovsko, kriminalno postupanje banaka prema građanima, odnosno stanovnicima Srbije koji koriste njihove usluge.
O čemu se radi? Banke izmišljaju stalno neke nove namete, neke ne znam ni ja bezvezne usluge kojima na kraju krajeva u najgorem slučaju, ako bih mogao da kažem, deru kožu građanima sa leđa. Jedan od najnovijih primera na koji su nam se žalili građani je taj što banke naprave ugovor sa prodavcima, trgovcima, proizvođačima itd. gde banke i ti proizvođači naprave međusobni ugovor gde banke pomažu njima da se ta roba prodaje na kredit i onda oni to plasiraju građanima sa reklamom bez ikakve kamate, bez ikakvog učešća, bez ičega možete na tri rate, šest, 12, 15, 18 rata, nije ni važno. Građani nasednu na priču, a banke u međuvremenu naplate od tih svojih komitenata za svoju uslugu određenu proviziju ili ne znam kako to već ide.
Sada se lopovski nastrojeni stručnjaci u bankama dosete pa kažu – sada svakom od kupaca koji je kupio tu robu 50 dinara po rati i naplaćuju im nešto što ne bi smeli da im naplaćuju jer to nije bilo u vremenu kada su oni počeli da koriste tu uslugu, to nije uopšte postojalo.
Smatram da to nije korektno i da to Narodna banka ili ko je već nadležan treba da pročešlja, da ne dođe opet do toga da advokati moraju da zastupaju građane u ostvarivanju njihovih prava itd. Pogotovo u ovim teškim vremenima kada nas muči ova korona moramo da budemo fleksibilni i da iznađemo načina da omogućimo ljudima da što lakše i bolje završavaju svoje poslove.
U cilju podrške građanima, ugostiteljske delatnosti i ovih koji se bave tehničkim pregledima ja ću učiniti jedan gest dobre volje, a u cilju toga što smatram da ovo što rade banke je nepošteno, učiniću jedan protesni gest, obrijaću bradu već danas ili sutra kao moj mali doprinos da se ovaj problem reši.
Hvala vam puno. Izvinite što sam prekoračio vreme.
Poštovane koleginice i kolege, koristeći pravo u skladu sa Poslovnikom, postavljam pitanje – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu za sport i omladinu, Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu prosvete. Pitanje se faktički ne odnosi samo na delovanje u oblasti ovih ministarstava. Ja mislim čak da je svako od nas pojedinačno dužan da se suprostavi ovom zlu o kome ću pokušati da govorim.
Srbijom pored mnogobrojnih muka koje nam postavljaju raznorazni pod znacima navoda prijatelji, hara jedno zlo koje se zove sekte i nevladine organizacije. Mislim, da smo tu zatajili i da ne radimo dovoljno na rešavanju tog problema. Mladi ljudi najčešće, a i ostali, su u velikoj opasnosti od ovih organizacija koje pokušavaju da koristeći trenutnu životnu poziciju ljudi u Srbiji, mnogo toga negativnog urade. Tih sekti ima premnogo i nevladinih organizacija. Neke od njih imaju naziv „Crna ruža“, neki „Mladi lavovi“ neki propagiraju neko učenje zvano šambala, ali zajednički cilj svih njih je da stvore jednu lošu situaciju među mladom populacijom najčešće i na to da postavim ovo pitanje je uticao jedan članak u novinama gde profesor dr Mirjana Tomović iskreno iznela svoj problem u kome je prikazala kako je izgubila sina pre 15 godina od te sekte zvane „Crna ruža“ i njena borba ovih 15 godina da pokuša da narednim naraštajima omogući da se tako nešto nikada ne desi.
Pokušavajući da sagledam ovaj problem interesovao sam se da vidim ko se bavim tim problemima i ko može tu da pomogne. Nekada je poslanik ovde u Skupštini bio i Slađan Mijaljević, bio je poslanik SRS, on je jedna od onih koji se bave tim problemom, Zoran Luković se takođe bavio tim problemom ali vidim da i ti ljudi se povlače iz tog problema, najverovatnije zbog toga što nemaju sistemsku podršku ministarstava i celokupne naše vlasti. Računam, da je to velik problem i da ga je teško rešiti. Ali, ako ne možemo sami nešto da uradimo, možemo da pogledamo kako su to uradile zemlje EU i to dve najače zemlje Francuska i Nemačka, a još bolji primer kako je to uradila Rusija i kako je ona pokušala da reši taj problem.
Mislim, da će ovo pitanje probuditi savest mnogima koji mogu da pomognu da se reši ovako nešto, da nikada više nijedna porodica, nijedan pojedinac ne strada od tog zla koje se zove sekta i nevladine organizacije. Da li postoje neke nevladine organizacije čije je delovanje pozitivno. Najverovatnije da postoje i ja svoje pitanje ne upućujem na njih, ali oni koji pokušavaju radi lične koristi svoje ili tih svojih sekti i nevladinih organizacija da ubede mlade ljude da dignu ruku na sebe, da se ubiju, da određenu imovinu prepišu njima i mnoge stvari koje nisu ni pozitivne ni u ovom trenutku koje ne priliče zemlji kao što je Srbija, moramo iskoreniti. Moramo skupiti snage da rešimo ovaj problem.
Apelujem na ministarstva koja sam pomenuo da pokušaju da daju svoje predloge i da odrede strategiju, a svi mi zajedno, zajedničkim snagama, udruženi da krenemo u borbu protiv ovog zla. Mislim da je veliki broj građana Srbije, pogotovo mladih već sada pod uticajem tih sekti i ako ne preduzmemo nešto u najskorije vreme napravićemo veliku grešku. Hvala vam.
(Beograd, 23.05.2019.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| - | Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija (Profesor) | Republika | Mesečno | 250000.00 | RSD | 15.09.2002 - 01.10.2015. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 40000.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 40000.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| - | Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) | Republika | Mesečno | 78000.00 | RSD | 01.03.2017 - |