LJUBIŠA STOJMIROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 11. septembra 1950 godine u Beogradu. Živi u Beogradu.

Diplomirao je 1978. godine na Fakultetu organizacionih nauka na organizaciono kibernetskom smeru. Na istom fakultetu upisao je postdiplomske studije i 1980. godine postao magistar organizacije razvoja. Doktorsku disertaciju iz oblasti menadžmenta odbranio je na matičnom fakultetu 1998. godine.

U periodu od 1982. do 1985. godine radio je kao profesor u srednjoj ekonomskoj školi “17. oktobar“ u Beogradu, u Grockoj.

Radio je u pomorskoj agenciji “Jugoagent“.

Na Beogradskoj poslovnoj školi u Beogradu izabran je u zvanje profesora na predmetu Menadžment, u aprilu 2000. godine. U istoj školi do sada je izvodio nastavu na predmetima Menadžment i Mendžment usluga. U novembru 2005. godine izabran je za redovnog profesora na Fakultetu za mendžment.

U kratkom periodu od februara do juna 2005. godine obavljao je funkciju predsednika opštine Zvezdara ispred Srpske radikalne stranke, u kojoj je ostao do osnivanja Srpske napredne stranke (SNS).

Član predsedništva je predsedništva SNS-a.

Nakon parlamentarnih 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a natoj poziciji ostao je i posle 2014. i 2016. godine.

Oženjen je i otac četvoro dece.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 10:44

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 11.09.1950.
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Poštovane koleginice i kolege, danas ceo dan raspravljamo o određenim sporazumima i evidentno je da smo svi saglasni da te sporazume treba prihvatiti.

Na kraju krajeva, sve što se dešava između različitih grupacija, između različitih organizacija naroda, mora da se sprovede na osnovu nekih sporazuma. Ja mislim da tu nema nikakvih problema, da smo na dobrom putu i da ćemo te sporazume usvojiti.

Ali, danas je i dobra slučajnost da su ovde dva ministra, ministar za rad, socijalna i boračka pitanja i ministar prosvete. To su veoma dve značajne oblasti na koje mi moramo danas da obratimo veoma važnu pažnju. Zašto? Zato što nam je obrazovanje, odnosno prosveta osnova svakog sistema. Ne možemo da ne priznamo sebi da obrazovanje nema onaj status kakav bi trebalo da ima.

Gospodin ministar je, sticajem okolnosti, Božijom voljom ili kako god da kažem, neko kome je omogućeno da obrazovanju vrati značaj i mesto na kome treba da bude. Obrazovanje je stub svakog sistema. I, gospodine ministre, nemojte da vam bude neprijatno da svom snagom i svom silom učinite sve da se obrazovanje vrati na mesto gde mu je oduvek bila situacija i položaj i onako kako je svuda u svetu.

Meni je posebno drago, čuo sam danas da ste skoro bili u Institutu „Mihajlo Pupin“. Žao mi je što nismo koordinisali, pa da odemo zajedno tamo, jer ovde je većina ljudi danas spominjalo i Pupina i Teslu.

Institut „Mihajlo Pupin“ na Zvezdari u Beogradu je jedna vrhunska naučna organizacija, naučna organizacija koja može svima da bude za primer, od koje može i mora da se uči. To su ljudi koji su dokazali da Srbija ima znanja, da ima iskustva, da ima moći i da može da bude na svakom mestu u svetu konkurentna.

S druge strane, gospođa ministar se bavi radnim odnosima, boračkim pitanjima i socijalom. Tu nam je veliki problem.

Gospođo ministar, ja poštujem vaš entuzijazam, poštujem vašu želju. Nadam se da ćete biti veoma uspešni i da ćete makar delimično uspeti da vratite deo radničkih prava koja su im uskraćena, da ćete omogućiti svim zaposlenima u Srbiji da budu dostojanstveni na svom poslu. Evo, reći ću vam zašto to pričam.

Pretpostavljam da znate šta je mikser, pretpostavljam da znate šta je beton. Postoje ljudi u Srbiji koji su vozači tih miksera koji isporučuju beton na različitim gradilištima itd. Ja sam imao pritužbe od tih ljudi, koji mi kažu da su primorani da voze te mašine koje su zajedno sa betonom teške preko 40 tona po 15, 20 i 30 sati. To je nešto što je nečuveno.

Mi moramo da učinimo sve da se tim ljudima obezbedi bezbedan posao, jer ipak, evo, mi smo poslanici ovde, kažu naš posao nije težak, zamislite da moramo da radimo 30 sati, a pogotovo kad neko 30 sati mora da vozi tu grdosiju od 40 tona.

Znam da nije lako, znam da je to teško, da niste vi krivi za sve one propuste, koje smo i mu u Skupštini ovde pravili, za sve propuste koje su pravile i prethodne i ko zna koje vlasti, ali na vama je da pomognete da se to reši i da se tim i drugim ljudima, ima takvih slučajeva da ne govorim, imam i druge primere, ali da ne govorim, ovo mi je najdrastičniji primer.

Ne želim da budem mnogo dug, jer ima još puno kolega koji treba da govore. I, na kraju, kuća se gradi od temelja i mi moramo da krenemo od temelja. Gospodin ministar obrazovanja mora da krene od temelja sa obrazovanjem i sa razvojem obrazovanja. Uskoro očekujemo i neki zakon o srednjem obrazovanju. U vašem Ministarstvu takođe mora da se krene od temelja.

Šta bi to značilo kod nas u Srbiji? Znači, od lokala. Neću da krenem ono vaspitanje od kuće, deca, itd. Znači, sa lokalnog nivoa moramo da krenemo da nam na lokalu bude besprekorno, a kada bude dobra situacija na lokalu, lako ćemo stvoriti nadgradnju, lako ćemo doći u situaciju da napravimo razvojnu Srbiju, da Srbija bude mnogo bolja, mnogo lepša i mnogo pristupačnija za život.

Da bih vam pomogao u tom vašem poslu, biću slobodan, nadam se da se nećete ljutiti, da vam poklonim po jednu knjigu „Planiranje lokalnog razvoja“, u kojoj ćete videti kako je autor profesor Tihomir Radovanović dao osnove, bukvar kako se to radi od lokalnog nivoa, pa na dalje. Hvala lepo. Hvala na pažnji.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2021.

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, ja ću pokušati u narednih par minuta da kažem deo onoga što sam imao na umu. Veliki projekti koji su pred nama iziskuju mnogo truda, mnogo znanja i na tom putu će nam najvažnije biti da imamo dovoljno znanja, dovoljno stručnih ljudi. Hteo sam da govorim i o novcu, ali mi je ministar finansija otišao, neću o tome. Još ću nešto reći šta je tu bitno. Bitni su činioci koji trebaju to da sprovedu u delo, a to su preduzeća.

Kad se tiče znanja imamo veliki problem što to znanje nije dobro raspoređeno. Ljudi koji imaju malo znanja su oholi, osioni i oni misle da sve znaju i da sve mogu, to je odlika onih koji nemaju znanje. Pametni ljudi, ljudi koji imaju znanja su svesni toga koliko ne znaju i zato se trude da rade ono što znaju i da sve više stiču novih znanja.

Ko će morati da preuzme na sebe odgovornost da realizuje ove projekte? Pa, moraće preduzeća. Preduzeće je osnovni činilac svake privrede. Drago mi je što je tu i koleginica ministar, na njoj će biti i muka i veliki zadatak da ta naša preduzeća oživi. Imali smo veoma jaka, dobra, uspešna preduzeća koja su se borila širom sveta i sa ponosom predstavljala našu zemlju.

Danas je situacija takva da su mnoga od tih preduzeća uništena, moram tako da kažem. Koleginice ministar, na vama je da pomognete tim sposobnim, stručnim ljudima da sa svojim znanjem, uz pomoć države ponovo ojačaju i da budu ono što su bili u bivšoj zemlji i u prošlim vremenima. Neće vam biti lako. Evo ja ću da se potrudim da vam pomognem.

Ovom prilikom, neću se na kraju zahvaljivati, ali doći ću tu do vas da vam poklonim jednu knjigu. Žilber Kenig je napisao knjigu „Biće preduzeća“. Verujem da će vam ta knjiga makar malo pomoći i pored vašeg znanja i pored vaše stručnosti, ovde ćete naći još jednu mrvicu znanja, iskoristite je i ja vam unapred zahvaljujem.

Hvala lepo svima.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Poštovane koleginice i kolege, veoma je lako odgovoriti kolegi Miliji na pitanje koje je postavio.

Normalno da internet nije nešto što je dostupno velikom prostranstvu Crne Trave, ali to je, po meni, najmanji problem. Zakoni koji su danas na dnevnom redu su neminovnost. To je nešto što moramo da uradimo kako bi išli u korak sa Evropom i sa ostalim svetom.

Ali, ima nešto što bih sad iskoristio priliku da kažem šta bi trebala država da uradi za Crnu Travu i za slična mesta koja su u tim pograničnim oblastima i koja su nerazvijena.

Nije tu problem samo internet. Tamo nema ni života. Narod odlazi, napušta ta mesta. Treba napraviti takav ambijent da se ljudi tamo vraćaju. Treba obezbediti puteve, treba obezbediti mogućnost da imaju da rade i da mogu da zarade.

Ja se nadam, osim ovih zakona koje ćemo danas usvojiti, da će Vlada veoma brzo da stvori ambijent da se ljudi vraćaju u ta mesta i da svojim radom doprinose razvoju Srbije u celini.

Neću da napominjem koliko je dala Crna Trava za Srbiju, koliko vrsnih i sportista i umetnika i naučnika. I red je da ne zaboravimo ta mala mesta.

Ministre, moj predlog, pokušajte ponovo da obnovite sportske centre na Vlasinskom jezeru, gde su svi naši reprezentativci ranije odlazili na pripreme, jer su uslovi tamo fenomenalni za pripreme. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovane koleginice i kolege, koristeći pravo u skladu sa Poslovnikom, postavljam pitanje – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu za sport i omladinu, Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu prosvete. Pitanje se faktički ne odnosi samo na delovanje u oblasti ovih ministarstava. Ja mislim čak da je svako od nas pojedinačno dužan da se suprostavi ovom zlu o kome ću pokušati da govorim.

Srbijom pored mnogobrojnih muka koje nam postavljaju raznorazni pod znacima navoda prijatelji, hara jedno zlo koje se zove sekte i nevladine organizacije. Mislim, da smo tu zatajili i da ne radimo dovoljno na rešavanju tog problema. Mladi ljudi najčešće, a i ostali, su u velikoj opasnosti od ovih organizacija koje pokušavaju da koristeći trenutnu životnu poziciju ljudi u Srbiji, mnogo toga negativnog urade. Tih sekti ima premnogo i nevladinih organizacija. Neke od njih imaju naziv „Crna ruža“, neki „Mladi lavovi“ neki propagiraju neko učenje zvano šambala, ali zajednički cilj svih njih je da stvore jednu lošu situaciju među mladom populacijom najčešće i na to da postavim ovo pitanje je uticao jedan članak u novinama gde profesor dr Mirjana Tomović iskreno iznela svoj problem u kome je prikazala kako je izgubila sina pre 15 godina od te sekte zvane „Crna ruža“ i njena borba ovih 15 godina da pokuša da narednim naraštajima omogući da se tako nešto nikada ne desi.

Pokušavajući da sagledam ovaj problem interesovao sam se da vidim ko se bavim tim problemima i ko može tu da pomogne. Nekada je poslanik ovde u Skupštini bio i Slađan Mijaljević, bio je poslanik SRS, on je jedna od onih koji se bave tim problemom, Zoran Luković se takođe bavio tim problemom ali vidim da i ti ljudi se povlače iz tog problema, najverovatnije zbog toga što nemaju sistemsku podršku ministarstava i celokupne naše vlasti. Računam, da je to velik problem i da ga je teško rešiti. Ali, ako ne možemo sami nešto da uradimo, možemo da pogledamo kako su to uradile zemlje EU i to dve najače zemlje Francuska i Nemačka, a još bolji primer kako je to uradila Rusija i kako je ona pokušala da reši taj problem.

Mislim, da će ovo pitanje probuditi savest mnogima koji mogu da pomognu da se reši ovako nešto, da nikada više nijedna porodica, nijedan pojedinac ne strada od tog zla koje se zove sekta i nevladine organizacije. Da li postoje neke nevladine organizacije čije je delovanje pozitivno. Najverovatnije da postoje i ja svoje pitanje ne upućujem na njih, ali oni koji pokušavaju radi lične koristi svoje ili tih svojih sekti i nevladinih organizacija da ubede mlade ljude da dignu ruku na sebe, da se ubiju, da određenu imovinu prepišu njima i mnoge stvari koje nisu ni pozitivne ni u ovom trenutku koje ne priliče zemlji kao što je Srbija, moramo iskoreniti. Moramo skupiti snage da rešimo ovaj problem.

Apelujem na ministarstva koja sam pomenuo da pokušaju da daju svoje predloge i da odrede strategiju, a svi mi zajedno, zajedničkim snagama, udruženi da krenemo u borbu protiv ovog zla. Mislim da je veliki broj građana Srbije, pogotovo mladih već sada pod uticajem tih sekti i ako ne preduzmemo nešto u najskorije vreme napravićemo veliku grešku. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 23.05.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija (Profesor) Republika Mesečno 250000.00 RSD 15.09.2002 - 01.10.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 40000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 40000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) Republika Mesečno 78000.00 RSD 01.03.2017 -