MARKO ATLAGIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 30.04.1949. godine. u Benkovcu.

Osnovnu školu je završio u Ostrovici, a gimnaziju pedagoškog smera u Benkovcu. Nakon završene gimnazije upisuje Filozofski fakultet u Zadru, smer istorija i pedagogija. Posle završenog fakulteta, upisao je postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu u Zadru, smer pomoćne istorijske nauke, gde je magistrirao 1981. godine. Doktorirao je 1996. godine na Filozofskom fakultetu u Prištini.

Radio je kao profesor na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta Nikola Tesla u Kninu i Filozofskom fakultetu u Nišu (u trećinskom odnosu). Profesor je Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici i član Senata Univerziteta.
Bio je zastupnik u Saboru Republike Hrvatske i predsednik opštine Benkovac, kao i predsednik Republičke zajednice za nauku Hrvatske.
Objavio je osam knjiga i preko 150 naučnih radova.

Bio je zastupnik u Saboru Republike Hrvatske i predsednik opštine Benkovac, kao i predsednik Republičke zajednice za nauku Hrvatske.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014 i 2016. godine.
Član je Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko duštvo i zamenik člana u Odboru za Kosovo i Metohiju.
Poslednji put ažurirano: 08.05.2019, 09:57

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Benkovac
  • 30.04.1949.
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre, da se uključim radi građana Srbije i razjašnjenja nekih stvari, pošto su ovde pričali o novinarstvu.

Kada je u pitanju kritika, ipak da razlučimo neke stvari. Vi ste to jednom prilikom vrlo dobro rekli. Dozvolite ipak radi građana Srbije, radi novinara koji prate danas ovo, kritika vlasti, mi nismo protiv kritike vlasti, ali ona mora da se zasniva na istinitosti iznetih činjenica. E, kad sam rekao sad ovu rečenicu, uzmite u zadnjih 15 dana svu štampu i gospodu novinare i vidite izveštavanje iz ovog visokog doma kako su izveštavali, obrnuto, ne ono što smo mi rekli. E, to nisu novinari, to su šarlatani.

Znam kojoj se opasnosti svi narodni poslanici ovde izlažu kad istinu kažu, a objave jednu rečenicu i izvrnu. Nisu to novinari.

Znači, kritika se zasniva na istinitosti iznetih činjenica, a onda i dobrom običaju, što bi vi nekad rekli, i novinarskoj tradiciji. Da li to radi? Da li to radi Tomislav Marković, novinar, koji nikada nije istinu informisao iz ove Skupštine? To nisu novinari. To su novinari šarlatani. Toliko oko novinarstva, ali čast izuzecima, ima ih dobrih novinara.

Ono što je vrlo bitno, naši novinari idu u proteste političke, imaju političke stranke. Nisu to novinari. O nezavisnosti novinara, juče sam citirao iz 1953. godine, nemam nameru da to ponovim danas. Verujem da su to kolege novinari juče slušali.

Ali, dozvolite ipak još nekoliko rečenica da kažem.

Kolega Marković je spomenuo Mariniku Tepić, koja je uvaženi narodni poslanik. Pa, ta žena, umesto da je ovde u klupama, ona ide na konferencije za štampu. Inače je poznata pod nazivom „električni zec“ Dragana Đilasa. Ona na dugme neistine svaki dan informiše.

Vi ste bili svedok, i svi i građani Srbije, kada susedne zemlje demantuje neke stvari, onda dalje ide to. Ja da sam tužilac, opštinski, ne republički, radio bih svoj posao, pogotovo kada su u pitanju vojne stvari. Neka to ide u SAD i bilo koju evropsku zemlju, neka to kaže. Naravno da neće, ali iza nje stoji gazda Đilas.

Rekao sam da neću citirati, ali ipak hoću zbog onoga dela novinara koji juče nisu slušali, a gospoda novinari neka se pronađu u ovom citatu koji ću sada reći, kojeg ću citirati iz 1953. godine, ali i političari, šarlatani i političari šarlatani, a i kulturni radnici.

Dakle, radi se iz 1953. godine, jedan američki novinar iz „Njujork tajmsa“ u zdravici koju je održao zajedno sa svojim novinarima ovako je rekao, citiram: „Posao novinara je da uništi istinu“, neka se sada pronađu u ovoj rečenici, gospoda novinari, „da otvoreno lažu“, neka se sada pronađe Tomislav Marković i gospodin Cvijić, novinar, pa čak i profesori. Profesori isto, gospodo. Javio se Radonjić, profesor, nije demantovao ni jednu rečenicu od juče. Meni je drago što se osetio prozvanim, pa valjda će da nauči nešto iz pedagogije.

Dalje, „da izvrću, ozloglašuju, da se klanjaju pred zlatnim teletom i da prodaju vlastitu zemlju i narod da bi zaradili hleb“. Neka se sada pronađu. Hoćete da ih nabrajamo sada redom? Trebalo bi mi mnogo vremena i njihove izjave povodom ove rečenice.

Idemo dalje. „Svi ti hvalospevi o nezavisnoj štampi, što će nam to?“ To je sve citat. Idemo dalje. „Mi smo oruđe i sluge bogataša koji su iza kulisa“. Ko stoji iza Marinike Tepić, gospodo narodni poslanici? Pa evo u ovom citatu. Tajkun Dragan Đilas sa 619 miliona koje nije zaradio, a moram da kažem, kao obični gologuzan, ušao je u politiku. To svi znamo.

Šta kaže dalje ovaj u ovoj zdravici? „Mi smo marionete, oni vuku konce, a mi plešemo. Naš talenat, naše mogućnosti i naš život vlasništvo su drugih ljudi“, i dodaje na kraju, ovo je vrlo važno i za novinare i novinare šarlatane i analitičare, „mi smo intelektualne prostitutke“, završen citat. Neka se sada pronađu u ovom citatu.

Pošto je gospodin Marković govorio šta je učinjeno u kulturi, mi smo to rekli, ali dozvolite, pored onog što je on nabrojao, mi imamo i u Novom Sadu arhiv i gradski arhiv koji je završen. Tu moramo da pohvalimo Vladu Republike Srbije. Malo je arhiva u državi u zadnjih 50 godina koji su obnovljeni, a pogotovo novosagrađeni.

Dobro je, gospodine ministre, što ste Srpsku akademiju nauka vratili na budžet i finansiranje se vrši iz budžeta Republike Srbije. Prethodna vlast 10 godina van sistema budžeta držala. Znate na čiji mig, i ja i vi i građani Srbije. To je suština. Istorijski arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti je, vi to znate, kao i ja i gospoda profesori, u vrlo teškom stanju, a znam da se radi na tome da se poboljša, i to su prave stvari.

O stručnom kadru posebno smo govorili, a dozvolite ipak da kažem da je malo arhivista, muzeologa da i ne govorim. Mi nemamo usmerenja na fakultetima u tom delu, tako da smo tu zaista u jednoj teškoj situaciji, ali je vrlo bitno ono što se radi zadnjih šest, sedam godina. Finansijska sredstva se od budžeta lokalne zajednice, pokrajinske i republičke kontrolišu, ali da pravilno, ravnomerno budu raspoređena, planski i na adekvatan način, onako kako ste vi u obrazloženju učinili.

Da li to rade svi? Ne rade. Da li je tačno, gospodine ministre? To kontroliše i DRI, ali dovodi se to u određeni sled, jer o kulturi 30 godina niko nije razmišljao na ovakav način kao što se sad razmišlja.

Dozvolite da ponovim još jednu rečenicu. Nikada u istoriji Srbije, u zadnjih 50 godina, ni jedan predsednik države nije više napadan nego Aleksandar Vučić, a nikada ni jedan veću podršku građana Republike Srbije nije imao. Da li je tako, gospodo narodni poslanici, vi iz opozicije koji gledate sada negde, iz svojih kancelarija, i ostali? Znači, voleo bih da neko ustane i da to negira. Dakle, nikad ni jedan predsednik države nije više napadan, a veću podršku ima od jednog dela opozicionih klupa.

Ne može novinar da iznosi laži. Ne može novinarka Čongradin da iznosi laži, a da očekuje da joj neko nešto ne kaže. Njena sloboda, navodnici, odraz njene neslobode, ne samo drugih, pa ko nju finansira? Ja sam citat dao ko finansira takve. Imaju li malo morala? Imaju li morala proći ulicom pored nas koji se trudimo da saznamo nešto?

Niko ne brani kritikovati, još jedanput kažem, ali kritika vlasti mora da se zasniva na istinitosti iznetih činjenica od strane novinara. Sve drugo, gospodo narodni poslanici, je šarlatanstvo.

Izvinite, ovo radi profesora Radonjića koji se danas javio. Kada nešto kaže, a on je bio asistent profesora Zeca, onda on mora da citira šta kaže narodni poslanik, a ne da izvrće, bilo koji od nas. Upravo on svakodnevne laži forsira, ali ne o nama narodnim poslanicima, već najviše o predsedniku Republike. Neka ide u političku stranku. Ne može to raditi na fakultetu.

Kako mu kolega iz „Jedan od pet miliona“ Oliver Tošković može doći na fakultet na kojem ja predajem 24 godine i nosi značku „Jedan od pet miliona“? Šta bi bilo da ja dođem na Filozofski fakultet u Beogradu i nosim značku SNS? Da li je to odvojenost nastave od politike? Izvolite gospodo profesori u političke stranke. To je malo teže, jer se pokrivaju.

Radi se o vrlo lošim profesorima, jednom delu, i čast… Ima divnih, divna akademska zajednica i upravo su bučni neradnici, lezijedovići koji su godinama trošili finansijska sredstva, a nisu radili. Jedan od njih je juče bio ovde i pobegao je, jer je tražio preko udruženja da se sredstva crpe iz budžeta Republike Srbije, ne na bazi projekta, a projektno finansiranje nas, profesora, na fakultetu nije pare u džep, nego da ulažemo u sebe i pišemo naučne radove. Koliko to radi od onih koji prozivaju aktuelnu vlast? Vrlo malo. Čast većini. Ogromna većina akademske zajednice obavlja svoj posao, uključena je u rad, u revitalizaciju mnogih stvari i u kulturnoj delatnosti, naučnoj delatnosti i voz je krenuo, gospodine ministre, juče sam tu rečenicu rekao, 2008. godine, neko ulazi u vagone, neko ne, on teče. Gospodo, ko hoće nek uđe, ko neće ostaće na određenoj stanici.

Moram da završim ovaj deo. Nema te sile na svetu koja će zaustaviti modernizaciju Republike Srbije, a motor modernizacije Republike Srbije jeste naš predsednik Aleksandar Vučić. Ovi koji ga danas prozivaju, jutros, prozivaju ga oni koji su rekli, evo, ja ću citat, i profesori i jedan deo novinara, a pogotovo predstavnici političkih stranaka, kaže – Kosovo nije nikada bilo naše, niti će biti. Upravo oni to rade. Kada dođu pod udar Krivičnog zakonika, molim vas, 305. do 321. člana, onda se profesor Radonjić čudi i kaže – profesor Atlagić i ostali pozivaju na ubistvo kada neko to kaže. Ne pozivamo mi, nego je neko u sklopu tih članova izrekao neke stvari gde krivično mora da odgovara. Kada sam spomenuo šta bi bilo tek za knjaza Miloša, on kaže da poziva profesoricu na ubistvo. To mi je profesor. Da li on tako sa studentima radi?

To je onaj profesor tortura i kaže jutros je tek saznao, pa to znaju i dekani njegovi, rektor njegov i to zna Zaštitnik, to zna čitava Srbija. I kada kažu - odakle sudiji Majiću informacije za one koji rasturaju drogu, ja ću mu odgovoriti, neka dođe u Narodnu biblioteku među studente, među nas profesore, čuće to ime i prezime, neka dođe u bilo koju kafinu u Srbiji, čućete to prezime sudija Majić i profesor kao uvažena Vodinelić, pošto me je prekjuče iznenadila, ona jeste koleginica, ali ta mržnja u njoj zadnjih 15, 20 godina na one ljude koji vole svoju zemlju, jer ne mogu da zamislim. Izvinite, ne mogu da zamislim to - profesor a da ne voli svoju zemlju, profesor a da ne voli svoj narod toliko koliko poštuje druge i kada smo juče govorili o arhivima, arhivskoj i bibliotečnoj građi rekli smo da se tu čuva identitet srpskog naroda, drugih naroda i nacionalnih manjine, jer onda mi dođe jedan kolega pa izvrće ovde. Gospodo narodni poslanici, nije ovo zadnjih 10 godina. Ovde sede neki ljudi koji prate bar, nastoje da prate neke stvari. Moraćemo za neke stvari da i mi narodni poslanici drugačije se ponašamo.

Jedan narodni poslanik je sada predsednik jedne stranke, evo ga svaki dan ovde, 64 puta u prošlom mandatu uvredio je narodne poslanike SNS i koalicione partnere, Maju Gojković predsednicu, Veroljuba Arsića, potpredsednika, doktora Vladu Orlića, doktora Martinovića, počevši da smo majmuni, preko svih drugih stvari. Ako hoćete zbog građana, svaki dan ću da citiram dan, sekundu kada su to ovde izgovarali. On govori da se on napada i da se on vređa. Ne, nego istina je na drugoj strani znate i gospoda novinari neka sada to vide.

Izvinjavam se što sam malo ovako emotivan, drago mi je što profesor Radonjić ipak je shvatio da mora malo malo pedagogije, pogotovo do kimologije da mora malo da malo izuči, a ako nije znao da je profesor tortura neka pita svoje studente. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Samo nekoliko rečenica.

Drago mi je da ovako imamo i različita mišljenja, ali ipak na koncu približno ista o kulturnim vrednostima. Tačno je da trebamo odrediti koje su to kulturne vrednosti, a u prvom redu i moralne vrednosti.

Moram da naglasim, kada je u pitanju nacionalni identitet srpskog naroda, ali ne samo u Srbiji, nego širom sveta, da mi nismo imali čak ni podatak u koliko država, gde, koliko našeg naroda živi. To je bio problem.

Sada se zalažemo za jedinstvo ukupnog srpskog kulturnog prostora, ali ne samo srpskog naroda, nego i nacionalnih manjina. To je ono što je jako bitno. Ako mi tražimo u Rumuniji za 16 hiljada Srba, prava, ne samo nacionalna nego i kulturna, to moramo osigurati ovde, kao što to zaista i provodimo.

Usput, hajde da kažem, počevši od Austrije, 300 hiljada Srba. Do Austrije oko 70 hiljada Srba, Australije 70 hiljada Srba da ne nabrajam druge zemlje, a ukupno o dva miliona se radi u dijaspori. Ukupno u 16 zemalja, po meni, sada da ih ne nabrajam, dva miliona Srba. Pokušavamo izučavati nacionalni identitet u svim tim državama. Da bi to postigli, nije dovoljno da Matica samo radi, nego i te države u kojima su Srbi kao nacionalne manjine i da isto reciprocitetom, na neki način osiguravamo u matičnoj državi, kao što to radimo u poslednjih sedam, osam godina sve više, pogotovo u Vojvodini.

Da li smo dostigli određeni nivo? Jesmo. Da li treba još više unapređujemo nacionalni identitet i manjina i naroda itd? Dabome da jeste. Ali, kada se radi o kulturnim ustanovama onda su su kulturne ustanove, ustanove gde se čuva ne samo nacionalno blago našeg naroda nego i drugih naroda. Izučavanje i prožimanje kultura je izuzetna stvar. To je ono što ministarstvo u zadnjih sedam, osam godina izuzetno dobro radi. Dali je to dovoljno? Naravno da nije. Zalagaćemo se svi skupa da to bude do određenog nivoa.

Nije dobro da tamo gde je srpska nacionalna manjina u drugim državama da stalno kažemo da su ugroženi tamo gde nisu, npr. u Rumuniji. Ja mislim da ima zavidan nivo, ali isto tako i Rumunima zavidan nivo treba osigurati kao što ima i u matici Srbiji. Neću da napominjem druge države. Mađari na primer. Ali, nije dovoljno samo jedna ili dve nego sve nacionalne manjine u Srbiji i mi prilično vodimo računa. Dostigli smo određeni nivo. Da li je to dovoljno? Nije dovoljno.

Da li su druge države u Evropi i šire osigurale određena nacionalna prava srpskom narodu? Neke jesu dostigle nivo, neke nisu. Mislim da u celini je dobro što smo definisali, kako koleginica Dragaš kaže jedinstvo srpskog kulturnog prostora. To je dobro. Da bi to postigli potrebno pod broj jedan stabilnost. Verujem da ćete se svi složi s tim. Šta to znači?

Ja ću citirati predsednika države unazad tri dana. Baš povodom toga citat „i da naša dece ne ginu, ne idu u sukobe, da ne izgubimo ni jednu teritoriju i da nam niko ne proglašava nezavisnost, niti se otcepljuje od nas, kao što je to bio slučaj za vreme Đilasa, Jeremića, Tadića“ završen citat. To je suština. Dakle, da li je to lako? Nije lako. Da li treba mnogo truda ne samo vrha države, nego svakog pojedinca, kulturnog radnika i onog u mesnoj zajednici i na nivou Republike, kako god hoćemo.

Tačno je, slažem se sa kolegama iz opozicionih stranaka da i stranke trebaju izučavati kulturni identitet i srpskog naroda, ali i manjina, kao što to rade, što su kolege prethodni govornici izučavali. To radi i SNS. To je radila i radikalna stranka, radi i sada. Tačno je da trebamo voditi računa i prožimanje kultura, ali vlastitog naroda, ali i tamo gde je naš narod nacionalna manjina, u dalekoj Australiji npr. Od Australije, Amerike, pa evo sve do naših susednih zemalja.

Naš je prostor je bio u ratnom sukobu. Nama je potrebno, dame i gospodo, stabilnost, ovo što je predsednik rekao i pedagogija mira. Ja sam juče govorio to. Za vreme obrazovanja u nastavne planove i programe, ali i ono što su juče kolege i koleginice rekle da redefinišemo nastavne planove i programe i udžbenike zaista da ne pišemo zarad, izvinite u navodne znakove nekakvih para, nego da to ljudi uzmu od struke.

Dakle, stabilnost broj jedan, pedagogija mira na svakom koraku. Dalje, definisali smo i jedinstvo kulturnog prostora. I to je dobro. E, kada osiguramo stabilnost i ekonomski boljitak zemlje, kao što sada imamo četiri cela, preko četiri BDP, ali da povežemo sa jučerašnjim obrazovanjem. Da smo imali kvalitetan kadar da su znali unazad 10, 15 godina naši studenti digitalizaciju mi bi danas imali 8%. To je suština obrazovanja. To znači aktualizacija nastavnog programa, počevši od istorije, preko ekonomije itd.

Zamislite, juče prof. Radonjić, danas iznosi, on se čudi nekakvoj digitalizaciji. Pa profesor na ekonomskom fakultetu, ekonomiju predaje gospodo i o dualnom obrazovanju kaže, neću izraz da kažem itd. profesor ekonomije. To je model jedan koji dostiže do doktora nauka. Ljudi ne razumeju. On ne razume o čemu se radi.

Njemu je važno kritikovati zarad nekih malih ličnih interesa itd. I, to se potpisuje kao profesor univerziteta na fakultetu, a nije u političkoj stranci kažu. E, ne može to tako gospodine profesore, samo kao profesor može se potpisati.

Dakle, sad da se vratimo na ovaj deo. Mislim da je sasvim u redu i da političke stranke promovišu dela svojih, ajde da kažem od osnutka svake političke stranke, svojih stranačkih prvaka, ali i nacionalne manjine kao što to rade neke više neke manje. Mi se zaista u zadnjih osam godina borimo za to, ali isto tako tražimo i u jedinstvu srpskog kulturnog prostora, da i to drugi rade prema našem narodu.

Kada smo juče govorili o arhivima. Arhivi nisu samo ustanove gde se čuva i vrši valorizacija i kategorizacija arhivske građe zajedno sa davaocima i korisnicima itd, neguje nacionalno blago ne samo našeg naroda nego i drugih naroda i narodnosti počevši od opštinskih arhiva do republičkih itd. Ajde da kažemo to nacionalno blago je i svetsko blago. To je suština. Kada sam jedan rad pisao za Novi Pazar od 1945. do 1947. nisam samo o Srbima pisao, nego i o muslimanima, odnosno bošnjacima kako sada kažu. To oni znaju koji čitaju časopise. To je suština.

Kada govorimo o srpskom narodu, izučavamo, moramo se baviti i sa susednim narodima jer se prožima i kultura i jezik i nauka itd. Ne možemo znati istoriju jednog naroda, a drugog ne znati. To je jako interesantno. I, po vertikali, ovo podvlačim, istoriju naroda našeg moramo izučavati po vertikali. To znači, od starog veka, a rekli bi arheolozi i ranije, do današnjeg dana, ali i drugih naroda i prožimanje istorije i jedne i druge, nikada nećemo zatvoriti proces. Ono što je jako bitno i u kulturi i u nauci. Ako kažemo da jedna istina nema nauke, gospodo. Nauka je otvoreni proces. Mogu reći do današnjeg dana, najstariji pečat kneza Stojimira, ali možda sad, evo sad kolega moj, da mu ime ne kažem, sedi u Arhivi Srbije, našao da neko još ranije. Dakle, pomerili smo, uzmemo pečat taj, za sto i nešto godina postojanja srpske države i tako dalje. Ili najstarija kancelarija na ćirilskim poveljama u Dubrovniku iz 13. veka. Dakle, nikad proces ne zatvaramo, isto i kulturi tako, uvek otvaramo i moramo biti otvoreni.

Srbija zaista u tom smisli je postigla određeni deo, pogotovo zadnjih godina, gospodine ministre, ali nikada nije dovoljno, da nas nacionalne manjine krivo ne protumače. Uvek je manjina na svetu ima veći osećaj ugroženosti i srpska manjina veći osećaj ugroženosti u susednim državama. To je psihološka, to je percepcija na kraju, uvek manjina bez obzira na nacionalnost, stalno da smo ugroženi. Naša manjina kojih danas nema one smatraju da su ugrožene, zato oni ne dolaze ovde u Skupštinu, jer hoće da su akteri, a ne žele program. Oni jesu manjina, ali moraju imati program, oni smatraju da nemaju nekakve izborne uslove. Uvek ćemo se zalagati bolje, ali osećaj manjine je uvek osećaj. Dajte, koliko god hoćete dosta manjini i ona će imati taj oseća, ali postoje merila, ovo što ste rekli, određena međunarodna. Mislim da mi u tom smislu dobro radimo.

Što se tiče kulturnog identiteta, jedinstava srpskog naroda, moram reći, da li je to dovoljno? Nije. Ali, da mi je drago da znamo danas, u 13 zemalja da ima dva miliona 31 hiljadu Srba, a to nismo znali unazad pet godina. Kada je u pitanju kulturan baština i tako dalje.

Neću da govorim koliko je materijalno, jer ste vi ministre juče govorili o tome, ne samo ovde u Srbiji nego i u susednim zemljama. Imamo institut srpski u susednoj zemlji jednoj, imamo problema sada, ali on postoji, on je osnovan, ali imamo časopis. To je suština. Da li je to dovoljno. Nije, ali nije dovoljno ni mađarskoj manjini dostignuti nivo. Ovde se traži više, kao mi u Mađarskoj i tako dalje. Reciprocitet, teško ga je postići, ali vodimo računa o tome. Ispunimo svoje, imamo pravo, ono što često predsednik Vučić kaže, tražite kod drugih.

Mislim da Srbija zaista o tome vodi računa. Ali, šta ćete brojni smo narod, pa taj osećaj manjine uvek ide na većinu, to je u psihologiji čoveka, tu je naša odgovornost veća. Naša odgovornost, ali i obaveze manjine da ispuni, većine u drugim državama manjini našoj. To je suština. Da li ispunjava? To je druga stvar. Zadnja rečenica, za sve ovo su kadrovi potrebni. Da li ih imamo? Ministar je u obrazloženju zakona jednog, drugog i trećeg, izuzetno su dobro obrazloženi zakoni, nemamo dovoljno.

Da li činimo određene napore? Činimo. Da li je dovoljno izdvajanje za kulturu 1%? Nije. Ali, ovo podvlačim, što ste podvukli u obrazloženjima zakona, ako sredstva ravnomerno, od opštinskih arhiva do republičkih i biblioteka, raspodeljujemo, i ovo je vrlo važno, namenski, e, tu imamo problema. Tu su rukovodioci kulturnih ustanova bitni. Zato su uslovi za izbor svakog direktora jako bitni.

Jer, mi smo imali situaciju - važno je biti direktor i da ima određene finansijske koristi. Nema toga više. Ima, hvala bogu, ali svodimo to na minimum. Borimo se da toga manje bude, da iz ljubavi radimo taj posao.

Ja se zaista kao profesor čitavog svog života zalažem za rečenicu - nema lošeg studenta, za mene kao pedagoga, ima loši uslovi u kojima je neko dužan da ih stvori i loš profesor. Ne može biti loš student na fakultetu ako daje sve od sebe. On ima pravo da kaže profesoru - profesore Atlagiću, ja to ne znam. Ja sam doživljavao na prvoj godini studija, na istoriji, da nisu znali zbrajati i oduzimati, a potrebno mi je za istorijsku hronologiju množenje, deljenje, itd. On ima pravo da dođe na fakultet da ne zna. Ja sam njima rekao - imate pravo, gospodo studenti, da ne znate. Ja nemam pravo kao profesor da vas pustim, ne mislim ocenu, da vas dovedem u drugu godinu a da vas to ne naučim. E, to je suština. To znači voleti svoj posao. Onda ćemo dobiti i studente, a onda će i roditelji to shvatiti.

Najvažnije je, juče ste rekli sve, kada je obrazovanje u pitanju, treba voleti posao koji se radi. Nažalost, da li svi to činimo, neka to drugi procene. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Poštovani potpredsedniče, radi razjašnjenja nekih stvari, tačno je što su prethodnici govorili da je izuzetno bitna pojava autošovinizma. Sad ću vam reći o čemu se radi.

To je treći pojam totalnog rata. Prvi jeste rat na bojištu. Drugi jeste napad na civilno stanovništvo i treći, molim vas, ja mogu da prekinem ako se ovo zna, sabotaža u okviru ovoga o čemu sam govorio. Taj pojam je nastao 1916. godine. Naučnici znaju kako i gde – napadom na Pariz. Zatajili su uređaji za vazdušnu uzbunu i tako je bombardovan, jer je bila domaća sabotaža, domaći izdajnici, drugim rečima, kako se to kaže našim popularnim jezikom. To je jedno, je li? I oni su jako opasni danas.

Kada to kažem i vezano za rat 90-ih, moramo neke stvari da raščistimo. Danas na konferencijama za štampu govore ljudi koji su krivci za to. dozvolite samo da kažem nekolike rečenice.

Bivši predsednik Srbije, gospodin Tadić, za vreme koga je Hrvatska priznala Kosovo, samo da je jednu rečenicu izgovorio nikada je Hrvatska ne bi priznala. Da li je tako, gospodine Tadiću? Ćutali ste kao zalivani, a danas optužujete drugog.

Gospodine Tadiću, da ste tada rekli ovu rečenicu – ako Hrvatska prizna Kosovo i mi ćemo Republiku Srpsku Krajinu. Nikada je Hrvati ne bi priznali, a gospodine Tadiću optužujete drugog za ono što ste vi trebali učiniti. Vi ste krivac za to. Da li je tako, gospodo narodni poslanici? Dabome da jeste. Voleo bih da se neko suprotstavi tome, a da ne govorimo o drugim stvarima sada.

Izuzetno je bitna domaća sabotaža. Znači, kao i 1916. godine i sada. Tačno znam imena ljudi koji su bili domaći saboteri. Već smo pisali naučne radove o tome. Gospodo iz nauke i poslanici, možemo malo da prelistamo časopise i videćete o čemu se radi, je li? Danas peru svoje biografije oni koji su krivci za rat.

Dozvolite, kada već jedan predsednik jedne susedne zemlje optužuje nas ovde, njegov predsednik je rekao, citiraću sada: „Hrvatska je želela rat. Mi Hrvati smo želeli rat, ali ne bi dobili nezavisnost Hrvatske. Tačka. Zato smo iza svakih pregovora naoružavali svoje postrojbe. Tačka. Znači, mi Hrvati smo mogli izbeći rat, ali ne bi dobili nezavisnost Hrvatske“, završen citat. Ja sam svedočio u Hagu oko toga. Prema tome, gospodo, vidite ko je započeo, ko je želeo rat.

Još jedan podatak koji namerno prećutkuju mnogi domaći, hajde da kažemo, saboteri. Koji je to podatak? Neki kažu – jedna velika zemlja, prekomorska, se zalagala za Jugoslaviju do 1992. godine. Lažu. U septembru 1990. godine jedna velika zemlja donela je zakon, gospodo narodni poslanici, radi vaše informacije, u svom Kongresu da se sruši SFRJ.

Molim narodne poslanike. Ja sam ćutao kada su oni govorili iz kulturnih razloga.

Znači, donesen je zakon. U prvoj tački tog zakona kaže – mi prekidamo sve diplomatske, ekonomske i političke odnose sa Jugoslavijom.

Drugi član tog zakona – ali sarađivaćemo samo sa onim Republikama, nema više Jugoslavije, mnoge to boli, nema više Jugoslavije, nego onim republikama koje su donele višestranačke izbore“ završen citat. Donela Hrvatska i donela Slovenija, jel tako, gospodo naučnici, koji se bavite naukom? To je istina. Dakle, mogu tačno kada je i datum, to već ima u naučnim radovima.

Dakle, gospodine Tadiću, još jedanput se njemu obraćam, jer je on ovih dana psuje, da je samo izgovorio rečenicu, a bio je predsednik države, a Hrvatska priznala Kosovo - da ukoliko Hrvati priznaju Kosovo da će i Srbija, na čelu Srbije bio je on, da će priznati Republiku Srpsku Krajinu, nikada Hrvati ne bi priznali. Jel tako, gospodo naučnici i političari?

Voleo bih sada da neko kaže da nije tako, da ne idemo u sledeće stvari, jer odvuklo bi nas na široko. Nije on samo jedini. Tu je i Vuk Jeremić, potomak. Za vreme njega 2008. godine je nastalo sve ovo. Jel tako gospodine Vuče Jeremiću? Nema ga nigde. O Draganu Đilasu da i ne govorim, isto tako. Pa on je u Američkoj ambasadi izgovorio onu čuvenu rečenicu – „zalagaću se za rat“, citiram, „Mladić ide u Hag, a ja ću priznati nezavisnost Kosova“. Jel tačno ili nije? Neka izađe pred građane Srbije i neka kaže, jeli ili nije?

Neće to nikada da ponovi. Hoćete redom da ih sada nabrajam, vidim da mnoge boli, redom nabrajam za sve one koji danas Aleksandra Vučića optužuju za to. Ima ih 22. Svaki citat, dan, sekundu kada su rekli da će priznati Kosovo i Metohiju. I Boško Obradović, sagnuo glavu u Američkoj ambasadi i Boris Tadić i Vuk Jeremić, koliko god hoćete. I Saša prangija, to je posebna priča, jer arčijska građa gospodine ministre je u pitanju.

Ja sam bio onaj poslanik, jedan od mnogih iz ove većine koji je pitao povodom ubistva onog Predraga Gojkovića, znate šta mi je tužilaštvo odgovorilo, arhivska građa u Arhivu Beograd. Imam papire o tome.

Znate šta mi je Arhiv Beograda odgovorio, a predsednik Komisije hajde pogodite ko je bio? Direktor Arhiva Branka Prpa. Vidite da nemam problem da kažem. Znate šta su odgovorili? Uništena dokumentacija. Kojeg je to reda kategorizacija, gospodo, arhivski radnici? Šta mislite zašto je uništena ta dokumentacija? Šta kaže tužilaštvo kome sam se obraćao tada? Znate šta odgovorio, tužilac jedan, on i ne zna šta je kategorizacija arhivske građe. Tako se uništavaju naši arhivi i arhivska građa. Zato su neki svoje dosijee tražili da bi ih uništavali. Ne može, gospodo, kopije postoje.

Jedan od njih, danas ga nema u ovom visokom domu je potpisao da se bivši predsednik, 14 njih je potpisalo, čini mi se, ili 15 nije ni bitno, samo jedan nije hteo i drži ga stalno u železnoj kasi, gvozdenoj. Samo jedan nije hteo i ta osoba koja drži svaki put kada dođe ovde proziva. Onaj je rekao možete me ubiti, šta god ja o njemu mislio, ne mislim dobro o tom, ali je to neću da učinim, kopije širom arhiva. To je suština.

Istorija će reći i o nama i o svima na određeni način. Kako vreme prolazi sve više dolazi istina na videlo. Osuditi svaki zločin treba. Kada su u pitanju nevladine organizacije, hladnjače su isplivale, a istina se sada zna tek. Znate, jer je tadašnja Vlada to radila i jedna ministar unutrašnjih poslova. Tačno se zna koja je služba radila iz jedna prekomorske zemlje preko koga, kako su tablice menjane.

Dakle, ništa nije sporno, sve se objavljuje, ništa se sakriti ne može. Ni moje delo, ni onih preko što ih ovde nema, što ne smeju doći, ne zbog toga što oni bojkotuju izbore, što ne vole da rade.

Završiću samo, meni je drago da mi zaista vodimo računa o kulturi srpskog naroda, drugih naroda i nacionalnih manjina. To ćemo raditi.

Ono sa čime želim završiti jeste citat kojeg ću predsednika Republike citirati, citiram, „Sada imamo rast ekonomije, treba da ga podstičemo, da se hvalimo da radimo više, a ne manje, znam da to neki ne vole da čuju. To je suština.“ Ukoliko ne budemo više i mi ovde radili, a ne bežali sa sednica kao što ovi beže nema rasta gospodo i u nauci i u politici i bilo gde. Onda ćemo imati 8% pa će naše kulturne delatnosti imati veća izdvajanja, pa će naši sunarodnici u susednim zemljama imati veća izdvajanja za njihove projekte, a i naše nacionalne manjine unutar naše države.

Izvinjavam se što sam malo uzeo, evo suštinu mislim da sam podio, ali meni je žao što ovih nema. Oni ne dolaze zato što nisu uslovi, jer nikada nisu ovde nisu ni dolazili. Ako imaju hrabrosti, evo uzmite iz stenograma pa ćete videti kada su dolazili, kada trebaju govoriti tri minuta i bežali bre. Išli su na fiskulturne vežbe, a njih je narod delegirao ovde. Oni su predstavnici naroda, neka se bore ovde, idejama, znanjem, sposobnostima, a ne pričama. Kada mi opet doktor Radonjić, opet ga spominjem i tako dalje, on se sprda dualnim obrazovanjem, profesor ekonomije, videli ste danas. Š šta onda reći? Kako ćemo 8% postići? Pa problem je u njemu, a nije u Aleksandru Vučiću koji je to prvi, hajde da kažem, spomenuo, dualno obrazovanje. Mi evo realizujemo i to vrlo uspešno, sedma hiljada đaka, 2.600 u ovoj godini u prvi razred.

To su podaci, jel tako gospodo vi koji bežite iz ove Skupštine. Šta reći o Mariniki Tepić? Ona je ta sabotaža o kojoj sam govorio totalnog rata. Na primeru Francuske 1916. godine kada su uređaji za vazdušnu uzbunu onesposobljeni. Takvih je bilo i u ovom ratu. Istorija ih sve stavlja na svoje mesto, i mene i njih i bilo koga drugog. Izvinite što sam malo proširio, dobro ste ministre napravili jedinstvo srpskog kulturnog prostora, povelja je napravljena, ali forsiramo i druge manjine unutar Srbije.

Da li je na dovoljnoj razini? Nije. Ali je dobro. Trudimo se da bude bolje, ali za naš narod u susednim državama i širom sveta, kao u ekonomiji. Ovo je super. Što reče, citiram ponovo predsednika – „Trudimo se da više radimo da bi za kulturu i nauku više izdvajali.“ I juče onaj profesor koji pobeže, jer je pitao ministra ovde juče – da li može projekte preko udruženja? Znate zašto je pitao, jer ne može više preko naučnih ustanova, mora uslove da ima, mora imati na listama „Tompson“ i drugim listama širom sveta, ali nema jer pljačkali pare, bre, odnosili. Nema toga više. Svodimo to u normalne okvire kako se to radi u kulturnim zemljama. Hvala, izvinite na ovoj upadici.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.12.2019.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Marinkoviću, pitanje upućujem Tužilaštvu Republike Srbije. Zašto javni tužilac Republike Srbije nije pokrenuo krivični postupak protiv Dragana Đilasa, koji je 2011. godine nezakonito prisvojio 7,7 miliona evra od „Telekoma Srbije“.

Obrazloženje, Dragan Đilas u Evropi – Dragan Đilaš, u narodnu znani kao Điki mafija je kao gradonačelnik Beograda, nezakonito otuđio „Telekom Srbija“ 7,7 miliona evra 2011. godine. Kako? Tako što je iskoristio političku poziciju gradonačelnika Beograda, te izvršio politički pritisak na tadašnjeg direktora „Telekoma Srbije“, njegovog Branka Radulika, da kupi četiri kablovska kanala Đilasove Arene sport za 7,7 miliona evra. Napominjem, „Telekom Srbija“ po zakonu tada nije mogao biti vlasnik medija.

Ovakvih nezakonitih radnji Dragana Đilasa, u narodu znanog kao Điki mafija, ima više, na temelju kojih je opljačkao građane Republike Srbije i uvećao svoje bogatstvo. U politiku Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, ušao je kao najobičniji gologuzan, a rukovodeće položaje funkcionera napustio je svojim bogatstvom od 619 miliona evra prometa. Svojim nezakonitim mahinacijama Điki mafija je ugrozio ekonomsku i bezbednosnu sigurnost naše zemlje.

Kada je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić konsolidovao finansije naše zemlje, namirisao je to Điki mafija i, evo ga, pokušava da se vrati na političku scenu kako bi ponovo otuđivao finansije naših firmi i države Srbije. On ne namerava da se vrati u politiku izborima, da ga biraju građani, jer on ionako ne drži do njih, nego uz asistenciju nekih inostranih centara moći, ulicom i haosom, upravo onako kako je i ušao u politiku posle 5. oktobra.

Poštovani građani Republike Srbije, Điki mafija je tokom 2018. godine posetio SAD iz njemu znanih razloga. Điki mafija je posle prve njegove posete SAD-u, u čačanskoj kafani „Moravski alasi“, dana 4. jula 2018. godine, sazvao sastanak na kojem su bili Vuk Jeremić, Boško Obradović, Dušan Petrović, gospodin Stamatović, Nebojša Zelenović, Janko Veselinović i drugi, gde su dogovorili plan kako će ulicom i haosom, a ne izborima, da ruše Aleksandra Vučića na temu Kosova.

Poštovani građani, ove ogromne moralne gromade, umesto da ruše Vučića, trebali su se dogovoriti kako da vrate Kosovo tamo odakle su ga te moralne veličine oterale. Tako su nisko pale ove moralne veličine, da nesreću vlastitog naroda i otadžbine koriste za svoje vlastite interese.

Điki mafija je tokom drugog povratka iz SAD 2. decembra 2018. godine, posle konsultacije sa inostranim centrima moći, zapretio nasiljem na ulicama, porukom, citiram – da će nezadovoljstvo u državi negde morati da eksplodira ako izbacimo dijalog iz parlamenta, to mesto gde se priča, ako to zaustavimo, ako zatvorimo sve medije, oni će eksplodirati negde. Dajte malo pameti, završava Điki mafija.

Posle toga ređali su se incidenti upadima u RTS, predsedništvo Srbije, gradsku skupštinu i druge ustanove. Điki mafija je bio akter afere „đubretarska mafija“ u kojoj je otuđeno 319 miliona evra, a Điki mafija je bio povezan sa đubretarskom mafijom i apelacionim sudom, iako su na prvostepenom sudu bili optuženi na 73 godine zatvora.

Điki mafija danima napada policiju, posebno zamenika načelnika Gorana Papića, koji je uhapsio Đilasovog šuraka Milana Babovića sa 2,4 kilograma kokaina, a Điki mafija koristi svaku priliku da ga spomene, i njega i ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića. Điki mafija svakodnevno blati predsednika Vučića raznim izmišljotinama. Za razliku od njega, poštovani građani Republike Srbije, Aleksandar Vučić je veliki srpski neimar, veliki srpski reformator, veliki srpski državnik i iznad svega veliki srpski rodoljub i patriota, jednom rečju graditelj i branitelj naše otadžbine. Hvala

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2019.

Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam tužilaštvu Republike Srbije - ima li krivične odgovornosti Marinike Tepić i drugih iz Saveza za Srbiju, kao i TV N1, koji svakodnevno plasiraju lažne vesti oko prodaje oružja i koliko to utiče na odbrambenu ekonomsku moć naše zemlje? Obrazloženje:

Predstavnici određenih političkih stranaka i saveza, kao što je Savez za Srbiju Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića i televizije N1 i Nova, iz časa u čas, iz dana u dan, lažima i lažnim vestima i izmišljotinama sa dna kace o predsedniku Vučiću, o Nebojši Stefanoviću i državi Srbiji truju građane Republike Srbije do krajnjih granica.

Te svakodnevne laži plasiraju u sadejstvu sa određenim inostranim centrima moći i sve su agresivniji. Imaju samo jedan cilj - ekonomsku i odbrambenu destabilizaciju Republike Srbije i njenog predsednika Aleksandra Vučića. Njihove laži i izmišljotine prešle su u patologiju i prevazilaze granicu uma i najozbiljnije prete ekonomskoj odbrambenoj moći naše zemlje.

Tako su lažirali i prilog ruske televizije "Raša tudej" u pokušaju da optuže ministra Nebojšu Stefanovića da sarađuje sa džihadistima. Cilj im je bio širenje ove brutalne montaže, da ubede javnost da Republika Srbija naoružava pripadnike terorističke organizacije ISIS u Jemenu. Snimak sa udarnim naslovima - Otac i sin naoružavaju džihadiste, koji je navodno emitovan na pomenutoj ruskoj televiziji, trebalo je da dovede u zabludu gledaoce da su srpski ministar Stefanović i njegov otac povezani sa švercom oružja, jer su njihove fotografije bukvalno montirane na originalni prilog, kao i lažni titl na srpskom jeziku, koji ovu gnusnu izmišljotinu potkrepljuju.

Poštovani građani Republike Srbije, kada je objavljen materijal koji je "Raša tudej" zaista emitovala, videlo se da u njemu nema ni reči o ministru Stefanoviću, njegovom ocu, niti o Republici Srbiji. Čak je i rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da je video klip koji je objavljen na društvenim mrežama u Srbiji, kao prilog televizije "Raša tudej", o navodnoj umešanosti ministra Nebojše Stefanovića u trgovini oružjem, montirana i lažna. Citiram: "U izveštaju "Raša tudej" uopšte se ne pominje srpski političari", završen citat, naglašava se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova. U saopštenju se navodi da je lažni prilog napravljen tako što je na originalni video snimak "Raša tudej" namontirana fotografija Stefanovića i porodice.

Ova lažna vest objavljena je odmah posle posete ruskog premijera Medvedeva Beogradu i uoči odlaska premijerke Brnabić u Moskvu. Lideri Saveza za Srbiju su ovim hteli da naštete atmosferi dijaloga zasnovanog na poverenju između srpskog i ruskog lidera i između Moskve i Beograda. Isto tako, hteli su da se obračunaju sa Stefanovićem i njegovom porodicom i destabilizuju unutrašnji politički sistem Republike Srbije.

Imali smo pokušaj da se preko bugarskog portala i bugarske novinarke ispinuje još jedna lažna afera vezano za Krušik, sa ciljem da nanesu štetu srpskoj vojnoj industriji i srpskoj državi. U tu rabotu uključeni su i Dragan Đilas, Marinika Tepić, N1 televizija, taj polusvet u liku pojedinih novinara i analitičara, šarlatana, koji svaki dan plasiraju lažne izmišljotine preko N1, TV Nova, listova "Danas", "Vreme", "Tabloid" i "Nedeljnik".

Direktoru TV N1, gospodinu Ćosiću, bolje bi bilo da građanima Republike Srbije objasni na ime čega i zašto je njegovoj firmi Šiptar Ulaj doznačio 249.862 evra? Tako je perjanica Saveza za Srbiju, Boško Obradović, 19. 11. 2019. godine, pun mržnje prema predsedniku Vučiću, izjavio, citiram: "Vučić mora na hitnu operaciju srca u SAD, kako bi preživeo. Baš zato, sada je pravi trenutak da se intenziviraju napadi na njega iz svih raspoloživih oružja", završen citat. Ovo je zaista u stilu okorelog fašiste. Zato na grafitima, poštovani građani, u mnogim mestima u Republici Srbiji pojavljuju se natpisi, citiram: „Što je više kleveta i laži, Vučić nam je sve miliji i draži.“ Završen citat. To je za sada odgovor građana Republike Srbije na ove laži ovima iz Saveza za Srbiju. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam MUP i Ministarstvu pravde, odnosno tužilaštvu, šta će preduzeti povodom gnusne izmišljotine vezane za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Nebojše Stefanovića?

Iz časa u čas, iz dana u dan, svedoci smo kontinuiranih brutalnih medijskih napada na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje i njegove najbliže saradnike. Ti brutalni medijski napadi delo su sprege mafijaških, tajkunskih, kriminalnih, politikanskih grupa iz naše zemlje i inostranstva. Cilj im je oslabiti pregovaračku poziciju Aleksandra Vučića u momentu kada on pokušava da pronađe trajno, kompromisno, pravedno i mirno rešenje za našu južnu srpsku pokrajinu KiM.

Ovaj put, poštovani građani, pojačali su intenzitet medijskih napada na najbližeg saradnika Aleksandra Vučića, ministra unutrašnjih poslova, gospodina Stefanovića i njegova oca Branka. Pristalice Saveza za Srbiju, na čelu sa Draganom Đilasom, u narodu znanog kao Điki mafija, su lažirali prilog ruske televizije „Raša tudej“ u pokušaju da optuže ministra Nebojšu Stefanovića i njegovog oca Branka da sarađuju sa džihadistima. Cilj im je bio, širenjem ove brutalne montaže, da ubede javnost da Republika Srbija naoružava pripadnike terorističke organizacije ISIS u Jemenu. Snimak sa udarnim naslovom „Otac i sin naoružavaju džihadiste“, koji je navodno emitovan na pomenutoj ruskoj TV stanici je trebao da dovede u zabludu gledaoce da su srpski ministar policije Nebojša Stefanović i njegov otac Branko povezani sa švercom oružja, jer su njihove fotografije bukvalno montirane na originalni prilog kao i lažni titl na srpskom jeziku koji ovu gnusnu izmišljotinu potkrepljuje.

Ne samo to, poštovani građani, ta njihova montaža je navodila na zaključak da je ruska državna televizija optužila Republiku Srbiju da je naoružavala teroriste i poručila srpskim vlastima da neće dugo opstati. Kada je objavljeni materijal, koji je „Raša tudej“ zaista emitovala, videlo se da u njemu nema ni reči o ministru Nebojši Stefanoviću, niti o njegovom ocu Branku, niti o Republici Srbiji.

Poštovani građani Republike Srbije, vidite kako su ovi iz Saveza za Srbiju proturali lažne vesti i prepakovali video materijal i u njega ubacili sliku našeg ministra policije Stefanovića i njegovog oca i tako doveli u zabludu građane Republike Srbije, i to tačno kada predsednik Vlade Ruske Federacije, gospodin Medvedev, posećuje našu zemlju i potpisujemo veoma važne sporazume za Republiku Srbiju.

Ovo ovima iz Saveza za Srbiju nije prvi put, tako su i ranije činili svaki put kada naš predsednik Republike Vučić ima veoma važne susrete sa svetskim državnicima. Tako je jedan od lidera Saveza za Srbiju Vuk Jeremić, u narodu znani kao član međunarodne grupe bandita i lopova i prevaranata, u autorskom tekstu u „Vašington postu“ na najgrublji način izvređao Aleksandra Vučića i državu Srbiju pred sami njegov susret sa potpredsednikom SAD, sa gospodinom Pensom i tako zabio nož u leđa Republici Srbiji.

Isti Vuk Jeremić, član međunarodne grupe lopova i prevaranata, je 17. jula 2018. godine, kada je predsednik Republike Aleksandar Vučić imao susret sa predsednikom Francuske, gospodinom Makronom, u autorskom tekstu u pariskom „Le mondu“ optužio državu Srbiju i predsednika Vučića za širenje stabilokratije na Balkanu.

Poštovani građani Republike Srbije, ovakvih montaža i gnusnih laži, izmišljotina, kao što je ova, biće sve češće u budućnosti, pogotovo kada se budu intenzivirali razgovori o Kosovu i Metohiji.

Dobro je, poštovani građani, što ste ih pročitali. Svi oni su bačeni u političku prošlost iz koje se najverovatnije neće nikada ni vratiti.

Na kraju dozvolite da citiram još jednom uvaženog Svetislava Basaru koji za njih rekao 21.05. gospodnje 2019. godine – to je samoupravna interesna zajednica muljatora i lopuža, završen citat. U pravu je, jer je ova lažna montaža pokazuje da su zaista takvi. Neka im je Bogu u pomoći.

Imovinska karta

(Beograd, 09.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2016 - 03.06.2016.
- Filozofski fakultet – Kosovska Mitrovica (Profesor) Javni Mesečno 124000.00 RSD 01.01.2015 - 31.12.2015.
- Filozofski fakultet u Beogradu (Projekat Ministarstva nauke) Republika Mesečno RSD 01.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27500.00 RSD 03.06.2016 -