MAJA GOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 22.05.1963.godine. Živi u Novom Sadu.

Diplomirala na Pravnom fakultetu na Univerzitetu u Novom Sadu 1987. godine.
Pravosudni ispit položila nakon dve godine pripravničog staža u advokatskoj kancelariji Mite Gojkovića.
Od 1989. godine radi kao advokat u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Novom Sadu.

Politikom je počela da se bavi početkom 1990-ih godina.
Poslanica je bila u parlamentima Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore od 1992. godine. U jednom od ovih mandata bila je potpredsednica Veća građana. Učestvovala je u radu Interparlamentarne unije.
U jednom od mandata bila je i poslanica u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Obavljala je funkciju ministarke bez portfelja Vlade Republike Srbije od 1998-1999. godine i bila je potpredsednica Vlade Savezne Republike Jugoslavije od 1999-2000. godine.

Na lokalnim izborima u septembru 2004. godine izabrana je za gradonačelnicu Novog Sada, i tako postala prva žena gradonačelnik u istoriji grada. Od maja 2012. godine Maja Gojković je bila narodni poslanik u Narodnoj skupštini, članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Od 23. aprila 2014. godine, većinom glasova narodnih poslanika, izabrana je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u X sazivu. Takođe, Maja Gojković bila je predsednik Odbora za prava deteta i šef stalnih delegacija u Interparlamentarnoj uniji i Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Posle parlamentarnih izbora 2016. i u XI sazivu ostala je na mestu predsednice skupštine. U XI sazivu obavljala je funkciju predsednice Odbora za prava deteta i Odbora za zaštitu životne sredine.

Članica je Predsedništva Srpske napredne stranke.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je postala narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:38

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Novi Sad
  • Novi Sad
  • 22.05.1963.
  • pravnik
    • Ministarka kulture i informisanja

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Hvala, poslaniče Šormaz, što ste spomenuli i otvorili ovu zaista važnu temu za Republiku Srbiju i za Vladu Republike Srbije i što ste jedan od poslanika koji već više godina insistira na tome da naša država na ovaj način uvrsti u državni program obeležavanja godišnjice istorijskih događaja - oslobodilačke ratove Srbije i da operacija Halijard, odnosno operacija „Vazdušni most“ dobije svoje sada pravo i zvanično mesto među ovim najvažnijim datumima.
Nedavno smo, 23. juna ove godine, imali sednicu usvajanja državnog programa. Tom sednicom i tim našim odborom je predsedavala resorna ministarka Darija Kisić Tepavčević. Zaista su u tom državnom programu, ne znam koliko ste upoznati sa tim, ali pretpostavljam da postoji na sajtu Vlade, izvučeni najvažniji istorijski događaji kroz razne oslobodilačke ratove u Srbiji.
Međutim, primetila sam odmah da još uvek nema, bez obzira što država i državni vrh i Vojska Srbije obeležava zajedno sa Fondacijom Halijard i ambasadom SAD i drugih država koje su pripadale onda antifašističkim snagama čitavog sveta, koji su učestovali na pravoj strani u Drugom svetskom rat, nije uvrštena Halijard misija kao važan datum, iako se, kažem, svake godine u prisustvu državnog vrha, negde oko 10. septembra, obeležava ovaj važan događaj zato što je to najveća operacija u Drugom svetskom ratu spašavanja života savezničkih pilota. Ukupno 500 savezničkih pilota je spašeno zahvaljujući udruženoj saradnji Jugoslovenske vojske u otadžbini i običnih ljudi, seljaka koji su se organizovali da pomognu američkim, britanskim, čini mi se, kanadskim, poljskim itd. pilotima koji su zbog njihovih pogođenih letelica završavali u tada jugoslovenskim, odnosno srpskim selima.
Sada se obeležava već 78 godina. Želim da naglasim da je prvi predsednik koji je došao da oda poštu ljudima koji su dali svoje živote, koji su učestvovali u ovoj misiji, koji su time rizikovali živote i njihovih žena i njihovih porodica, jer da su Nemci upali u ta sela oni bi svi bili pobijeni, što se i dešavalo kasnije kada su piloti napustili ovu teritoriju, došao, održao je govor, već dva puta je prisustvovao toj ceremoniji i 2020. i 2021. godine.
Godine 2021. je bila predsednica Vlade, bila sam ja, mnogi ambasadori, bili ste i vi gospodine Šormaz, Vladimir Marinković i mnogi drugi poslanici i predsednik je prisustvovao ceremoniji otvaranja Memorijalnog centra, izgradnje sada prave piste za razliku od Drugog svetskog rata gde su seljaci napravili provizornu pistu.
Ubeđena sam da po ovim kriterijumima koji postoje u državnom programu obeležavanja Halijard misija mora da bude upisana u ovu knjigu i da Republika Srbija zajedno od ove godine i sa Republikom Srpskom, jer ovaj treći aerodrom je bio pored Doboja u jednom malom selu u Republici Srpskoj. Obeležava se i ove godine i doći će na to obeležavanje i predsednik Milorad Dodik koji je i prošle godine prisustvovao ovoj ceremoniji.
Dakle, mi smo izdvojili novac kao Vlada Republike Srbije, počeli da obeležavamo zvanično sa Fondacijom Halijard, sa ambasadama i ispunjavamo sve kriterijume da i ovaj važan datum bude tu. To je nesumnjiv istorijski značaj. Ovaj događaj se proučava na vojnim akademijama, da nauče i mladi vojnici kako mogu da se spasu uz pomoć lokalnog stanovništva od toga da ih neprijatelj ne uhvati i svakako jedan obrazovni karakter, jer svi ovi državni praznici i važni datumi u našoj istoriji zaslužuju da i mlađe generacije budu upoznate sa slavnim delovima naše istorije. Mi treba da budemo ponosni što smo u Drugom svetskom ratu imali dva oslobodilačka pokreta koja su se zajedničkim snagama, svako sa svojom ideologijom, borili protiv Nemaca, što dokazuje operacija Halijard.
Inače, da vas obavestim, upravo se snima film Radoša Bajića koji se zove „500 zaboravljenih“ i koji će opisati događaje o ovoj operaciji. Molim podršku parlamenta da možda i ispravimo ovaj državni program i da počnemo zajedno da obeležavamo na ovaj zvaničan način ovaj važan istorijski događaj. Hvala puno.

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Hvala.
Hvala, poslaniče, na vašem izlaganju.
Zahvaljujem se, naravno, i ministarki Gordani Čomić.
Hoću samo da ilustrujem upravo našim primerom, primerom kulture dijaloga koji smo nas dve razvile u prošlom sazivu parlamenta, koliko je bitno razgovarati i koliko je bitno razviti osobinu u našem društvu da čujemo jedni druge, a drugo da pokušamo da razumemo različite stavove.
Svi se sećate kraja prošlog saziva, mi smo bili na dva politička pola. Ali, šta smo uspeli da uradimo, a vezano je za jednu od današnjih izmena i dopuna Zakona o kulturi? Da imamo dovoljno sluha, da Gordana Čomić kao poslanica iz opozicionih redova meni iznese svoj predlog da dobijemo u izbornom zakonu mogućnost da 40% manje zastupljenog pola, odnosno ženskog pola u našoj državi bude na svim listama političkih stranaka koje učestvuju na izborima. Naravno, sa druge strane, imala je dobrog sagovornika, a na kraju i sve vas u parlamentu koji ste glasali za takvo rešenje.
Zato je važno da imamo što više tema, sesija, foruma na kojima ćemo razgovarati o potrebi razvijanja kulture dijaloga. Kažem, pre svega, da bi ste čuli, jer mi često od kakofonije i jednih i drugih ne čujemo jedni druge i u rovovima smo, pa svako samo zastupa isključivo svoje stavove, a onda kada dozvoliš nekome da te čuje sigurno da ćete razumeti.
Više nismo na različitim političkim polovima, ne slažemo se u svemu, naravno, imamo različitih političkih ideja i shvatanja određenih važnih pitanja i tema za našu državu, ali smo obe u Vladi Republike Srbije i na jednak način se trudimo da razvijemo kulturu dijaloga i da to pretočimo u dobre zakonske norme. Ovog puta je na dnevnom redu izmena i dopuna Zakona o kulturi, gde sam ja rešenja ovog zakona koji sam predložila upodobila sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti ministarke.
Pozivam sve ministre u Vladi da to isto urade i da omoguće da imamo 40% žena zastupljenih u upravnim i nadzornim odborima ovog puta ustanova kulture, a oni to neka učine za uprave odbore ustanova i institucija koje postoje u njihovim resorima. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Hvala na vašem izlaganju.
Samo da vam odgovorim na vašu dilemu šta znači pet godina, da li je to pet godina radnog iskustva u nekoj ustanovi kulture ili je to pet godina radnog iskustva u kulturi. Dobro ste razumeli.
Dakle, pet godina bavljenja nekom delatnošću iz oblasti kulture, jer kada bi rekli da direktor može da bude ili upravnik neke ustanove kulture, ovog puta biblioteke, samo neko ko je radio u tom sistemu mi bi imali jedan zatvoreni krug gde bi zaposleni pogotovo u nekim manjim sredinama se vrteli u krug i znali već unapred da će neko od njih biti direktor, a što ne znači da bi uvek na taj način imali i najbolji izbor, ne bi nikada da se radi o zaposlenima u ustanovama mogli da dobijemo na čelu Narodne biblioteke Srbije jednog velikog pisca kao što sada imamo Vladimira Pištala i da ne navodim druge primere.
Tako da mislim da je ovo mnogo bolje rešenje, da su to ljudi iz oblasti kulture, pa sad da li ograničiti na pet godina, ili možda neko napravi neku veću karijeru i ranije, ali optimalno je da za pet godina delovanja mogao da se dokaže kao uspešan pisac, ili već čime god da se bavi, a da ima sposobnosti da vodi jednu ustanovu kulture kao što je biblioteka, kao što ste vi rekli bez obzira da li je to na republičkom nivou, pokrajinskom nivou, opštinskom ili nekom drugom.
Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Zahvaljujem. Ako dozvoli opozicija da neki put dobije nekakav odgovor za more uvreda i laži koje ovde iznosi na račun ličnosti koje navode u tim svojim lažima i uvredama.

Dakle, čisto zbog građana Srbije moram da ponovim ono što je rečeno i na početku, a poslanik Radoslav Milojičić, istine radi, nije ni rekao koji to član Poslovnika je tačno povređen prilikom zakazivanja sednice, zato što on to ili ne zna ili ovde iznosi neistinu, što je pre na…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Da, povreda Poslovnika, možda jednoga dana.

Rekli ste na početku i pitali ste me kada ću prestati da učestvujem u incidentima koji se ovde dešavaju svaki dan. Ne, ja nikada nisam učestvovala ni u jednom incidentu koji se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pre dve nedelje sam bila žrtva jednog događaja, a to je kada me je troje poslanika poslaničke grupe Dveri brutalno napalo, prvo verbalno maltretirali, pa uzmite udžbenik i da vidite šta znači nasilje nad ženama i muškarcima kada se to vrši verbalno, a kada su uspeli verbalno da me izmaltretiraju, onda su primenili i silu, o čemu svedoče nalazi ovlašćenih lekara i u zgradi parlamenta, ali kasnije i u vojnomedicinskoj ustanovi u koju sam išla na kontrolne preglede.

Takođe, nisam mogla da učestvujem ni…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Imovinska karta

(Novi Sad , 26.11.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 107368.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Narodna skupština Republike Srbije (Troškovi za zakup stana) Republika mesečno 35000.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik upravnog odbora Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Republika mesečno 47347.00 RSD 29.05.2017 -