Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok se mi bavimo zakonskom zaštitom, pre svega, dece, ima i ovih drugih nesrećnika koji ovde nisu. Ja Bojanu Pajtiću mogu da oprostim što je napisao i poželeo da neko digne ruku na mene. To mogu da oprostim, iako je on profesor pravnog fakulteta i verovatno u demokratskim zemljama posle želje da neko digne na nekog ruku bilo bi mu zabranjeno da predaje na pravnom fakultetu.

Ne razumem ove. Dakle, on je sopstvenu stranku, njegovu i Đilasovu, nazvao svojevremeno brodom ludaka. Ja se u potpunosti slažem sa Bojanom Pajtićem da je njegova i Đilasova stranka brod ludaka, jer samo sa tog broda ludaka može da stigne na Tviteru ova objava. Daško Milinović, prijatelj Marinike Tepić i Đilasove zamenice, kaže ovako – ja sam za ubijanje dece pa sam zato protiv ovog zakona. Ovi iz Đilasove stranke kažu da su za ubijanje dece i da su zato protiv ovog zakona. Dakle ne radi se samo o ludaku sa broda ludaka Pajtića i Đilasa. Oovo je novinar Daško Milinović, urednik, novinar sa nekog novosadskog radija itd. To je osoba koju je policija već privodila. Dakle to je ovaj čovek sa Đilasovog i Pajtićevog broda ludaka koji je poželeo ubijanje dece. Prijatelj Marinike Tepić, učesnik protesta „1 od pet miliona“.

Da ne bi bilo da ja tu nešto izmišljam, slike govore više od reči. Evo ga u toplom zagrljaju sa zamenicom Đilasa, Marinikom Tepić, koja je navodno protiv nasilja, ali je na svom profilu Marinika Tepić ima fotografiju na kojoj se maljem razbija glava bisti sa likom Aleksandra Vučića. Dakle, to su ovi nesrećnici koji su protiv ovih zakona kojima se štite deca i koji su doslovce pisali da su za ubijanje dece i da su protiv ovog zakona.

Pozivam nadležne organe da ispitaju ovaj slučaj. Ovo je nečuveni govor mržnje i ovo se mora sankcionisati. Nema ništa gore od zle pameti, ali zlo se tuče dok je malo. Gospodo tužioci, izvolite. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji se sećate Zojinog zakona, pogledajte one klupe desno, Zojin zakon je predložio Dušan Milisavljević. Mi smo to prepustili njemu. On je bio ovlašćeni predlagač, pustili smo da bude predlagač zakona. Kada smo glasali za taj zakon, Dušan Milisavljević, ovo je dosta tugaljiva tema, je obilato to koristio. Mi smo glasali za taj zakon, prepustili smo njima da poentiraju, ako se na tome poentirati može. Ja verujem i dalje da je to bilo poentiranje, i to političko, sa njihove strane. Od 175, čini mi se, glasova, 160 je pripadalo vladajućoj većini. Samo 14 pripadnika opozicionih stranaka, od pedesetak, je glasalo za taj zakon. Predlagač Dušan Milisavljević, moralna gromada, danas nije ovde. Sličan zakon je na dnevnom redu. Toliko o njihovoj humanosti, o njihovoj želji za humanije društvo, za društvo gde će vladati sila zakona, a ne zakon sile. Danas ih nema ovde, nema ni njega. Mi smo glasali za taj zakon, a od, čini mi se, 15 pripadnika DS, glasalo je samo njih četvoro.

Navešću neke poznate koji tada nisu glasali, a koji su bili glasni. Oni su izuzetno glasni, ali kada treba glasati za te zakone, onda ih nema. Recimo, Dragoljub Mićunović nije želeo da glasa za taj zakon, a čiji predlagač je bio Dušan Milisavljević, Aleksandra Jerkov, Dragan Šutanovac, gospođa Vučković, Balša Božović. To su poslanici koji tada, bez obzira što su oni predložili zakon, a mi glasali za njega, nisu želeli da glasaju za takav zakon. Danas ih nema ponovo.

Ja mogu svima da oprostim, sem Dušanu Milisavljeviću zato što smo mi dopustili, zbog humanosti, da nas tada iskoristi. Znali smo, ćutali smo, glasali smo. Oprostili smo i to što oni nisu želeli da glasaju tada svi. Ono što oni nisu hteli, mi smo učinili. Ja ću svakako glasati za Tijanin zakon i za druge zakone, a posebno onaj o korupciji.

Šta je korupcija? Korupcija je lični porez javnog funkcionera ili službenika koji nije zadovoljan time što iz poreza i taksi prima lične dohotke. Uvodeći svoj lični porez na neku uslugu koju po funkciji treba da učini. Postoji više vrsta korupcije, bela, crna. Ja ću pričati o najcrnjoj, pa da vidimo.

U korupciji obično javni funkcioner svoju funkciju prilagodi svom privatnom biznisu. To je ona najcrnja. Dakle, ima prijateljska usluga, ima nepotizam itd, ali ja ću pričati o ovim koji nisu želeli danas da dođu da komentarišu ove zakone, koji nisu glasali za Zojin zakon. Dakle, najcrnja korupcija je, recimo, Jeremić. Vama se ne čini, ali zamislite javnog funkcionera Republike Srbije koga pošaljemo u UN, čiju funkciju, da li je tako, gospodine Martinoviću, mi finansiramo kao država, poreski obveznici, koji tu svoju najvišu funkciju koja može da se desi u UN, predsednik Skupštine, koga finansira država koja ga tamo predloži, a to smo bili mi, prilagodi i spoji sa privatnim poslovima, privatnim poslovima sa Patrikom Hoom, koji je već osuđen. Kada su ih uhvatili, Amerikanci su takvi, dogovorili se sa Vukom Jeremićem i on je svedočio protiv svog tata novčanika, svedočio protiv čovek koji mu je dao novac.

Šta reći još o Đilasu koji je spojio svoje javne poslove sa privatnim firmama i prihodovao 500 miliona evra? Dragi moji gledaoci, dragi građani, vi koji mislite, eventualno mislite da će vas u bolje sutra odvesti Đilas i Jeremić koji su vas opljačkali juče, morate da se obratite lekaru i farmaceutu, ako verujete u to. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dug je rđav drug. Mi to najbolje znamo. Naš problem 2013. godine, krajem 2012. i početkom 2013. godine nije bila samo visina duga, već i u tome što nije napravljen izvor za vraćanje duga. Novac koji je zadužen, a ne radi se o 15 milijardi, nego je bila suma 17 koma nešto milijardi na kraju 2012. godine. Na tu sumu dodajte obaveze koje su morale da se servisiraju zbog "Agrobanke" i "Metals" banke, koje su bile više stotina miliona evra. Na te sume dodajte kamate.

Samo, čini mi se, prethodne godine smo platili na te njihove obaveze 133 milijarde, to gospodin Arsić zna bolje nego ja, 133 milijarde dinara kamate, što je 1,1 milijarda evra. Svake godine na te dugove, a njihove kamatne stope su bile u njihovo vreme i po 5%, 6%, za razliku od ovih niskih kamatnih stopa, svake godine je izdvajano najmanje po 500, 600 miliona evra za kamate. Bilo je i rekordnih 1,1. Ako to uzmete kao podatak, lako ćete izračunati da smo za prethodnih sedam godina platili preko pet milijardi evra kamata na kredite koji su podignuti, a da sa tim kreditima nije napravljen izvor kako da se taj dug servisira.

U to vreme su od domaćih banaka dizani krediti za isplatu penzija. Naši unutrašnji dugovi prema tim bankama, koje su strane banke koje su došle u vreme, to bi Boško Obradović vrlo dobro znao, sad šeta sa onima koji su doveli strane banke, strane trgovinske lance itd, dug prema domaćim stranim bankama, da ih tako nazovem, je bio takođe veliki. Ti unutrašnji dugovi su bili spoljni jer banke konvertuju dinare u evre i to prebacuju u svoje matične banke, tako da ih nazovem.

Tako da, nisu oni ostavili dug 15 zarez nešto ili 17 zarez nešto milijardi, već sa svim ovim što sam opisao, taj dug je bio 25 milijardi.

Ali, svi zaboravljate donatorsku podršku. Ona je iznosila preko četiri milijarde evra, koje su takođe potrošene u nekom periodu do 2013. godine.

Svi zaboravljate još jedan izvor, sem donatorske podrške, a to su prihodi od privatizacija. Oni su iznosili 6,7 milijardi i oni su to vrlo brzo potrošili, a da ništa izgradili nisu. Zemlja je bila potpuno napuštena i zapuštena, bez ikakvih šansi za sadašnje i buduće generacije. Ne znam koliko kilometara auto-puta su napravili, ali mislim da ono što je napravljeno, većina je napravljena u prvom delu do 2003, 2004. godine. To je ona deonica prema Novom Sadu.

Ništa oni od toga nisu napravili i mi možemo to da podelimo ovako. Mi se sad bavimo gradnjom, izgradnjom države. Država je složen i dugo pravljen proizvod. Država se ne da napraviti na brzinu. Ona se mora dizati postepeno, s obzirom da je gotovo bila bačena u prašinu, blato, odnosno da je bila kuća golih zidova. Prihodi od privatizacije su potrošeni i većinom je kapital prodat budzašto, ceo društveni kapital, sav društveni kapital, a novac je iznesen napolje.

Prema proceni „Finejšn integritija“, međunarodne organizacije, izneto je preko 50 milijardi dolara u prvih 11 godina, do 2011. godine.

Svi zaboravljate još jedan prihod koji su oni potrošili. To je bio oproštaj Pariskog i Londonskog kluba koji je bio blizu pet milijardi. Dakle, naš dug bi bio daleko veći da nam Pariski i Londonski klub, zbog građana Republike Srbije i sankcija koje smo pretrpeli, nije oprostio tih gotovo pet milijardi.

Kad uzmete koliko su potrošili novca, prethodni, bivši režim, koji ja zovem „udruženi zločinački poduhvat“, nije potrošio samo onaj dug od 17,3 milijarde. To je bilo tridesetak milijardi. Svi zaboravljate kamate koje ćemo još uvek plaćati, čak plaćamo i rate Titovih kredita.

Za razliku od njih ovde se nešto izgradilo. Mi se bavimo izgradnjom. Da opišem plastično, Đilas i Jeremić su se bavili ugradnjom. Znači, dok se mi bavimo izgradnjom, oni su se bavili ugradnjom. Čini mi se da se Boškić, Ljotić i Bastać sada bave razgradnjom.

Dakle, svakako ste videli koliko napora ulaže stanka bivšeg režima, savez prevaranata, lopuža i ljotićevaca da dokaže kako nam zbog Kalemegdanske tvrđave, recimo, žičara ili gondola nisu potrebne.

Ovde imam fotografije Dubrovačke tvrđave, tvrđave u Dubrovniku. Tvrđava u Dubrovniku, verovali ili ne, ima žičaru, i to, mislim, od sedamdesetih godina, koja je možda nešto renovirana poslednjih godina, ali ne razumem, posebno ove iz saveza lopuža, prevaranata i lotićevaca, da mrze svoju državu toliko. Njihovo srce izgleda kuca na crvene kvadratiće. Izgleda su prisegnuli pogrešnoj državi, ne svojoj.

Dakle, ukoliko je nešto dobro za Dubrovnik, ne razumem zašto nije dobro za Beograd. Prihodi od žičare u Dubrovniku su desetak miliona evra godišnje. Cenim da bi u Srbiji bili višestruko veći. Dakle, neko ko samo mrzi svoju državu može da bude protiv toga da se nešto izgradi i da nešto donosi prihode glavnom gradu, a time i Republici Srbiji.

Dakle, ogromne napore Bastać, Boško Ljotić i ostali ulažu da prekinu gradnju, da se ne izgradi ništa. Oni su protiv auto puteva, oni su protiv gondola, oni su protiv Beograda na vodi, oni su protiv svega što se gradi, čak i protiv onoga zašta su se i sami zalagali, fontane, itd, pa kad nisu uradili, kad je to neko drugi uradio, onda su oni protiv toga. Dakle, nisu bili za izgradnju, bili su za ugradnju, a sad su za razgradnju. Svakako građani treba da znaju.

Što se autoputeva i železnica tiče, svi znamo šta su ostavili. Brzina pruga je bila prosečna brzina jedne diližanse i svakako se sa tim nije moglo ući ni u 20. vek, a kamoli u 21. i sad se ulažu ogromna sredstva i ogromni napori da se napravi infrastruktura.

Verujem da njima putevi i infrastruktura nisu ni trebali. Putevima i prugama se prevoze roba i putnici. Proizvodnja u njihovo vreme gotovo da nije ni postojala. Izvoz se uglavnom ograničavao na izvoz našeg novca otetog od sirotinje raje.

Dakle, oni su, po meni, bogati siromasi. Gospodin Đilas, gospodin Jeremić su bogati siromasi. Sem bogatstva, sem novca oni ništa drugo nemaju, niti su bogati duhom, niti su bogati moralom. Oni bi trebali da znaju, a i oni koji se razumeju da u državi Srbiji raj bogatih je napravljen na paklu siromašnih, otpuštenih i slabo plaćenih, onih 400.000 ljudi koje su oni otpustili.

Dakle, nije bilo potrebe da imaju pruge sa zadovoljavajućom brzinom, da imaju vagone, da imaju železnicu, jer radnici kod njih gotovo da su svi bili otpušteni, da nisu ni morali putovati na posao. Lišili su ih posla, plate, dostojanstva, tako da su ih lišili pruga kojima bi trebalo da idu na posao i da se vraćaju s posla. Lišili su ih autoputeva, jer su mislili da ljudi bez posla ne moraju ni da putuju. Mi moramo da gradimo i pruge i puteve.

Imajući u vidu da, sem uvoza robe za potrošnju u strane trgovinske lance, mi moramo da se bavimo i izvozom, male zemlje, kao što je Srbija, koje troše stranu robu, itd, koje imaju dugove koje treba servisirati, te zemlje mogu samo da se razvijaju ukoliko imaju veliki izvoz, ukoliko imaju investitore koji će obezbediti proizvodnju roba, a proizvodnja robe je proizvodnja novca.

Verujem da stranka bivšeg režima nije o tome razmišljala, jer njihov glavni proizvod je bio dug i nisu znali kako se novac zarađuje, već samo kako se troši. Gledali su samo kako da ga između sebe preraspodele.

Ja sam već opisivao Vuka Jeremića čiji je glavni investitor, koga on čak nije ni doveo u zemlju, bio Patrik Ho, da je uzeo sedam miliona dolara, i to mu je bila glavna stvar da javnu funkciju posveti svom privatnom biznisu, veoma sumnjivom biznisu zbog čega su njegovi partneri bili osuđeni.

Dragan Đilas je gradio most na Adi. Ovde je govoreno da nešto košta više, da radi neka američka firma i da to košta više. Ja u to ne bih ulazio, nisam stručnjak za izgradnju, ali su trebali takođe reći – most na Adi, cena koja je trebala da bude plaćena je bila negde oko stotinu miliona evra. Cena koja je isplaćena je nadmašila četiri puta veću cenu.

Dragan Đilas je mostom na Adi, po meni, preveo žedne preko vode. Spojio je dve mesne zajednice. Tim mostom je mogao napraviti pet. Cenom tog mosta je mogao napraviti najmanje pet funkcionalnih mostova na Savi. Gotovo svaku beogradsku ulicu, svedoci ste kolapsa u saobraćaja u Beogradu, sa jedne i druge strane je za taj novac, a suma je negde oko 500 miliona evra do sada, a još za pristupne saobraćajnice i tunele treba dva puta toliko, svaki beogradski sokak sa jedne strane starog Beograda i Novog Beograda mogao spojiti.

Njemu nije bio cilj, njemu je bio cilj, dok današnja vlast gleda da ima neku viziju razvoja, da ima proviziju. Šta će njemu vizija? Njemu je bila glavna provizija. Šta će njemu izgradnja? Njemu je izgradnja poslužila samo za ugradnju i zato je taj most koštao četiri, pet puta više nego što je bila projektovana vrednost.

Njegovi privatni poslovi su se razvijali, njegovo bogatstvo se gomilalo. Bil Gejts, za koga svi znamo kako je zaradio novac, je 95% svog bogatstva poklonio siromašnima. Dragan Đilas je svojih 500 miliona evra oteo od siromašnih, i to odgovorno tvrdim. Ne 95%, već gotovo 100% je oteo.

U državi koju smo zatekli, siromašnoj, obezglavljenoj politički, uništenoj, ekonomski devastiranoj, vojno nemoćnoj, biti bogat i imati 500 miliona evra prihoda je sramota za svakoga, sem za Dragana Đilasa. Od njegovog obraza možete praviti pancire. To je pendžetirani obraz. Od njegovog obraza možete praviti đonove za vojničke cokule. Dok je bio gradonačelnik Beograda i ministar za Nacionalni investicioni plan, šef Narodne kancelarije, prihodovao je 500 miliona evra. Dok je bio na javnoj funkciji u Beogradu, grad se zadužio, gospodine Orliću, 1,2 milijarde su bili dugovi, obaveze grada Beograda i preduzeća iz grada Beograda. Mnoge gradske ustanove i preduzeća su koristile usluge njegovih firmi. Dok je bio uspešan kao privatnik, bio je neuspešan kao gradonačelnik.

Nije teško ni našim gledaocima da zaključe da se radilo o očiglednom prelivanju i danas on hoće da kaže da je on perspektiva zajedno sa Boškom Ljotićem, zajedno sa Vukom potomkom, Vukom Jeremićem koji je opljačkao čak i Kineze, protiv kojih je kasnije i svedočio. Boško Ljotić, Vuk Jeremić, Dragan Đilas i onaj prodavac NIS-a, koji je prodao, sem rafinerija, i nalazišta nafte i gasa koja se cene na pet milijardi, koji je propisao vrlo malu rentu, a zbog koje danas ne možemo da utičemo na cenu benzina.

Taj čovek se zove Borko Stefanović, to je onaj što iznosi neku košulju da pokazuje kako je, maltene, kao što su snajke nekada, zbog snajki prikazivani neki krvavi komadi odeće, tako i on danas maše sa time pokušavajući da se povrati, ali mi više NIS-ova nemamo. Mi nemamo više za prodaju ni jedan NIS, ni jednu rafineriju, ni jednu benzinsku pumpu, jer je Borko Stefanović to već prodao.

Dragan Đilas je kupio poslanički klub, kupio je šefa poslaničkog kluba, kupio je Mariniku, kupio je partiju. Jedinu partiju koju je on realno osnovao bila je politička stranka koja sebe zove „Srpske Dveri“. Davno su „Srpske Dveri“ prestale da budu srpske, to je jedna od Đilasovih privatnih firmi na čijem je čelu postavljen desna ili leva ruka sad Dragana Đilasa, Boško Ljotić. Sve su prodali, prodali su ideje, prodali su imovinu. Ništa izgradili nisu, i danas slušamo kako su oni, što god se gradi oni su protiv gradnje, oni imaju, navodno, neku drugu ideju. Sem blokada raskrsnica, sem blokade određenih gradilišta ništa drugo nisu ponudili, niti mogu da ponude građanima.

Dakle, potpuno podržavam izgradnju železnica, izgradnju puteva, jer nama infrastruktura donosi investitore. Investitori donose ne samo nova radna mesta, investitori donose i nove tehnologije na kojima naši učenici, naši studenti mogu nešto da nauče, a mogu i da unaprede te tehnologije, mogu da postanu odgovarajući stručnjaci. Osim što smo izgubili mnogo godina, izgubili smo i u tim novim tehnologijama. Izgubili smo u načinu na koji se robe proizvode, mnogo toga smo izgubili, ali vreme je da svi zajedno, da ta nevolja koju su nam oni ostavili bude razlog zbog čega smo se okupili, bez obzira na nacionalnu opredeljenost, versku itd, da podignemo ovu državu, da podignemo svoju glavu i da podignemo svoju zastavu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje vezano za pitanje Vojislava Šešelja. Šta misli država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije da preduzme protiv Nebojše Medojevića, Radničke fronte iz Zagreba, takozvane naše stranke iz Tuzle, koja je učestvovala u demonstracijama, gde se pozivalo na nasilno obaranje vlasti što je krivično delo iz Krivičnog zakonika 308. i 309? S tim u vezi, opšte je poznato da je Boško Obradović tražio da se uhapsi legalno izabran predsednik, da je u tu svrhu opkolio predsedništvo, uvozio kamione i tako dalje.

Moje drugo pitanje vezano je za decentralizaciju gospodina Fatmira - da li je tačno da je Srbija decentralizovana zemlja i da je Kosovo naša Pokrajina?

Moje sledeće pitanje je vezano za medije. Pitanje se odnosi na Ministarstvo kulture i informisanja i želim da postavim sledeća pitanja. Pod broj jedan - da li je Televizija N1, da li su sportski kanali, da li, pre svega, Televizija N1 i SK, tzv. kanal, koji se emituje u 13 varijanti, da li su registrovani u Regulatornom telu za elektronske medije? Dakle, da li su upisani kao elektronski mediji?

Sledeće pitanje je u vezi Televizije N1 i sličnih kanala koje sam već nabrojao - da li plaćaju naknadu za emitovanje koju plaćaju domaći televizijski kanali Regulatornom telu za elektronske medije, tzv. REM-u? Da li plaćaju naknadu, s obzirom da domaći kanali plaćaju tu naknadu i do 500 hiljada evra?

Ako to nije tačno, ako Televizija N1 nije registrovana kao domaći medij, ako Televizija N1 ne plaća naknadu za emitovanje, moje sledeće pitanje je - da li se Televizija N1 i slični kanali smatraju prekograničnim kanalima, što znači da imaju pravo da reemituju program i s tim u vezi ko je dozvolio, ako su prekogranični kanal, ko je dozvolio da, sem reemitovanja programa iz inostranstva, emituju program iz studija u Beogradu i da emituju domaće reklame i time ugrožavaju poslovanje regularnih televizijskih domaćih kanala koji žive od reklama? Dakle, da li je tačno da oni program ne reemituju, nego da ga emituju iz studija u Beogradu i da pri tome puštaju domaće kanale, što je kršenje Međunarodne konvencije u Savetu Evrope o prekograničnim kanalima?

Dakle, ogroman novac se na takav način odliva, reći ću vam i kako, jer moje sledeće pitanje se odnosi na sledeće – da li sportski kanali i N1 televizija naplaćuju i emitovanje domaćih reklama, čime krše Zakon o oglašavanju, koji je ova Skupština donela?

Poslednje pitanje vezano za N1 televiziju i slične tzv. prekogranične kanale, ja tvrdima piratske, je sledeće – da li je tačno da kablovski operater koji bi takve kanale trebalo da isključi, a REM to da naredi, da li je tačno da, za razliku od domaćih medija kojima prilikom emitovanja na kablovskom operateru SBB, SBB ne plaća nikakvu naknadu? Da li je tačno da, za razliku od toga, strani prekograničnim kanalima, uključujući i N1 televiziju i slične kanale, SBB kablovski operater, vlasništvo Šolaka, verovatno Đilasa i Dejvida Petreusa, tim kanalima plaća naknadu od nekoliko evra centi do evra? Pa, ispada da mi finansiramo N1 televiziju koja radi protiv Vlade Republike Srbije, protiv legalnih organa vlasti, koja ovde nije registrovana, koja emituje protivpravno program i još je mi finansiramo pretplatnicima SBB, jer novac dobijaju od SNV za emitovanje.

Znači to su pitanja koja su vezana za Ministarstvo kulture i informisanja. Očekujem, s obzirom da sam slična pitanja postavljao, da konačno dobijem odgovor, a najvažnije u svemu je kada tužite N1 televiziju, ne možete da dobijete na sudu, jer ona nije registrovana u Srbiji kao elektronski medij i može o vama da objavi bilo šta.

Najvažnije moje pitanje je da li je N1 televizija, koja emituje program iz Beograda, emituje reklame, registrovana u Registru elektronskih medija, u REM-u u Republici Srbiji? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi bolje razumeli temu, zamislite da sada nas trojica, gospodin Matić, gospodin Atlagić i ja registrujemo fiktivno televiziju u Srbiji, fiktivno, dakle da ne postoji i da postoji samo na papiru.

Sada zamislite sledeću situaciju da u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i drugim evropskim zemljama emitujemo program. Nazovemo sebe prekograničnom televizijom, nađemo prijatelja koji kontroliše kablovskog operatera, uđemo u program Francuske, Holandije, Nemačke, emitujemo program iz Francuske, Nemačke i tako dalje i to nazovemo prekograničnim televizijama. Dok njihove televizije plaćaju naknadu za emitovanje, mi je tamo ne plaćamo. Mi smo tobož preko granična televizija i ako ne emitujemo program iz Srbije već iz Francuske, Nemačke i Holandije i pri tome emitujemo program kojom se ruši vlast, pa i poredak u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji, godinama, danima. Naša televizija i dalje fiktivno registrovana u Srbiji, vodi se kao preko granična, emitujem program iz Francuske, Nemačke i Holandije iz studija i pri tome emituje domaće reklame i time dodatno ugrožava njihove domaće televizijske kanale. I sve vreme, recimo protiv Makrona emituje program.

Pitam vas, da li bi to bilo izvodljivo? I, koliko bi vremena prošlo a da Francuska vlada, francuski organi, holandski, nemački ne preduzmu korake da se tako lažne preko granične televizije ne emituju preko kablovskih operatera nego da se naloži kablovskom operateru da se takvi programi isključe a nas bi sigurno sankcionisali, uzeli nam novac koji smo tamo zaradili i verovatno bi dopali dugogodišnju robiju.

Sigurno da mi to ne bi mogli da radimo tamo, ali lažni preko granični kanali se emituju na SBB, to je vlasništvo Šolaka, Đilasa i Dejvida Petreusa. Dejvid Petreus je vlasnik "Junajted grupe", "Junajted grupa" je vlasnik "Junajted medije", a "Junajted medija" je vlasnik N1 televizije, vlasnik više kablovskih lažnih preko graničnih kanala koje ovde ne plaćaju naknadu za emitovanje, a pri tome emituju i program i reklame i dodatno ugrožavaju domaće medije. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, Dragan Đilas veliki izvoznik našeg novca, novca građana Republike Srbije, to uspeva, a već sam rekao kako Čolak, čestiti poreski obveznik Švajcarske. Pazite, rezidente Švajcarske, poreski rezident Švajcarske, navodno plaća poreze u Švajcarskoj. Zbog čega on plaća tamo poreze? Na vilu na Ženevskom jezeru.

Ali, kako su Dragan Đilas, Šolak zaradili novac pokušao sam da opišem malo pre u mom obraćanju. Ali, zato Šolak, Đilas ne plaćaju porez u zemlji da ostvaruju biznis. Oni mitiraju prekogranične kanale.

To su piratski i lažni prekogranični kanali koji kroz kablovskog operatera SBB vlasništvo Šolaka, verovatno i Đilasa plaćaju prekograničnim televizijama za emitovanje iako to domaćim kanalima ne rade. Tako ispumpavaju novac od pretplatnika iz Republike Srbije i mesečno pretplata u SBB na 54% tržišta je negde oko 15 miliona evra, puta 12 meseci, sav taj novac od 150 do 180 miliona evra ispumpaju preko lažnih prekograničnih kanala, plaćajući im emitovanje koje ne plaćaju regularnim domaćim medijima čiji program koriste 80% slučajeva.

Taj novac ide prema Švajcarskoj, taj novac dele Šolak, Đilas i Dejvid Petreuf. Tako je. I zato N1 televizija SK-1, SK-2, SK-3, 13 sport klubova, 20 i nešto lažnih prekograničnih kanala posluje i REM ništa ne preduzima da se takvi kanali po zakonu i međunarodnim konvencijama isključe.

Na takav način ispumpavanjem para, Šolak, Đilas i Dejvid Petreuf zarađuju ogromne sume novca i trenutno se taj kapital meri sa negde oko dve milijarde.

I zato Šolak, ne plaća porez ovde, zato tvrdi da je poreski rezident u Švajcarskoj, i ako njegov biznis iz koga ispumpava novac odavde za Švajcarsku, treba da se oporezuje ovde, da mu se naloži, da registruje prekogranične kanale u Srbiji, plaćaju naknadu za emitovanje i da ne mogu na takav način da ispumpavaju novac.

Dragan Đilas je vlasnik i utiče na sve medije u Srbiji, zato što kontrolišu kablovske kanale, kontrolišu novac i na takav način, poput kad je sa Miškovićem bio u „Presu“, na takav način bitno utiče na političke prilike i zato vam je danas N1 televizija protiv zakonito na Prvom kanalu umesto RTS, državnog programa.

Zato ređaju kanale. Đilasov kanal je na jedinici, pre toga je N1 televizija, znači, ne registrovani mediji koji ne plaćaju porez, na crno emituju reklame, ugrožavaju domaće medije. Oni koriste tržište u Srbiji, pretplatnike, ispumpavaju pare.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno se pitate već duže vreme, zašto je Vuk Jeremić, koga ja zovem kao Vuk potomak, a šta beše ono – šta se bijeli u gori zelenoj? Da li je to čador Murata Age Pozderca?

Dakle, zašto je Vuk Jeremić dobio pare od Katarske ambasade? Kada pogledate ko je ambasador Srbije u Kataru, biće vam sve jasno. Ambasador, gospodine Martinoviću, Srbije u Kataru je Jasminko Pozderac.

Dakle, Jasminko Pozderac, a Vuk potomak je potomak Murata Age Pozderca slavnog i onda znate zašto su muslimanska braća finansirala i dodeljivala novac Vuku Jeremiću.

Pretpostavljam da kanali vode preko Jasminka do svog rođaka, a sve to je na štetu Republike Srbije, a u korist lažne države KiM.

Dakle, sam Tači je izjavio da kosovska nezavisnost počiva na mišljenju Međunarodnog suda pravde koji je tražio Vuk Jeremić.

Vuk Jeremić je to dogovorio sa američkim ambasadorom i sa američkom ambasadom krajem 2007. godine, gde su se dogovorili da amerikanci utiču na kosovske albance, da ne proglašavaju lažne države KiM, pre nego što se održi drugi krug predsedničkih izbora i pre nego što Boris Tadić bude izabran za predsednika, što se i desilo.

Boris Tadić je izabran za predsednika, položio zakletvu 14. februara, a nezavisnost Kosova, lažne države, albanci su proglasili 17. febrara.

Da bi se odužio, Vuk Jeremić je tražio mišljenje od Međunarodnog suda pravde, od grupe zemalja koje su priznale lažnu državu Kosovo i na takav način legitimizovao lažnu državu i održao neki tajni dogovor i tajna obećanja.

Zato tražim da se anketni odbor pozabavi pitanjima i da se ispita ovaj akt, a ja ću ga nazvati – veleizdaje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reč je o Bošku Obradoviću, koga mi nazivamo zbog ideologije Boško Ljotić i o ispumpavanju para iz republičkog budžeta koje su dobijene za kampanju.

Desna ruka Dragana Đilasa, koji jedinu stranku koju je osnovao, zvala se stranka Dveri, dakle ovu svoju stranku slobode i pravde, koja kopira onu stranku muslimanske braće, koja su u Egiptu priznala KiM, valjda slušajući Vuka Jeremića, sa njim je i Boško Ljotić, a ja ga zovem i Boško levoručica.

Ovo je šema na koji način je Boško Obradović u političkoj stranci Dveri, novac dobijen za izbornu kampanju, koji je kao neutrošen trebao biti vraćen u republički budžet, ispumpan i vraćen u njegove džepove, fiktivnim poslovima sa preduzetničkim radnjama čiji su vlasnici bili njegovi kandidati sa njegove izborne liste, pa u Borči ima recimo Verica Cvijanović, Željka Cvijanović i da ne nabrajam sve redom, pa Crepaja, pa Ub i tako dalje, sva lica koja su otvarala preduzetničke radnje su bila na listi i to su članovi političke stranke Dveri.

Boško Obradović je njima ispumpavao novac, milionske iznose i kada je ispumpao 30 miliona dinara, sutradan su sve preduzetničke radnje novac podigle u kešu i vratile Bošku Obradoviću.

S tim u vezi je podneto više krivičnih prijava i ja želim da se ovaj posao ispita, da se osnuje anketni odbor, da se pozabavimo ovim pitanjima i da ovaj Boško Ljotić koji glumi neku čestitost, da ispitamo na koji način je ispumpao 30 miliona dinara, sa kojima, postoji osnovana sumnja iznad „Pinka“ na 100 metara, kupio stan na Dedinju. S tim u vezi, želim da podstaknem tužilaštvo i gospođu Zagorku Dolovac da bez obzira što ona to može tumačiti kao politički pritisak, da se konačno ovo stavi na dnevni red, da se procesuira, jer Boško Obradović posle ovoga ide sve u teža krivična dela i traži da se nasilno sruši legalno izabrana vlast. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama je poznato da je Boško Obradović ovde ugostio unuka slavnog Pernara „Slavnog“, koji je u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, pitao koliko košta srpska krv. Dakle, radi se nastavljaču, odnosno unuku tog Pernara.

Takođe vam je poznato da se Boško Obradović druži sa bugarskom organizacijom „Ataka“, da se druži sa neonacističkom organizacijom u Nemačkoj i da sa svojim ekstremizmom, sa svojim nasilnim pokušajima obaranje vlasti SUP-a, da mu RTS sa motornim testerama itd, je po meni prevršio svaku meru. U ovom trenutku on blokira raskrsnice, ovih dana on blokira raskrsnice u Beogradu, najavljuje blokadu raznih institucija i puteva.

Dakle, mislim da treba formirati anketni odbor i ispitati to njegovo druženje sa ekstremnim organizacijama koje traže delove Republike Srbije. Takođe, mislim da treba ispitati njegovo sadejstvo sa Radničkog fronta iz Zagreba, koja aktivno učestvuje demonstracijama u Beogradu sa našom strankom nekog Murata Čengića iz Tuzle i da treba ispitati i druge, Nebojšu Medovića, koji zajedno sa njim pokušavaju da obore legalno izabranu vlast u Republici Srbiji i zato tražim da se osnuje ovaj anketni odbor. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman je potvrda želje Vlade da stranci na elektronski način zatraže produžetak boravka u našoj zemlji.

Postaviću pitanje Vladi i svima nama. Vi svakako znate ko je Dragan Šolak. To je čovek koji je kupio državljanstvo Malte. Da li on treba na ovaj način da prijavljuje boravak. Verovatno je opet napravio neku kombinaciju, poput SBB.

Dakle, SBB kablovski operater, čiji su vlasnici Šolak, Dejvid Petreus, bivši šef CIE i komandant vojnih snaga u Avganistanu i njihov poslovni partner Dragan Đilas, emituju na SBB-u domaće kanale koji su registrovani u REM-u. Ti kanali plaćaju porez na reklame u ovoj državi i plaćaju naknadu za emitovanje.

Takođe, SSB emituje tzv. prekogranične kanale, odnosno reemituje, zapamtite reemituje, domaći kanali se emituju, a strani prekogranični se reemituju i oni ne podležu porezima, ni registracije u ovoj državi. Ali, gle čuda, među prekograničnim kanalima pojavili su se neki kanali koji emituju program iz Srbije, znači, koji su izbegli da se registruju u REM-u, koji su piratski kanali, koji na takav način emitovanjem domaćih reklama ugrožavaju one legalne kanale, pri tome ne plaćaju ni porez na reklame, niti plaćaju naknadu za emitovanje. Među takvim kanalima je 13 kanala SK, sportskih kanala, tu je N1 televizija i neke druge televizije, koje su u suštini domaće koje su izbegle registraciju i glume da vrše reemitovanje iako prepravljaju, signali se uopšte se ne emituje preko granice.

Dakle, osnovno je pitanje - dokle ćemo tolerisati ovo sve? Ja sam zahvalan televiziji N1, koja je jutros pokušala da uvredi moju malenkost, na pažnji koju su mi posvetili. Ali, moje pitanje glasi – kada će se N1 televizija, koja emituje program iz Beograda, registrovati kao elektronski mediji u REM-u i kada će početi da plaća naknadu za emitovanje, kao što to rade sve domaće televizije? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o kategorizaciji stranaca.

Dame i gospodo narodni poslanici, bivša država Jugoslavija se može nazvati Spomen kosturnicom srpskog naroda. Oni koji su razbijali bivšu Jugoslaviju, ali ja sam tvrdio da je uz političke i ekonomske reforme bila moguća, ali su spolja bili snažni uticaji da se ona razbije. Namera onih koji su razbijali tu bivšu državu da jugoslovenski narodi budu podeljeni i da se sukobljavaju, ratuju jedni protiv drugih, to su namere spolja potpomognute često iznutra, nekad bivšim narodima, ali sada ta intencija ide da Srbi budu podeljeni, da se sukobljavaju jedni sa drugima. Posebno je to izraženo u Crnoj Gori, bogami i u Makedoniji, ima namera poput Rade Trajković da Srbi budu podeljeni na Kosovu i Metohiji, gde se zasigurno ne smeju ni malo deliti. Ima tih namera i mi moramo da vodimo računa o tome, jer se mnogi od tih Srba sada smatraju strancima.

Dakle, Vlada Republike Srbije, ova Skupština i svi organi Republike Srbije moraju da Srbe preko Drine, da Srbe u Crnoj Gori, da Srbe u Makedoniji i Srbe u Srbiji u pokrajini KiM posebno tretiraju. Dakle, nikako ne smeju dozvoliti da budu tretirani u Republici Srbiji kao stranci. To je naš narod i ja verujem da kad Srbija izađe iz problema, kad se ujedinimo ispod naše zastave, kad ekonomski Srbiju stavimo na noge počeće da nas poštuju i svi drugi. Verujem da ćemo se jednog dana ujediniti kroz neki savez i da će srpski narod ponovo kao u bivšoj Jugoslaviji biti u jednoj državi ili u jednom savezu država. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, ne treba nikoga da ubeđujem da smo 2012. godine zatekli napuštenu i zapuštenu državu, tako i aerodrome. Dakle, očekujem da u narednom periodu aerodrom „Nikola Tesla“ je dostigao pet miliona putnika koliko znam, u narednom periodu to očekujem da bude duplo, da bude deset miliona putnika. Sada samo zamislite da svako od njih potroši 500 evra u našoj zemlji. To je prihod od pet milijardi. Ne uzdam se samo u aerodrom „Nikola Tesla“, već i u aerodrome poput Lađevaca, Niša, Batajnice i drugih koji mogu uz mrežu auto-puta da naprave takvu infrastrukturu koja je povoljna za razvoj biznisa. Dakle, kad neko dođe u našu zemlju da odmah prilikom sletanja, prilikom putovanja automobilom vidi da su to povoljne prilike i da ova lepa, plodna zemlja, vrednih ljudi i da tu vredi ulagati.

Takođe mislim da mi moramo da razvijamo i pored aerodroma i hotelske kapacitete što u blizini aerodroma, što na turističkim destinacijama, što u blizini auto-puteva jer ja ne verujem da ćemo u budućnosti moći da imamo hotelskog smeštaja koliko će Srbija biti povoljna destinacija za razvoj turizma.

Zato apelujem da u svakom segmentu pomognemo Republici Srbiji i da ne radimo ono što rade ovi listopadni. Dragan Đilas je kupio još jednu firmu, političku stranku, on je zaboravio da se iz žutog ne ide u zeleno. Obrnuto je, iz zelenog se ide u žuto i ja verujem da će on zajedno sa Boškićem, to je onaj što je sa ovog simbola prešao kod Đilasa na ovo. Očekujem da budu listopadni ne zato što meni politički ne odgovaraju, ne odgovaraju građanima Srbije, jer oni su protiv svega. Oni su protiv aerodroma u Beogradu, oni su protiv aerodroma u Nišu, protiv aerodroma u Lađevcima, oni su protiv „Beograda na vodi“, oni su protiv fontane, oni su protiv Trga Republike, oni su protiv svega što donosi razvoj Republike Srbije. Oni bi da ništa ne menjaju sem vlasti, odnosno da zasednu dok nam ne prisednu. Hvala.

Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno ste čuli za drugi zahtev opozicije koji je u stvari prvi, da im se da, njihovim partijama polovina REM-a, to je Regulatorno telo za elektronske medije.

Pozvaću se ovde na zakon, a pitanja su vezana za Ministarstvo informisanja i kulture, vezaću se za Zakon o elektronskim medijima, za Zakon o oglašavanju i za Zakon, odnosno za Sporazum, konvenciju broj 132 u Savetu Evrope koji smo potpisali o emitovanju, reemitovanju stranih prekograničnih kanala.

S tim u vezi - pitam Ministarstvo kulture informisanja, a samim tim i REM, kada će kablovskom operateru SBB-u, koji je pod kontrolom Šolaka, Dejvida Petreusa, bivšeg šefa CIE i komandanta vojnih snaha u Avganistanu, kada će SBB-u, regulatorno telo za elektronske medije, tzv. REM, naložiti da se iz programa isključi N1, 10 sportskih kanala i drugi tzv. prekogranični kanali, iza čijeg vlasništva i suvlasništva stoji SBB.

Naime, o čemu se radi? Po Konvenciji koju smo potpisali, po Zakonu o elektronskim medijima, po Zakonu o oglašavanju, prekogranični kanali koji nisu registrovani u REM, a moje jedno od pitanja je da li je N1 televizija registrovana u našoj zemlji kod REM, jer emituje program iz studija u Beogradu, što za prekogranične kanale i za reemitovanje nije dozvoljeno.

Dakle, da li je taj kanal legalan, jer bi morao biti domaći i morao bi biti registrovan u REM-u i plaćati mu nadoknadu? Sledeće moje pitanje da li je tačno da ti prekogranični kanali u reemitovanju ubacuju domaće reklame, čime dolazi do prekršaja međunarodne konvencije, zbog kršenja Zakona o elektronskim medijima i zbog kršenje Zakona o oglašavanju?

Da li je tačno da u strane programe prilikom reemitovanja, koje moraju da reemituju u izvornom obliku, ubacuju domaće reklame, a na te domaće reklame ne plaćaju porez i da tako na crno konkurišu domaćim medijima koji su registrovani u REM i koji za to plaćaju nadoknadu, za razliku od stranih kanala?

Strani kanali, prilikom reemitovanja iz beogradskog studija, a za toga stoji Šolak, Đilas i Petreus, ubacuju domaće reklame i samo na sport klubu za jedno veče se emituje 10.000 sekundi, što samo na porezu po jedan evro po sekundi, iznosi utaju poreza od 10.000 evra za jedno veče, što za 365 dana izlazi blizu četiri miliona evra.

Dakle, šta će i poreska služba učiniti da se ovaj poreski prekršaj utvrdi. Po našim zakonima, kada operater takve kanale pusti, regulatorno telo za elektronske medije u obavezi je da upozori kablovskog operatera, da takve kanale prekogranične isključi iz programa i ukoliko to ne učini, onda je REM u obavezi da izrekne zabranu emitovanja kablovskom operateru, a u ovom slučaju se radi o SBB.

Dakle, pitanje još jedno – kada će REM zbog svog kršenja Zakona o elektronskim medijima, zbog kršenja Zakona o oglašavanju i zbog kršenja međunarodne konvencije o reemitovanju, kada će REM naložiti kablovskom operateru da isključi N1 televiziju, sportski klub 10 kanala i druge prekogranične kanale, koje reemituju strane programe uz ubacivanja, prekrajanja i ubacivanja domaćih reklama?

Ukoliko to kablovski operater SBB ne učini, kada će REM naložiti da se taj operater isključi, odnosno da mu se izrekne mera zabrane obavljanja delatnosti?

S tim u vezi hoću da kažem da tim stranim prekograničnim kanalima od pretplate koji ubira SBB, na 54% tržišta Republike Srbije, plaća prekograničnim kanalima emitovanje programa, dok domaćim kanalima čiji program koristi u 80% slučajeva, uvredljivosti 80%, ne plaća ništa. Radi se o eksploataciji domaćih programa, domaćih televizija, sa konkurencijom stranih kanala koji ništa ne plaćaju za pristup SBB, čak naprotiv SBB uzima od jednih, a ovima drugim plaća.

Dakle, pitanja su jasna i očekujem da Ministarstvo kulture i informisanja i regulatorno telo za elektronske medije precizno odgovori šta će preduzeti povodom ove nečuvene eksploatacije koja je na godišnjem nivou cifri od 150 milioni evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106. i 107. Poslovnika.

Lepo je to što se određeni poslanici odriču poslaničkih grupa i političkih partija na čijoj su listi su izabrani. Koliko znamo, gospodin Ševarlić je izabran na listi Dveri i DSS, na izbornoj kvoti Dveri. Dakle, da li ste član ili niste, ukoliko ste poslanik jedne izborne liste, za mene je to malo više nego biti član.

Sledeće, vrlo je lepo i ja pozdravljam što se bivši poslanici Dveri, odriču finansijskih malverzacija koja je ta politička stranka počinila i verovatno da je tvorac tih malverzacija bio Boško Obradović, u narodu poznat kao Boško Ljotić levoručica.

Dakle, radi se o tome da treba reći i to da je ta politička stranka dobijala novac po broju poslanika. Dakle, politička stranka Dveri je dobijala novac i za gospodina Ševarlića i to je iznos na godišnjem nivou oko 40 miliona. U onome što sam ja istraživao i prijavu koju sam ja potpisao, radi se o pranju para o sumi od preko 30 miliona dinara, gde je ta politička stranka umesto novac da uloži u kampanju i u političku stranku, je to uložila u preduzetničke radnje i istoga dana taj keš je podignut, 30 miliona dinara na desetak preduzetničkih radnji, većinom iz Borče, i taj novac je vraćen u džep Boška Obradovića.

Da li su poslanici znali ili ne, da novac koji su dobili, političkoj stranci Dveri, po broju poslanika je zloupotrebljen? Verovatno jesu, jer sam ih upozorio u zadnjih godinu dana nekoliko puta, i za pohvalu je što se u ovom trenutku odriču tih finansijskih malverzacija. Ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106. i član 107.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa mnogo toga što je kolega Mirčić rekao se slažem, čak i sa njegovom željom da uhapsimo Đilasa, Jeremića i ostale iz saveza lopuža, prevaranata i ljotićevaca. Apsolutno stojim iza toga i slažem se sa tim da oni treba da budu privedeni pravdi. Jedino što se ne slažem je da to moramo da radimo mi. Vlast se deli na sudsku, zakonodavnu i izvršnu. Tužilaštvo je samostalno, a sudstvo nezavisno. Verujem da su 2009. i 2010. godine oni koji su predmet govora kolege Mirčića i mog namerno selektirali sud svoje partije, tužilaštvo svoje partije. Znali su oni i te kako dobro šta su uradili ovom narodu, znali su i te kako dobro kako su se obogatili i na čiji račun i zato su na vreme selektirali sud svoje partije i sudstvo i tužilaštvo je samostalno i nezavisno od ove vlasti, a od bivše nije.

Ne tražim da se glasa o ovome. Hvala.