Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bežimo, kako kaže profesor srpskog jezika, nećemo bežiti. Moram da vas podsetim na 2005. i 2006. godinu, zato što je govornik u žaru ovde govorio razne nepravilnosti.

Postojala je tamo neka „Kolubara“ koja je davala 50 hiljada evra nekoj pravoslavnoj, humanitarnoj nazovite kako hoćete organizaciji, po meni prikrivenim političkim aktivistima Velimira Ilića i Vojislava Koštunice.

U to vreme, svi se sećate, Erosa A i Erosa B, tada je moj kolega pobegao u biblioteku jer je video martovski progrom, malo je izvirio, spalili dve džamije tek da pokažu da smo gori nego oni tamo što su spalili ne znam koliko stotina crkvi i onda pobegao u Čačansku biblioteku, dobio 50 hiljada evra i nije postavljao pitanje Satelita.

Pazite, sastali se Marović, Tadić i čini mi se Đukanović, tri Crnogorca, odlučili da kupe Satelit, ali da potpiše Davinić i da se to plati iz budžeta Srbije, predsednik Vlade je bio Koštunica i ćutao. Milovao mačka Dražu. Ovaj miluje mačka Dražu, ovaj je pobegao u Čačansku biblioteku, a afera vredna 45 miliona evra, čini mi se da smo je platili 37 miliona. To vam je kao 1.400 stanova za našu Vojsku. Da li vama, gospodo vojnici, nedostaje tih 1.400 vojnika koje su ovi popili, propili i od „Kolubare“ naplatili da bi ćutali? To je jedna afera.

U vreme kada smo jedva brojali 30 hiljada vojnika, kada smo prodali sve što se moglo prodati, istopili sve što se moglo istopiti, rešili ljudi da kupe 30 hiljada uniformi. Toliko smo imali vojnika. Onda na 30 hiljada uniformi kupili su, napravili ugovor, 69 hiljada šlemova i 69 hiljada pancira. Za svakog vojnika po dva šlema, za svakog vojnika po dva pancira i gle čuda, onaj je tamo ćutao. Mačak je lepo preo. Ovaj je dobio 50 hiljada evra od „Kolubare“. Svi zadovoljni. Opet Srbija plaća, Crnogorci potpisuju, telefonske sednice, koliko se sećam, su odlučivale o tome.

Sada da vam kažem, tih 300 miliona evra za nabavku tih silnih šlemova za vojnike koje nismo imali, 69 hiljada pancira za vojnike koje nismo imali, hajde, 30 hiljada uniformi može, to je vredelo 300 miliona evra. Preračunato na stanove, to je 14 hiljada stanova za naše vojnike. Da li bi vi, gospodo iz Vojske, bili zadovoljni sa 14 hiljada vojnika? Da li bi makar bili zadovoljni da ovaj ko je voleo mačka Dražu pa ga pomazi kada dođe kod Koštunice, da bude bolja apanaža iz onih nekih nevladinih, ono za dijasporu itd. šta beše, još nekih apanaža, ja verujem da bi vi bili zadovoljni.

Zato nemojte da se čudite kada neki čovek tamo da zakletvu na Trojeručicu, prekrši i posle ga svi nazovu sveti Boškić levoručica. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, 103, u vezi sa članom 107, zato što je Skupština grubo obmanuta.

Gospodin Obradović je rekao da živi u Avladžinici ceo svoj život. To je netačno. To je bilo do 2016. godine, a onda su sredstva, koje je njegova partija dobila, počela da nestaju. Onda je promenjen stan tik posle izbora u centru grada. Ako ne postoji taj stan u centru grada, onda ćemo pristupiti poklanjanju. Evo, vaši sugrađani tvrde da taj stan i te kako postoji.

Takođe, nije on samostalno ništa dobio. Do 2008. godine ta organizacija je nešto i vredela. DŽon Kapel, vazduhoplovni ataše, se 2008. godine susreo sa Boškom Obradovićem i jasno mu izdelio zadatke, hoćete da kažete da ni ovo nije istina, jasno mu izdelio zadatke i dodelio Jasminu Vujić.

Boško Obradović, koji se ponosi nekim svojim autentičnim rezultatima, osporavajući to drugima, je kao posum, kao parazit, kao krpelj. Na koju političku stranku se on zakači, on preživi, ta politička stranka jednostavno ugine. To je bio slučaj, evo najnoviji slučaj, sa Sandom Rašković Ivić to je jedan slučaj. Posle godinu dana, prikrpio se Saši Raduloviću koji je imao daleko bolji rejting. Saša Radulović postao Saša rasulović, ovaj preživeo i čeka sledeću žrtvu i ja mislim da će to biti Vuk Jeremić potomak. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, niti su komunisti bili toliko dobri, niti su ravnogorci bili toliko zli, ali kolega Obradović je povredio dostojanstvo Narodne skupštine, član 107. pozivajući se na Dražu Mihailovića. Draža Mihailović nije mačak Draža.

Vi ste 1999. godine u „Iskri“ se zalagali za smernice zbora Dimitrija LJotića. Još nešto, probali ste da uvredite komuniste, one koji su ostali levičari. Ali, ovde piše da su pripadnici porodice Ilić, proglašeni nakon Drugog svetskog rata za državne neprijatelje, svojevremeno internirani u kuću Obradovićevog dede, kao istaknutog i ozloglašenog komuniste, gde su bili primorani da rade kao najobičnije sluge na crvenom dvoru Obradovića.

Takođe, Milisav Obradović, sin dede, je bio sa gospodinom Velimirom Ilićem u „Hidrogradnji“ član Komunističke partije. Tako da ne znam na čega se on pozivao. Ako si bio za Dimitrija LJotića, onda si bio protiv Draže Mihailovića. Ako si protiv komunista, onda se odrekni dede, odrekni se svih tradicija koje su tada imali radeći za UDBU, OZNU, koje si toliko prezreo u svom govoru.

Još nešto, to druženje sa Koštunicom, taj novac koji je dobijen je dobijen da se sačuva taj mačak Draža. Kako su ga dali Obradoviću zajedno s novcem, svih devet mačijih života mu je potrošio, crko je od gladi, taman ga naučio da ne jede, on crko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 103, 108. i 109.

Gospodine predsedavajući, bili ste u obavezi, zbog onog – laže, itd, da izreknete neku meru gospodinu Obradoviću, koji je iskoristio Poslovnik da bi izneo svoju repliku na moje izlaganje.

Dakle, ja nisam ništa izmislio. Ovo je „Iskra“ iz 1999. godine, gde gospodin Obradović hvali LJotiće.

Pod dva, LJotić i Draža nisu nikada bili zajedno u Sloveniji. Ovo je neka nova činjenica i ja sam naprosto frapiran. Verovatno da je bio na granici Bosne i Srbije, ali, to je malo dalje od Slovenije, jer LJotić nije znao šta je Slovenija a šta je Bosna i Hercegovina.

Nadalje, ovo je iz čačanskih novina. Kada svi u Čačku znaju da je netačno ono što sam ja izneo, ovoga onda u čačanskim novinama ne bi bilo, a potpisuje dr Petar Janković iz Čačka, sa čijom strankom on sada obnavlja neke odnose. Znači, tu ima 10 tvrdnji koje su iznete javno na konferenciji za štampu. Kada je nešto u novinama i kada je izneto, po pitanju gospodina Obradovića, onda to svakako nije nikakva tajna.

Ako bih ja sada pitao da li se susreo sa izvesnim Martinom, pripadnikom ambasade SAD, ja mislim da bi on rekao da ni to nije tačno.

Dakle, za sve što sam rekao, a rekao sam da ima i stan u centru Čačka, i ukoliko ga nema, onda nema problema da mi ga pokloni. Ali, ukoliko ga ima, ja sam zadovoljan poklonom. Šta god ja iznesem, on kaže da lažem. Ali, ako ja lažem, papiri ne lažu. Dakle, ili si pisao za „Iskru“ ili si doktorirao na ljotićevoj, pod znacima navoda, ideologiji, gde si čak poveo gerilsku borbu, navodno. Rekao si da ćeš se gerilski boriti protiv ove vlasti, a to isto je iz doktrine Dimitrija LJotića, on je rekao – ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci i sada čovek koji je pozvao na gerilu, meni ta gerila nikako ne paše.

On govori, takođe, u ovom časopisu, on piše, da je demokratija starija sestra komunizma. Ja ovog Boška Obradovića ne mogu da shvatim. NJega bi čovek morao voleti da bi mogao lakše da shvati šta on priča. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima izreka – najveća je vlast vladati nad sobom. Onaj ko ne može da vlada nad sobom, ne može da vlada nad drugima. Na žalost, to kod nas nije bio slučaj. Ovde smo čuli jednog niškog oslobodioca koji se nije kvarcovao. Šta je on oslobodio? Doneo je Nišu veliku slobodu. Oslobodio je Niš samog sebe.

Po amandmanu je isto onoliko koliko je moj kolega poljoprivrednik pričao o amandmanu, isto ću toliko ja da pričam o raznom naoružanju, o patriotizmu, itd.
Eto, ja sam posumnjao u njegovo obrazloženje i sem što je oslobodio Niš samog sebe, oslobodio je 2.108 albanskih terorista i među njima braću Mazeku, čini mi se da je jedan bio osuđen za silovanje srpske devojčice od devet godina. Oslobodio Dreničko - Đakovičku grupu. Znači, jeste čovek oslobodilac.
Idemo dalje. Ja sam poznavao i Mileta Perišića, iskrenog patriotu, sretao sam celu delegaciju DS na Palama, odnosno na Jahorini, lično svojim očima video, Mile Korićanac, Mićović, Mile Perišić itd. NJega naravno nisam video. Rat je izgubljen, rekao je on i rekao je da nosi uniformu. I jedno i drugo je radio.
Nosio je novac Vojske, firma „Target“, a „Ju garant banka“ je bila vojna banka. Ona je zbog mogućeg kopnenog napada izdvojila 1.250.000 nemačkih maraka i 100.000 dolara što je ukupno davalo sumu od 1.500.000 maraka da se nabavi tenkovska municija za Vojsku Srbije i Crne Gore u slučaju kopnenog napada.
Novac je dat mom kolegi poljoprivredniku da bi isporučio Dimitrovgradu, određenom Rusu, i da to bude predujam za nabavku tenkovske municije. Tu se izgubio trag i novcu i Rusu. Dakle, on jeste izgubio nešto, izgubio novac, rat nije. On je nosio uniformu kratko vreme, ali je nosio i novac i tom se novcu izgubio trag.
On je govorio i o nesrećama. Niš, a i Srbija je imala jednu nesreću, da moj kolega poljoprivrednik bude premijer. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi bio lažov, izveštaj OB sektora za VPD SMO, Vojska će znati šta je to. Znači, izveštaj o OB sektora za VPD SMO 187955-1 od 29. aprila 2003. godine. Milion 250 hiljada maraka, sto hiljada dolara mom kolegi poljoprivredniku iz JU Garant banke, 28. aprila je podignut novac. Vi, gospodo vojnici, svakako znate šta znači izveštaj OB sektora za VPD SMO 18795-1 od 29.4.2003. godine.

Očekujem da kaže da se nije slikao sa jedinicom za specijalne operacije i pravili zabavu u Kuli neposredno pred ubistvo premijera. Očekujem i da kaže da nije zauzeo mesto pokojnog premijer. Očekujem i da kaže da nije privatizovao DIN i DIV. Očekujem i da kaže da nije pelcovao kokoške u selu Pukovac. Očekujem da kaže da nije dobio premiju za vinograd od 525.000 evra. Očekujem i da kaže da se nije preselio iz Niša u stan jednog sportiste koji je platio 500.000 evra. Očekujem sve i svašta i, Bože moj, on se Boga ne boji, ljudi ne stidi. Mene je sramota što njega ništa nije sramota. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću podržati set ovih zakona.

Što se Vojske tiče, radujem se što se ona kao i ekonomija ove države, svakoga dana diže. Vojska deli uvek sudbinu države. Država, koju smo mi zatekli, ta država je bila politički obezglavljena, ekonomski devastirana, vojno nemoćna. Ministrima, a ovde jedan pomenut, nije bilo bitno šta Vojska ima, već šta oni imaju. Nije im bilo bitno da Vojska uopšte postoji. Bilo im je bitno samo da postoje javne nabavke. Raspušteni političari su otpuštali časne oficire i dok je Vojska sve manje imala, oni su sve više imali.

Naša Vojska svoju snagu crpi iz seljačke vojske. Ta vojska nije ratovala za slavu, već je ratova za svoj dom, za svoju njivu, za svoju šljivu, za svoju otadžbinu. Uvek je vodila odbrambene ratove. Takva vojska nije zaslužila da je vodi zgrabinovac, ponoš i njima slični.

Moram reći i da taj što nije prošao bezbednosnu proveru, verovatno je bezbednosnu proveru radila BIA, a BIA nije CIA. Da je bezbednosnu proveru radila CIA gospodin zgrabinovac bi svakako tu bezbednosnu proveru prošao. Da su proveru vršili bankari, prošao bi i on hajne kena. Oni imaju zajedničke poslove, dom JNA, zgrada na Miljakovcu, zgrada na pašnjaku, ovo je pojedinačni akt gospodina zgrabinovca. I zato verujem da će ova Vlada, da će ovo ministarstvo, da će ova Vojska svakoga dana sve više jačati.

Mi moramo biti pametni. Mi svoje nacionalne interese nismo rešili nijednom kada smo se mešali u sukobe velikih. Naprotiv, i kada smo pobeđivali u sukobu velikih gde smo učestvovali uvek smo dobijali samo komadić pobede, samo deo pobede. Dobijali smo državu koju nismo hteli, dobijali smo spomen kosturnicu srpskog naroda, a kada smo gubili onda smo dobijali kompletan poraz.

Dakle, moramo gledati i na odnos velikih sila i na naš interes i da znamo da nikada veliki neće ratovati u interesu malih, da će se uvek veliki namirivati na štetu malih i da ćemo uvek mi biti kusur u sukobima velikih.

Takođe moramo biti svesni i sledeće činjenice – u vreme nuklearnih giganata, kako to Amerikanci kažu – lepe, pametne itd. bombe, sa tim se ne slažem, jer bombe koje seju smrt ne mogu da budu ni lepe, ni pametne, ali oni koji su gađali Hirošimu, Nagasaki, oni koji su istrebili Indijance, oni i njihova braća Englezi mogu da o tome misle da je to lepo, pametno. Srpska vojska i sprski poslanici ne misle da postoje lepe, pametne bombe jer jednostavno njima se puca iznad glava civila i civili su oni koji najviše stradaju, a mi smo u NATO bombardovanju to dobro zapamtili.

Za razliku od ovih preko koji bi možda i zanovili, rekao sam – možda, ja ne mislim da je uranijum vitamin. Moramo da dobro procenimo situaciju. Mi smo često bili ludo hrabri. Hrabri treba da budemo, stvarno hrabri, ali ne i ludi.

Za razliku od nekih prošlih vremena, mi moramo biti i hrabri i mudri. Ima Napoleonova izreka koju u ovom trenutku Srbija, a prvo te ću pomenuti jednu – Kad snaga šapuće, usta ne smu da grme, a Napoleonova izreka kaže – Moramo dobro paziti kad treba da imamo kožu lava, kad je treba skinuti i navući kožu lisice. Ja sam nešto pristalica da je u ovom trenutku nama više potrebna koža lisice, da moramo biti i mudri i lukavi, ali nikako ludo hrabri.

Postoji izreka, da ne misle da smo nemoćni, Sun Cua, to je umetnost ratovanja bez borbe. Dakle, protivnika možete pobediti, i to je najveća veština, bez upotrebe ratnih sredstava. Sa time bi trebalo da se složimo. Ali, između one Napoleonove izreke i kože lisice, treba reći da ponekad treba nešto i pretrpeti. Čak i odglumiti slabost, kako to kaže Sun Cu, i time nahraniti aroganciju protivnika.

U ovom trenutku očigledno je da u regionu postoje neki protivnici čija je arogancija nahranjena, ali mi ne treba na to da odgovorimo nekom ludom hrabrošću, već moramo da budemo mudri i mora ta koža lisice da bude dobro upotrebljena.

Za razliku od prethodnika, mi ne smemo prodavati opremu. Seljačka vojska je znala da ne možete samo da imate plugove, radnička vojska je znala da ne možete samo da imate strugove, da morate da imate i mačeve, da morate ono što plug i strug zaradi, mač mora da odbrani. Ne možete sve plugove prekovati u mačeve, niti valja mačeve pretvoriti u plugove. Mora biti i jednog i drugog.

Vojna tehnika u eri džojsting ratova mora da bude na nivou. Naša vojska, za razliku od ovih koji su prodavali sve redom, koji su prodali tenkove, transportere, oružje, da bi dizali sebi stanove na pašnjacima, mi moramo svoju vojsku opremati u skladu sa ekonomijom zemlje. Treba dizati ekonomiju zemlje, ali paralelno sa dizanjem ekonomije zemlje mi moramo dizati tehničku sposobnost naše vojske, moramo ih najmodernijim oružjima što je moguće naoružati.

Ja se ne slažem sa Živkovićem da naši avioni ne lete. NJegova avijacija ne leti. NJegova avijacija su bile kokoške u selu Pukovac, koje je pelcovao rastvorom jogurta da bi uzimao seljacima novac. To je bila njegova teška avijacija. NJegova laka avijacija, ja ću to morati da pročitam, to su avioni marke drozofila. Drozofila je vinska mušica. NJegova laka avijacija su bile vinske mušice. Ja se s njim ne mogu složiti.

Na kraju, da ne dužim, ono što ja kao vođa Seljačke stranke želim je ono što želi svaki naš seljak, svaki naš radnik, svaki naš građanin. Mi želimo da naša država bude snažna, da njena ekonomija bude snažna, da njena vojska bude dobro naoružana, moderno naoružana, dobro opremljena. Mi želimo da se naša država takmiči, da bude prva na Balkanu, da stiže evropske zemlje. Mi želimo ono što dobar domaćin želi za svoju državu i za svoju čeljad.

Mi takođe pozivamo ove nesrećnike, neću reći izdajnike, da se manu CIA-e, nek se prihvate BIA-e. Mi ne želimo sa njima da se delimo po svaku cenu. Ja ih pozivam na slogu, jer sloga je pola pobede. Ja ih pozivam da dobro razmisle i da tog stranog vraga za koga pokušavaju da rade oteramo sa svog praga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanja je vezano za Radoslava Milojičića, zvanog hajnekena, a s tim u vezi, s obzirom da je on vama postavio pitanje, ja zadržavam pravo da i ja vama postavim pitanje i da mi odgovorite, s obzirom da su oni tako gadljivi na nasilje, na psovke itd, da pronađete podatak i da nam saopštite da li je tačno da je Radoslav Milojičić zvani hajnekena, u novembru mesecu zajedno sa još jednim pripadnikom DS išao po prostorijama Narodne skupštine, tražio moju malenkost sa namerom da me prebije? Dakle, tražim da mi odgovorite na to pitanje.

Do sada nisam želeo da ovo javno iznosim, ali s obzirom da oni insistiraju na svakom detalju, ja vas molim da mi odgovorite - da li je tačno da su me u novembru mesecu 2016. godine, gospodin Milojičić zvani hajnekena i njegov prijatelj iz DS, tražili po prostorijama SNS sa namerom da me prebiju? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, vezano je takođe za gospodina Milojičića zvanog hajnekena. Tražim od Ministarstva policije i organa gonjenja da utvrde da li je tačno da gospodin hajnekena, zajedno sa bivšim ministrom odbrane gospodinom Šutanovcem, raspolaže prikrivenim vlasništvom nad zgradom na Miljakovcu. Dakle, to nije zgrada na pašnjaku, to je zgrada na Miljakovcu, koja je finansirana, nemojte se krstiti i đavo za svoje potrebe može da se prekrsti, i taj novac je prikupljen tako što je prodat Dom JNA u Smederevskoj Palanci uz dozvolu Šutanovca, kupovinom od strane Milojičića i pretprodajom Miroslavu Miškoviću „Delta“ i tom prilikom je samo razlika u ceni bez provizije za koji se sumnja bila 16 miliona dinara. Dakle, da li postoji takva vrsta prikrivenog vlasništva, da mi Ministarstvo policije jasno odgovori.

Sledeće pitanje vezano je za Miroslava Aleksića poslanika Vuka potomka i za Jeremića. Dakle, tražim da mi Ministarstvo policije odgovori i Ministarstvo odbrane - da li je 2003. godine Vuk Jeremić u svojstvu vojnika na služenju vojnog roka u predsedništvu boravio, i sa čijom dozvolom, kod NATO generala u SAD na, da to tako nazovem, priredbi koja se zvala, koju je organizovala „Vestern polis sinta“? Znači, da li se tom prilikom obratio NATO generalima, sa čijom dozvolom, i da li je tačno, ja sam juče to tvrdio, da je kao vojnik na takav način podnosio raport NATO generalima prilikom svog boravka 2003. godine u SAD?

Sledeće pitanje je vezano za Miroslava Aleksića – da li je tačno, s obzirom da je on ovde postavio pitanje gradnje, da je divljom gradnjom izgrađen gasovod u Trsteniku dok je on bio predsednik opštine Trstenik i da je toj firmi koja se zove „Bos“ dodeljeno pravo snabdevanja gasom?

Poslednje pitanje Ministarstvu policije – da li su skupovi u Nišu legalno i legitimno u skladu sa zakonom prijavljivani MUP 72 časa ranije, s obzirom da očigledno nisu spontani, jer se na tim skupovima okupljaju oni koji su od Niša napravili dolinu gladi – Borislav Stefanović, Janković, Jeremić, Živković, itd, oni koji su unesrećili Niš? Obzirom da su se oni tamo pojavljivali, mi koji smo otvorili zajedno sa Aleksandrom Vučićem šest fabrika, a oni zatvorili daleko više, smo zabrinuti. Ukoliko bi oni došli na vlast, mi ne bi mogli otvoriti fabrika koliko ih oni mogu zatvoriti.

S tim u vezi, pitanje je jasno – da li su ti skupovi prijavljeni u skladu sa zakonom i šta će MUP preduzeti protiv ovih lica koja sam pomenuo, koji su stvarni organizatori tog skupa?

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodin grof ili Davidović, dok je govorio o naprednjacima, mojim koalicionim partnerima, govorio je sve najgore. Pri tome je kriminalizovao SNS, koalicionog partnera, doduše, ja sam manjinski, ali sam se osetio povređeno. I to je govorila osoba koja je zaboravila da pročita najnovija dela Dragoljuba Markovića „Krmivo produkt“, pa da nađe kriminalce tipa Čumeta itd.

Taj njihov kriminal ne mogu da prišiju nama, ali ja sam iznenađen. Ja sam iznenađen što njih ništa nije sramota, da je gotovo mene sramota što njih ništa nije sramota. Od takvih obraza, a ministar Vojske je tu, komotno možete da pravite pancire, za debele kalibre, to su pendžetirani obrazi, pa može i vojnička obuća od toga da bude. Ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je tačna ona izreka da ljudska zloba dolazi iz nemoći i od zle namere.

Moje je pitanje modifikovano. Pitam ministra za rad i socijalna pitanja da li postoji još uvek pojava koja je postojala u Trsteniku, da neko od države uzme 55 miliona dinara za negu starih lica i da ne možete da pronađete ni jedno staro lice koje je negovano, a da pri tome taj kasnije postane narodni poslanik?

Takođe, pitanje za Vladu ili ministra koji treba da komentariše izgradnju je sledeće, evo, ode, pitanje za ministra policije – šta će preduzeti povodom gradnje, divlje gradnje i ugradnje gasovoda u Trsteniku, koji je građen za vreme vlasti u lokalnoj samoupravi gospodina Aleksića? To je bila divlja gradnja od strane firme koja se zove „Bos“, koja je dobila samim tim i poslove gasifikacije. Na to može da odgovori i ministar za lokalnu samoupravu, da li su takve pojave sada poznate?

Idemo dalje, pitanje za Vladu, za ministra spoljnih poslova, za ministra policije, odnosi se na sledeće – da li postoji sprega, a poznato je da Srbija ne može pasti zbog pritisaka spolja, ako joj neko ne pomogne iznutra, da li postoji sprega između spoljnih faktora dela međunarodne zajednice, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Đilasa i Jankovića, da li postoji međusobna sprega u svrhu rušenja suvereniteta Republike Srbije?

S tim u vezi, pitanje za ministra finansija i Vladu, šta će da urade povodom skandaloznog ponašanja u finansijskom smislu Vuka Jeremića, koji je izgleda nasledio naftni izvor u selu Ježevica kod Čačka, povodom nenamenskog trošenja sredstava dok je bio ministar spoljnih poslova, na našu žalost, gde je jedan let plaćen 70.000 evra, gde je jedno prenoćište plaćeno 1.500 dolara, gde je džeparac mesečni bio 25.000, gde je prodata državna svojina „Energoprojektu“ i drugim firmama u inostranstvu? Šta će MUP i šta će Ministarstvo spoljnih poslova, šta će Vlada, šta će čak i Ministarstvo odbrane preduzeti po tom pitanju?

Na kraju, pitanje za ministra policije – da li ova pomenuta gospoda, koji su organizatori, po meni, protesta u Nišu na zakonit način prijavljuju javna okupljanja koja se dešavaju sada u Nišu, s obzirom da se ona ne mogu tretirati kao spontana, jer u njima učestvuju lideri opozicije, bez obzira što ja ne vidim koga oni predvode kao lideri, ali oni su po meni organizatori i te demonstracije ne mogu biti spontano okupljanje?

Dame i gospodo narodni poslanici, moje drugo pitanje se odnosi na poljoprivredu. Malopre ode čovek koji je hteo u Vladi SNS da bude ministar poljoprivrede, pa pošto nije bio, sad mu ne valjamo.

Dakle, oni misle da mi ne rešavamo dovoljno brzo probleme koje su oni ostavili. S tim u vezi, pre poljoprivrede, želeo bih da mi odgovore ministri, nadležni ministri i predsednik Vlade šta će preduzeti da se sankcioniše ponašanje Vuka Jeremića i Borisa Tadića vezano za rezoluciju koja je zamenjena i u UN smo dobili umesto UNMIK Euleks?

Takođe, šta će biti preduzeto zbog pitanja Međunarodnom sudu pravde, koje je po meni namerno postavljeno tako da samoproglašena nezavisnost Kosova dobije određen legitimitet i šta će preduzeti povodom aktivnosti Vuka Jeremića i Borka Stefanovića, koji su po depešama „Vikiliksa“, a i naše službe tvrde da su istinite, u ambasadi SAD tražili da utiču na Albance da nezavisnost Kosova ne proglašavaju pre nego što Boris Tadić bude izabran za predsednika? To se i desilo, 2008. godine je Boris Tadić, kandidat DS, dao zakletvu 15. februara, a 17. februara su Albanci samoproglasili nezakonitu nezavisnost. S tim u vezi oni se nisu ni namrštili. Da li će to Vlada i nadležni organi jednom sankcionisati? To je pitanje i za ministra spoljnih poslova.

Što se poljoprivrede tiče, moje pitanje se odnosi, i pre svega sam zahvalan na tome što Vlada u odnosu na 2006. godinu, kada je izdvajano 136 miliona evra podsticaja, sada izdvaja 150 miliona više ili 2011. godine, kada je DS izdvajala 188 miliona evra, sada se izdvaja od 281 do 309 miliona. Zahvalan sam na tome, ali pitam premijerku, s obzirom da postoji suficit u budžetu, da li je moguće u rebalansu budžeta obezbediti dodatnih pet milijardi, kojima bi se pre svega podsticala proizvodnja i specijalizovala u malim poljoprivrednim gazdinstvima, a s tim u vezi, udruživanjem i prerađivačka industrija?

Mislim da i ministar poljoprivrede može da odgovori na to pitanje, jer verujem da mala poljoprivredna gazdinstva imaju perspektivu samo ukoliko se udruže, ukoliko ih specijalizujemo za povrtarstvo i voćarstvo i ukoliko im omogućimo da se bave preradom i na određen način budu mešovita, a i EU smatra da takva vrsta mešovitih gazdinstava i demografski ima važnu ulogu i predstavlja novu nadu za zapošljavanje u Evropi, pa tako i u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zadovoljan odgovorom. Proizvodnja hrane i proizvodnja pijaće vode je po meni najvažniji biznis, važniji od proizvodnje dijamanata, zlata itd. Kada nestane vode, hrane, onda ćete videti da ne može da se živi ni od zlata, ni od dijamanata.

S tim u vezi, zadovoljan sam odgovorom, ali s obzirom da su naše subvencije veoma niske u odnosu na Evropu, moram da kažem da podsticaji nisu samo podsticaji za poljoprivrednike. Dakle, od toga korist imaju i potrošači. Sa druge strane, najvažnije, korist imaju i prerađivači, jer dobijaju jeftiniju sirovinu i oni mogu da budu konkurentni na našem i na okolnim tržištima.

Dakle, to ne zadržavaju poljoprivrednici samo za sebe, jer moderna poljoprivreda bez podsticaja ne može da ostane. Zato pitam i predsednika Vlade i ministra poljoprivrede, s obzirom da imamo višak sredstava, da li možemo tih pet milijardi dodatnih da obezbedimo iz rebalansa budžeta, ukoliko ga bude, jer će poljoprivreda, ukoliko to usmerimo u poljoprivredu, svake godine višestruko vratiti taj iznos.

Ove nesrećnike koji su hteli da budu ministri poljoprivrede, pa pobegli, pozivam na slogu, jer je sloga gotovo pola pobede i pozivam ih da se okanu ćorava posla i đavolja posla, jer treba terati đavole i vraga od našeg praga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107, dostojanstvo Narodne skupštine, a mogao sam i 109, 110, zbog dobacivanja itd.

Gospodine ministre, gospodo oficiri, u vezi povrede Poslovnika koju je počinio moj kolega poljoprivrednik, molim vas da uvedete čin – dezerter u rezervi. Očigledno da je moj kolega poljoprivrednik malo nervozan zbog starosne granice. Može vama oficirima da padne na pamet da proverite njegovo zdravstveno stanje i da ga vratite u vojsku, onu istu koju je izbegao.

Što se tiče njegovog omalovažavanja Vojske i avijacije, evo, ovaj dobacuje, a šta ćeš, nevaspitan, što se tiče njegovog komentara oko avijacije, vrlo je maliciozan. U njegovo vreme, do 2012. godine, u vreme stranke bivšeg režima u našoj vojsci su samo ptice mogle da lete i možda da lepršaju ovi orlovi na zastavi. Oni nisu ni motornog zmaja mogli da kupe. Molim vas, gospodo oficiri, da ga vodite da vidi miga iz Rusije i da završimo sa tom temom. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani oficiri, povređen je član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Upravo smo gledali poslanika koji sve najgore priča o Vučiću a preko Devenporta je hteo da pristupi SNS i da bude ministar poljoprivrede. Ali se mi ne palimo na strane ambasadore.

Čovek koji je poslanik Vuka Jeremića naknadni je ovde govorio veoma loše o Vojsci. Nije ni čudo. Vuk Jeremić civilno je služio vojni rok u Predsedništvu Srbije kod Borisa Tadića i onda kao takav, kao vojnik ode u SAD na skup „Vestern polis inter“, znaju oni šta je to, i kaže ovako obraćajući se NATO oficirima – govorim o penzionisanju, ovo govori Vuk Jeremić potomak, o penzionisanju ili otpuštanju 16 aktivnih generala i više od 300 oficira. Mogu vam reći, imali smo užasne pritiske. Reč je o odlikovanim oficirima i herojima ratova devedesetih, rekao je Jeremić. Uz to, Jeremić se tada američkim domaćinima pohvalio da je saradnja sa Haškim tribunalom izuzetno visoka kao agendi i kao da je bilo bitno i naporno predstaviti proces penzionisanja i otpuštanja generala i oficira kao nepolitički i prikazati da nisu otpušteni jer imaju drugačije poglede i preglede.

Nadalje, on se založio za civilnu vojsku, govoreći NATO generalima – evo, zapravo, ovde dok vama to govorim, ja služim vojsku, što je izazvalo prvo smeh, a posle aplauz.