Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Orlić je jedan detalj zaboravio. Zašto Borko Stefanović hvali Aljbina Kurtija? Zašto?

Aljbin Kurti, poznati terorista, osuđen 2000. godine na 15 godina zatvora, pravosnažno osuđen, pušten je marta meseca 2001. godine od strane DS, pušten je na slobodu i tako započinje njegova politička karijera.

Borko Stefanović hvali Aljbina Kurtija zato što su bili saveznici, zato što su ga pustili i zato što veruju oni, DS veruje, da se na određen način kvalifikovala protiv Srba na Kosovu i Metohiji time što je Aljbin Kurti dobio, mislim, 0,74% više od neke druge albanske liste.

Hoću da kažem da oni koji su pustili Aljbina Kurtija 2001. godine pravosnažno osuđenog zbog terorizma na 15 godina zatvora, verovatno očekuju zahvalnost od istog tog puštenog Kurtija da im pomogne i da se bore ne samo protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, već da u Srbiji otežaju položaj rukovodstva Srbije u pregovorima koji će uslediti sa predstavnicima tzv. „države Kosovo“.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o državnoj pomoći, ja sam i amandmanima na budžet tražio dodatnu milijardu dinara za poljoprivredu.

S tim u vezi, dužan sam da podsetim da sem agrarnog budžeta koji je neko izračunao na 4,99, imamo sredstva za zadrugarstvo. To je preko 600 miliona dinara.

Svi su zaboravili, a moram da podsetim ministra, na 500 miliona dinara iz budžetske rezerve koji su upotrebljeni za interventni otkup pšenice. Dakle, to svakako pripada razdelu poljoprivreda, pa da onih 5% nisu 5%, onih 4,99, da su to daleko više od 5%, ne treba posebno dokazivati onim osobama koje žele to da razumeju.

Nerazumnim osobama je teško to objasniti, jer da im se može objasniti, ne bi ni bili nerazumni.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu, svi članovi Odbora za poljoprivredu, ne samo predsednik, su više puta, u više godina, tražili da se povećaju sredstva za poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju. Svi su zaboravili plaćanje obaveza i dugova nastalih još za vreme stranke žutih žohara, 10,2 milijarde, kada je tadašnji premijer Aleksandar Vučić doneo odluku, zajedno sa Vladom, da se to plati javnim dugom. To nikada nije ušlo u bilanse budžeta za poljoprivredu, jer je to pred kraj godine javnim dugom plaćen dug koji je bio prema poljoprivrednicima. Oni su dobili novac, a država je to uknjižila kao dug, kao javni dug koji mora da plati.

Takođe, dame i gospodo narodni poslanici, treba uvećavati agrarni budžet i stav svih članova Odbora za poljoprivredu, nepodeljen stav, jeste da se sledeće godine uvećaju ta sredstva za nekoliko milijardi ili za onoliko koliko zaradimo više, odnosno koliko budemo mogli da se protegnemo, da se toliko pokrijemo. Treba živeti od zarađenog, ne treba živeti od zaduženog i ono što zaradimo više treba podeliti svima. Svi naši građani zaslužuju da imaju više novca, a posebno poljoprivrednici.

Mi želimo da se taj dodatni novac izdvoji za stočarstvo, da se nabave priplodne junice, da se uveća stočni fond, jer nemojmo zaboraviti da je nestalo do 2012. godine 200 hiljada krava, da je izvršen pravi, kako gospodin Atlagić kaže, "kravocid" od strane Dušana Petrovića i njegove ekipe.

Mi imamo potencijal i biljnu proizvodnju koju ne koristi naše stočarstvo. Naši pašnjaci su gotovo opusteli, njima trebaju grla, kvalitetna priplodna grla, trebaju im grla koja će dati solidnu količinu mleka, da ne bi napravili hiperprodukciju mleka, ali će zato dati dobro tele i dobrog tovljenika. Jer, u izvozu goveđeg mesa imamo na "halal" tržištima, po "halal" standardima, po "košer" standardima, jel tako, gospodine predsedavajući, i u Evropskoj uniji imamo šansu da izvozimo značajne količine goveđeg mesa, jer je Evropa napravila hiperprodukciju mleka, visokomlečne krave ne daju kvalitetno grlo za to i stoga su oni uvoznici goveđeg mesa, a mi imamo šansu da iskoristimo biljne potencijale, livade i pašnjake koje sve manje koristimo i tri i po miliona tona kukuruza plus proizvodi od soje i pšenice za stočnu ishranu, dakle, možemo komotno sa 0,33 grla po hektaru da pređemo na jedno, što bi uvećalo stočni fond za negde otprilike tri do tri i po miliona grla, a to bi kroz preradu garantovalo dodatnu vrednost u BDP od sedam milijarde.

Mi taj potencijal ne možemo iskoristiti jedne godine, ali je vreme, gospodine ministre, da ipak malo povećate sledeće godine, da ne bude to ni 5,01, ni 5,02, da ubacimo jednu milijardu, dve, posebno za ovaj interventni otkup, da ne koristimo budžetske rezerve jer one možda trebaju za neke druge namene, za ne daj bože nekih nepogoda, itd, da probamo da ubacimo za nabavku mineralnih đubriva, to je posebna stavka za Direkciju za robne rezerve, za mineralna đubriva i interventni otkup tako što bi se mineralna đubriva menjala za pšenicu i kukuruz, kukuruz menjao za tovljenike, svinje i goveda i na takav način ne bi izgubili novac, to ne bi bio trošak, već bi taj novac imali u robi i mogli da reagujemo na tržištu, očuvamo stabilnost cena žive stoke, a tako i preradu stabilizujemo. Na takav način ne bi gubili novac, već bi tu vrednost sačuvali i sprečili proteste poljoprivrednika, jer bi mogli da utičemo kroz otkup, kroz zamenu i razmenu, na cene poljoprivrednih proizvoda i cene žive stoke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad govorimo o reviziji, na veoma ozbiljan način treba izvršiti reviziju prihoda određenih poslanika koji taj novac nisu zaradili. Treba sankcionisati nerad.

Zamislite koliko subvencija, a to neko ne želi da kaže, se može isplatiti za novac koji će ova gospoda koja svoj posao ne rade mesecima, gotovo godinama, koliko tog novca dobiju samo danas. Dakle, da slobodno procenim, radi se o oko 150 hiljada dinara dnevno, bez obzira zasedali, ne zasedali.

Danas su dve poslanice ili dva narodna poslanika ženskog pola, Gordana Čomić i Aleksandar Jerkov, uredno naplatile putne troškove od Novog Sada do Beograda, pri tome primaju platu, kao i svi drugi koji nisu došli, a svoj posao ne obavljaju. Ko će da izvrši reviziju i da građanima koji su glasali za njih da budu u parlamentu jasno kaže koliko košta taj nerad?

Evo, uzmimo za primer gospodina Ješića, kada ste ga poslednji put videli u Skupštini? Dakle, da uzmemo gospođu Mariju Janjušević. To su dva narodna poslanika iz Inđije, koja, za razliku od moje malenkosti, svoj posao ne rade.

Za gledaoce koji prate ovaj prenos, da znaju da su njihova primanja istovetna kao i moja, ali za razliku od mene, oni na posao ne dolaze. Ako slučajno navrate u Beograd, oni se upišu za putne troškove. I vreme je da neka revizija utvrdi koliko je to koštalo građane Srbije, koliko to subvencija može da bude za tovljenike, prave tovljenike, koliko može da bude za ribarstvo, koliko smo mogli isplatiti zasada voćnjaka, koliko smo mogli staviti zalivnih sistema, za nešto što smo plaćali gospodu koja godinu dana bojkotuju Narodnu skupštinu, a da ja pravi razlog do dana današnjeg ne mogu da utvrdim. Dakle, niko im ovde nije lupio ni čvrgu.

Trinaestog juna sam od sekretara dobio podatke, posle šest-sedam meseci bojkota poslanici opozicije, po statistici koju je vodila ova CRTA, Otvoreni parlament, su govorili ukupno 571 sat, čine jednu trećinu parlamenta, a vlast koja čini dve trećine parlamenta je govorila 548 sati. Dakle, nije tačno da nisu imali šta da kažu. Nije tačno da je bilo medijske blokade, jer su uglavnom u 95% slučajeva prenosi išli direktno. U onih nekoliko procenata je to pomereno kao snimak zbog prenosa reprezentacije.

Ja želim da znam, kao i građani, koliko taj nerad košta, posebno nerad Boška Obradovića, zvanog Boškić-Ljotić-žutić, koji je krenuo geslom Dimitrija Ljotića – ne trebaju nam glasovi, trebaju nam borci i upada iz institucije u instituciju primenjujući silu, pri tome čupa saobraćajne znake itd? Građani ga za to nisu platili.

Prema tome, gospodine ministre, bilo bi dobro da se makar, pošto kazne nema, da se makar utvrdi građanima i predoči koliko je taj njihov nerad koštao, koliko su uzeli dnevnica, koliko je Bošku Obradoviću plaćeno za troškove stanarine. Postoji osnovana sumnja da mu plaćamo stanarinu za njegov stan, koji je na nekog prijatelja registrovao, a novcem ga je kupio od sredstava koja su namenjena za izbornu kampanju i koja nisu vraćena u budžet, već su preko fiktivnih preduzetničkih radnji novci ispumpani, što kaže Nenad Čanak, i završili u njegovim džepovima. Sa tim novcem je kupljen stan. On se vodi na nekog njegovog prijatelja iz Ivanjice. Pri tome je uzeo i 35.000 dinara mesečno da mu plaćamo stanarinu. I dok Skupština plaća njemu lični dohodak, stanarinu itd, hranarinu, on uglavnom vreme provodi silujući saobraćajne znake, čupajući, lepeći nalepnice itd.

Organi gonjenja treba da počnu da rade svoj posao, a mi građanima da kažemo, da utvrdimo revizijom koliko je tačno koštao nerad, da građani na sledećim izborima znaju za koga ne treba da glasaju, ko neće vršiti svoju funkciju, ko neće raditi u njihovom interesu, ko neće čak biti ni protiv vlasti, neće ni oponirati, dakle, neko ko želi da se u Skupštini samo kvalifikuje za lične dohotke i za putne troškove, a pri tome ni na kraj pameti im nije da rade svoj posao za koji su itekako dobro plaćeni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi iz opozicije koji su nas kritikovali, kao tobož, zbog malih subvencija, koji pri tome zaborave da se malo kritički osvrnu na vremena kad ih uopšte nije bilo, ali kad su oni primali novac, dok sam ja govorio o troškovima koje prave ovi koji bojkotuju rad Narodne skupštine, a ne bojkotuju lične dohotke, da ponovim da su danas gospođa Čomić i gospođa Jerkov, koja je prošla sve obuke, one političke obuke u CIA, verovatno su je tamo naučili da ne mora da radi svoj posao, da može da bude plaćena i za nerad, danas su uredno ubrale jedno 8.000 dinara troškova za putovanje, plus dve dnevnice 7.000, 15.000, bog da te vidi. Za tih 15.000 mi smo mogli nekom poljoprivredniku isplatiti subvencije, za recimo 4ha, za dva grla stoke, za jednog tovljenog bika itd, međutim, mi smo se opredelili da plaćamo nerad.

Građani Srbije koji su birali ovu Narodnu skupštinu za svoj suverenitet preko nas preneli na Narodnu skupštinu, a mi smo je preneli na Vladu i kao neko ko brani suverenost građana. Ja tražim da se u potpunosti istina dozna i da se tačno kaže koliko su nas koštali ovi neradnici koji danima, nedeljama, mesecima izbegavaju da rade svoj posao, koliko su nas koštale ove secikese, zgubidani, da se tačno izračuna i da se predoči građanima Srbije da na narednim izborima znaju za koga ne treba glasati. Hvala.

Dame i gospodo, ja neću govoriti o amandmanima. Želim da u ime poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka i mnogih drugih kolega, čestitam Srpskoj listi, na veličanstvenoj pobedi, osvajanju svih deset mandata, na izborima u našoj južnoj pokrajini. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima ljudi koji su jako zaboravni, a imaju razloga da budu zaboravni, materijalnih razloga. Dakle, agrarni budžet je preko 5%. Ni ministar, a ni onaj stariji gospodin, koji se često modifikuje, nisu u pravu. Dakle, u agrarni budžet treba da spadnu svi troškovi koji su vezani za agrar.

Zaboravili ste zadrugarstvo, sredstva za zadruge. Gospodin Krkobabić, koliko ja znam, ima preko 600 miliona dinara. Znači, nije agrarni budžet 4,9999, nego je agrarni budžet prešao 5% kada pridružimo sredstva za zemljoradničke zadruge. Valjda zemljoradničke zadruge spadaju u agrar.

Ali, ja znam jednog gospodina koji je kod Dragina i Dušana Petrovića bio drag gost. Tada je razdeo poljoprivrede bio 22 milijarde. Sredstva za subvencije su sada negde 43 milijarde i 711 miliona, a onda su bile negde oko 22 milijarde. A onda mu to nije smetalo što je to, recimo, 2%, 3% ukupnog budžeta, već naprotiv, to je bilo super. A, zašto?

Ovde mi treba da raspravljamo o investicionim fondovima. Pa, hajde da raspravljamo malo o Svetskoj banci. Svetska banka je nama dodelila kredit za start projekat od 17 miliona. On je bio namenjen Staroj planini, zapamtite, poljoprivredi na Staroj planini, ali su se pojavili razni konsultanti iz Zemuna, Beograda itd, koji su uzeli glavninu tih para. Pare namenjene za poljoprivredu i stočarstvo na Staroj planini su završile u njihovim džepovima.

Sada, ako dobijete 63.000 evra iz start projekta za Staru planinu, neosnovano za neko svoje udruženje, onda vi imate materijalni interes da zaboravite da su nekad subvencije bile manje za 130%, onda zaboravite da je agrarni budžet bio dva i po puta manji nego sada zato što postoji snažni materijalni interes. Zaboravite i onda da je Ivana Dulić Marković uvozila genetski modifikovane proizvode od soje, a sada uprkos zakonu koji brani uvoz genetički modifikovanih organizama i promet na teritoriji Republike Srbije, i proizvodnju, vi tražite deklaraciju i izjavu, zalaganje, uprkos tome što imate zakon koji to brani.

Dakle, postoji snažan materijalni interes pojedinaca ovde da prigovaraju Vladi, odnosno da time brane one koji su ih debelo finansirali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, 108, 106. Treba da imate razlog za povredu Poslovnika. Taj razlog nije postojao. Gospodin se sam prepoznao i, gospodine predsedavajući, vi se svakako sećate i kolege poslanici da sam nekoliko puta pokazivao finansijsku dokumentaciju koja govori o tome da u periodu od 2007. do 2012. godine iz STAR projekta, a to je kredit Svetske banke, koji vraća naša država, umesto za razvoj stočarstva na Staroj planini, raznim konsultantima isplaćeno više miliona evra. Među njima je jedan stariji gospodin dobio na fakture sa svojim potpisom 63.000 evra. Sada se govori da su to bili strani istraživači. U tim fakturama to ne piše.

Dakle, radi se o udruženju koje vodi taj stariji gospodin i to udruženje je dobilo 63.000 evra po fakturama koje je potpisao taj stariji gospodin. Dakle, šta je tu bilo namenjeno razvoju stočarstva na Staroj planini ja sam pokušao da istražim. Oni koji su puštali taj novac, a radi se o stranci bivšeg režima, ovim žutim žoharima, su otprilike to tumačili ovako, da je stoke nestalo na Staroj planini, pa eto novac nije mogao da se upotrebi za razvoj stočarstva na Staroj planini, pa je upotrebljen za konsultantske usluge raznim konsultantima, među kojima je bio i jedan stariji gospodin koji ovde hoće da nam kaže da je 22 milijarde iz 2012. godine, veće nego 54 milijarde ove godine uz isti kurs.

Još nešto da kažem, na ovo se dodaju i sredstva za zadruge a neko ko je predavao zadrugarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu bi svakako znao da to treba dodati na ovih 54 koma nešto milijardi i onda dobijete veću cifru u agrarnom budžetu i procenat od 5%. Hvala.

To je vezano za član 107. To ste vi tražili.

Zbog dokumentacije koju ste zatražili na osnovu člana 107, faktura broj 1, od 10. decembra 2010. godine, kaže – na osnovu opomenutih ugovora uplatite na ime avansa iznos od 40% od 60 hiljada evra, 24 hiljade evra.

Ovde potpis jednog starijeg gospodina, koji danas toliko žarko govori o tome da naš budžet od preko 5% agrarni nije dovoljno dobar kao tadašnji od 2%. Evo te fakture br. 1, zapamtite datum 10. decembar 2010. godine, avans.

Idemo dalje. Istoga dana faktura broj 2, neverovatno. Slobodan Teofanov, čuveni pomoćnik ministra, kasnije poznati u Pajtićevoj Vladi po dodeli subvencija isključivo žutim kadrovima.

Onda dalje, faktura broj 2, 10 decembar 2010. godine, isti datum, a faktura broj 2.

Al, se štancuju fakture onako posebno kada si stariji gospodin. Dakle, faktura broj 2, kaže – uplatite na ime druge tranše, već druga tranša isti dan druga tranša, evro 60, 30% ovde, 18 hiljada, jel tako? Onih 24 hiljade i ovih 18 hiljada, koliko je to, 42 hiljade evra. Isto, to je druga tranša istoga dana. Obratite pažnju ponovo.

Faktura broj 3, takođe finansijski dokument, kaže, na osnovu opet istog člana, uplatite na ime treće tranše, pa kaže iznos od 25%. To je sve ukupno 95%, kaže - molim vas uplatite 15 hiljada evra. Znači, došli smo do 57 hiljada evra. Evo, ovako, isto potpis tog gospodina, ali znate šta je zanimljivo? Što su dva pomoćnika potpisala da bi to izgledalo kao tri dokumenta, u tri različita datuma itd, a radi se o istom danu, tri tranše, 57.000. Evo, ovde dokument da je to isplaćeno, Ministarstvo poljoprivrede, još piše da korisnik traži plaćanje aktivnosti i po završetku ugovora. Ukoliko mu se ugovor aneksira, biće potrebno da vrati veću sumu evra. To ministarstvo stavlja primedbu da se isplati ostatak, a ovde od 60.000 isplaćeno 57.351 evro.

Na sve to, na latiničnom pismu posle toga, stariji gospodin se obraća Ministarstvu poljoprivrede, na latiničnom pismu, sa engleskim zaglavljem i kaže da mu isplate prvo, evo ima stranog konsultanta iz Irana jednog Kavebu Sarmastu, tako se zove gospodin, ovde piše Sarmastu, za koga ne znam da li je bio uopšte ovde, da se isplati 2.900, pa još 1.050 za neko putovanje, pa još štampanje publikacije 1.370, pa još troškovi organizacije u Požarevcu 2.100. To je daleko više od 63.000 evra koje sam ja naveo, a publikacije koja je navodno štampana u 1.000 primeraka nigde ne mogu da pronađem. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću odmah na početku da pozovem, ne samo srpsko stanovništvo, već svo ugroženo stanovništvo na KiM, pre svega srpsko, ali i ono drugo koje se saoseća sa Srbima, koje glasa po svojoj savesti, da glasaju za Srpsku listu. Da glasaju za Srpsku listu po svojoj savesti, zato što čvrsto verujem da se po svojoj savesti i svesti ne može glasati za Nenada Rašića ili Nenada Rašićija ili za Radu Trajković, Radu Trajkovići.

Posebno apelujem na poljoprivredno i seosko stanovništvo koje živi u enklavama, ne da pokažu svoju ljubav prema svojoj zemlji svojim glasom, oni su tu ljubav pokazali samim opstankom u najtežim mogućim uslovima. U malim logorima za Srbe u Evropi, pod zaštitom NATO pakta. Na njih apelujem da po ko zna koji put pokažu još jednom svoju hrabrost i izađu na izbore i glasaju za Srpsku listu, da ubede i druge, komšije, koji saosećaju sa njihovim patnjama da glasaju za Srpsku listu.

Glas za Srpsku listu je dobar i za poštene Albance koji žele da ne žive protiv Srba, već žele da žive pored Srba i sa Srbima. Bilo bi dobro da se odreknu svog kriminalnog rukovodstva, koje je na kriminalan način, kao ubojice, kao kriminalci došlo na vlast uz pomoć svojih sponzora. Sponzori će biti i otići, a Srbi će ostati, to Albanci treba da znaju, na svojoj zemlji, u svojoj pokrajini.

Dame i gospodo, ne sumnjam da će Srpska lista osvojiti sve mandate, ne zahvaljujući samo našem apelu, već, pre svega, veri tog naroda koji opstaje na tom prostoru.

Danas je, ne zbog Srba na Kosovu, već zbog novca, u Srbiji u poseti osoba koja se zove Nikos Statopulos, „BS partners“. Govorimo o investicionim fondovima. On je došao da zaštiti svoju investiciju u Srbiji. Tako barem kažu ove luksemburške televizije. On je predsednik „Junajted grupe“, mlađi partner u „BS partnersu“. Oni su to kupili od „KKR Junajted grup“, koja je registrovana u Holandiji.

Ta njegova investicija, po mom razmišljanju, je bila kupovina vlasništva, „BS partners“ time ništa nije investirao u Srbiju. „Junajted grupa“ je registrovana u Holandiji. Zašto u Holandiji? Zato što tamo nosilac potvrde ima dokaz o vlasništvu. Veoma je teško u Holandiji proveriti ko je vlasnik određene firme. Sve druge firme su mu registrovane u Luksemburgu, pa i televizije. Njegova televizije ovde ne plaćaju porez. Njegove televizije, jer on sad je vlasnik „Junajted grupe“, a time i „Junajted medija“ i svih televizijskih kanala, koji ovde glume prekogranične kanale. On je vlasnik prevare.

Njegove televizije nisu registrovane u Srbiji. On je kupio to. On je predsednik „Junajted medija“. „Junajted medija“ i „Dajrekt medija“ su Đilasove. Imam ovde dokaz kako „Junajted grupa“, odnosno „Junajted medija“, „Dajrekt medija“ prebacila deset i po miliona. Da li su to bile pare, a to nije novac samo za zgradu koju je platio Šolak? Da li je to bio novac za finansiranje političkih partija i političkih aktivista koji su u Srbiji putev ove transakcije, ostaje nam da nagađamo, ali uzajamna veza je svakako poznata. Njegovi mediji nisu registrovani ovde, oni su prekogranični. On se žali i kaže ovako za Srbiju – problem sa vladavinom prava, nezavisnim pravosuđem, slobodom medija, stabilnim poreskim institucijama. To su njegove primedbe. Neko ko je samo pre svega mesec dana kupio „Junajted grupu“, a samim tim i ove prevarantske prekogranične kanale ovo govori.

Mogu delimično sa njim da se složim. Ove sudije koje su 2008, 2009. godine izabrali ovi žuti žohari, bi trebali da se postaraju da ta njihova prevara ne funkcioniše ovde. Ako ste vlasnik Investicionog fonda, onda se morate starati da vaše investicije budu zakonite. Oni još uvek nisu stigle u ovu zemlju. On je investirao u Dejvida Petreusa, bivšeg ševa CIA-e i bivšeg komandanta vojnih snaga koji je bio vlasnik KKR-a, koji je bio prethodni vlasnik „Junajted grupe“. Taj novac nikad nije stigao u Srbiju, ali on želi da pokaže da je novac koji je uložio u bivšeg šefa CIA-e, da je to uložio u Srbiju. Ne, taj bivši šef CIA-e, koji je kupio „SBB“ koji se razvio na EPS-u, na privilegijama koje su mu davali Dragan Đilas, Boris Tadić i ta ekipa, njihov prvi investitor je bio Soroš. On je investirao IBRD. Ovo su sve promene vlasništva.

Ja apelujem na njega da razmisli kolika je vladavina prava, kad već priča o poreskim institucijama, da vara državu Srbiju. Sam Jugoslav Ćosić je priznao da su im sve kompanije u Srbiji u minusu. Kako to, gospodine Statopulos, plaćate i kupujete za 2,6 milijardi „SBB“ i „Junajted grupu“ gde je glavna perjanica „SBB“ i ovi prekogranični kanali, plaćate za 2,6 milijardi?

SBB godinama iskazuje gubitke, Adrija njuz, koja pokušava ovde da pokaže da je vlasnik N1 televizije, a pravi vlasnik je Adrija Njuz iz Luksemburga, da ovde Jugoslav Ćosić glumi direktora, ta firma je ovde u gubitku 7,5 miliona evra, u gubitku SBB. Očigledno je da se novac ispumpava, jer sam Jugoslav Ćosić govori da su prihodi 500 miliona evra u okviru sistema. Taj sistem je kupljen za 2,6 milijardi, a onda prigovarate, kablovski operator, uglavnom kablovski operator, koji je, gle čuda, samo u Srbiji mogao da bude i vlasnik televizijskih kanala Statopulosu. Zamislite prodavca štampe koji ima svoje novine. Evropa nam govori da ne možete da budete vlasnik cevi i vlasnik gasa, da ne možete da budete vlasnik struje i vlasnik žice. Ali, odjednom možete da budete samo u Srbiji vlasnik kablovskog operatora SBB i da budete vlasnik televizijskih kanala. Naravno da su oni preskočili sve nacionalne kanale i sebe poređali na mesto broj jedan i mesto broj dva. Pri tome, ti kanali nisu registrovani u Srbiji, nego u Luksemburgu i navodno reemituju program.

Gospodine Statopulos, reemitovanje po Zakonu o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnim televizijama i naš Zakon o medijima kaže isto. Reemitovanje je istovremeno preuzimanje medijske usluge, bez izmena, dopuna i prekrajanja. Znači, istovremeno preuzimanje. Nema nijednog dokaza da su N1 televizija, Nova televizija, Sport klubovi, Sinemanija i drugi kanali u vlasništvu SBB-a, registrovani u Luksemburgu, bilo gde emituju program, sem u Srbiji. Ako nema emitovanja u Luksemburgu ni u Sloveniji, ne može biti reemitovanja u Srbiji. Prevara očigledna. Samim tim što nisu registrovani, ne plaćaju naknade REM-u, ne plaćaju RATEL-u, ne plaćaju SOKOJ-u, ne plaćaju porez na reklame, a reklamama se bavi CAS medija i Dajrekt medija, koje su vlasništvu Junajted grupe, a one su nekad bile povezane sa Đilasom.

Dakle, Đilas i Šolak prave biznis još uvek kroz tu grupaciju, imaju odgovarajući novac za to, imaju odgovarajuće položaje. Šolak vozi avion od 55 miliona evra, ide sa golf na golf turnire i podsmeva se i kaže da on nije poreski obveznik u Srbiji, nego u Švajcarskoj. Čekaj malo. Svi ti biznisi u Srbiji su u minusu, a ti imaš prihode, kupio si avion od 55 miliona. Odakle taj novac? Ispumpavanjem para preko lažnih prekograničnih televizija, tako što im plaćaju za reemitovanje i više evra po jednom korisniku, a u Srbiji imaju 900.000 korisnika. Najlakše se tako ispumpa novac – moj operator uzme pare, ja operator uzmem pare od građana kao pretplatu, tu pretplatu ispumpam tako što prebacim pare na kanale koji su registrovani na mene lažnim prekograničnim napolju, ne plaćam nikakve poreze, naknade u Srbiji, nikakve dažbine i ispumpam taj novac napolje i ovde ostavim gubitak i pri tome Jugoslavu Ćosiću koji pravi gubitke dam platu 4.000 evra i interes u privatnoj firmi od 12.000 evra. Voditelji novinari u N1 televiziji čiji je Adrija njuz u gubitku imaju plate po 3.000 evra, to da znaju vlasnici i novinari naših regularnih medija.

Zamislite šta bi bilo kad bi svi mediji uzeli, naši domaći, i fiktivno se registrovali u Luksemburgu i rekli – mi smo prekogranični mediji, mi ne plaćamo ništa. Od čega bi živeo RATEL, REM itd? Ko bi plaćao porez na reklame u državi Srbiji domaćim kanalima koje pušta na SBB-u i koji prave 80% gledljivog programa? Junajted grup, odnosno SBB, ne plaća ništa, gospodine Stratopulos. Ništa im ne plaćaju. Iako ti domaći kanali finansiraju i REM i RATEL i SOKOJ, izvođače itd, oni ne dobijaju ništa, iako svoj proizvod, program koji prave novinari, kamermani, montažeri, moraju besplatno da ustupe SBB-u, u suprotnom neće biti vidljivi svim gledaocima, njima ne plaća ništa. Ne plaća ništa ni prekograničnim kanalima, ili veoma malo, regularni kao što je Euro sport, BN i razni drugi, važeći pravi prekogranični kanali. Samo ovim lažnim prekograničnim kanalima plaća i po nekoliko evra po korisniku.

Cilj je ispumpati novac iz jedne svoje kompanije u Srbiji, prikazati ovde gubitke, novac prebaciti u Luksemburg, na Maltu i Švajcarsku i onda licemerno kažete – ja nisam poreski obveznik u Srbiji, ja u Srbiji pravim gubitke, tako što sam ispumpao pare, kupio sam vilu na Ženevskom jezeru, kupio sam „falkon“, ili kako se zove marka tog aviona, od 55 miliona evra i ja prezirem vas Srbe, ali uzimam vaš novac, iznosim ga napolje.

To što ih je kupio investicioni fond za 2,6 milijardi, to je čist dokaz da te firme, majke firme, ćerke firme, sestre firme, prave i te kako dobit. To je potvrda onog što ja tvrdim, da se novac ispumpava, i to „BS partnersu“, i ovaj mlađi junior Stratopulos svakako zna i on je došao da zaštiti to. On tvrdi da su oni ovde nešto progonjeni ili zapostavljeni. On koji ima dominantan položaj i treba proveriti, i voditi istragu protiv ljudi iz Komisije za zaštitu konkurencije, kako je SBB kupio niz malih operatora i stekao 54% kablovskog tržišta. To je dominantan položaj. Oni do toga ne bi mogli doći bez dozvole Komisije za zaštitu konkurencije. Da je ona radila svoj posao, ona je trebalo da štiti domaće medije, koji žive od reklame i ništa ne dobijaju od SBB-a, a plaćaju sve dažbine Srbiji. Treba da ih zaštite od kanala koji rade na crno, ništa ne plaćaju državi Srbiji, a ispumpavaju novac iz pretplate pretplatnika u Srbiji. To je čista pljačka građana Republike Srbije.

Mi moramo staviti, kako beše ona izreka, tačku na tu pljačku, pa nek „BS partners“ vidi šta će. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što kolega Ševarlić nije prisutan, jer bih želeo da mu objasnim kako se novac zarađuje a ne samo kako se troši.

Najlakše je biti sa rashodovne strane. Kada govorimo o državnoj pomoći, kao neko ko je začetnik i neko ko je gradio industrijsku zonu u Inđiji, po meni najbolju industrijsku zonu, znam koliko nam je nedostajala državna pomoć.

U to vreme političke stranke koje ovde nemaju predstavnike, koji bojkotuju parlament, su uglavnom rasprodavale državna i društvena preduzeća i prodali su ceo kapital. Firme su prodali, radnike otpustili. I, danas kad pričamo o državnoj pomoći, ona je veoma neophodna, neophodna je kao izgradnja infrastrukture, da se pojave nove industrijske zone, da uposlimo naše stanovništvo, a kolege poput Ševarlića treba da znaju da u globalizaciji, gde se u svetu pale carinske stope, da se sredstva za rad veoma lako sele, da nismo samo mi bogom dani.

Kad govore o jeftinoj radnoj snazi treba da znaju da postoje zemlje u kojima radnici rade ceo dan za jedan dolar, a da se danas sredstva za rad veoma lako mogu seliti i mi tu moramo biti oprezni.

Sem državne pomoći zlata je vredno i dualno obrazovanje. Da pokažemo potencijalnim investitorima da sem državnih olakšica koje valja kontrolisati mogu da dođu u zemlju sa kvalifikovanom radnom snagom koja je vešta, koja je snalažljiva i koja je vredna, a to pokazuju širom Zapadne Evrope. Mislim da je vreme da preko investicija koje dolaze zahvaljujući državnoj pomoći, da to pokaže i u sopstvenoj zemlji. Naš narod je vredan, častan narod i ukoliko bude imao šansu kakvu imaju evropski narodi, oni će i te kako znati da iskoriste.

Meni je žao što gospodin Ševarlić nije tu da mu objasnim da u vreme Vlade koja je zaklala 200.000 krava, da je izvršen, po meni, kravocid, da veoma bitna državna pomoć sa subvencijama podsticajima, jer cela zajednička evropska poljoprivredna politika počiva na njima. Kad bi naši poljoprivrednici ušli u EU, ako uđemo u EU, koja je takođe bremenita nekim problemima, ukoliko se domognemo zajedničke evropske poljoprivredne politike, naši poljoprivrednici će lako prešišati njihove, zato što njihovi u ovom trenutku imaju pet puta veću podršku.

Sa podrškom koju imaju evropski poljoprivrednici vrlo brzo bi mi njih, ne samo stigli, nego prestigli. Subvencije u poljoprivredi ne treba davati profesorima Zemunskog poljoprivrednog fakulteta, poput gospodina Ševarlića.

U vreme kad su subvencije bile 19 milijardi, a danas su 44, gospodin Ševarlić je iz STAR projekta, koji je bio namenjen razvoju stočarstva na Staroj planini, dobio od Dušana Petrovića 62.000 evra. Ja sam više puta pokazivao te dokumente sa njegovim potpisom, sa fakturama, i tvrdim da su tačna.

Tada mu nije bilo bitno ni genetički modifikovani organizmi, ni visina subvencija, ni podsticaja, ni da li je to 5% ili je samo 2% od budžeta. Danas kada su podsticaji i kada je razvoj poljoprivrednog budžeta veći od 5%, kada tome dodamo sredstva za zadruge kod gospodina Krkobabića, ta sredstva su daleko iznad 5%.

Danas mu to smeta i ja bih se sa pravom zapitao da li je on za razvoj poljoprivede ili i dalje misli da treba dodeliti 62.000 evra, tako nekim profesorima da bi podržavali propalu poljoprivrednu politiku, kakvu su vodili ovi žuti žohari.

Dakle, ja verujem u poljoprivredu, naš biljni potencijal, nama može pomoći da napravimo veći razvoj. Nama fali stočarstvo. Tu fale značajna sredstva, zato što je neko pokrao 200.000 krava i vi ne možete da imate proizvodnju mleka, a ni proizvodnju goveđeg mesa u količinama koje Srbija može da ima.

Mi imamo samo 0,33 uslovna grla po hektaru. Kada bi uzeli evropski prosek mi umesto milion i 650.000 uslovnih grla treba da imamo pet miliona. Vrednost toga žive vage je oko četiri milijarde. Prerađeno ne baš u finalni proizvod, to vredi osam milijardi. Naše klanice rade sa 30 - 40% kapaciteta, a pri tome mi imamo vredne ljude.

Imamo biljni potencijal, imamo klaničnu industriju, imamo poljoprivredno zemljište, imamo pašnjake, fali nam samo još nešto stoke i da napravimo veću proizvodnju mesa, mleka i jaja. Da proizvodnja po hektaru ne bude hiljadu evra, nego da bude četiri hiljade evra vredno.

Mi takođe imamo samo 20.000 vinograda. Mi u Trsteniku i Drenovi imamo jako vredne ljude koji prave kalemove vinove loze u neograničenim količinama. Imamo čak zapušteno poljoprivredno zemljište, čak i u državnoj svojini koje odgovara zasadima vinove loze.

Nekada smo imali 70.000 hektara u Srbiji pod vinovom lozom. Sada nemamo ni 20.000. Vinarije nam rade sa 30% kapaciteta i pri tome i tih 30% popunjavaju dodatnim uvozom grožđa iz Makedonije. Da zasadimo samo 30.000 hektara imamo naše kalemove, naše zemljište, naše vinarije, samo treba naše kalemove da zabodemo u naše zemljište, proizvedemo naše grožđe i stavimo u našu vinariju.

Na 30.000 hektara svake godine prodajom vina, ne vrhunski, već serijski, mi imamo svake godine šesto miliona evra. Zato su bitni podsticaji i oni ne mogu da se obezbede iz siromašne privrede.

Kako Srbija bude ekonomski jačala, tako će subvencije kao i prethodnih godina u poljoprivredi biti sve veće i veće. Valja subvencionisati poljoprivredu, jer poljoprivreda i privredu, jer će poljoprivreda i privreda zaraditi novac, a onda ćemo svi zajedno moći više da trošimo i više da delimo. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se mogu složiti sa tim da je Srbija na dobrom putu, a kada ste na dobrom putu, brzo dobijete saputnike.

Ono sa čime se ja ne slažem, da se ranije ozbiljnije o ovom raspravljalo. Ja verujem, gospodine Martinoviću, da će ova sednica posvećena budžetu, rebalansu budžeta i pratećim zakonima, trajati sigurno jedno sedam radnih dana.

Kao neko ko je 1998, 1999. i 2000. godine bio u Narodnoj skupštini Republike Srbije, neko ko je tamo nešto izlagao, ja se sećam da smo godišnje, godišnje, godišnje radili na taj ozbiljniji način jedno sedam do deset dana. Toliko smo imali sednica, odnosno toliko smo imali radnih dana u toku cele godine.

Sećam se i usvajanja jednog budžeta, nešto se žurilo na ručak, pa je to trajalo negde do tri, četiri sata, tog jednog dana. To je bio taj ozbiljni način, a ja sam ga proveo tako što je moje izlaganje prekrivano glasom spikera, pa kad se ja javim za reč, onda se spikerka javi paralelno i da se moj ton ne bi čuo, spikerka je govorila, kaže – poštovani gledaoci, vi koji ste se kasnije uključili u program, govorio je Mirko Marjanović. Mirko sedi, bledi, prvi tunjavi. Dakle, tom prilikom je rekao važnu socijalističku misao i onda se pročitaju delovi stenograma šta je to govorio Mirko Marjanović i tako se pokrije izlaganje jednog seljaka. Verovatno sam bio društveno opasan. I onda se radi ozbiljnosti prilazilo takvoj vrsti cenzure. Ta vremena su iza nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja verujem da je državna pomoć neophodna, takva su vremena. Srbija je mnogo tehnološki zaostala devedesetih godina. Vojni i ekonomski pritisci su dali rezultat ne samo u gubitku BDP, već smo zaostajali tehnološki. Nisu se zanavljale tehnologije, nije se investiralo. Bili smo prinuđeni zbog vojnih i ekonomskih pritisaka, koji su bili neprimereni i neprihvatljivi, bili smo primorani da krckamo zalihe i devedesete godine još uvek nisu nadoknađene zato što mi koji smo mislili kad Milošević ode da će nas demokratski svet razumete, da će nam vratiti Kosovo, da će nadoknaditi sve ono što su nam oduzeli svojim odlukama i svojim sankcijama, osiromašenim uranijumom itd. Mislili smo da će nam oni to nadoknaditi. Oni nam to nisu nadoknadili, zahvaljujući, pre svega, vlasti koja je bila između 2001. i 2012. godine.

Ta vlast nije bila bez nekih rezultata, ali uglavnom su se bavili trošenjem novca, bili su eksperti za trošenje, ali za rad, to im nekako nije išlo. Prodat je kapital, 400.000 ljudi ostalo bez posla, bez plate, dostojanstva, a time su ispražnjeni i fondovi.

Svi zaboravljamo i oproštaj Pariskog i Londonskog kluba, koji je trebalo da relaksira situaciju. Međutim, i to su oni vrlo brzo potrošili i utrošili.

Ja mislim da vredi ulagati u privredu i poljoprivredu. Bez toga u Srbiji neće biti ekonomskog napretka. Ja ću navesti nekoliko činjenica zbog kojih je neophodna državna pomoć i u privredi, posebno prerađivačkoj industriji i poljoprivredi.

Srbija je stara zemlja, Srbija se prazni. Neophodno je prerađivati poljoprivredne proizvode što bliže mestu proizvodnje, jer pitanje poljoprivrede više nije samo pitanje poljoprivrede, već i pitanje demografije. Srbija se prazni u korist velikih gradova, koji ne gube stanovništvo, ali i nemaju priraštaj. Srbija je postala zbir malih i velikih staračkih domova. Da bi zanovila stanovništvo, ako se Srbija isprazni, taj prazni prostor naseliće neki drugi narod. Bela kuga je najefikasnije etničko čišćenje, a agresija dečijim kolevkama, koje smo već doživeli na nekoj našoj teritoriji, je najuspešnija agresija. Ispraznimo li naše teritorije od našeg naroda, tu teritoriju će naseliti neki drugi narod.

Srbija to ne sme dozvoliti zato uporedo sa poljoprivredom treba dizati i prerađivačku industriju, što bliže mestu proizvodnje. Mnogo gubimo ne koristeći svoje prirodne resurs i biljni potencijal. Ja sam govorio o stočarstvu. Sada ću vam govoriti o nečemu što se zove proizvodnja obnovljive energije od biomase. Da li znate da u Vojvodini se svake godine zapali, uglavnom zapali, a nekad i zaore, četiri stotine hiljada tona biomase, četiristo hiljada tona biomase na milion i po hektara, najmanje četiri stotine hiljada tone mase? Zato što nismo investirali u proizvodnju energije od biomase, zato što se ta energija gubi.

Četiristo hiljada tona biomase je vrednost milion, odnosno milion i po hektara po dva, to ti je od četiristo hiljada do četiri miliona tona biomase. Četiri miliona tona biomase vredi kao milion tona nafte. Milion tona nafte vredi 350 miliona. Svake godine zaoremo ili potpalimo četiri miliona tona biomase, a to je toplotno energetski vredno milion tona nafte. To je trećina naših potreba za naftom.

Toliko izgubimo zato što nismo imali tu vrstu državne pomoći koju sada treba pronaći i tu biomasu koju palimo, koju zaoravamo pretvoriti energiju, toplotnu, električnu, i na takav način otvoriti nova radna mesta, snabdeti našu privredu i prerađivačku industriju energijom koja se proizvodi na njivama. Maltene poljoprivreda može da preradi i daruje i sirovine i električnu energiju ukoliko bude pameti i ukoliko bude državne pomoći.

Mi smo ovde uglavnom slušali kako novac treba potrošiti, uglavnom ćemo se svađati oko razdela, gde se novac samo potroši i ne vraća. Ovo na šta ja apelujem je da se što više ulaže u privredu, što više u poljoprivredu, jer tako ćemo napravi više novca, država treba da državnu pomoć, jer to treba da bude kvasac kojim ćemo umesiti tu pogaču koja treba da bude veća, nego što je sada, i kada budemo delili da je ravnopravno podelimo da i siromašni dobiju što više.

Pozdravljam nameru Vlade da se medicinskim sestrama, to su uglavnom osobe sa srednjom stručnom spremom, dodeli u platama više novca. Oni to zaslužuju. Naš narod zalužuje da novac ravnomernije raspodelimo, da uzmemo od bogatih da damo siromašnim. Prethodna vlast se nije borila protiv siromaštva, ona ga je proizvodila. Oni se borili protiv siromašnih, a ne protiv siromaštva. Oni su ga stvarali, oni stvaraju armije ljudi besposlenih koji su praznih džepova i praznih stomaka tumarali po gradovima, uglavnom po prigradskim siromašnim naseljima, lišeni plate i dostojanstva svojim porodicama nisu mogli da donesu lični dohodak na kraju meseca.

Ova vlast je zaposlila 270.000 ljudi, koliko znam. Bivša vlast je otpustila 400.000 ljudi. Penzioni fondovi su puni, manje se sredstava izdvaja iz budžeta za dotacije penzija i penzije počinju da rastu. Plate su porasle od minimalca i srednja plata je porasla za 40%, inflacija je vrlo niska. Rast kursa u Srbiji nikada nije bio jednak sedam godina, nikada. Nikada, koliko ja pamtim. Dakle, taj rast kursa se mogao održati samo povećanim investicijama i povećanim prihodima od izvoza. Devizne rezerve su porasle. Dakle, nema drugog objašnjenja.

Ova Vlada i ova vlast, predsednik, bivša Vlada, sadašnja Vlada, ministri zaslužuju, sem kritika, i tu vrstu pohvala. Ja sam zahvalan opoziciji koja učestvuje u radu parlamenta, ne na pohvalama, ja od njih ne tražim da hvale, već da kritikuju. Zahvalan na konstruktivnim kritikama i Vlada treba svakome ko kritikuje da zahvali, ukoliko je to dobronamerno, a ja verujem da među ovim prisutnima je sve dobronamerno i tu kritiku treba prihvatati, ali kritike onih koji ne učestvuju u ovom radu, ne treba uzimati za ozbiljno. Oni su pokazali šta znaju, potpuno su upropastili državu, od države nije bilo ništa. Oni su otimali državu od građana Republike Srbije, a na nama je da vratimo državu, da podignemo njenu zastavu i da podignemo glavu i ponos svakom stanovniku Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo je izašao gospodin Ševarlić jer zna šta ću reći. Ponavljam, Zakonom iz 2009. godine o GMO, „Službeni glasnik“ 41/2009, je zabranjen promet i proizvodnja GMO na teritoriji Republike Srbije, sem u medicinske svrhe. Dakle, zakonom je zabranjen promet i proizvodnja GMO na teritoriji Republike Srbije, a zakon je akt koji obavezuje i pomoću koga se i kažnjava.

Deklaracija izjašnjenja, deklarativno i ne razumem narodne poslanike koji žele da derogiraju zakon, izričitu zakonsku obavezu da derogiraju deklaracijom.

Što se moje dopune tiče, vama je svakako jasno da u poslednjih šest meseci uporno tvrdim da je kompanija SBB formirala više televizijskih kanala u njihovom vlasništvu. Registrovala ih je u Luksemburgu i navodno ovde reemituju program. Reemitovanje znači preuzimanje medijske usluge koja se vrši u inostranstvu, istovremeno bez izmena i dopuna i prekrajanja.

Ti prekogranični kanali SBB-u, Đilasu i Šolaku služe za ispumpavanje novca od pretplate koju plaćaju građani Republike Srbije SBB-u. Reemitovanje može da se desi samo ako postoji početno emitovanje i ukoliko se istovremeno preuzima medijska usluga.

Ovde vam je za primer N1 televizija, 22.09.2019. godine, 15 časova, 37 minuta i 20 sekundi. Ovo je Zagreb N1. Znači, istovremeno preuzimanje medijske usluge neizmenjene itd, bez izmena i dopuna. Zapamtite ovu fotografiju. Ovo je Beograd. Da li je ovo istovremeno preuzeta medijska usluga, bez izmene i dopune, u isto vreme, u istoj sekundi? Ovo je Sarajevo. Dakle, sasvim treća vrsta slike itd.

Da li vam ovo liči na istovremeno preuzimanje medijske usluge istog minuta, istog sata i iste sekunde? Naravno da ne, radi se o lažnim prekograničnim kanalima preko kojih Đilas i Šolak ispumpavaju pare od pretplate građana Srbije i zato Šolak vozi „Falkon“ od 50 i nešto miliona evra avion i otuda prihodi Draganu Đilasu od 619 miliona evra u vreme dok je vršio javnu funkciju. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Odbora za poljoprivredu po ovlašćenju Odbora nešto bih rekao o rebalansu budžeta.

Mi koji malo duže pamtimo svakako se sećamo 2012. godine. Ista država, veći broj stanovnika, samim tim i veći broj poreskih obveznika. Prihodi 750 milijardi, kurs evra 117 i nešto. Dakle, isti kurs, ista država, veći broj poreskih obveznika 2012. godine, prihodi 750 milijardi, rashodi 890, deficit 140 milijardi ili gotovo 20% od prihoda. To je država koju smo zatekli.

Danas u državi Srbiji sa manjim brojem stanovnika 1.299 milijarde. Razlika je 540 milijardi. To je 4,5 milijarde evra. Dakle, ova vlast ubere uz iste poreske stope u istoj državi od manjeg broja poreskih obveznika 4,5 milijarde evra više.

Sada svi treba da se zapitamo -gde je išlo tih 4,5 milijarde, za vreme vladavine žutih žohara? Gde se taj novac odlivao kada nije ulazio u državnu kasu?

Te iste godine poljoprivredni budžet je bio 22 milijarde, ali čini mi se da je Ministarstvo poljoprivrede bilo sa trgovinom, ako se ja dobro sećam, maltene su bila dva ministarstva, subvencije su bile uz isti kurs 19 milijardi, subvencije u poljoprivredi.

Danas poljoprivredni budžet je 54 milijarde samo, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede više nema trgovinu pripojenu ministarstvu. Dakle, to je povećanje od 2,5 puta.

Subvencije su bile 19 milijardi u poljoprivredi, a sada su 43 milijarde i 711 miliona. Znači, to je negde više za 24,5 milijardi uz isti kurs. Znači, 24,5 milijarde su veće subvencije u poljoprivredi i ovo govorim zbog žutih žohara koji ponekad ovde imaju ponekog svog predstavnika koji tvrde da je bolje bilo 19 milijardi, nego 43 milijarde i 711 miliona.

Poljoprivredni budžet je sada 54 milijarde. Porastao je samo rebalansom, za 2,9 milijardi. Rebalansom samo ove godine od planiranog iz budžeta do rebalansa budžeta, poljoprivreda je za subvencije dobila 2,1 milijardu više.

Želim da zahvalim zato što je Ministarstvo finansija prepoznala težnje, ne samo moje već svih članova Odbora da subvencije u poljoprivredi bude veće i mi tražimo da sledeće godine to bude uvećano, jer mislimo da to nije bačen novac. Novac uložen u poljoprivredu i privredu se vraća. Novac je roba. Proizvodnjom što više robe, a pre svega mislim da akcenat treba da bacimo na stočarstvo, a to mi u poljoprivredi treba da definišemo, Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije ukoliko izdvoje više novca za poljoprivredu, pa i prerađivačku industriju, naš budžet će biti sve bogatiji i bogatiji.

To što su nam prihodi veći ne dokazuje samo sposobnost Vlade. To dokazuje i sposobnost Vlade brojčanu sposobnost Vlade, da privuče investicije, jer zemlja bez investicija je automobil bez goriva. Zemlja bez privrede, a privreda ne može bez investicija, nešto mora da je hrani, je automobil koji nema ni motor, ni menjač i ukoliko nemate privredu taj automobil može samo da ide nizbrdo. Ukoliko nemate investicija, nemate šta da ulažete, koju energiju u motor u privredu, onda ne možete ni očekivati da imate bogatiji budžet i ovi žuti nesrećnici su tako i upropastili budžet zato što su prethodno upropastili privredu i ekonomiju zemlje i nisu imali više iz čega da uzimaju, jer su se finansirali isključivo kreditima i otuda ta rupa koja je bila 140 milijardi, njihov deficit, na prihode od 750 milijardi.

Treba ponekad oni da pohvale Vladu, ovu vlast i Vladu pre ove Vlade, zato što je isčupala zemlju iz krize i omogućila da, bez obzira što su oni otpustili 400 hiljada ljudi, kroz zaposlenje 270 hiljada ljudi, uglavnom u privredi, ožive privredu, da privreda napravi robu, da izvezemo robu, da dobijemo novac i da tako potrošnja u državi Srbiji, a najveće poreske prihode da sirotinja i srednji sloj, zato što kupujući robu, plaćaju poreze, svi prethodni porezi se računaju u cenu, to znači da je potrošačka moć našeg stanovništva porasla, da obični ljudi imaju sve više novca, a ne samo tajkuni, tajkunski novac je tamo negde preko.

Novac običnih ljudi se troši u samoposlugama. Tako prihodi rastu. Verujem da će Vlada i ubuduće poklanjati pažnju da novac koji zarađujemo da ga prvo zaradimo, da što više uložimo u poljoprivredu i privredu i da napravimo novac i podelimo pravednije što više običnom stanovniku. Tako će nam prihodi u budžetu i ubuduće rasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, po računu gospodina koji je govorio pre mene, očigledno da mu je zamrla proizvodnja, tri kilovata struje jedno poljoprivredno gazdinstvo potroši za nekoliko minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je Srbiji krenulo bolje ne pokazuju samo prihodi već i rashodi. Nije bitna toliko ni visina duga koja je ostala iza žutih žohara, problem je bio što nisu napravili izvor za vraćanje duga. Problem je bio i u tome što im je vrednost BDP, u onoj retkoj godini kada je rasla, rasla na bazi trgovine, kada su za tuđi novac kupovali tuđu robu i takav rast BDP je bio porazan. Rast BDP poslednjih godina kod ove Vlade zasnovan je uglavnom na prerađivačkoj industriji, pa i poljoprivredi.

Da je penzionerima malo bolje krenulo, prethodni govornik je mogao videti iz statistike. Isti kurs evra je bio 2012. godine, dotacije penzionerima iz budžeta, dakle ono što nije ubrano kao PIO doprinos je bilo 273 milijarde, koliko se ja sećam. Dotacije penzionerima ove godine su 173 milijarde, a pri tome su penzije porasle. To pokazuje da su prihodi od PIO osiguranja porasli, a to opet pokazuje da je uposlenost stvarno realno porasla i na bazi većih plata i većeg broja zaposlenosti povećani su prihodi i u PIO fondu.

Iz mnogo detalja se moglo videti da je Srbija stala na noge, da je njena privreda stala na noge, da investicije koje dolaze sem novih prihoda donose i nove tehnologije i da će taj rast ubuduće biti sve veći i veći, da će kumulativno uskoro verovatno preći dvadesetak procenata, što su i neke druge prognoze.

Ja ne branim opoziciji da kritikuje, ali u toj kritici treba biti umeren, posebno kad se priča o teoriji haosa, kad se priča o malim dotacijama penzionerima itd, posebno imajući u vidu da taj haos kod Dušana Petrovića je nekima doneo 62.000, 63.000 evra, a da su subvencije u poljoprivredi bile manje 130%, odnosno umesto današnjih 44 milijarde iznosile su svega 19 milijardi. Toliko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja postavljam kontra pitanje. Šta će nadležno ministarstvo uraditi da se kamerama pokriju sve saobraćajnice, imajući u vidu tragične događaje koji se događaju na našim ulicama? To je veoma bitno i zbog suzbijanja kriminala. Mnogo ubistava je izvršeno na ulicama i verujem da se preko video nadzora to može pomoći, da se počinioci lako otkriju i da se samim tim broj ubistava na ulicama smanji.

Dame i gospodo, postavljam pitanje Ministarstvu prosvete – šta će Ministarstvo prosvete, Vlada i drugi nadležni preduzeti da se povrati narušena autonomija Univerziteta u Beogradu, koja se desila zauzimanjem Rektorata od strane vremešnih studenata, a mislim da ni rektorka nije sveta krava, i to treba reći? Ja ne znam da li je starija rektorka ili studenti koji su taj Rektorat zauzeli, ali u svakom slučaju, smatram da ulaskom političkih lidera, koje ona nije videla ili smatra da politički lideri nisu članovi političkih stranaka, da je narušena autonomija Univerziteta?

S tim u vezi, pitam Ministarstvo – šta će preduzeti da se povrati autonomija Beogradskog univerziteta i da Rektorat više ne bude politički brlog jedne političke organizacije, koja sebe naziva „jedan od pet miliona“.

Sledeće moje pitanje je šta će tužilaštvo, Ministarstvo pravde i nadležni organi preduzeti protiv Rade Trajković, odnosno da se gospođa Rada Trajković sasluša i da pruži tužilaštvu informacije ko joj je i kada i gde nudio snimke ubistva srpskog političara na KiM Olivera Ivanovića? Ovo je veoma bitno, zato što u Srbiji postoje i takve političke snage koje misle da iza ubistva Olivera Ivanovića stoje državni organe Republike Srbije, pri tome ne dozvoljavajući nijedan promil da su Olivera Ivanovića, a ja pretpostavljam opravdano, ubili Albanci, odnosno oni isti koji su ga nekoliko puta pritvarali i protiv njega vodili sudski postupak. Mislim da su oni iza likvidacije Olivera Ivanovića, ili su ga likvidirali ili uz pomoć stranih službi takođe naručili njegovu likvidaciju.

Gospođa Rada Trajković pokušava da surovo ubistvo Olivera Ivanovića na ulici prišije državi Srbiji i državnim organima. S tim u vezi, pitam tužilaštvo, koje jeste samostalno, ali je državni organ, šta će preduzeti da se u ime istine sasluša Rada Trajković i pruži informacija o tome ko je i kada njoj nudio snimke ubistva Olivera Ivanovića i zašto to ranije nije saopštila našim državnim organima?

Poslednje pitanje, a to ću kasnije, vezano za prekogranične televizije. Molim gospodina Atlagića da mi pomogne. Ovo su prekogranične televizije.

Prekogranične televizije imaju pravo na preuzimanje, istovremeno preuzimanje neizmenjenog programa, bez prekrajanja i umetanja. Ovo su tri fotografije, istovremeno snimljene, N1 televizije gde se vidi da nema istovremenog preuzimanja, da se radi o tri različite fotografije i s tim u vezi pitam Ministarstvo kulture – šta će preduzeti, s obzirom da ima sredstva odvojena za nadzor nad sprovođenjem zakona iz oblasti medija, povodom ovog pitanja da se izvrši nadzor nad primenom zakona o lažnim prekograničnim televizijama, koje pripadaju kompaniji SBB, preko kojih oni ispumpavaju novac iz Republike Srbije od pretplate koju uplaćuju korisnici, a radi se o sumi od 500 miliona evra, a koja se preko lažnih prekograničnih kanala ispumpava napolje, a prekogranični kanali ne emituju program u zemlje u kojima su registrovani, nema preuzimanja medijske usluge, nema reemitovanja? Ovo je čist dokaz i s tim u vezi određeni veštak već vrši veštačenje koje ću dostaviti Narodnoj skupštini i Ministarstvu za kulturu. Hvala.