Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću svim građanima Srbije da se izvinim na ponašanju mog kolege Boška Ljotića, tim pre što je danas veliki pravoslavni praznik. Očigledno da Dverima više vera ne predstavlja ništa.

Drugu stvar koju sam primetio, primetio sam ovog - dosta ga je bilo, kako ga Atlagić zove "kralj stečaja" i zapamtio sam njegovu izreku, izreku ove što gleda u kristalne kugle pored njega, a njegova izreka mi je bila upečatljiva. Kaže - ja ne dozvoljavam, vi nas pravite budalom. Njega neko pravi budalom! Evo, ja kažem, njega ne pravi niko budalom, on je autentičan. On je autentičan primerak i niko ne treba da ga pravi. Sad možete videti sa kakvim pacijentima sam ja imao posla tri godine, dok to nekako na verbalan način nismo razjurili, pa su oni pribegli raznim nasilnim potezima.

Nema nesreće, nema saobraćajke, nema pada helikoptera, nema poplave, nema zarazne bolesti koju ovi nesrećnici koji navodno bojkotuju Narodnu skupštinu, po potrebi, nisu pokušali da zloupotrebe u političke svrhe. To naš narod treba da zna.

Ono što sam zaključio, pola tih nesrećnika bi da se ukinu vanredne mere, pola kaže - niste trebali ni uvoditi, a onda ona druga strana kaže - pa, ne, kao, da ne bi bilo izbora, vanredne mere treba još da traju. Jer, jedini razlog za odlaganje izbora bi bio da vanredne mere još potraju.

Naš narod je divan, čestit, pošten, radan narod, on želi da radi. Očigledno da zarazna bolest pomalo slabi, da je ona svoj vrhunac prešla, da zdravstveni sistem može da opsluži za ne daj Bože, ako se ta zaraza ponovo nešto pojača i zbog privrede, ekonomske moći zemlje, kasnije i vojne moći, političke moći itd, mi treba da počnemo da radimo, jer novac se zarađuje, novac se ne štampa, novac se ne baca samo iz helikoptera, novac treba zaraditi i na takav način punimo budžet.

Dame i gospodo, poljoprivreda je podnela teret, a vi, gospođo premijerko, sve što ste uzeli iz robnih rezervi rebalansom budžeta da vratite da bi eventualno drugu, ne daj Bože, seriju zaraznih bolesti mogli da čekamo spremni, kao što smo ovu dočekali i imati poljoprivredu sa sistemom od Poljoprivrednog fakulteta, nauke, njive do prerade je pravo bogatstvo, i to bogatstvo moramo čuvati, tim pre što smo unapredili proizvodnju mehanizacije i delom traktora koji se sklapaju i proizvode u Republici Srbiji.

Šta reći malo o novinarima? Moram nešto da kažem. Tu sam nezadovoljan. Ukoliko hapsimo ljude sa društvenih mreža koji šire lažne vesti, a novinarima to opraštamo, za mene novinarstvo nije privilegija, sloboda medija podrazumeva slobodu prenošenja informacija, a ne dezinformacija i lažnih vesti. Ne može jedna novinarska profesija da bude pokriće za laž po pitanju širenja lažnih vesti. Ako ne više, njihova odgovornost je veća, moraju da odgovaraju onoliko koliko odgovaraju oni koji šire lažne vesti. Posebno su novinarske organizacije, tipa Nezavisno društvo novinara Vojvodine, poznate da su širile lažne vesti. Nisam za to da im se oprašta. Nisam za progon novinara, ali novinari moraju da se bave plasiranjem informacija, a ne dezinformacija.

Danas svaka, da ne kažem, politička šuša, svaki politički protivnik registruje neki portal i on je postao novinar, a u stvari se radi o političkim neistomišljenicima koji na razne načine pokušavaju da naškode vlastima, ali pri tome škode državi. Država je zajednica ljudi. Naš narod je divan narod i zaslužio je da ukinemo vanredno stanje, a Bože moj mere se i bez toga mogu sprovoditi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gori od virusa je strah od virusa i mi se polako toga moramo oslobađati.

Ovi što lupaju u šerpe, naši građani treba da znaju, Đilas i ekipa ne lupaju u šerpe gladni i žedni, siti, napiti, besni i obesni, oni lupaju u te šerpe i bez ikakvog razloga. Mi smo 1997. godine lupali u šerpe da bi se priznali rezultati izbora, a oni lupaju u šerpe da ne bi bilo izbora, jedni hoće da vanredno stanje potraje do Nove godine, dve godine, drugi bi da se ukine. Ja njih uopšte ne shvatam.

Strah je velika stvar, a Đilasov strah je strah od bogatstva. On od svog bogatstva trenutno ima samo strah da će ga izgubiti. Hvala.

Ne mogu da verujem da sam došao na red.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je ovo drugo vanredno stanje i imao sam jedno ratno stanje. Pre ratnog stanja sam bio žestoka opozicija Miloševuću, toliko da su morali da mi isključe ton.

Dakle, prilikom proglašenja ratnog stanja kao žestoka opozicija Miloševiću, toliko da su mi isključili ton ja sam otišao među radarista i nisam bio opozicija ni svojoj državi, ni državnom rukovodstvu. Proglašeno je ratno stanje, nema više političkih razloga da se opozicionim delovanjem borim protiv svoje države i svoje vlasti. Jednostavno, verujem da je najopasnije bilo biti sa radaristima, takozvanim, sremskim lisicama koje su svojim izviđanjem snimili na zaokret onaj nevidljivi avion. Pa, je onda i drugi radar navodio rakete i tako je taj nevidljivi pao, ćiu, ćiu, tup, u sremsku oranicu.

Neki opozicionari su pobegli i time se bavili iz inostranstva. Meni nije palo na pamet. Danas neki od njih ili njihove naslednike gledam kao povremene i stalne bojkotaše ove Narodne skupštine, i odjednom je njima bilo stalo za vreme vanrednog stanja da bude Narodne skupštine.

Dve godine nisu dolazili na posao, primaju platu i odjednom kao – znate šta, trebala je sednica i tako dalje. Evo, ja odgovorno tvrdim da je vanredno stanje uvedeno, da je predsednik vanredno stanje uveo u skladu sa Ustavom. A i to što ja tvrdim treba da proverite kod Ustavnog suda kao što sam ja proveravao neke odluke 2013. o Briselskom sporazumu i tako dalje. Međutim, njima je samo do priče.

Ima izreka - kako malena zmija svojim ujedom najvećeg bika obara. Maleni virus, koji ne možete da vidite ni pod mikroskopom obara nuklearne sile, obara članove saveta bezbednosti, obara milijarderske zemlje po broju stanovnika, velike ekonomske sile, maleni virus ruši sve pred sobom. Što ne sruši virus ruši strah od virusa. Gde je tu Srbija? Ovi bojkotaši koji nam prigovaraju da su mere preoštre i da ime previše bolesti. Pa, čekaj, ako su mere preoštre kako onda ima previše bolesti? Jedno sa drugim uzajamno se ne odnosi.

Šta oni žele? Oni žele, a sinoć su pokušali, to vam zameram, sve je trebalo u Padinski Skelu da kopaju kukuruz, ovaj što je ranije posejan. Sve one sa Dorćola je policija trebala da pokupi, ne znam da li vojska, i da odvede u Padinski Skelu jer ne mogu da plate 50.000 dinara. Ko ne može da plati ima da odradi. Ima posla na selu koliko god hoćete, da napune one prazne šerpe u koje lupaju. Koliko vidim to nije urađeno.

Zakon mora da bude jednak za sve. I oni sa Dorćola su trebali da budu legitimisani, Bastać i ekipa da budu legitimisani, kažnjeni i da se zna i da se proveri. Ako slučajno nekoga zaraze da odgovaraju ono do 12 godina zatvora gde su svojim neodgovornim ponašanjem sebe i druge doveli u opasnost da se zaraze i ukoliko se zaraze mora da idu na robiju do 12 godina, kao i onaj u Nišu.

Prigovor je da bivše države SFRJ ima i manje zaraženih nego Srbija. Hajde da se dogovorimo da je najozbiljnija od bivših država Slovenija, da se dogovorimo. Ovi lažovi iz Hrvatske i Crne Gore mene ne zanimaju, njima je stalo do turističke sezone, oni neće upisati ništa, samo ne bi li neki turista došao da napune svoju kasu, što je iz njihovog ugla možda legitimno, ali je legitimno da i mi kažemo to.

Hajde da uzmemo da je Slovenija najozbiljnija. Slovenija na nešto manje od dva miliona, ili oko dva miliona stanovnika ima 83 umrla. Dakle, na manje od dva miliona. Da bi to uporedili sa Srbijom, hajde da uzmemo jednu oblast, našu AP Vojvodinu koja takođe ima oko dva miliona stanovnika. U Vojvodini je, nažalost, preminulo 18. Do jednog je meni izuzetno bilo stalo i zbog toga sam bio jako žalostan i tužan, i dan danas, to je naš kolega Blažić, što znači da na milion, Vojvodina je imala devet umrlih, nažalost. Slovenija 41,5.

Da li je to znak da je Vojvodina koja je imala veći priliv od dijaspore nego Slovenija imala pet puta manje umrlih nego Slovenija, članica EU, novac, evri, štampani, neštampani, zarađeni, nezarađeni? Činjenica da jedan deo Srbije, koji sam izmerio, a celu Srbiju ako izmerimo, ima 22 na milion. Slovenija ima 41 i po. Spram cele Srbije, Srbija ima dva puta manje umrlih na milion stanovnika nego Slovenija.

Hajde da gledamo, prigovaraju nam, globalno. Ceo svet ima oko tri miliona zaraženih, 210 hiljada umrlih - 7% u odnosu na zaražene. Srbija ima nešto ispod dva, ali da računamo dva. Znači, Srbija je uspešnija od Amerike, Velike Britanije, Francuske, itd, gde se stope kreću i do 17%, negde osam puta. U celom svetu Srbija je, a tu se zaraza još širi, kod nas silazi, uspešnija tri i po puta nego sve svetske zemlje prosečno.

Ako uzmemo da je Nemačka najozbiljnija zemlja, hajmo da vidimo, na 106 hiljada zaraženih, govorim o jučerašnjim podacima, imala je šest hiljada umrlih, na milion stanovnika imala je 75, tri i po do četiri puta više nego Srbija. Najozbiljnija evropska zemlja, Nemačka. To govori i o kvalitetu naših doktora i medicinskih sestara koji su otišli u Nemačku da ih leče. Nemačka nije imala dijasporu, nego je deo poslala kod nas. To su naši građani i to nije sporno. Ali, opet je imala na milion stanovnika tri i po puta veću smrtnost nego Srbija.

Da li je onda Srbija sa pravom, krajem 2019. godine, gospodine ministre zdravlja, po evropskim nekim međunarodnim organizacijama, svrstana kao 18. zemlja po zdravstvenom sistemu, kvalitetu zdravstvenog sistema i da je bila pretekla 14 zemalja EU, a zatečeno stanje 2013. godine je bilo 35 i poslednje. To govori o kvalitetu našeg zdravstva i da smo zasluženo pretekli 14 zemalja.

Ponašanje grupe opozicije koju ja zovem grupa "đilasovna korona", đilasovna 619 miliona. Dakle, to je neodgovorna grupa koja sve vreme navija za virus. Cilj im je, a to su radili na Dorćolu, da se mere popuste, da se bolest rastegne i da izbori budu tamo negde u novembru, decembru, odnosno da izbora ne bude, da se Vlada iscrpi, iscrpe ekonomski resursi, privreda, itd. To je cilj opozicije. Dakle, da uništenjem zemlje, rastezanjem bolesti, dođu do vlasti. To treba svim građanima da bude jasno, da su se Tadić i njegovi nesrećnici iz 2012. godine okupili na stepeništu sa željom da bolest što duže traje, da se dođe do nediscipline, da dođe do ovih izbora. Njihov predstavnik je Tanja Fajon. Ja predlažem gospođi Fajon, evo, da dopustimo da bude nosilac izborne liste koalicije "đilasovna korona".

Đilas je poznat po brizi za starije. Evo, njegov starac to može najbolje da pokaže, tu brigu Đilasa koju je imao za stare osobe. Iz te brige ga je malo prebio, ali nema veze.

Dame i gospodo, u poslednje vreme se lupa šerpama. Moja poruka onima koji lupaju šerpe, ako ova suša potraje, gospodo, nećete više bez veze lupati u šerpe. Imaćete praktičan razlog da lupate u te šerpe. U te šerpe nikad ništa niste stavili, a šerpe su radnici proizveli. Poljoprivreda je iznela i ovaj put, kao i za vreme sankcija, teret socijalnog mera.

Mi smo, dok su oni lupali u šerpe i dok su bojkotovali mere države, mi smo na njivama imali svoj ratni položaj. Mi smo na setvi dokazali da je vrednije imati poljoprivredu nego zlato i dijamante. Vrednije je imati hranu i pijaću vodu, nego imati zlato i dijamante, jer se oni ne jedu. To sam stalno tvrdio i ovog puta se to pokazalo kao tačno. Mi smo se bavili setvom, tražili dozvole, molili, itd, dok su drugi bojkotovali mere države i pokušavali da bolest što duže traje u ovoj državi, ne bi li se bez izbora nekako dovukli do vlasti.

Dame i gospodo, ja predlažem ovima iz opozicije da ne lupaju u prazne šerpe. Niti su proizveli šerpe, samo su kutlačama vadili. Oni lupaju u prazne šerpe da bi punili Đilasove džepove ponovo. Ja njima predlažem da lupaju sebe u glavu. Prazne tikve se dalje čuju. U tome će biti najuspešniji.

Na kraju, da završim. Neko je ovde spominjao Periklea, a ja mislim da je to moj kolega poljoprivrednik. Evo, tri meseca pred ubistvo premijera, slavi se zajedno sa Crvenim beretkama u Kuli, savezni i republički ministar unutrašnjih poslova. To je ono što su negirali. Ovo je i pokojni premijer, koji je obilazio svoju policiju, koja se tad zvala Crvene beretke, evo ga u Kuli, nema laži, nema prevare, tek da potkrepim gospodina Martinovića.

Perikle je rekao - više se bojim svojih grešaka nego naših neprijatelja. Tako da vam je moj savet da mere zaoštrite, da dokusurimo ovaj virus, da se ne desi da u zaustavnom vremenu primimo više golova nego što smo ih primili u 90 minuta. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predlagač zahvaljujem kolegama koji će omogućiti vlasnicima oružja da dobiju dodatni rok od dve godine, na one četiri godine koje su propustili, da zamene oružane listove.

Koliko sam razumeo, provejavaju dve teorije. Mi u nekom narednom periodu možemo ove dve godine da iskoristimo da se opredelimo da li smo za teoriju dobro naoružanog naroda ili dobro razoružanog naroda. Ja sam pristalica onog prvog, jer postoji teorija da je dobro naoružan narod, ljubazan narod i da, kada građani znaju da svako potencijalno može da ima oružje, onda ljubaznost je na nekom nivou, bahatost se smanjuje itd. To kažu oni koji u svojim državama zagovaraju da svaki građanin može na lak način da postane vlasnik oružja.

Ja mogu da se složim da zakon ima neke manjkavosti. Imamo te dve godine da pokušaju oni koji daleko više znaju od mene, a ja moram reći da sam ovaj rok ispoštovao, zato što ga je tražila Lovačka komora Srbije, a čini mi se možda i Lovački savez Srbije. Mi smo ispoštovali taj rok.

Razumem kolege koji traže neke druge datume, ali hajde da ispoštujemo ova lovačka udruženja, Lovačku komoru i da uzmemo te dve godine za reper, ali, ponavljam, te dve godine mogu da posluže i za temeljniju izmenu i dopunu zakona koja će proisteći iz neke šire javne rasprave. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ćorava kutija je čudo i tera na ponašanje ludo.

Ima izreka da nerazumnom ne možete objasniti da je nerazuman, jer, da se to može, on ne bi ni bio nerazuman.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo da pročitam, po ko zna koji put, Zakon o genetički modifikovanim organizmima. Zakon - pravno obavezujući akt, što deklaracija nije.

Širenje lažnih vesti je krivično delo. Ali, dok imate poslanički imunitet, možete da plašite narod. I sad, bože moj, najmlađi Titov odbornik će da ih odbrani od letećeg paradajza i krastavca koji ujeda.

Dakle, dame i gospodo, gospodine predsedavajući, to nema veze ni sa kakvim oružjem, ni sa kakvim lovom. To ima veze samo sa lovom na veštice.

Da pročitam još jednom član 2: "Zabrana stavljanja u promet - Nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije."

Pročitaću ponovo, zbog gledalaca, da ne budu obmanuti, da ih ne plaše raznim letećim paradajzima, krastavcima koji ujedaju i boranijom koja osvaja dnevne sobe - Nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe, na teritoriji Republike Srbije.

Ovo je zakon koji je važio onog trenutka kada je prethodni govornik uzeo 62 hiljade evra od ministra koji je bio Dušan Petrović, čini mi se, i Saša Dragin, iz STAR projekta za zanavljanje stočarstva na Staroj planini, a onda, kada su uzeli pare za konsultantske usluge, zaključili su da te autohtone stoke nema na Staroj planini, pa su bile isplaćene samo konsultantske usluge, bez ikakve stoke na Staroj planini, bez ikakvog stočarstva.

Onda nije bilo bitno što je bio ovaj isti zakon, onda nije bilo ni zalaganje za deklaraciju, itd. Kad je presušio izvor u Ministarstvu poljoprivrede, kada više nije bilo na hiljade i desetine hiljada evra da se dobije za konsultantske usluge, e, onda ćemo da smislimo deklaraciju koja nije pravno obavezujući dokument i da kažemo - eto, mi se zalažemo za nešto što zakon već zabranjuje, izričito zabranjuje, sa ciljem da se plaši narod. Neko bi možda sada u ministarstvu trebao da uradi sledeće, kao što je to uradio Saša Dragin i Dušan Petrović, da kaže - e, sada, znate, hajde da vam damo još 62 hiljade evra da više ne plašite narod. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Orliću, gospodine Arsiću, poštovana predsedavajuća, nekim ljudima se može pomoći, ali moraju sarađivati.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, pročitao sam Zakon o GMO - zabranjen je promet i uzgoj GMO na teritoriji Srbije, a gospodin priča o Zakonu o bezbednosti hrane koji mora u članu 5. - da hranu prema poreklu podeli na kakvu? Pa kaže u tački 6. - genetički modifikovanu hranu i genetički modifikovanu hranu za životinje, hranu za životinje dobiju od GMO u skladu sa posebnim propisom. Znači, u skladu sa posebnim propisom. Sve vreme zamajava i plaši ljude u Republici Srbiji da je nešto kao dozvoljeno pa će on deklaracijom da zabrani iako je tim posebnim propisom, o kome se radi, to propis i Zakon o GMO koji kaže da je zabranjen promet i proizvodnja na teritoriji Republike Srbije.

Dosta mi je više njegovog čeri paradajza, krastavaca koji ujeda i buranije koja upada u dnevnu sobu. Ljudi, hajde da pređemo na Zakon o oružju u i municiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo u potpunosti mogu da se složim sa prethodnim izlaganjem. Cilj predloga je da građani ne uđu u prekršaj, da dobiju dodatni rok da ispune svoju obavezu, ali ja lično nemam ništa protiv da se ovome predlogu zakonu daju odgovarajuće inicijative i smernice, ne samo Vladi Republike Srbije, već svim vlasnicima oružja, lovačkim udruženjima, komorama, svima onima koji nose oružje, svima onima koji su vlasnici oružja, pa i onima koji su vlasnici nelegalnog oružja.

U rukama kriminalaca nije 95% nelegalnog oružja, 95% nelegalnog oružja je kod ljudi koji nisu skloni kriminalu, nego su za ne daj Bože, negde sklonili neki komad oružja, ne želeći da ga upotrebe sem, ako izgube poslednju nadu da mogu život da odbrane na drugačiji način, svoj ili svoje porodice.

Nemam ništa protiv da svi zajedno po meni, donesemo liberalniji zakon baš zbog nelegalnog oružja, da damo jedan određeni rok koji treba da bude, evo sada imamo dve godine, ali u te dve godine da napravimo možda nove izmene iz javne rasprave po isteku zakona, da to bude otprilike nešto što treba da liberalizuje neki period u tom zakonu od prvih 10 godina, da svi koji žele da uđu u legalne tokove mogu da uđu.

Mnogi od ljudi koji imaju nelegalno oružje nemaju problem sa lekarskim pregledom, nemaju problem sa streljanama, nemaju problem sa taksama itd. pa je možda njima isplativije da to drže nelegalno i zato se sa nekim delovima kritike slažem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. povreda dostojanstva.

Sada smo čuli o agresiji većine nad manjinom. Sada čuli o čuvenoj agresiji nad Boškom „Ljotićem“. Neverovatno, ne mogu da verujem šta sam čuo. Od ovog istog govornika sam slušao kako mi kontrolišemo RTS, uključujući i moju malenkost.

Ja za 30 godina ni jednom nisam bio uživo na RTS-u, imam političku stranku čiji sam predsednik sa 10.000 članova itd. On je bio šest puta za dve godine i on se žali na RTS meni koji nisam bio ni jednom. Ali ovo je prevazišlo i to, svi znamo da je Boško „Obradović“ ovde uneo kamen. Svi znamo da je na Administrativnom odboru delom kompjutera gađao kolegu Martinovića. Svi znamo da je upao u Kabinet Maje Gojković i ostavio joj modrice na telu, dakle, nasrnuo na predsednika parlamenta.

Svi znamo, recimo, da je toliko bio agresivan da je pokušao državnom zastavom da otvori vrata na parlamentu. Svi znamo da su poslanici Dveri tu čupali mikrofon, čini mi se, gospođa Marija Janjušević.

Svi znamo o agresiji, o čuvenoj agresiji „dosta ih je bilo“, sećate se svi ovde, nikada niko iz vladajuće većine nije nasrnuo na manjinu, otišao nekog pljunuo u lice, nikada niko nije otišao u njihove redove i psovao im majku. To se sve dešavalo meni, nikada niko nije nasrtao onako u jurišu na redove, a posebno nikada niko nije jurišao na „Boškića Ljotića“.

Sada se vidi da bez obzira što je kraj ovog mandata, a ja i moji političkim protivnicima želim uspešnu izbornu kampanju i svu sreću na izborima onoliko koliko zasluže, ali to ne znači da se sa njima neću sporiti u parlamentu. Sve im najbolje želim, ali se tačno sada vidi ko je bio na listi Boška „Ljotića“. Hvala.

Kao predlagač, mada smo se udaljili od zakona.

Gospodine predsedavajući, ja stvarno nekim ljudima ne mogu pomoći jer ne žele da sarađuju. Sada vidimo da oni koji su bili na listi Boška „Ljotića“, ne žele da se ograde od postupaka Boška „Ljotića“ i Dragana Đilasa. Znači, ne žele, a kažu bili su vanstranački kandidati na listama Dveri, DSS, koje su političke stranke.

Ja stvarno to ne razumem. Ne razumem taj prelaz od Tita kod Ljotića, to nikada ne bih mogao da razumem, ali recimo, dobiješ 62-63 hiljade evra za studiju o zadrugarstvu, zadruge propale, nikome ništa i sada prigovaraš na poljoprivrednoj politici, a u vreme kada si dobijao novac, ukupni podsticaji i subvencije su bile 19 milijardi, kurs bio 117 dinara.

Danas su podsticaji u poljoprivredi 43 do 45 milijardi. Znači, duplo i više nego duplo veći i pri tome navodiš primer zato što smo hteli da uvećamo broj grla i to najavljivali godinama unapred, da se ta stada umatičena uvećaju, da subvencije ne idu samo za razvoj, odnosno za proizvodnju biljnih kultura.

Za žitarice koje izvozimo, a pada nam proizvodnja mesa, mleka, jaja itd, preusmerili smo određena sredstva u cilju da razvijemo, intenziviramo poljoprivrednu proizvodnju. Pri tome, niko neće da kaže, a posebno ne on, da smo hiljade traktora, da smo hiljade priključnih mašina, stotine hektara voćnjaka itd, dali seljacima, odnosno subvencionisali od 50 do 70%, što je bilo nezabeleženo u vreme kada su oni crpeli iz agrarnog budžeta pare za lažne konsultantske usluge, štampanje nekog tamo priručnika o zadrugarstvu, koji nikada nije naštampan i niko ga nikada nije video. Hvala.

Ne, nisam se javio za repliku, nego kao ovlašćeni predlagač imam pravo prvenstva. Jel tako? Da li se slažete? Martinoviću, je li tako? Tako je, koliko ja poznajem Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije Martinović nikoga na toj sednici udario. Martinović je bio udaren od dva poslanika i našao se na podu. Ni jednog trenutka Martinović nije hteo nikoga da udari. Ni jednog trenutka nije hteo nikoga da udari. Ali, znam jednog poslanika koji je sve vreme otezao da Boško Obradović završi konferenciju za štampu i da stigne da izvrši ovde incident. Taj poslanik je bacio ono - gimi faj, kako se to kaže - baci pet, Bošku Obradoviću na uspešno izvedenom incidentu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Taj incident je trebalo da posluži Milu Đukanoviću, trebao je da uvuče u Skupštinu, da Skupština Srbije uradi nešto što bi Milo Đukanović koristio da kaže - evo, Republika Srbija i Rusija se mešaju u poslove, sve vreme su nas verbalno nagonili na to da nešto učinimo ne bi li Milu Đukanoviću dali vadilicu da su Rusija i Srbija, preko Srbije, se mešali u unutrašnje poslove Crne Gore povodom zakona koji smo svi osudili, Zakona o veroispovesti u Crnoj Gori. Sve vreme su pokušali verbalno da nas uvuku u to, a onda su došli njihovi saveznici da i fizički to izvedu raznim transparentima.

Jeste gospodin Martinović hteo da oduzme transparent, ali nikome nije pretio ni da će ga udariti, niti je bilo koga udario, niti je bilo ko posrnuo zbog njegovog udarca. Sve je bilo obrnuto - fizička agresija Boška Ljotića, više puta izražena. To što je neko bio na njegovoj listi, ja ne mogu da mislim da je to neka vadilica i da sad treba ne znam po koju cenu da brani postupke Boška Ljotića. Ja njima želim svaku sreću na izborima, ali ću se ja sa njima uvek sporiti.

Ja sam protiv agresije. Ja sam za to da ova Skupština postoji, a ne da se izvrši vojni udar, državni udar i vojni puč. Hvala.

Šta je rekao? Pre dva dana je odštampao?
(Miladin Ševarlić dobacuje.)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam demokratiju bivšeg režima upoznao dobijajući batine nekoliko puta. Imao sam više sreće od nesretnog Ranka Panića koji je izgubio život na jednom mirnom prijavljenom protestu.

Mi smo imali san da registrujemo televizijsku stanicu, ali to nije bilo moguće. Danas ovi koji imaju dvadesetak neregistrovanih televizijskih stanica po 24 emituju program protiv vlasti, nemaju tu vrstu problema koju smo mi imali, niti ih bilo ko fizički ugrožava.

Što se tiče zadrugarstva, sami ste čuli, pre pet dana, pre dva dana odštampano, a plaćeno 2011. godine hiljadu primeraka. Sada smo videli jedan osam godina kasnije. Od naših zadruga iz tog vremena ostala je samo knjiga. Zadruge nema nigde. Sve je propalo, sve tajkuni uzeli. Niko ih nikada nije osuđivao, ali evo mi smo krivi zato što su tajkuni ćapili zadružnu imovinu, što kažu naši mladi, 2009. godine, 2010. godine, 2011. godine. Dakle, mi smo krivi. Ovi su uzeli pare za knjigu, zadruga nema i nikom ništa.

Nego, ovde ja predlažem da se izborna lista koju neki tu žele da formiraju zove – F lista, lista F odeljenje ili kako hoćete posle raznih diskusija. Moram da kažem i da ovde ima i lopuža. Recimo zamislite kada svakoga dana ukradete 5.500 dinara. Zamislite, danas ja sa doputovao iz Novih Karlovaca.

Svojim potpisom ja tvrdim, ne da živim u Novim Karlovcima, nego da sam putovao iz Novih Karlovaca do Narodne skupštine i ja nudim moj broj telefona da služba to proveri, za svako moje pojedinačno putovanje. Za svako moje pojedinačno putovanje koje mi je plaćeno da li sam, pazi kad nam neko prigovara na moralu, da li sam putovao. Evo, ja dobrovoljno pozivam službu BIA, da na bazi baznih stanica proveri da li sam u vreme zasedanja putovao od mesta prebivališta do Narodne skupštine. Zbog toga dobijam putne troškove.

Ali, to isto da uradi i ovaj koji nam prigovara o nedostatku morala, koji nam govori o nekoj krađi. Da to isto uradi Đorđe Vukadinović, koji svakog dana kada dođe u Narodnu Skupštinu, naplati troškove od Novog Sada do Beograda, u Novom Sadu se prijavio, ali ne putuje. Troškove dobijamo za putovanje, a ne zato što smo se negde prijavili, a živi u Beogradu, Majke Jevrosime, broj neću navoditi da mi ne bi rekao da mu ugrožavam bezbednost.

Dakle, da i on službi ponudi da se uporedi preko mobilnih telefona da li smo na dan sednice Skupštine on i ja putovali ili nismo, ko je varao državu za 13 hiljada evra u ove tri i po godine. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predlagač želim pre svega da zahvalim gospodinu Komlenskom i gospodinu Torbici što su potpisali zajedno sa mnom ovaj predlog. Želim da zahvalim svim poslanicima, pre svega opozicionim poslanicima, poslanicima vladajućih partija, posebno najjačoj vladajućoj partiji, na tome što su svi podržali pravo građana vlasnika oružja da dobiju dodatne dve godine da regulišu zamenu oružnog lista i da izbegnu kažnjavanje i oduzimanje oružja. U ime tih vlasnika želim da zahvalim svima, ali vlasnicima da preporučim da u tom narednom periodu od dve godine izvrše svoju obavezu i da preregistruju oružje.

Ovde je bilo raznih ideja koje su se meni dopale, ali to nije pitanje za mene, to je pitanje za sve vlasnike oružja i njihova udruženja. Još jednom, hvala svima koji su dali priliku građanima vlasnicima oružja produžetak od dve godine da izbegnu kažnjavanje i oduzimanje oružja. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju Kosova i Metohije, kada je teško Vlasima, možete da zamislite kako je nama.

Moje prvo pitanje je u stvari čestitka. Dakle, čestitam predsedniku Vlade Republike Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova, Narodnoj skupštini Republike Srbije i svim kolegama poslanicima, bez obzira na političko opredeljenje, čestitam povlačenje priznanja lažne države Kosovo od strane države Sijera Leone. To je značajno, posebno za nas iz vladajuće većine, što demantuje one koji kažu da ćemo se mi odreći naše južne pokrajine Kosovo i Metohija zarad ulaska u EU. To ih najbolje demantuje, nismo mi Vuk Jeremić, nismo mi Boris Tadić, nismo mi Dragan Đilas, nismo mi Borko Stefanović, da bi to učinili. Ipak, hvala svima koji ulažu napore da se međunarodno priznanje, lažne države, divlje države Kosovo i Metohije, NATO baze, a ja mislim da će biti država samo dok bude NATO baze, da posle toga će ponovo biti naša južna pokrajina. Hvala svima koji se zalažu u tom pravcu.

Pitanje se odnosi, ponovo na izbore – šta će Vlada Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Ministarstvo policije, preduzeti povodom najave ometanja izbornog procesa koji sledi za par meseci u Republici Srbiji u izborima za narodne poslanike, pokrajinskim izborima i izborima za lokalne skupštine.

Naime, određena vrsta kriminalaca koji sebe predstavljaju kao političarima, ovi iz ovog žutog dela nesrećne opozicije, najavljuju da će nezakonitim sredstvima, kriminalnim radnjama, pokušati da onemoguće sprovođenje izbora u određenim opštinama, u određenim lokalnim samoupravama, a time ometati izborni proces u Republici Srbiji, da će to pokušati. Zato je moje pitanje - šta će Vlada Republike Srbije, nadležni organi preduzeti da se to predupredi, a ako se bude dešavalo da se efikasno takvo ometanje otkloni u toku izbornih radnji i da se takvi počinioci procesuiraju u najstrožem mogućem obliku kažnjavanja?

Moje sledeće pitanje je – šta će Ministarstvo kulture i informisanja, šta će Ministarstvo pravde preduzeti povodom presude koja je doneta u Višem sudu u Frankfurtu, u Nemačkom sudu, koji je presudom izdao privremenu meru zbog piraterije „Junajted grupe“, gde spadaju „Junajted medija“, SBB, Šolak i Đilas, gde je sud u Nemačkoj utvrdio da su dekodirali nelegalno kanale Telekoma i prikazivali ga na platformama „Junajted grupe“, i time izvršili akt piraterije i po procenama nemačkog suda naneli Telekomu Srbije štetu od stotinu miliona evra - šta će se preduzeti od strane ministarstva i šta će preduzeti naše pravosuđe i tužilaštvo da po tom pitanju kazni „Junajted grupu“ i u Srbiji, kao što je kažnjava i u Sloveniji, Nemačkoj i tako dalje?

Na kraju, moje pitanje vezano za poljoprivredu je, šta možemo da učinimo u narednom ciklusu da se ubrzaju isplate subvencija podsticaju u poljoprivredi? Koliko možemo da ubrzamo taj proces? To je pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, odnosno za Upravu za agrarna plaćanja, pošto novca ima sasvim dovoljno, pošto se radi o obrađivanju određenih zahteva i predmeta, pošto se oni umnožavaju. Da li postoji mogućnost da zaposlimo određeni broj ljudi i da ubrzamo proces obrade zahteva poljoprivrednika, a samim tim pošto ima dovoljno novca, ta isplata bude efikasna i brža, ne samo da ne bi neko pomislio u ovo predizborno vreme već i u budućem periodu? Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok je vladao Vojislav Koštunica i Boris Tadić, je li tako, gospodine Martinoviću, prethodni govornik je podržavao njihovu politiku zajedno sa mačkom Dražom. To su bila dva omiljena lika Vojislava Koštunice. Dakle, došlo je do proglašenja nezavisnosti divlje države Kosova i Metohije. Da je ova vlast tada vladala, to se nikada ne bi desilo. Zašto izvlačim ovakve zaključke? Ja sam ovim pitanjima čestitao čak i delimično opozicionim strankama, sem onim žutim nesrećnicima, vladajući strankama, strankama većine, Vladi, predsedniku, svima, osamnaesto povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Zato je licemerno kada nama neko nešto prigovara, a za vreme njihove vlasti se desilo, čini mi se, sto priznanja. Pri tome je Vuk Jeremić bio glavni asistent, u čijem klubu neko sedi ovde, bio glavni asistent kosovske nezavisnosti. Oni temelje svoju nezavisnost, Tači, Haradinaj, a sada i Kurti. Prvo, Kurti ne bi bio premijer da ga Koštunica nije pustio osuđenog, pravosnažno osuđenog iz zatvora. To je nesumnjivo. Drugo, Tači se čak Ujedinjenim nacijama pozvao na dokument Vuka Jeremića, potomka čuvenog Murata age Pozderca. I sada neko nama kaže, kad iz ništa pokušaš da izvučeš nešto, neko kaže Kosovo i Metohija, vi ono, vi ono itd. Oni koji su trčali u američku ambasadu da kažu da po pitanju Kosova neće preći crvene linije, ali samo da Boris Tadić bude izabran, da kosovski Albanci odlože proglašenje nezavisnosti dok Boris Tadić ne bude izabran 2008. godine, to se i desilo. Boris Tadić je dao zakletvu, čini mi se, 14. februara, je li tako, gospodine Martinoviću, a kosovski Albanci su nezavisnost proglasili 17. Onako kako su Tadić, Koštunica i drugi hteli da, eto, prvo overe izbor Tadića, pa da onda idu dalje.

I, danas neko iz te ekipe, mačak Draža je pokojni, ali ovi što su preživeli, oni nam ovde skaču, kako smo, eto, mi krivi za nezavisnost, a Hašim Tači se poziva na mišljenje koje nam nije trebalo Međunarodnog suda pravde, koji je tražio, gle čuda, ne Tači, nego je tražio Vuk Jeremić u njegovo ime. Znači, oni temelje kosovsku nezavisnost. Navuku Jeremiću, njegovoj politici, dok je bio u Vladi Borisa Tadića, ali i u Vladi Vojislava Koštunice. To su činjenice.

Sada malo da govorimo o Šabiću. Zaštita lica, piše ovde zaštita lica. Da li mislite na lice kao lice ili mislite na lice? Ako mislite na lice kao facu, onda da pitamo Šabića šta je ugrozilo njegovo lice. Kako se to beton zatrčao u Beogradu i udario ga onako u facu, pa se on požalio, kao šta ste uradili od mog grada, od njegovog grada, a on se pijan spotakao. Dakle, kao da je bio u kafani i apoteci Sergeja Trifunovića. Zaleteo se u beton, a onda hteo da optuži vlast, jer mu nije dovoljno zaštitila lice, da kada takav malo pripit i ko zna šta još, izađe na ulicu i kad posrne, opet kriva vlast.

E, taj isti nezavisni zaštitnik ne može da zaštiti ni svoje lice. Taj što rado u tom stanju grli i ljubi beton, pa kad mu nastanu neke povrede iz te ljubavi, onda smo mi krivi, taj isti je, gle čuda, kao nezavisni, vrli, ovako, onako, bio zaštitnik, poverenik, zaverenik, u stvari, on traži, šta je tražio, od VBA da mu dostave dokumentaciju. Zamislite to. Pa bolje direktno da damo Amerikancima nego da on bude posrednik. Bolje direktno da damo Britancima odmah mi, nego da nam Šabić bude posrednik. Ne mislite valjda da je hteo kada to dobije da on sačuva tajnu. Pa on je od Britanaca dobio 80.000 funti. On i zaštitnik onaj bivši, kako se zvao, čuveni onaj što je hteo da diže revoluciju, pa hteo da ga Vučić stavi za predsednika Vlade, Janković, onaj što je Marinika trčala, skakala sa Čanka na ovog Jankovića, sa Jankovića na Živkovića, sa Živkovića na Đilasa, pre toga je bila LDP, Sveti Petar zna, šta nije bila, možda Jehovin svedok, nije ni to isključeno.

Dame i gospodo, taj isti 80.000 funti kada je dobio od Britanaca, to je 100.000 evra. Znači, dobio je gotovo polovinu od onoga što je dobio general Simović kada je izazvao puč i Srbe uveo u rat 1941. godine, koji smo možda mogli izbeći. Pametnije bi bilo da smo izbegli nego što smo to platili sa 1.200.000 žrtava.

Ali taj isti Šabić je navodno bio nezavisan. Bio je član dve ili tri partije samo, dve ili tri partije, znači, malo je nezavisniji od Marinike, a onda je bio potpredsednik Skupštine. Da li ste vi, gospodine Marinkoviću, sada nezavisna ličnost? Dakle, ako vas je partija predložila za potpredsednika Skupštine, vi bili potpredsednik Skupštine, i sutra ćete, recimo, biti ministar za državnu upravu i onda kažete – e, baš je on pogodan jer je nezavisan. Od čega je on nezavisan, kada je imao jače funkcije nego što imam ja, gospodin Martinović itd, bio pripadnik zakonodavne vlasti, bio potpredsednik Skupštine, bio član izvršne vlasti, bio ministar za državnu upravu i odjednom postao nezavisan i postao poverenik, zaverenik itd.

To što je upao u apoteku i kafanu Sergeja Trifunovića, to ga ničim ne opravdava. Koju je on kampanju vodio protiv vladajuće većine, posebno protiv gospodina Martinovića i moje malenkosti, koje im je prijave pisao, ali nije ih on potpisivao, zato što bi odgovarao za lažno prijavljivanje krivičnog dela, već je davao svojim zamenicima, koju je on politiku vodio protiv određenih pripadnika vladajuće većine, to zna i šira javnost, a znamo i mi.

Dame i gospodo, ali da ja pričam malo o ekonomiji i o uspehu, ne samo u spoljnoj politici. Sijera Leone je povukao priznanje. Mačak Draža bi se obradovao, ali vidim ovaj drugi nije. On bi se obradovao, on je bio iskreni patriota. Zato je uginuo, zato što je bio zabrinut zbog saradnje Vuka Jeremića sa ovim NATO paktom, sa Amerikancima, sa Albancima itd, zato je jadan mačak i preminuo grešni. Znači, nije on ispustio svoju grešnu mačju dušu, nije mogao da podnese takvu vrstu licemerne politike koja se i dalje ponavlja ovde, a možda to vama izgleda duhovito. Svih devet života je rešio kada je video šta ovi rade.

Dame i gospodo, u zadnjem kvartalu rast BDP-a, novac se zarađuje, ovi što su zabrinuti, ovi što se smeškaju, da li će dobiti pare iz „Lutrije“ itd, ozbiljna država ne igra na sreću, kao ovi Koštuničini i Tadićevi ljubimci. Dobiješ nešto iz „Lutrije“, „Lutriju“ gurneš u minus itd. Ozbiljna država gleda da se novac zaradi. Živi se od zarađenog, a ne samo od zaduženog, od inflacije itd, prevara, od kombinacija itd. Rast BDP-a u Srbiji u zadnjem kvartalu je bio, koliko znam, preko 6%, čini mi se 6,1 ili 6,2%, nemojte me držati za reč, ali preko 6%. Čini mi se da jedino Mađarska u prošloj godini nešto parirala Srbiji u odnosu na to. Znači da smo ekonomski napravili neki rezultat. U prvom mesecu se to ponovilo. Imamo u Evropi najveći rast BDP-a u januaru i to je ono što treba pohvaliti, što treba pohvaliti celu Vladu, Skupštinu, opoziciju ako treba, sem ovih žutih nesrećnika koji miniraju, što miniraju svoju državu za lične dohotke od 120.000 dinara.

Oni umesto da rade za državu, da kritikuju vlast, što nije uopšte sporno, mogu da kritikuju i za ono što smo pogrešili i za ono što nismo pogrešili, ali treba da dolaze na posao. Sem njih, ja mislim da svi drugi snose zasluge, i oni koji su nas kritikovali i oni koji su Vladu podržavali, uglavnom to je rezultat Srbije. Može neko da bude protiv vladajuće većine, to uopšte nije sporno, ali ne treba da bude protiv države.

Dame i gospodo, takav rast bruto domaćih proizvoda je značajan, zato što nam u uvozu ne dolazi samo roba široke potrošnje, dolaze nam repromaterijali, dolaze nam mašine, značajan deo uvoza su nam mašine i repromaterijali, što ukazuje na dalji porast rasta bruto-domaćeg proizvoda. I to je posebno za pohvaliti, zato što nam uvoz, a uvozi se roba široke potrošnje itd, je pokriven sa 30% više izvozom nego što je to bilo za vreme ovih žutih nesrećnika.

Ostatak vrlo lako nadoknađujemo investicijama koje su prošle godine 3,5 milijarde. Zato se kurs evra ne pomera, zato što privreda garantuje stabilan kurs. Pri tome, ne održava se kurs trošenjem deviznih rezervi, već naprotiv, devizne rezerve rastu, a zlatne rezerve su porasle dva puta, dok su devizne rezerve ukupne porasle za tri milijarde u odnosu na 2012. godinu. Znači, kurs se ne čuva, čuva se privredom, proizvodnjom, je li tako gospođo Tomić, ne čuva se trošenjem deviznih rezervi i nije nikada u Srbiji ni za vreme bivše Jugoslavije valuta mirovala, kurs prema devizama mirovao osam godina. I zato Vladu ponekad treba ne samo kritikovati, nego je ponekad i pohvaliti i sa ove druge strane. Ponavljam, one žute nesrećnike ja ne računam u opoziciju. Ja to računam u nesrećnike koji rade protiv svoje zemlje. Neću da kažem da su izdajnici, ali da su nesrećnici, to svakako može da vidi svaki dobronameran građanin Republike Srbije.

Inflacija nam je malo više od 1%, što znači - rast troškova na malo je porastao za jedan zarez nešto. Ali, da ukažem na porast standarda, da je obim trgovine porastao u robi široke potrošnje za 10%, što znači ako ti je inflacija samo jedan koma nešto, a trošiš, znači nema rast cena na malo, nije porastao 9% nego jedan, a obim za 9%, što znači da naš narod bolje živi nego što je živeo godinu dana ranije. Ja mislim da mi možemo to još jače, još brže, još ozbiljnije, a tu ozbiljnost svakako treba da nam da i ovaj dobronamerni deo opozicije, svojim kritikama, predlozima, itd.

Nikada Srbija ekonomski nije napredovala kao sada. Imala je teške 90-e godine, ali od 2000. godine do 2012, žuti nesrećnici su održavali samo prodajom kapitala, prodajom deviznih rezervi, zaduživanjem, itd. Ono što mi zarađujemo, oni su živeli od zaduženog a ne od zarađenog. Nisu znali kako se novac zarađuje, oni su znali samo kako se novac troši. I zato je Srbija i došla gde je došla, a onda su bili tako ranjivi, sa jednim avionom bez akumulatora, sa jednim MIG-29 bili su veoma ranjivi i morali su da podležu stranim političkim pritiscima i da čine ustupke koje su činili na Kosovu i Metohiji, jer su učestvovali u nezavisnosti, u izgradnji nezavisnog Kosova, te divlje države.

Kad ovo govorim, dužan sam da kažem kolegama poslanicima - ja ne branim vlast, ja branim državu Srbiju i njeno pravo da postoji. Hvala.