LJUBIŠA STOJMIROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 11. septembra 1950. godine u Beogradu. Živi u Beogradu.

Diplomirao je 1978. godine na Fakultetu organizacionih nauka na organizaciono kibernetskom smeru. Na istom fakultetu upisao je poslediplomske studije i 1980. godine postao magistar organizacije razvoja na pomenutom fakultetu. Doktorsku disertaciju iz oblasti menadžmenta odbranio je na matičnom fakultetu 1998. godine.

U periodu od 1982. do 1985. godine radio je kao profesor u srednjoj ekonomskoj školi “17. oktobar” u Beogradu, Grocka.
Radio u pomorskoj agenciji “Jugoagent”.

Na Beogradskoj poslovnoj školi u Beogradu izabran je u zvanje profesora na predmetu Menadžment aprila 2000. godine. U istoj školi do sada je izvodio nastavu na predmetima Menadžment i Menadžment usluga. Novembra 2005. godine izabran je za redovnog profesora na Fakultetu za menadžment.

Član Predsedništva SNS-a. Predsednik Zvezdare bio je od februara do kraja juna 2005. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a na toj poziciji ostao je i posle izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen je i ima četvoro dece.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:19

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 11.09.1950.
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Poštovane koleginice i kolege, pojam kultura u najširem smislu reči odnosi se na negovanje sistema vrednosti i u zavisnosti od sistema vrednosti koje negujemo ubiraćemo određene plodove.

Ako prvenstveno negujemo potrošački hedonistički stil života, tada postajemo, pre svega, zainteresovani za svoju udobnost i za uživanje, a ne osetljivi za zajedničke probleme.

Globalno društvo u 21. veku tražiće, da bi opstalo, tražiće čoveka nove istinske kulture, koja neguje rasuđivanje, saosećanje i volju ravnoteži, a ne samo puku želju i kalkulaciju.

Biće nam potreban čovek novog, istinskog obrazovanja, koji formira karakter, a ne samo veštinu. Kao što je bilo potrebno 100 i više godina da bi se stvorio čovek potrošač, tako će biti i decenije potrebne da stvorimo novog čoveka koji će znati da uspostavi pravu ravnotežu između materijalnih i duhovnih potreba.

Razlog je jednostavan. Bogatiji deo stanovništva koji ima uticaja na pomenute institucije razvija se na ideologiji neograničenog ekonomskog rasta, neograničene eksploatacije resursa, razvoja tržišta i, što je najvažnije, na ideologiji razvoja potrošačkih navika kod onih koji to tržište čine, a to smo mi, obični ljudi.

Zato nije u njihovom interesu da taj temelj na kome počiva njihov uspeh u ovom trenutku dovode u pitanje ili da ga radikalno preispituju. Stoji se na stanovištu da transformaciju globalnog društva treba postepeno izvršiti.

Centralno mesto kulture u doktrini održivosti, koja u svetu stiče sve više pristalica, za Srbiju je od posebnog interesa. Nova kultura održivosti kao svog glavnog protivnika vidi kulturu potrošačkog mentaliteta i kao glavni resurs u promociji nove paradigme vidi tzv. Održive tradicije.

Posebna pažnja u budućnosti će se posvećivati međugeneracijskim odnosima, odnosno poštovanju mudrosti starijih, međugeneracijskom obrazovanju, povećanom stepenu razumevanja znanja, koje se krije u tradicionalnim religijama i drugim tradicionalnim vrednostima.

Evo, to može da bude zanimljiva platforma na kojoj bi Srbija mogla da gradi jedan novi ambijent u društvu u 21. veku.

Iako se deklarativno tolerancija promoviše kao jedan od osnovnih principa demokratskog društva, na našoj javnoj sceni je već duže vreme prisutan veliki stepen netolerancije koju jedan prema drugom ispoljavaju s jedne strane tzv. evroskeptici ili tradicionalisti, a s druge strane, evrooptimisti i modernisti.

Osnovni utisak je da jedni druge ne razumeju, niti saosećaju jedni s drugima, a sledeći utisak je da ni jedni ni drugi nemaju širu sliku veoma brzih socijalnih promena koje se dešavaju ne samo u Srbiji, već i u celom svetu.

Savremena doktrina održivosti nas uverava da nam je za uspeh potreno i jedno i drugo, i tradicija i moderne tehnologije i nauka. Tradicionalna znanja i tradicionalna kultura i duhovnost su nam veoma neophodni za revitalizaciju morala, duha i identiteta dostojnog izazovima 21. veka.

Moderne tehnologije i nauka su nam neophodni za revitalizaciju ekonomije i umereno materijalno blagostanje pojedinaca, porodica i društva u celini. Ovakvo preusmeravanje kulturne orijentacije društva je od suštinske važnosti za dugoročan uravnotežen razvoj Srbije i ima veliki obrazovni i vaspitni potencijal za mlade. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Gospodine ministre, moje poštovanje, ali nemojte da mi dirate koleginice koje su mi danas bile tako drage i mile, moje srce je puno za njih i ovo što sam čuo od njih je za mene nešto najradosnije što sam doživeo u ovoj skupštini.

Sada ću krenuti sa svojim izlaganjem, sa jednom poslovicom narodnom, dve, hajde, da ne budem cicija – videla žaba da se konj potkiva, pa i onda digla nogu. Ima nekih u Srbiji nažalost, koji se mogu identifikovati sa ovom poslovicom. Nekom je palo napamet da uništi srpski jezik i da od njega napravi rugobatan jezik i zato je izmišljeno da bude pisac – piškinja, da bude pedagog – pedagoškinja, ne znam, da ima ološkinja na sve strane koliko god hoćete.

Hvala vam koleginice što se borite i ne dozvoljavate da se to uvede u srpski jezik. Ja sam sa jednom mojom dragom koleginicom imao stalno raspravu oko toga i kažem joj – nisi poslanica, poslanica je pisani dokument koji se šalje jednom ili više ljudi itd.

Sad, ima i druga poslovica, da ne bude reći će dve poslovice, pa jednu laže. Ne, druga poslovica kaže – jutro je pametnije od noći. Ali, kada je neko glup njemu je svejedno da li je jutro ili noć. Zato nećemo da dozvolimo da nas vode ti koji ne razlikuju jutro od noći, nego hoćemo da naš srpski jezik bude onakav kakvog su nam ostavili naši preci i da ga takvog lepog i najboljeg i najčistijeg ostavimo našim potomcima.

Šta ja još zameram mojoj braći i mojim sestrama Srbima? Mi smo narod koji svoje ne poštuje. On poštuje sve ono što je tuđe. I, danas, u ovom zakonu, videćete da imamo jedan amandman koji je prihvaćen i koji kaže – Arhiv Srbije u budućnosti će se zvati državni Arhiv Srbije, je li tako ministre? To je velika greška. Ne, državni Arhiv Srbije, pa da je Srbija na kraju, ne, nego srpski državni arhiv. Srbija je na prvom mestu. Mi moramo da vodimo računa o toj našoj Srbiji. To je naša zemlja jedna jedina koju imamo na svetu. Hoću da bude – srpski narodni muzej, srpsko narodno pozorište, srpska Narodna Skupština, a kod nas sve to srpsko je negde na kraju. Oni kojima Srbija i srpstvo nije na srcu, to lepo iskoriste i kažu – dajte da udaramo mi po njima, oni imaju dušu, oni imaju srce, oni će dopustiti sve, a mi ćemo to polako da urušavamo. Danas su moje drage, mile koleginice i svi mi ovde, dokazali da je to srpsko nama prvo i da ćemo se za to boriti stalno. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Poštovane koleginice i kolege, malo pre kad sam govorio, ja sam spomenuo da je moje mišljenje da sve ono što imamo danas u Srbiji, i što predstavlja srpsko, treba potencirati sa time da je, na prvom mestu srpsko, pa umesto Radio Televizije Srbije, treba da bude srpska radio televizija, i tako sam ja rekao, nisam spominjao malopre televiziju, nije mi bilo nešto do televizije, ali sam rekao, umesto Državnog arhiva Srbije, bilo bi mnogo bolje da se kaže, srpski državni arhiv.

I jedan moj dragi prijatelj, koji je veliki stručnjak za kulturu i ostale stvari me zove i kaže - da je to greška, jer u tom arhivu ima građe vezane i za druge narode itd.

Nije problem šta će biti u tom arhivu, nego je problem da se to zna da je to srpsko i zato i dalje ostajem pri toj tezi, da mi treba da poštujemo svoju zemlju, svoj narod i sve što je vezano, treba da na početku bude prefiks - srpsko. I zato sam i dalje ubeđen da to treba da bude srpski državni arhiv, a u njemu normalno je da ima i građe, koja nije vezana samo za srpski narod, nego i za Srbiju, nego i za sve ono što se nalazi u arhivu.

E tako će biti srpsko kulturno umetničko društvo taj i taj, biće srpski savez književnika, jer tako rade i drugi ljudi, naša televizija RTS, a od ovih što ih spominje ovaj kolega iz prve klupe, tu što kaže, kod njih je HRT, Hrvatska radio televizija.

Znači, drugi poštuju svoje, i potenciraju to svoje, a mi Srbi iz nekog razloga, vekovima ono što je naše ne dižemo na pijadestal, ne govorimo to sa ponosom, nego da se ne zameramo drugima, neka bude sa strane.

Nekada je bilo sve jugoslovensko, pa smo imali Jugoslovensko dramsko pozorište, pa jugoslovensko ono, pa jugoslovenski, ne znam hokejaški savez.

Sada kada smo se razišli sa Jugoslavijom i jugoslovenima, to naše srpsko ne dižemo tamo gde mu je mesto nego ga guramo u neki ćošak. Ne, i to treba da bude osnova svakog ministra kulture, svakog ministarstva kulture, svakog od nas pojedinačno da poštujemo i cenimo ono što je naše i da se sa time dičimo.

Ja sam svojim studentima govorio, imao sam neka pravila menadžmenta, u tom predmetu menadžment, i govorio sam im - ponosite se sa svojim poreklom, i uvek ističite ko ste i šta ste, bilo gde da se nađete, na bilo kojoj tački zemaljske kugle, sa ponosom kažite - ja sam Rom, ja sam Srbin, ja sam, ne znam taj i taj. Tako treba i mi da se ponašamo, i danas i u budućnosti.

Sve što je naše, treba da bude na prvom mestu. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovane koleginice i kolege, koristeći pravo u skladu sa Poslovnikom, postavljam pitanje – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu za sport i omladinu, Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu prosvete. Pitanje se faktički ne odnosi samo na delovanje u oblasti ovih ministarstava. Ja mislim čak da je svako od nas pojedinačno dužan da se suprostavi ovom zlu o kome ću pokušati da govorim.

Srbijom pored mnogobrojnih muka koje nam postavljaju raznorazni pod znacima navoda prijatelji, hara jedno zlo koje se zove sekte i nevladine organizacije. Mislim, da smo tu zatajili i da ne radimo dovoljno na rešavanju tog problema. Mladi ljudi najčešće, a i ostali, su u velikoj opasnosti od ovih organizacija koje pokušavaju da koristeći trenutnu životnu poziciju ljudi u Srbiji, mnogo toga negativnog urade. Tih sekti ima premnogo i nevladinih organizacija. Neke od njih imaju naziv „Crna ruža“, neki „Mladi lavovi“ neki propagiraju neko učenje zvano šambala, ali zajednički cilj svih njih je da stvore jednu lošu situaciju među mladom populacijom najčešće i na to da postavim ovo pitanje je uticao jedan članak u novinama gde profesor dr Mirjana Tomović iskreno iznela svoj problem u kome je prikazala kako je izgubila sina pre 15 godina od te sekte zvane „Crna ruža“ i njena borba ovih 15 godina da pokuša da narednim naraštajima omogući da se tako nešto nikada ne desi.

Pokušavajući da sagledam ovaj problem interesovao sam se da vidim ko se bavim tim problemima i ko može tu da pomogne. Nekada je poslanik ovde u Skupštini bio i Slađan Mijaljević, bio je poslanik SRS, on je jedna od onih koji se bave tim problemom, Zoran Luković se takođe bavio tim problemom ali vidim da i ti ljudi se povlače iz tog problema, najverovatnije zbog toga što nemaju sistemsku podršku ministarstava i celokupne naše vlasti. Računam, da je to velik problem i da ga je teško rešiti. Ali, ako ne možemo sami nešto da uradimo, možemo da pogledamo kako su to uradile zemlje EU i to dve najače zemlje Francuska i Nemačka, a još bolji primer kako je to uradila Rusija i kako je ona pokušala da reši taj problem.

Mislim, da će ovo pitanje probuditi savest mnogima koji mogu da pomognu da se reši ovako nešto, da nikada više nijedna porodica, nijedan pojedinac ne strada od tog zla koje se zove sekta i nevladine organizacije. Da li postoje neke nevladine organizacije čije je delovanje pozitivno. Najverovatnije da postoje i ja svoje pitanje ne upućujem na njih, ali oni koji pokušavaju radi lične koristi svoje ili tih svojih sekti i nevladinih organizacija da ubede mlade ljude da dignu ruku na sebe, da se ubiju, da određenu imovinu prepišu njima i mnoge stvari koje nisu ni pozitivne ni u ovom trenutku koje ne priliče zemlji kao što je Srbija, moramo iskoreniti. Moramo skupiti snage da rešimo ovaj problem.

Apelujem na ministarstva koja sam pomenuo da pokušaju da daju svoje predloge i da odrede strategiju, a svi mi zajedno, zajedničkim snagama, udruženi da krenemo u borbu protiv ovog zla. Mislim da je veliki broj građana Srbije, pogotovo mladih već sada pod uticajem tih sekti i ako ne preduzmemo nešto u najskorije vreme napravićemo veliku grešku. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija (Profesor) Republika Mesečno 250000.00 RSD 15.09.2002 - 01.10.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 40000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 40000.00 RSD 03.06.2016 -