Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno ne znam dokle će se kršiti Poslovnik na moju štetu. Pažljivo pogledajte sve stenograme, nisam pomenuo ni jedno ime ni jednu stranku. Naprosto, komentarisao sam samo govore prethodnih kolega i nisam kriv ukoliko se neko u tome prepoznao.
Ovde se grubo vređam. Već nekoliko puta sam od raznih primeraka prozivan za izradu pečata od krompira. Jedini pečat koji imam je pečat Narodne Seljačke Stranke. Ako misle da taj pečat treba da bude izrađen od krompira, priznajem tu grešku. Za razliku od njih mene ne finansiraju ni tajkuni, ne finansira me niko, pa ako sam to delo napravio onda sam ga svakako napravio iz nemaštine, ali ne mogu da se setim. Kriv sam jer sam iz neke siromašne stranke i oni smatraju da sam napravio da sam napravio pečat od krompira i to je greh za koji mene optužuju danima.
Bio sam jasan. Ova zemlja je zadužena za oko 50 milijardi. Javni dug koji smo zatekli i rupa sa kojom je trebalo zatvoriti vraćanje javnog duga, koji je dospeo, je preko 20 milijardi evra. Ukupan dug privrede stanovništva i javni dug države je bio blizu 50 milijardi. O tome treba da razgovaramo i o tome treba da se zamisle svi oni koji govore o ceni mleka. Naravno da znam kolika je cena mleka. Naravno da znam kolika je cena hleba. Naravno da znam kolika je cena jaja. Znam koliko duguje Kruševačka toplana. Duguje 7,3 miliona evra ili ako prevedete na jaja, oni vole da se prevode na jaja, to je 73 miliona komada jaja ili 21 milion vekni hleba, ili 21 milion litara mleka.
(Predsednik: Vreme.)
Cena litre mleka zavisi od toga da li je farma mala ili velika. Otkupna cena nažalost kod njih je varirala. Krava nije bila krava. Litar mleka nije bio litar mleka. Priznajem da u potpunosti ne znam sve cene.
(Predsednik: Gospodine Rističeviću, prošlo je dva minuta.)
Završavam u jednoj rečenici. Ne znam pošto je cena mleka, hajde da se složimo sa tim, ali on ne zna koliko njegov šef ima para. Da ga na kraju pitam, ne znam, – pošto je jedno govedo? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram povredu člana 110. koji kaže – mera oduzimanja reči izriče se narodnom poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji posle toga narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Samo da vas podsetim, da ste malo pre zapretili opomenom jednom narodnom poslaniku, a da ga niste upozorili da bi to bila treća opomena, s obzirom da su mu juče bile izrečene dve. Dakle, treća ne može da se izrekne. Ne znam šta još mogu da uradim da bi odobrovoljio ovog primerka od poslanika.
Dakle, jedino što reklamiram jeste da ga ne upozoravate da ćete mu izreći opomenu s obzirom da bi mu to bila treća. Nisam taj koji zagovara udaljavanje opozicije, ali morate ga privesti po znanju Poslovnika i morate ga upozoriti da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, sopstveno dostojanstvo i vaše, a nisam za to da mu se izrekne tako drastična mera, ali ga morate upozoriti i na to. Verujem da ovde ima onih koji na gradskim skupštinama spavaju, pa ne znaju šta rade njihovi lideri, ali zato onda ovde iznose neprimerene optužbe, kao što se ovde radi o jednom poslaniku koji je vrlo lepo prespavao gradsku skupštinu pa sad ne zna šta je njegov lider uradio.
Koliko su oni dobri bili i koliko se pozivaju na izbore, toliko su dobri bili da su smenili sopstvenog predsednika, toliko im je bio dobar kandidat, a on sam je govorio o njihovom kvalitetu. Dakle, želim da ih upozorite da ćete ubuduće primenjivati Poslovnik, s obzirom da sam ja sinoć "popio" jednu opomenu, a da je ničim nisam zaslužio.

Pa pomenuo me je prethodni govornik.

Govornik pre Gordane Čomić.

A zašto?

Pa jel me pomenuo ili nije?

Reklamiram član 107. gde se kaže: "na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku".
Ja sam doživeo nepunih pet minuta, dva puta da se kolega obratio neposredno meni. Posle prvog obraćanja nisam dobio pravo na povredu Poslovnika, a sada sam dobio. Stvarno nemam ništa protiv da se opozicija uvažava i kada krši pravila da im se progleda kroz prste.
Pomenut sam prvi put da sam pomenuo kolegu, a ja ga uopšte nisam pomenuo. Ja sam samo govorio da ima poslanika koji kao odbornici na gradskoj Skupštini lepo lalaju i ne interesuje ih šta rade njihovi lideri i ako se neko u tome prepoznao, sam je kriv, ja mu ništa ne mogu i tu pomoći nema. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću podržati sve ove zakone, posebno ovaj o podsticaju građevinske industrije i o planiranju i izgradnji, jer je to pokušaj da se koliko toliko oživi građevinska industrija.
Građevinska industrija je nekada bila ponos ove zemlje i posle vladavine ovih koji se najviše bune, danas je već počela da propada četvrta generacija građevinskih preduzeća. Od 2009. godine broj zaposlenih u građevinskoj industriji je prepolovljen i pao je za 60.000. Dugovi države, pokrajine, gradova, lokalnih samouprava od 2009. godine prema građevinskim firmama narasli su za skoro jednu milijardu evra.
Proizvođači građevinskog materijala rade sa 30% kapaciteta, a čak 15 fabrika građevinskog materijala je pred zatvaranjem. Proizvodnja cementa radi sa 50% i samo na porezima i dažbinama za tih drugih 50% što ne rade gubimo 80 miliona evra godišnje.
U niskogradnji smo bili samo podizvođači u poslednje četiri godine, koliko ja znam. Građevinska industrija je nekada bila ponos Srbije, 70-ih i 80-ih godina širom sveta. Danas ne može da dobije posao ni u svojoj zemlji. U zadnjih četiri godine, uslovi tendera u našoj zemlji bili su nepovoljni za naše firme, 165.000 potraživanja koje imaju naše građevinske kompanije u bilansima nisu plaćene. Mnoge od tih kompanija imaju dugove prema bankama, mnoge od tih kompanija i preduzeća su likvidirani. Od 9.000 registrovanih građevinskih preduzeća, od aprila 2011. godine, pa do kraja vladavine žutih mrava, propalo je 2.539 građevinskih…

Koje reči?

Dobro, nisu bili žuti.

Gospodine predsedavajući, naslušao sam se ovde koječega. Mislim da sam bio figurativan, slikovit, da tu nema ništa zlonamerno sa moje strane.
Za poslednje četiri godine prekomerna administracija izdavanja građevinskih dozvola otežavala je mogućnost bilo kakvog oporavka građevinske industrije. Srbija danas mora steći političku hrabrost i finansijske snage koliko ima da se upusti u bilo kakve projekte, jer ovo danas je samo ostatak nekada ponosne srpske visokogradnje i niskogradnje.
Nekada su naši građevinci u svetu ostvarivali veliku deviznu korist i veliki devizni priliv. Nekada su građevinski radnici, posebno terenci, na kraju svakog meseca sa ponosom dolazili kod svojih porodica sa punim kovertama, sa poklonima, uzdignute glave. Danas ti isti građevinski radnici na kraju meseca svojim bližnjim se vraćaju bez plata, pognute glave, bez poklona, praznih džepova. Nekada je naša infrastruktura zahvaljujući niskogradnji bila vodeća na Balkanu i u Istočnoj Evropi. Danas smo 130. i 135. u svetu po prugama i infrastrukturi.
Bivši režim je lustrirao radnike iz fabrika, tekstilce, metalce, građevince sa gradilišta, lustrirali su seljake iz njiva. Danas su oni koji su prepolovili građevinsku industriju za 70% smanjili proizvodnju građevinskog materijala, drže ovde pridike. Uništili su sve, reketirali sve, bez ikakvog stida, da čovek ne poveruje, kao da su marsovci vladali ovom državom. Oni neće da nam oproste ni svoje greške. Srbija je nekad bila ponos u građevinskoj industriji. Sa su oni ostali, bili bi kao likovna akademija. Sa njima bi se mogli slikati.
Na kraju, s obzirom da su ovde citirani razni izvori, i ja ću da pročitam jedan citat. "Deset godina ovom zemljom vladaju najgori. Deset godina ovom zemljom vlada bruka i sramota. Skoro deset godina bilo nas je stid da budemo građani ove zemlje. Više nemamo razloga, sklonili smo ih. Oni su bili mehanička prepreka na našem putu, banda uzurpatora koja još uvek ne zna da je smenjena." Hvala.

Gospodine predsedavajući, reklamiram čl. 27, 106. i 107. Ovde se kroz povredu Poslovnika više puta mene vređali, čak su rekli da sam napravio i pečat od krompira. Šta ćeš, Seljačka stranka, nemamo para i mi smo, eto, napravili sebi pečat od krompira. Nemamo za prijatelje tajkune itd.
Hoću da vam kažem da nisam povredio Poslovnik, već sam citirao. Reći ću vam, pošto očigledno više Zoran Đinđić ne igra nikakvu ulogu kod njih…
(Predsedavajući: Molim vas, ostavite Đinđića. Obrazložite povredu Poslovnika.)
Sačekajte, reći ću vam šta je povreda Poslovnika.
Tom prilikom sam, kada sam ovo izgovorio, citirao Zorana Đinđića. Dakle, to mogu da dokažem. Pogledajte stenografske beleške. Njima sam citirao nekadašnjeg premijera, predsednika Vlade, koji bi još rekao – Vi ste uzrok ekonomske pustoši i narodne nesreće, vi ste samo političko krilo organizovanog kriminala. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. Poslovnika, st. 1. i 2. Kaže – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika učinjeno na sednici Narodne skupštine, itd, koja je u toku, a to neposredno po učinjenoj povredi.
Stav 2. – Narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano. Gospodin Cvijan je ukazao na član 107. a posle toga se javila gospođa i reklamirala isti član Poslovnika, istu povredu. Dakle, i dalje tvrdim da ste veoma tolerantni prema opoziciji i da postoje dva poslovnika, jedan važi za nas, a drugi sasvim blaži za njih. Meni to toliko ne smeta. Volim što vi vršite pozitivnu diskriminaciju, volim što dozvolite njima ono što nama nije dozvoljeno.
Ali, neka mera mora da postoji, neko mora da im to objasni. Ja ću pokušati da objasnim. Njima se stvarno može pomoći, ali moraju sarađivati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da ću ja glasati za ove izmene i dopune zakona, mada u suštini nisam zadovoljan obimom predviđenih novih kaznenih dela. Voleo bih da je tu prepisano ono kazneno delo koje je nedavno usvojeno u ruskom zakonu, koji se zove strani agent, a to su političari koji prime neovlašćeno novac iz inostranstva, stave ga u privatni džep. Mislim da bi to rešilo mnoge naše probleme u Skupštini.
Meni je stvarno žao što nismo ovim Krivičnim zakonikom obuhvatili i taj pojam koji se u Rusiji zove tzv. strani agent. Tu bi jasno bilo ono da nije bilo otpora do pobede, već je bilo ono otpora do love. To bi vrlo lepo bilo da smo uveli taj član zakona. Na moju žalost, nismo.
Što se tiče seta zakona o tužilaštvu, sudijama, Krivičnom zakonu itd, taj set treba da otkloni posledice koje smo zatekli. Valjda je to svima jasno. Pravosuđe koje smo mi zatekli je bilo takvo da se nije znalo ko je gori, da li oni kojima se sudi, ili oni koji sude. Često su oni koji sude po meni bili gori od onih kojima sude. Rešetke da ste stavili na pojedine sudove i na pojedina veća, dušu ne bi ogrešili, to tvrdim. Ta boginja pravde za vreme vlasti bivšeg režima je tako bila silovana, da mislim da nema doživotnih kazni koliko bi oni trebali da izdrže za takvu vrstu primene Krivičnog zakonika koji su oni primenjivali.
Za vreme vlasti bivšeg režima nije bio ni bitan Krivični zakonik, nisu trebali da ga menjaju. Njima je bio sud u ministarstvu. Sudio je ministar ili ministarka, sudio je državni sekretar. Nije se sudilo po zakoniku. Nikakve izmene i dopune njima nisu trebala. Njima je to sve bilo u jednoj kancelariji. Ko im smeta, oni presude, odleže kaznu. Radili su šta su hteli, ali nisu mogli dokle su hteli. Bili su i kadija i sudija, a sad se boje sudova koje su sami instalirali. Oni misle da ćemo mi vršiti politički pritisak na način na koji su oni vršili politički pritisak nad sudovima i znajući koliko su ti sudovi bili podobni njima, oni se boje da će biti podobni nama i da će sankcionisati neke od njih. To njihov strah.
Zato nisam zadovoljan ni činjenicom što ovim Krivičnim zakonikom nije predviđeno da se najstrože krivično sankcioniše politički pritisak na pravosuđe, na tužilaštvo, na sudove, na apelacione sudove, itd, što se nesporno dešavalo za vreme njihovog mandata. Uz puno saučešće porodici Brisa Tatona, pomenuću samo taj slučaj. Tvrdim da kvalifikacija pravna, koja je tada ustanovljena, uz neviđeni politički pritisak i uz neviđenu državnu pravosudnu sramotu, da ta kvalifikacija tog krivičnog dela ne stoji, da svi svedoci nisu saslušani, da svi dokazi nisu izneseni, da su neki mladi ljudi koji su možda bili huligani, trebalo im je suditi zato što su huligani, presuđeni iako nisu bili tu, da je ta pravda bila malo slepija nego što je trebala da bude.
Ko će sad to da ispravi? Svi smo bili svedoci neviđeno političkog pritiska koji je rezultirao sa kaznom od 240 godina zatvora. Da li je to taj Krivični zakonik koji su oni primenjivali? Svi smo bili svedoci da je to bilo pravno nasilje, državno, političko, pravno nasilje …
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, vrati se na ovu izmenu i dopunu zakona, na temu dnevnog reda.)
Govorim o Krivičnom zakoniku.
(Predsedavajuća: Ne, govorite o primeni prethodnog.)
Sačekajte malo. Jasno sam rekao u uvodu ovog obrazloženja da nisam zadovoljan što nije zabranjena takva vrsta političkog pritiska na pravosuđe, odnosno
što Krivičnim zakonikom nije predviđeno da se i u takvim situacijama sankcionišu oni koji vrše politički pritisak na pravosuđe da donosi dosta sramne presude, za koje ne znamo ko će i na koji način moći da ispravi, s obzirom na ustavni i zakonski postupak u takvim situacijama.
Što se tiče amnestije koja je pomenuta ovim Krivičnim zakonikom i koji su pominjali naši oponenti, moram ponovo da podsetim da su 2001. godine amnestirani svi republički zakoni Zakonom o amnestiji, svi sem pedofila, a pedofili nisu amnestirani jer je bio podnešen amandman koji je Vlada prihvatila. Da su saveznim zakonom amnestirani od onih koji sad prigovaraju teroristi, osobe koje su bile osuđene za krivično delo terorizma, udruživanje radi neprijateljske delatnosti, rušenje ustavnog poretka i suvereniteta, 160 članova "dreničke grupe" amnestirano. Mnogi od njih su možda kasnije učestvovali u zločinima u tzv. "žutoj kući", nemojte sada da se neko u toj "žutoj kući" opet prepozna.
Dakle, i to nam se dešavalo i sad neko u ovoj amnestiji priča ponovo. Ovim zakonikom je predviđena amnestija kad neko izdrži dve trećine kazne da ne bi dobio opet neku opomenu, to moram da kažem.
Ovde je predviđena mogućnost kućnog zatvora, ali samo za dela do godinu dana. To pozdravljam, jer će država uštedeti mnogo para. Takvih dela je najviše. Čovek ukrade kobasicu itd. Sad će biti puno sitnih krađa. Rezultat toga je potpuno ekonomski uništena država. Hoćete li da kažete da je neko za četiri meseca ekonomski uništio državu? Rezultat ekonomskog uništenja će biti opšte siromaštvo. Porašće niz krivičnih dela, biće sitnih krađa ili krađa koje će biti na ivici krivičnog sankcionisanja. To do godinu dana, dajte makar ljudi koji moraju da pokradu zato što su ostavljeni bez ikakve perspektive …

Zašto? Zato što sam zagovornik kućnog pritvora?
Pročitajte Krivični zakonik. Upravo govorim o tome da mera od godinu dana zatvora može da se zameni, to sam nazvao kućnim pritvorom, dakle, da kažnjena osoba može to da izdrži kući. Ako to vama nije u skladu sa procedurom i Poslovnikom, ne znam o čemu treba da govorim. Da li treba da govorim o "Orkanskim visovima"?
Takođe, pozdravljam kažnjavanje dogovaranja ishoda sportskih takmičenja i drugih takmičenja, ako sam dobro razume, s obzirom da sam i sam bio žrtva jednog takvog takmičenja, pa nemojte opet da zaradim neko upozorenje ili opomenu, jer sad pričam takođe o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, kao žrtva ni jednog nameštenog takmičenja, koji nije sankcionisan upravo zato što krivično delo nije postojao u zakonu.
Što se tiče drugih izmena i dopuna, po pitanju droge, mislim da smo tu pooštrili pravila, da je ovaj Krivični zakonik daleko bolji neko onaj, da je tu nešto dopunjeno pa neće moći neka spisateljica da bude tri put trgovala sa drogom, pa maltene kažnjena nešto novčano, maltene je nisu odlikovali. Takav im je bio Krivični zakonik, tako su ga oni primenjivali.
Nadam se ne samo da ćemo usvojiti bolji Krivični zakonik, izmene i dopune i ovaj set zakona, već mislimo da ćemo to na bolji način i primenjivati bez ikakvog političkog pritiska.
Zatečeno stanje već sam opisivao. Naš narod od nas očekuje hleba i pravde. Više od hleba očekuje pravdu. Ovde je spominjan Aleksandar Vučić. Ovde je rečeno da treba da poseti Šešelja u zatvoru. Slažem se sa tim. Ali, takođe bih voleo da on kaže koji su to političari, imenom i prezimenom, primali novac. Mislim da bi on posetio vrh jedne opozicione stranke u našem Centralnom zatvoru. Kad već hoće da govori o poseti, može ta poseta da bude i unutrašnje prirode, ne mora da se ide u inostranstvo.
Narod hoće pravdu, narod hoće pravnu državu. Pravna država je skup pravila. Zato danas kada ulazite u Skupštinu imate Karađorđa desno, pogledajte ga. Seljaci su napravili ovu državu. Eno vam tamo Sretenjski ustav. Njega su seljaci doneli. Ne trebaju vam bolji krivični zakonici. Bili su moderniji u ono vreme, moderniji od većine evropskih. Tako smo mi seljaci pravili državu i zakonike. On vas pita, gospodo iz bivšeg režima, gde vam je država? Desno je car Dušan. Mi nećemo ništa novo, samo carstvo Dušanovo, odnosno taj zakon bi meni važio, Deset božijih zapovesti i zakon cara Dušana. On drži taj zakon i pita – gospodo poslanici, gde vam je zakon pred kojim su svi građani jednaki pred zakonom?