Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 03.03.2016. |
|
||
| 29.02.2016. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem, poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici i poslanice.
Pred vama se, danas u raspravi, nalaze, čak četiri predloga zakona, iz oblasti, za koje je zaduženo Ministarstvo kulture i informisanja. To su Predlog zakona o kulturnom nasleđu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske Unije, u učešću Republike Srbije u programu „Kreativna Evropa“ i na kraju ću imati samo nekoliko rečenica o Predlogu zakona koje je trebala da brani potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović, ali sam zamoljena da ga branim pred vama i ja, a opet jeste vezan za set medijskih zakona, tako da bez obzira na nadležnost drugog ministarstva, mislim da ću moći to da uradim, jer se radi o jednoj rečenici.
Trudiću se da vam mnogo ne zauzimam pažnje, a opet da kažem nešto o veoma važnom zakonu, koji se nalazi pred vama, a to je svakako Predlog zakona o kulturnom nasleđu, koji je sistemski zakon i na koji se, zaista već dugo čeka i cilj donošenja ovog zakona je svakako uspostavljanje pravno uređenog i organizovanog sistema zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa i to kroz otkrivanje, prikupljanje, istraživanje, dokumentovanje, proučavanje, vrednovanje, zaštitu, očuvanje, predstavljanje interpretaciju, korišćenje i upravljanje kulturnim nasleđima.
Podsetila bih vas da je u Republici Srbiji trenutno na snazi Zakon o kulturnim dobrima, koji je usvojen, sada već daleke 1994. godine, evo nekako baš u mom mandatu, došlo vreme da se menjaju mnogi zakoni, osnovni zakoni, koji su vezani za kulturu.
Osim terminološke zastarelosti, jer ako poredite 1994. godinu i kraj 2021. godine, složićemo se, naravno da ima zastare, čak i terminologije. U međuvremenu su se promenila dva Ustava, da ne govorim o društveno političkim sistemima, da ne kažem i o nazivima država i to je stvorilo potrebu, svakako da se uskladi ovaj važna propis sa pravnim sistemom, a zakon iz 1994. godine je bio zakon, po svom karakteru opšti propis, jer je uređivao opšta zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara.
Iz navedenih razloga Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, predstavlja zaista jedan komplikovan, obiman propis, brojnim odredbama, koje su skoro neprimenljive u 2021. godini, u našoj državi.
Predlogom zakona o kulturnom nasleđu, kao osnovnim izvorom prava za ovu materiju, obezbediće se sada institucioni osnov za detaljno uređenje svih delatnosti kulturnog nasleđa i pored već donetih zakona, ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije u poslednjih godinu dana, to su zakoni, da vas podsetim, kojim smo uredili muzejsku delatnost, arhivsku delatnost, zaštitu stare i retke biobliotečke građe, u planu je da se donesu, svakako i zakoni zaštite nepokretnih kulturnih dobara, ali za to nam je potrebno, prvo usvajanje ovog krovnog zakona i oblasti filmske i ostale audio-vizuelne građe i novina je da je nacrt zakona ovde vizuelnom i filmskom nasleđu, izgrađen, spreman za postupak javne nabavke, juče prošao Odbor za javne službe i prva javna rasprava održaće se u četvrtak 23. decembra u 12 časova, u zgradi Arhiva Vojvodine, u Novom Sadu, te ovako javno pozivam sve one koji budu zainteresovani da razgovaraju o ovom nacrtu zakona, da učestvuju u prvom krugu javne rasprave.
Da se vratim na zakon koji se nalazi pred vama, dakle po prvi put se definiše kulturno nasleđe, znači prvi put imamo definiciju šta je to kulturno nasleđe za nas i time vršimo usklađivanje sa ustavom Republike Srbije.
Imate pred sobom, u zakonu, veoma obimnu definiciju, ja je ne bi sada ponovo čitala. Ono što je bitno kulturno nasleđe obuhvata nematerijalno kulturno nasleđe, materijalna kulturna dobra, koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, naravno uključujući AP KiM, kao njen sastavni deo, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i važno je da naglasimo da je KiM prostor o posebnog značaja za kulturna nasleđe Republike Srbije, koji ima izuzetno duhovno bogatstvo i to je naglašeno u ovom predlogu zakona.
Neprocenjiva istorijska umetnička i arhitektonska vrednost i velika koncentracija verskog i kulturnog nasleđa, SPC na KiM, čine ovu teritoriju jedinstvenu i za našu i za svetsku kulturnu baštinu.
Predlog zakona predviđa posebno donošenje programa, zaštite i očuvanje kulturnog nasleđa u Republici Srbiji, koji za period od pet godina donosi Vlada na predlog nadležnog ministra za kulturu.
U svetlu pojedinih nemilih događaja koji su se povremeno dešavali u ranijem periodu, a koji se tiču raznih krađa i nestanka kulturnih dobara iz Ustanova kulture, i o tome smo takođe ovde razgovarali, u parlamentu, od velike je važnosti dakle, po ovom zakonu se uspostavlja evidencija otuđenih i nestalih predmeta, i elemenata pokretnog kulturnog nasleđa i materijalnih dobara koji mogu predstavljati kulturno nasleđe, i za vođenje evidencije biće zadužen naše Ministarstvo, Ministarstvo kulture i informisanja, kao glavni administrator, a za upravljanje i korišćenje i unos podataka, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo finansija, odnosno Uprava carine.
Bitna je novina i to da se kulturno nasleđe, ukoliko je izloženo riziku uništenja, nestajanju ozbiljnom narušavanju integriteta ili oštećenja utvrđuje kao kulturno nasleđe u opasnost.
Jedan od doprinosa novog zakona, unapređenju sistema zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa , jeste da jasno utvrđuje da kulturno nasleđe upisano na UNESKO listi, svetskog nasleđa, uživa poseban pristup zaštitu, starenje i brigu, što važi i za kulturno nasleđe koje se nalazi na teritoriji AP KiM.
Predloženi zakon, naravno definiše i uređuje i nematerijalno kulturno nasleđe i predložena definicija zakona o nematerijalnom kulturnom nasleđu, usklađena je sa UNESKO Konvencijom o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, koji je ovaj Parlament ratifikovao 2010. godine. Od tada je to obavezujući zakon za nas.
Ovim zakonskim predlogom je takođe utvrđeno da Ministarstvo kulture i obrazovanja obrazuje dva tela, to je Nacionalni komitet za materijalno kulturno nasleđe i Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe, u cilju praćenja uvida, sprovođenja naravno međunarodnih obaveza i ratifikacione konvencije i kulturnog nasleđa, upisanog ili predloženog za upis na UNESKO-ovoj listi. Suštinska novina u ovom delu je formiranje Nacionalnog komiteta za materijalno kulturno nasleđe, dok je ovaj drugi Komitet uspostavljen pre deceniju, ali prosto nije bio prepoznat kroz ovaj Zakon iz 1994. godine. Ne manje važno je što će ovaj zakon pružiti doprinos pristupanju naše zemlje i EU, i nalazi se verovatno na onoj Evropskoj agendi ispunjenja i njegovim odredbama se postiže potpuna usklađenost našeg zakonodavstva sa propisima EU, koji se odnose na povraćaj kulturnih predmeta, nezakonito iznesenih sa teritorija država članica, i propisima koji se odnose na izvoz, odnosno unos i uvoz kulturnih dobara.
Kažem, određeni broj instituta je preuzet iz Zakona o kulturnim dobrima i oni su sada detaljnije regulisani i unapređeni i to sve imate u zakonu koji se po redovnoj proceduri nalazi pred vama, i bilo je dovoljno vremena, pa vam neću iščitavati ove definicije.
U okviru prethodne zaštite precizno se utvrđuje rok od dve godine od evidentiranja za pokretna dobra, odnosno tri godine za nepokretna dobra i predviđeni izuzetak u slučaju da postoje opravdani razlozi za produženje navedenog roka, ali najviše za još dve, odnosno tri godine.
To je veliki uspeh Ministarstva kulture i informisanja. Nije lako bilo da se izborimo za produženje ovakvih rokova, jer uvek postoje neki drugi interesi koji vas teraju da skratite određene rokove. Važno je da smo obratili pažnju na to do poslednjeg momenta, dok nismo uputili vama ovaj predlog. Posebno je utvrđena trajna prethodna zaštita arheoloških lokaliteta, odnosno arheološkog područja i filmskog i ostalog audio-vizuelnog nasleđa.
U skladu sa poreskim zakonima ovo je takođe važan deo ovog zakona. Vlasnik i držalac imaće pravo na povraćaj plaćenih carina i drugih uvoznih dažbina na trajan uvoz u Republiku Srbiju kulturnog dobra koji se u roku o šest meseci od uvoza utvrdi za kulturno dobro i utvrđuje se pravo na povraćaj plaćenih poreza, ako je to već učinjeno.
Isto tako, ako vlasnik kulturnog dobra poklonom, odnosno drugim besteretnim pravnim poslom ustupi Republici Srbiji, odnosno ustanovi zaštite kulturnog nasleđa, ovo dobro ostvaruje pravo na oslobađanje od poreza u skladu sa poreskim zakonima. Dakle, time se smatra učešće Republike Srbije u zaštiti tog kulturnog dobra.
Napomenula bih da je predviđeno da ovaj zakon krene sa primenom godinu dana od usvajanja vašeg, jer je zaista obiman i mnogi činioci koji su predviđeni ovde da aktivno učestvuju u zaštiti kulturnog nasleđa u našoj državi zaista će im trebati određeno vreme da se pripreme za ovaj zakon.
Što se tiče drugog Predloga zakona, mislim da vi zaista znate, jer ste aktivno učestvovali u samoj pripremi ovih izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima. Radi se o rezultatima međustranačkog dijaloga i dokument od 18. septembra 2021. godine. Identifikovane su određene konkretne mere koje bi mogle da unaprede političke uslove za naredne izbore.
Dokument ima 16 tačaka. Kao mera broj 3. je predloženo da se izmeni Zakon o elektronskim medijima, da se dopuni u delu koji se odnosi na obaveze pružalaca audio-vizuelnih medijskih usluga tokom izborne kampanje, propisivanjem obaveze koja će se odnositi na objavljivanje tarifa za političko oglašavanje pre početka izborne kampanje.
Sporazumom od 20. oktobra 2021. godine koji je, takođe zaključen ovde sa vaše strane i od strane drugih učesnika, političkih stranaka koje su pristupile ovom dijalogu, Predviđena su posebna ograničenja za javne funkcionere u izbornoj kampanji.
Jedna od odredbi je da 10 dana pre dana određenog za glasanje, mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, putevi, mostovi, škole, bolnice, fabrike i slično. Dakle, ako na tim skupovima učestvuje i javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštini AP i odbornike u skupštinama jedinica lokalnih samouprava.
Vlada je prihvatila predložene mere. Naročito smatramo da je važna uloga elektronskih medija u sistemu javnog informisanja, i pogotovo njihova uloga je bitna u samoj izbornoj kampanji.
Dakle, ima tu još terminoloških nekih promena da se ne zove kampanja „predizborna kampanja“ nego „izborna kampanja“ i tako dalje.
Treći zakon je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnim medijskim servisima. Takođe se ovde nalaze odredbe predviđene Sporazumom iz vašeg dijaloga od 29. oktobra 2021. godine.
Predviđena je dužnost javnih medijskih servisa da u redovan informativni program i u posebnim emisijama koje su posvećene izbornoj kampanji postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog, uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, izbornih lista i kandidata na izborima i predviđeno je organizovanje radio-televizijskih duela ili sučeljavanja kako bi se u vidu diskusije raspravilo određena aktuelna politička pitanja.
Zakonom o javnim medijskim servisima obezbeđuje se stabilno i dovoljno finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa, odnosno javne medijske ustanove RTV.
Ovaj zakon je predvideo da se oni mogu finansirati iz takse za Javni medijski servis, iz sredstava budžeta, komercijalnih prihoda i ostalih prihoda i da se pored takse u 2022. godini izdvoje budžetska sredstva za delimično finansiranje Radio Televizije Vojvodine. Mislim da je takvo rešenje bilo i u prošloj godini.
Na ovaj način obezbeđuje se stabilan sistem finansiranja javnih medijskih servisa, njihova nezavisnost, vodi se računa i o ekonomskoj moći građana.
Da ponovim, članom 2. do 31. decembra 2022. godine delimično se finansira iz budžeta Republike Srbije, javna medijska ustanova, RTV. Za to je u budžetu Republike Srbije koji je već usvojen, opredeljeno oko 900 miliona dinara. Najviše zbog toga jer sadašnja visina takse od 299 dinara nije dovoljna da RTV nesmetano obavlja svoju delatnost u ovom trenutku.
Četvrti zakonski predlog, to je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Kreativna Evropa.
Ovaj program nam pruža stratešku podršku o različitim vrstama ovog programa i oblasti savremenog stvaralaštva i kulturnog nasleđa, javnog civilnog sektora u različitim umetničkim oblastima, kao i projektima interresorne saradnje.
Učešće programa je od izuzetnog značaja sa aspekta evropskih integracija naše države u oblasti kulture. Brojnim akterima u našoj zemlji omogućava se nastavak učešća u ovom značajnom programu. Mogu da vam kažem moje prijatno iznenađenje da su me mnogi ljudi sveta kulture zvali i pitali kada će se ovo naći na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, ne bi li nastavili da učestvuju u ovim programima.
Ovim se obezbeđuje finansijska podrška za domaće subjekte u kulturi i pospešuje i celokupan proces evropskih integracija naše države.
Samo da vam kažem, još u pomenutom periodu podržano je čak 305 projekata od 146 organizacija i institucija iz Srbije i svih oblasti kulture. Hoću da naglasim koliko je važno glasati za ovaj Sporazum. Uspostavljeno je više od 657 partnerstava sa organizacijama širom Evrope.
Ukupna finansijska sredstava koja je naša zemlja opredelila na ime učešća u programu Kreativna Evropa od 2014. godine do 2020. godine iznosile su preko dva i po miliona evra. Naravno, veći deo tog iznosa je refundiran kroz pretpristupne fondove Evropske unije, što znači da se Srbiji na svaki uloženi evro vratilo skoro 17 evra.
Znači, učešće u programu se ne svodi samo na obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava, što bi neko mogao da pomisli kada sam iznela ove podatke, nego je to zaista jačanje sistema kulture u Srbiji, i pre svega, njegovo evropsko pozicioniranje, jer u kontekstu, naravno još i kulturne diplomatije i to nama znači veću evropsku i međunarodnu vidljivost naših umetnika i naših dela. Tu su sve oblasti umetnosti predviđene, i književnost, i filmovi, i likovno stvaralaštvo, i mnogi drugi.
Budžet novog Programa „Kreativna Evropa od 2021 do 2027“ uvećan je za više od 50% u odnosu na budžet prethodnog programa i iznosi 2,44 milijarde evra.
Novim programom je planirana podrška još većem broju projekata sa još većim procentom sufinansiranja u odnosu na prethodni program.
Iz svega prethodnog sam se trudila kratko da vam objasnim. Moji saradnici su uspeli da mi napišu jednu obimnu studiju. Mislim da bih samo ja govorila do kraja radnog vremena i ja sam to sada vama skratila.
Kažem, usvajanje ovog zakona doneće isključivo pozitivne efekte kako u smislu konkretne podrške za projekte iz naše zemlje, tako i u čitavom procesu evropskih integracija.
Da ne zaboravim da sam zadužena i za jedan zakon, Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javne medijske sadržaje.
Ministarstvo rudarstva i energetike formalno je predlagač ovog zakona. Kažem, to je neposredno povezano sa medijskim zakonima, u najvećoj meri sa Zakonom o javnim medijskim servisima.
U ovom zakonu je predviđena samo jedna izmena, a to je da se datum 31. decembar 2021. godine promeni sa 31. decembrom 2022. godine. Ništa drugo se ne menja.
Važno je reći da iznos takse za Javni medijski servis ostaje nepromenjen i iznosi iduće godine, kao i ove tekuće, 299 dinara.
Ja vam se zahvaljujem na izuzetnoj pažnji koju ste mi pružili u ovom dugom izlaganju i pozivam vas da prodiskutujemo o ovim zakonima i da u danu za glasanje glasate za ove predložene zakone i izmene i dopune.
Hvala vam.
Želim samo da se zahvalim članovima Radne grupe koji su vredno radili šest meseci na ovom izuzetno važnom bazičnom Zakonu o zaštiti kulturnog nasleđa naše države.
Predsednik Radne grupe je bila gospođa Danijela Vanušić, koja je v.d. pomoćnik ministra kulture i informisanja u Sektoru zaštite kulturnog nasleđa i digitalizaciju.
Drugi član je bio dr Branko Rakić, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zatim, Olivera Marković, viša savetnica u Ministarstvu kulture i informisanja, gospođa Danijela Filipović, kustos, koordinator Centra za nematerijalno kulturno nasleđe u Etnografskom muzeju u Beogradu, Ivan Dodžić, sekretar u Narodnom muzeju u Beogradu, dr Nevena Debljović, viseći arhitekta, savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Dušica Juribašić, viši savetnik za kulturno nasleđe u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Ovim želim da im se zahvalim na ovom izuzetnom radu koji i nakon javne rasprave nije bilo nimalo lak da se usaglasi i da dobijemo jedan ovako kvalitetan predlog koji se nalazi pred vama.
Hvala.
Zahvaljujem.
Naravno, dužna sam da reagujem na govor poslanika, gospodina Kamberija, bez obzira na to što je on očigledno i želeo nekakvu provokaciju i da, eto, postane neko ko u ovom parlamentu može da kaže šta god da hoće, a mi sa druge strane da po nekom čudnom običaju prećutimo svaku uvredu koju nam nanese bilo ko, pa makar to bio i predstavnik naroda.
Davno u ovom parlamentu, a ovde sam predsedavala skoro sedam godina, nisam čula veći i mirnije izrečen govor mržnje, netolerancije, nepoštovanja države u kojoj neko živi, države u kojoj je poslanik i koju predstavlja ovde, tj. predstavlja deo naroda koji živi ovde u Srbiji u parlamentu i, naravno, nepoštovanje prema svima nama. Ne kažem prema pripadnicima srpskog naroda, nego nepoštovanje prema svim građanima Srbije.
Zaista me je pogodio ovaj govor. Kako neko tako može da živi u ovoj državi, da vozi putevima koji su izgrađeni, da ide u škole, ide u bolnice, deli vazduh koji svi ovde delimo, a lakoćom izgovaranja rečenica zgazi sve nas? Mislim da bi trebalo da se izvinite svima nama koji ničim nismo ovde u parlamentu uvredili vas. Pogotovo ne predlaganjem jednog zakona koji postoji u većini država ovog sveta, a to je da se intonira himna ove države na početku godine.
Šta bi radili da živite u nekoj zemlji u kojoj se svaki dan intonira himna na početku nastave? Mislim da živite u takvoj nekoj zemlji jednu reč ne bi rekli. To je ta ružna osobina dela naših građana kojima je sve što je u svetu prisutno dobro, svemu se divimo, a kada se nešto tako uvodi u našoj zemlji, onda treba to zgaziti cipelama, izvređati ljude koji poštuju ovu državu i pokazati koliko možemo da budemo niski u omalovažavanju onih koji poštuju ovu državu u kojoj su rođeni i koji su zahvalni ovoj državi na svemu što smo dobili.
Da, himna „Bože pravde“ je nastala 1872. godine. Nije nastala juče, prekjuče. Odmah da vam kažem, iz svog domena kulture, da je to u stvari bila jedna završna pesma jedne pozorišne predstave. Zato što je postala popularna u narodu, ona je preuzeta i tako je postala pesma koju su prihvatili građani ove države. Naravno, nije je komponovao Srbin, komponovao je Davorin Jenko, kompozitor, Slovenac poreklom. Ne znam zašto to niste rekli, ako već sve što nosi predznak srpskog tako strašno boli i vređa u ovom parlamentu.
Vidite, vas niko nije uvredio. Ja imam prijatelje koji pripadaju narodu kome pripadate i vi. Nikada mi nije palo na pamet da tako nešto ružno kažem o njima. Ali, mi svi živimo na ovim prostorima i ako živimo u jednoj državi imamo jednu himnu, imamo jednu zastavu. Vi znate koliko života je svuda u svetu, ne u Srbiji, svuda u svetu dato kada vam neko zgazi himnu i kada vam neko zgazi zastavu. Zato što su to simboli države. To nisu simboli jednog naroda, to su simboli države.
Juče je bilo ružno što u jednoj državi gde političari iz tre zemlje pokušavaju da naprave i sprovedu jednu dobru političku ideju „Otvoreni Balkan“, ne bi li se mi približili, ne bi li imali jaču ekonomiju, ne bi li se spojili i u obrazovanju, ne bi li našim umetnicima omogućili da rade zajedno, a nekom padne na pamet, nekom davno važnom političaru, da izvede demonstrante i da gaze i spaljuju zastavu Republike Srbije. Čemu to?
Ko to ne želi mir na našim prostorima? Ko to želi da stalno Zapadni Balkan bude neka teritorija za potkusurivanje velikim silama? Šta, nikada ne treba da međusobno sarađujemo, da se upoznamo, da odrastamo, da pravimo neka dobra dela, recimo u filmovima? Ne, nego ćemo stalno biti neki prostor koji će neko huškati na mržnju, huškati na ratove i stalno ćemo biti parije onog drugog ostatka Evrope, u kojima se ne vode ovakve diskusije da li ćemo svi, i naša deca, naučiti da volimo državu od najmlađih godina. Drugu državu nemamo. Većina građana ove Srbije ne sanja da ustaje na neku drugu himnu.
Eto, naši građani kada su vekovima, krenuli trbuhom za kruhom, pa živeli na nekim drugim prostorima, recimo u Sjedinjenim Američkim Državama, njihova deca ustaju na početku godine, školske nastave i čega god već pred zastavom Sjedinjenih Američkih Država, koja se podiže i pevaju himnu i izgovaraju zakletvu vernosti Sjedinjenim Američkim Državama. Meni je to lepo. Svako poštuje svoje, kod svoje kuće, u svojoj zajednici. Grci svoje, Rusi svoje, Poljaci svoje, Srbi svoje, Hrvati svoje, ali žive u Sjedinjenim Američkim Državama i poštuju podizanje zastave u školskom dvorištu i ustaju na himnu Sjedinjenih Američkih Država i drže ruku ovde i izgovaraju zakletvu toj državi, bez obzira odakle su došli, bez obzira ko su im roditelji, babe i dede, zavisi kroz vekove kada su te prostore naseljavali.
Ovo je odlično, hvala vam, ministre, što ste predložili ovakvo rešenje, jer ako želimo da opstanemo na ovim našim prostorima, treba da obnovimo onu ljubav prema državi koju smo nekada imali, bez obzira kako se ona zvala. Od najmlađih dana i godina našeg života treba da učestvujemo u zaštiti našeg kulturnog identiteta, u poštovanju himne i u poštovanju zastave.
Kažem, kada sam u gostima u nekim bilateralnim, multilateralnim skupovima širom sveta, intonira se himna domaćina. Mislite da sam uvek na teritoriji neke države za koje me srce nešto vuče? Ne, ali sam pristojna i vaspitana osoba i ustanem i slušam njihovu himnu i poštujem domaćina. A vi ste građani naše države. Većina vas se rodila ovde, većina vas ide u škole ove i zajedno smo ovde i delimo sudbinu ovih prostora i zato nemojte da učite vašu decu da himna „Bože pravde“ nije njihova himna, jer to je njihova himna, jer oni žive u Srbiji, Srbija je njihova zemlja, jer oni drugu zemlju nemaju, a neće je ni imati.
Zato kažem, volela bih kada bi vi skupili malo snage, izgovorili: „Izvinite“ posle ove vaše diskusije, jer znam da je to najteža reč koju može neko da izgovori – izvinite, ali zato je i najvrednija kada neko pogreši. Hvala vam puno.
Zahvaljujem. Ako dozvoli opozicija da neki put dobije nekakav odgovor za more uvreda i laži koje ovde iznosi na račun ličnosti koje navode u tim svojim lažima i uvredama.
Dakle, čisto zbog građana Srbije moram da ponovim ono što je rečeno i na početku, a poslanik Radoslav Milojičić, istine radi, nije ni rekao koji to član Poslovnika je tačno povređen prilikom zakazivanja sednice, zato što on to ili ne zna ili ovde iznosi neistinu, što je pre na…
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)
Da, povreda Poslovnika, možda jednoga dana.
Rekli ste na početku i pitali ste me kada ću prestati da učestvujem u incidentima koji se ovde dešavaju svaki dan. Ne, ja nikada nisam učestvovala ni u jednom incidentu koji se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pre dve nedelje sam bila žrtva jednog događaja, a to je kada me je troje poslanika poslaničke grupe Dveri brutalno napalo, prvo verbalno maltretirali, pa uzmite udžbenik i da vidite šta znači nasilje nad ženama i muškarcima kada se to vrši verbalno, a kada su uspeli verbalno da me izmaltretiraju, onda su primenili i silu, o čemu svedoče nalazi ovlašćenih lekara i u zgradi parlamenta, ali kasnije i u vojnomedicinskoj ustanovi u koju sam išla na kontrolne preglede.
Takođe, nisam mogla da učestvujem ni…
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)
(Novi Sad , 26.11.2019.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik Narodne skupštine | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | mesečno | 107368.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Predsednik Narodne skupštine | Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) | Republika | mesečno | 28686.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| - | Narodna skupština Republike Srbije (Troškovi za zakup stana) | Republika | mesečno | 35000.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Predsednik upravnog odbora | Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost | Republika | mesečno | 47347.00 | RSD | 29.05.2017 - |