Nisam vam uzela, ali nemojte da pričate takve stvari.
Ja ću sada dati reč drugima i onda će oni da govore vama da ste vi ovo, ono, da ste učinili to krivično delo i da se pravimo kao da niko ništa ne kaže ni za koga ovde.

Gde ste dokazali?

U podrumu? Tamo gde ste napadali i fizički i verbalno? To je čitava Srbija videla.

Nemojte molim vas.

Ne mogu to da dozvolim u parlamentu.
(Poslanici SNS dobacuju: Oduzmite mu reč.)
Ne mogu ni da mu oduzmem reč zato što pokušavam da objasnim Bošku Obradoviću da nije dozvoljeno sve pričati za govornicom.

Ja mogu sada da vam oduzmem čitavo vreme. Vi to želite. Nemojte se od prvog dana siledžijski ponašati prema meni. Ne znam čime sam to zaslužila. Nemojte tako.
(Boško Obradović, s mesta: Tri puta ste mi prekinuli izlaganje. Samo sam rekao svoje mišljenje. Da li je to zabranjeno?)
Nije to mišljenje. Ako je mišljenje optuživati nekoga da je učinio jedno od najkrupnijih krivičnih dela, uz neplaćanje poreza, kao što je falsifikovanje izbornih rezultata, pa ste uvredili sve poslanike i vašu poslaničku grupu, a ja kao predsednik parlamenta treba da budem dispečer na Aerodromu ovde u Beogradu, pa da kažem kada je koji let. Mislite li da je to uloga predsednika parlamenta ili da čitam ove rečenice ispred mene? Znači, ne znate ni šta je uloga predsednika parlamenta.
Ne dozvoljavam da neko parlament ponižava i iznosi ovakve strašne reči, da vi svi, zahvaljujući nekim falsifikovanim izborima, ovde sedite, pa i vi.
(Boško Obradović, s mesta: Ja nisam to rekao.)
Jeste.
(Boško Obradović, s mesta: Rekao sam – pokušaj izborne krađe. Morate pažljivije da me slušate.)
Prekidam ovu vašu diskusiju. Ovo nema nikakvog smisla.
(Boško Obradović, s mesta: Nemate prava da mi oduzmete reč.)
Imam pravo. Imam pravo da vam izreknem i opomenu i sve ostalo, ali ne želim tako da radimo. Imam pravo, sedite. Jedino fizički možete da se obračunavate samnom. Nadam se da gospoda, bez obzira u kojoj poslaničkoj grupi sede, neće dozvoliti ovakav oblik nasilja prema ženi koja vodi sednicu, pokušava da vodi.
(Boško Obradović dobacuje.)
Hvala.
Molim da se zapiše da poslanik Boško Obradović dobacuje predsedniku parlamenta – sram te bilo ili sram vas bilo.
(Boško Obradović, s mesta: Sram vas bilo.)
Sram vas bilo. Eto, sa malom nijansom poštovanja. Znači, postoji uz fizičko i verbalno nasilje.
(Boško Obradović, s mesta: Vaše da.)
Dobro, kako vi kažete, poslaniče, ali sada ćemo prekinuti i pravim pauzu od pet minuta da napravimo red na sednici. Ne dozvoljavam više da se govori. Idemo na ovlašćene. Piše u Poslovniku. Ja bih molila opozicione poslanike, koji to još nisu učinili, da dobro prouče Poslovnik i da vide da ovako ne može: nasiljem, uvredama, etiketiranjem.
Nastavljamo za pet minuta.
(Posle pauze.)

Izvolite gospodine Rističeviću, dve minute replike.

Vreme. Zahvaljujem.

Vreme. Hvala.
(Boško Obradović dobacuje.)
Poslaničke, molim, vode se beleške.
Nije spomenut naziv partije, poslaničke grupe i ime na koga se odnosila diskusija poslanika Marjana Rističevića.
On je hteo samo da kaže da je dovoljno stručan da vodi jedan odbor za poljoprivredu. To je nesporno, nećemo vraćati na to, jer su kolege poslanici glasali u odboru.
Reč ima ispred poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje ovlašćeni predstavnika Veroljub Arsić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović, ovlašćeni.
Izvolite.

Hvala.
Samo kratka intervencija. Znači, pravila su takva da je jedini uslov za predlaganje kandidata za članove Republičke izborne komisije i predsednika da budu diplomirani pravnici. To je nesporno. Što se tiče uloge političkih stranaka u Republici Srbiji, to je definisano Ustavom Republike Srbije – političke stranke, poseban odeljak, član 5. stav 1. Vrlo je važno da se više ne postavlja pitanje ko predlaže, zašto političke stranke predlažu, zašto ne predlaže ulica, ne znam, mesne zajednice, iako i mesne zajednice imaju politički legitimitet, da se razumemo. Političke stranke, znači član 5. stav 1. – jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana. Iz toga izvire predlaganje političkih stranaka svega ovoga što mi ovde radimo. To je suština, bez replike, bez ičega. Vidim da ima velike nepoznanice zašto uopšte političke stranke postoje u Srbiji. Kad smo završili sa jednopartijskim sistemom nismo imali revolucionarni predlog da se ukinu političke stranke i da umesto nas neko drugi personifikuje volju građana na sve ostalo. Ima revolucionarnih predloga, ali nismo skloni, kao vladajuća većina, da to uvažimo, nego da saslušamo.
Još jednom molim poslanike, polako završavamo, završićemo sa glasanjem, imaćemo kraću pauzu do sledećeg nekog zasedanja, čekamo prve predloge zakona, da se pogleda Poslovnik. Tu je definisano i prijavljivanje i ovlašćenih predstavnika i ko je ovlašćen i šta sve treba da se uradi. Nije za vas, vi ste iskusni u tome, da ne bi bilo pregovaranja sa mnom kome ću dati reč, kome neću dati reč. Sve je definisano Poslovnikom.
Danas sam, moram da budem iskrena i prema vladajućoj većini, napravila par ustupaka prema opoziciji, da ne bi ispalo da sam ja ovde neko ko ne da ništa, smešno jeste, ali to bi bila anarhija. Ako hoćete da sada odustanem od našeg dogovora, izgleda da nema dogovora, onda to mogu da uradim, ali ne bih na poslaniku Milanu Lapčeviću baš da vežbamo tako nešto.
Izvolite. Reč ima Milan Lapčević.

Hvala.
Prelazimo na listu.
Reč ima Milija Miletić. Izvolite.

Poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala. Vreme.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Poslaniče molim vas da se vratite na temu.