MARKO ATLAGIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 30.04.1949. godine. u Benkovcu. Živi u Beogradu.

Osnovnu školu je završio u Ostrovici, a gimnaziju pedagoškog smera u Benkovcu. Nakon završene gimnazije upisuje Filozofski fakultet u Zadru, smer istorija i pedagogija. Posle završenog fakulteta, upisao je postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu u Zadru, smer pomoćne istorijske nauke, gde je magistrirao 1981. godine. Doktorirao je 1996. godine na Filozofskom fakultetu u Prištini.

Radio je kao profesor na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta Nikola Tesla u Kninu i Filozofskom fakultetu u Nišu (u trećinskom odnosu). Profesor je Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici i član Senata Univerziteta.
Bio je zastupnik u Saboru Republike Hrvatske i predsednik opštine Benkovac, kao i predsednik Republičke zajednice za nauku Hrvatske.
Objavio je osam knjiga i preko 150 naučnih radova.

Bio je zastupnik u Saboru Republike Hrvatske i predsednik opštine Benkovac, kao i predsednik Republičke zajednice za nauku Hrvatske.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014 i 2016. godine.
Bio je član Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko duštvo i zamenik člana u Odboru za Kosovo i Metohiju.

Na izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 07.08.2020, 12:35

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Benkovac
  • 30.04.1949.
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Poštovani potpredsedniče Narodne Skupštine, poštovani predsedniče Milojeviću, naravno da ću kao i moje kolege koje su danas govorile, glasati za izbor sudkinje Vasović, pored ostalog i zbog toga što je ona osoba, koja je napredovala u svom sudijskom poslu, najniže sudske instance do najviše sudske instance i što ste nas uverili na bazi i biografije njene da ona poseduje i stručnost i obučenost i dostojnost.
Na ovo dostojnost posebno, akcentujem jer kod izbora sudija u bivšem režimu, stanka bivšeg režima nije se pridržavala oličena u Draganu Đilasu, Borisu Tadiću i Vuku Jeremiću, nisu se pridržavali ovih kriterijuma i merila za izbor sudija, niti stručnosti, niti obučenosti, niti dostojnosti.
Ja nemam vremena toliko da govorim o pojedinim izborima iz tog vremena, pa da građani Republike Srbije to vide, ali znam da vi to jako dobro znate. Oni su se držali samo jednog kriterijuma, a to je, pripadnost DS, kao što su kolege govorile u biografijama sudija u prošlom mandatu, naš predsednik poslaničke grupe dr. Martinović je donosio biografije gde je direktno pisalo da su članovi DS, ili predloženi ili po predlogu opštinskih ili regionalnih odbora DS. Toga više nema.
Zašto to kažem? Upravo zato, što nam je tada sudstvo bilo najgore u Evropi i to vi vrlo dobro znate, a znamo i mi narodni poslanici, to je po oceni evropskih zvaničnika u to vreme, jer sudstvo za vreme Đilasove vladavine, bilo je u očajnom stanju, to je takva ocena bila, a možemo slobodno reći a verujem da ćete se i vi složiti da se ono kretalo od nezapamćenih skandala u kadriranju i proterivanju sudija, do neuravnoteženosti krivičnih dela, neke su sudije umirale od nepravde.
To je to kritično stanje, koje je bilo u to vreme i haos koji je vladao, a neki su izvršili samoubistvo, i pet sudija je izvršilo samoubistvo, kaže sindikat pravosuđa, a najmanje se 20 razbolelo, i preminulo zbog reizbora o kojima su danas moje kolege, uvaženi narodni poslanici, govorili.
Bez funkcija ostalo je tačno 837 sudija i 200 zamenika tužioca u to vreme.
I moram da kažem, na osnovu podataka koji su meni bili dostupni zadnjih 7,8 godina, radilo se o najboljim sudijama, često vrlo stručnim i vrlo dostojnim, i to je, kako bi Đilasova i Tadićeva stranka rekla, bilo suočavanje sa prošlošću, tako su oni to iz 90. tih godina obrazloženje dali. Đilasovo sudstvo je kod izbora sudija napravilo onaj presedan koji ja vrlo često kada vi dođete predstavnici pravosuđa u ovaj visoki dom, napominjem a to je da je napravilo jedan od najvećih skandala, ako ne i najveći skandal u istoriji pravosuđa sveta, time što su izabrali, verovali ili ne, poštovani građani mrtvog sudiju Ljubišu Ristića, iz Požege, za sudiju. On je preminuo 6 meseci ranije, oni su ga izabrali za sudiju.
Takav je haos bio u pravosuđu. Gle čuda, ovo je jako važno, Đilasova predsednica VSS, gospođa Nata Mesarović, o kojoj su danas ovde narodni poslanici ovde govorili, izjavila je da su svi kandidati tada za izbor sudija proveravani i da je na proveru za izbor, za proveru kandidata potrošila 200 časova, a to je otprilike jedno mesec dana, svakog dana rada. Do dana današnjeg, a ja je sada pozivam, pošto ovih dana često gostuje na medijima pod kontrolom Dragana Đilasa da objasni građanima Srbije i nama narodnim poslanicima kako je obavila razgovor sa mrtvim sudijom? Neka nam to objasni.
Kako gospodin Đilas i njegovi saradnici, raspršeni u manjim minijaturnim strankama mogu objasniti da su izabrali za sudkinju Sonju Brkić, a moram da kažem da je i Nata Mesarović, rođaka Borisa Tadića, i po njegovom nalogu da je izabrana za predsednicu suda, i kako mogu objasniti da su izabrali Sonju Brkić, za sudiju, koja je kršila zakon o sudijama?
Gle čuda, što je nezamislivo, da je istovremeno vršila dužnost sudije Vrhovnog suda i dužnost predsednika RIK, a Zakon o sudijama je tada to izričito zabranjivao. I ne samo to. Sonja Brkić je u RIK tada protivpravno uzela 2 miliona i 673 hiljade dinara i sve se vrtelo oko love, što bi naš narod rekao.
Odbila je da vrati te pare. Tako je radilo pravosuđe za vreme Tadića, koji ovih dana ne silazi sa medija, pod kontrolom Dragana Đilasa, za vreme Tadića i za vreme Vuka Jeremića i Dragana Đilasa.
Da je ovo istina, ne kažemo samo mi, to kaže i Evropska komisija u to vreme za 2010. godinu pisala je, citiram – Reforme koje provodi vlast u Srbiji, predstavljaju posebnu zabrinutost, i dali su takvu ocenu ovim reformama kada su otpustili najstručnije sudije.
Ovo je citat iz knjige „ Reforma pravosuđa u Srbiji 2008. – 2012. godine“, str.96, 97 i dalje se nastavlja u toj knjizi, citiram – proces reizbora sudija bio je netransparentan i rizikujući time i princip nezavisnosti. Reforme, koje provodi vlast bile su kao najgora moguća stvar, završen citat.
Poštovani narodni poslanici, da li možete zamisliti u kakvoj situaciji su bili građani Srbije, a i pravosuđe u to vreme? Ovo je objavio naš ugledni list „Politika“ 7.7.2012. godine.
Da ja ne uzimam mnogo vremena. Dolaskom gospodina Selakovića za ministra situacija se promenila. Više sudije nisu političari, kao što je u ono vreme bivalo, bavili se politikom, a i danas u liku sudija Majića o kojem ja neću govoriti, jer o tome je najbolje danas govorio naš uvaženi poslanik Jovanov, izuzetno obrazložio, ali dozvolite samo da kažem jednu rečenicu. Sudija Majić je oslobađajućom presudom zločinačke šiprtarsko gnjilanske grupe oslobodio šiptarske silovatelje i ubice Srba.
Zato je, verovali ili ne dobio nagradu Evropskog pokreta u Srbiji i s tim se on diči, tom oslobađajućom presudom koljača OVK nad Srbima ponovo je masakrirao sudija Majić srpske žrtve. Ja mu to kažem i voleo bih da dođem u ovaj visoki dom, kao što reče kolega Arsić, pa da vodimo dijalog oko toga.
Kako rekoh, dolaskom gospodina Selakovića za ministra pravde, situacija se drastično menja na bolje.
To je nastavljeno i za vreme Nele Kuburović i sadašnje aktuelne ministarke. Međutim, trebaće zaista mnogo vode da prođe Dunavom da se pravosuđe u Srbiji dovode na zavidan nivo, jer u sistemu su pravosuđa, ostale sudije koje su oni još izabrali koje nemaju osnovne uslove za izbor sudija, niti stručnost, niti dostojnost, niti obučenost.
Da nisu imali stručnost ni dostojnost ne samo sudije nego i advokati, ja ću vam dati jedan primer. Advokat, Srđan Popović nije imao dostojnosti. Obratite pažnju, uvaženi narodni poslanici. Znate šta je on rekao, šta je radio taj čovek? Godine 1993. potpisao je jedan dokument zajedno sa Margaret Tačer, sa Mirkom Kovačem i još sa pojedini opskurni ličnostima tražili su da se bombarduje naša otadžbina.
Ne samo to. Taj čovek je opisao Srbiju kao „anus mundi“, moram prevesti radi građana, a to je latinska izreka, kao „šupak sveta“.
Dakle, rekao je da su Srbi ono što se nalazi u anusu, a to znači u šupak. To nije patriotizam, gospodine Marinkoviću, jer ste vi rekli da svaki sudija treba da bude patriota, i to je tačno, a jedan deo advokata i sudija to zaista nisu imali.
Moram da kažem, da na početku reforme koju su provodili Đilas, Jeremić i Tadić 2008. godine, broj nerešenih predmeta je bio 780.000, a u 2012. godini, gle čuda, kada se završila reforma umesto da se smanji, ono se povećalo na tri miliona. E, to je ta reforma koju su, oni gospodine predsedniče provodili. Taj broj, moram da kažem se prepolovio dolaskom SNS 2019. godine, na milion i 500. Sve su oni radili da unište sudstvo.
Tako je izgledalo sudstvo za vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Borisa Tadića. Više su radili protiv sudova i građana nego za sudove i građane.
Kako je njihovo sudstvo radilo? Ja ću sada izneti jedan primer. Moram da kažem da su sve politički radili. Na primeru jednog predsednika političke stranke, danas aktuelnog, a to je Saša Radulović koji stalno napada poslanike Srpske napredne stranke i predsednika Republike, to mu je stalna tema.
Da kažem građanima ko je taj Saša Radulović, zvani kralj stečaja. Kao stečajni upravnik namestio je milionske vredne knjigovodstvene poslove firmi svoje supruge. To je taj Saša Radulović.
Godine 2011. je kažnjen sa 100.000 dinara. Taj antivakser, Saša Radulović je isplaćivao novac sa stečajne mase, kome je hteo i kako je hteo, bez saglasnosti suda i bez saglasnosti države Srbije.
Zbog tih nezakonitih poslova Sašu Radulovića kaznila je i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, a krim ga je proglasio i Privredni sud u Beogradu koji ga je razrešio dužnosti stečajnog upravnika. To je taj kralj stečaja, Saša Radulović, a danas se bavi politikom.
Kao stečajni upravnik građevinskog preduzeća Novi autoput 2011. godine, milionski vredan računovodstveni posao, da li znate kome je dao? Dao je kompaniji koja se zvala „E biznis servis“. Da li znate čija je to, poštovani građani, kompanija? Registrovana je na njegovu suprugu u kojoj je Radulović bio suvlasnik.
Kada je postao ministar u Vladi Republike Srbije nikada se nije odrekao pozicije stečajnog upravnika, u čak 14 preduzeća. Zato su ga, ne ja, često novinari mene prozivaju da sam ga nazvao, ja i Marijan Rističević, kralj stečaja, nego su ga gospoda novinari nazvali kraljem stečaja. To pokazuje njegov odnos prema državi, a danas proziva predsednika države, svakodnevno, Aleksandra Vučića.
Samo još dve, tri rečenice, da naslove pročitam iz tog vremena u jednom uglednom listu.
Tako je 14. aprila 2011. godine, jedan ugledni list objavio naslov: Policija češlja kralja stečaja.“ Evo, oni su dali, novinari, a ne moja malenkost.
Takođe, 16. aprila 2011. godine: „Kralj stečaja ojadio šećerane.“
Dana 31. maja 2016. godine, naslov: „Raduloviću, bruko, koliko si maznuo miliona?“
Radulović, Đilas, Tadić i Jeremić ne treba da se bave politikom. Politikom treba da se bave časni ljudi, a ne muljatori, ne džabalebaroši, ne lezijedovići, kakvi su oni.
Na kraju, dok naš predsednik Republike, Aleksandar Vučić, svakodnevno poštovani građani, vi ste očevici, vraća međunarodni ugled Srbije sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti naše zemlje, politiku ubrzane modernizacije Republike Srbije i politiku zdravlja svih naših građana, i u okruženju, Dragan Đilas, Boris Tadić, Saša Radulović blate našu zemlju.
Evo, Saša Radulović nedavno psuje državu Srbiju i građane Srbije, trošeći opljačkane pare iz džepova poštovanih građana Srbije. Verujem da tužilaštvo ipak radi svoj posao.
Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Poštovani potpredsedniče Narodne Skupštine, poštovani predsedniče Milojeviću, naravno da ću kao i moje kolege koje su danas govorile, glasati za izbor sudkinje Vasović, pored ostalog i zbog toga što je ona osoba, koja je napredovala u svom sudijskom poslu, najniže sudske instance do najviše sudske instance i što ste nas uverili na bazi i biografije njene da ona poseduje i stručnost i obučenost i dostojnost.

Na ovo dostojnost posebno, akcentujem jer kod izbora sudija u bivšem režimu, stanka bivšeg režima nije se pridržavala oličena u Draganu Đilasu, Borisu Tadiću i Vuku Jeremiću, nisu se pridržavali ovih kriterijuma i merila za izbor sudija, niti stručnosti, niti obučenosti, niti dostojnosti.

Ja nemam vremena toliko da govorim o pojedinim izborima iz tog vremena, pa da građani Republike Srbije to vide, ali znam da vi to jako dobro znate. Oni su se držali samo jednog kriterijuma, a to je, pripadnost DS, kao što su kolege govorile u biografijama sudija u prošlom mandatu, naš predsednik poslaničke grupe dr. Martinović je donosio biografije gde je direktno pisalo da su članovi DS, ili predloženi ili po predlogu opštinskih ili regionalnih odbora DS. Toga više nema.

Zašto to kažem? Upravo zato, što nam je tada sudstvo bilo najgore u Evropi i to vi vrlo dobro znate, a znamo i mi narodni poslanici, to je po oceni evropskih zvaničnika u to vreme, jer sudstvo za vreme Đilasove vladavine, bilo je u očajnom stanju, to je takva ocena bila, a možemo slobodno reći a verujem da ćete se i vi složiti da se ono kretalo od nezapamćenih skandala u kadriranju i proterivanju sudija, do neuravnoteženosti krivičnih dela, neke su sudije umirale od nepravde.

To je to kritično stanje, koje je bilo u to vreme i haos koji je vladao, a neki su izvršili samoubistvo, i pet sudija je izvršilo samoubistvo, kaže sindikat pravosuđa, a najmanje se 20 razbolelo, i preminulo zbog reizbora o kojima su danas moje kolege, uvaženi narodni poslanici, govorili.

Bez funkcija ostalo je tačno 837 sudija i 200 zamenika tužioca u to vreme.

I moram da kažem, na osnovu podataka koji su meni bili dostupni zadnjih 7,8 godina, radilo se o najboljim sudijama, često vrlo stručnim i vrlo dostojnim, i to je, kako bi Đilasova i Tadićeva stranka rekla, bilo suočavanje sa prošlošću, tako su oni to iz 90. tih godina obrazloženje dali. Đilasovo sudstvo je kod izbora sudija napravilo onaj presedan koji ja vrlo često kada vi dođete predstavnici pravosuđa u ovaj visoki dom, napominjem a to je da je napravilo jedan od najvećih skandala, ako ne i najveći skandal u istoriji pravosuđa sveta, time što su izabrali, verovali ili ne, poštovani građani mrtvog sudiju Ljubišu Ristića, iz Požege, za sudiju. On je preminuo 6 meseci ranije, oni su ga izabrali za sudiju.

Takav je haos bio u pravosuđu. Gle čuda, ovo je jako važno, Đilasova predsednica VSS, gospođa Nata Mesarović, o kojoj su danas ovde narodni poslanici ovde govorili, izjavila je da su svi kandidati tada za izbor sudija proveravani i da je na proveru za izbor, za proveru kandidata potrošila 200 časova, a to je otprilike jedno mesec dana, svakog dana rada. Do dana današnjeg, a ja je sada pozivam, pošto ovih dana često gostuje na medijima pod kontrolom Dragana Đilasa da objasni građanima Srbije i nama narodnim poslanicima kako je obavila razgovor sa mrtvim sudijom? Neka nam to objasni.

Kako gospodin Đilas i njegovi saradnici, raspršeni u manjim minijaturnim strankama mogu objasniti da su izabrali za sudkinju Sonju Brkić, a moram da kažem da je i Nata Mesarović, rođaka Borisa Tadića, i po njegovom nalogu da je izabrana za predsednicu suda, i kako mogu objasniti da su izabrali Sonju Brkić, za sudiju, koja je kršila zakon o sudijama?

Gle čuda, što je nezamislivo, da je istovremeno vršila dužnost sudije Vrhovnog suda i dužnost predsednika RIK, a Zakon o sudijama je tada to izričito zabranjivao. I ne samo to. Sonja Brkić je u RIK tada protivpravno uzela 2 miliona i 673 hiljade dinara i sve se vrtelo oko love, što bi naš narod rekao.

Odbila je da vrati te pare. Tako je radilo pravosuđe za vreme Tadića, koji ovih dana ne silazi sa medija, pod kontrolom Dragana Đilasa, za vreme Tadića i za vreme Vuka Jeremića i Dragana Đilasa.

Da je ovo istina, ne kažemo samo mi, to kaže i Evropska komisija u to vreme za 2010. godinu pisala je, citiram – Reforme koje provodi vlast u Srbiji, predstavljaju posebnu zabrinutost, i dali su takvu ocenu ovim reformama kada su otpustili najstručnije sudije.

Ovo je citat iz knjige „ Reforma pravosuđa u Srbiji 2008. – 2012. godine“, str.96, 97 i dalje se nastavlja u toj knjizi, citiram – proces reizbora sudija bio je netransparentan i rizikujući time i princip nezavisnosti. Reforme, koje provodi vlast bile su kao najgora moguća stvar, završen citat.

Poštovani narodni poslanici, da li možete zamisliti u kakvoj situaciji su bili građani Srbije, a i pravosuđe u to vreme? Ovo je objavio naš ugledni list „Politika“ 7.7.2012. godine.

Da ja ne uzimam mnogo vremena. Dolaskom gospodina Selakovića za ministra situacija se promenila. Više sudije nisu političari, kao što je u ono vreme bivalo, bavili se politikom, a i danas u liku sudija Majića o kojem ja neću govoriti, jer o tome je najbolje danas govorio naš uvaženi poslanik Jovanov, izuzetno obrazložio, ali dozvolite samo da kažem jednu rečenicu. Sudija Majić je oslobađajućom presudom zločinačke šiprtarsko gnjilanske grupe oslobodio šiptarske silovatelje i ubice Srba.

Zato je, verovali ili ne dobio nagradu Evropskog pokreta u Srbiji i s tim se on diči, tom oslobađajućom presudom koljača OVK nad Srbima ponovo je masakrirao sudija Majić srpske žrtve. Ja mu to kažem i voleo bih da dođem u ovaj visoki dom, kao što reče kolega Arsić, pa da vodimo dijalog oko toga.

Kako rekoh, dolaskom gospodina Selakovića za ministra pravde, situacija se drastično menja na bolje.

To je nastavljeno i za vreme Nele Kuburović i sadašnje aktuelne ministarke. Međutim, trebaće zaista mnogo vode da prođe Dunavom da se pravosuđe u Srbiji dovode na zavidan nivo, jer u sistemu su pravosuđa, ostale sudije koje su oni još izabrali koje nemaju osnovne uslove za izbor sudija, niti stručnost, niti dostojnost, niti obučenost.

Da nisu imali stručnost ni dostojnost ne samo sudije nego i advokati, ja ću vam dati jedan primer. Advokat, Srđan Popović nije imao dostojnosti. Obratite pažnju, uvaženi narodni poslanici. Znate šta je on rekao, šta je radio taj čovek? Godine 1993. potpisao je jedan dokument zajedno sa Margaret Tačer, sa Mirkom Kovačem i još sa pojedini opskurni ličnostima tražili su da se bombarduje naša otadžbina.

Ne samo to. Taj čovek je opisao Srbiju kao „anus mundi“, moram prevesti radi građana, a to je latinska izreka, kao „šupak sveta“.

Dakle, rekao je da su Srbi ono što se nalazi u anusu, a to znači u šupak. To nije patriotizam, gospodine Marinkoviću, jer ste vi rekli da svaki sudija treba da bude patriota, i to je tačno, a jedan deo advokata i sudija to zaista nisu imali.

Moram da kažem, da na početku reforme koju su provodili Đilas, Jeremić i Tadić 2008. godine, broj nerešenih predmeta je bio 780.000, a u 2012. godini, gle čuda, kada se završila reforma umesto da se smanji, ono se povećalo na tri miliona. E, to je ta reforma koju su, oni gospodine predsedniče provodili. Taj broj, moram da kažem se prepolovio dolaskom SNS 2019. godine, na milion i 500. Sve su oni radili da unište sudstvo.

Tako je izgledalo sudstvo za vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Borisa Tadića. Više su radili protiv sudova i građana nego za sudove i građane.

Kako je njihovo sudstvo radilo? Ja ću sada izneti jedan primer. Moram da kažem da su sve politički radili. Na primeru jednog predsednika političke stranke, danas aktuelnog, a to je Saša Radulović koji stalno napada poslanike Srpske napredne stranke i predsednika Republike, to mu je stalna tema.

Da kažem građanima ko je taj Saša Radulović, zvani kralj stečaja. Kao stečajni upravnik namestio je milionske vredne knjigovodstvene poslove firmi svoje supruge. To je taj Saša Radulović.

Godine 2011. je kažnjen sa 100.000 dinara. Taj antivakser, Saša Radulović je isplaćivao novac sa stečajne mase, kome je hteo i kako je hteo, bez saglasnosti suda i bez saglasnosti države Srbije.

Zbog tih nezakonitih poslova Sašu Radulovića kaznila je i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, a krim ga je proglasio i Privredni sud u Beogradu koji ga je razrešio dužnosti stečajnog upravnika. To je taj kralj stečaja, Saša Radulović, a danas se bavi politikom.

Kao stečajni upravnik građevinskog preduzeća Novi autoput 2011. godine, milionski vredan računovodstveni posao, da li znate kome je dao? Dao je kompaniji koja se zvala „E biznis servis“. Da li znate čija je to, poštovani građani, kompanija? Registrovana je na njegovu suprugu u kojoj je Radulović bio suvlasnik.

Kada je postao ministar u Vladi Republike Srbije nikada se nije odrekao pozicije stečajnog upravnika, u čak 14 preduzeća. Zato su ga, ne ja, često novinari mene prozivaju da sam ga nazvao, ja i Marijan Rističević, kralj stečaja, nego su ga gospoda novinari nazvali kraljem stečaja. To pokazuje njegov odnos prema državi, a danas proziva predsednika države, svakodnevno, Aleksandra Vučića.

Samo još dve, tri rečenice, da naslove pročitam iz tog vremena u jednom uglednom listu.

Tako je 14. aprila 2011. godine, jedan ugledni list objavio naslov: Policija češlja kralja stečaja.“ Evo, oni su dali, novinari, a ne moja malenkost.

Takođe, 16. aprila 2011. godine: „Kralj stečaja ojadio šećerane.“

Dana 31. maja 2016. godine, naslov: „Raduloviću, bruko, koliko si maznuo miliona?“

Radulović, Đilas, Tadić i Jeremić ne treba da se bave politikom. Politikom treba da se bave časni ljudi, a ne muljatori, ne džabalebaroši, ne lezijedovići, kakvi su oni.

Na kraju, dok naš predsednik Republike, Aleksandar Vučić, svakodnevno poštovani građani, vi ste očevici, vraća međunarodni ugled Srbije sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti naše zemlje, politiku ubrzane modernizacije Republike Srbije i politiku zdravlja svih naših građana, i u okruženju, Dragan Đilas, Boris Tadić, Saša Radulović blate našu zemlju.

Evo, Saša Radulović nedavno psuje državu Srbiju i građane Srbije, trošeći opljačkane pare iz džepova poštovanih građana Srbije. Verujem da tužilaštvo ipak radi svoj posao.

Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 07.04.2021.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, dr Orliću, popis stanovništva je izuzeto važan za sve naše građane. On nije samo formalni popis, on je značajno nacionalno identitetsko pitanje kako srpskog naroda, tako i drugih nacionalnih zajednica u našoj zemlji.

Poštovani narodni poslanici, bilo bi dobro kada bi mogli dobiti i popis stanovništva dijaspore naše, što je vrlo teško učiniti kada popis našeg stanovništva radimo, jer mi danas ne znamo koliko imamo srpskog naroda, odnosno Srba u dijaspori.

U zadnjih nekoliko godina imamo te približne cifre. Na primer, znamo da ih u Austriji ima 300.000, od toga samo u Beču 191.000, u SAD 350.000, Nemačkoj 460.000, skandinavske zemlje 180.000, Velika Britanija 55.000, Francuska 100.000, Kanada 170.000, Švajcarska 130.000, Rusija 20.000, Rumunija 16.000, Grčka 6.000, Australija 69.000. Dakle, ne računajući Republiku Srpsku, BiH i Makedoniju preko dva miliona za sada, ali bilo bi dobro kada bi bar ove na privremenom radu, ali mislim da će se to obuhvatiti sa popisom, bar ovih koji su na privremenom radu u inostranstvu.

Poštovani narodni poslanici, mi svakodnevno, zaista svakodnevno imamo napade verbalne na predsednika Republike, Aleksandra Vučića. Ovaj put imamo strašne napade, ali u kontinuitetu Vuka Jeremića ili člana međunarodne bande lopova i prevaranata. Samo dva datuma da dam da vidite, imam ih 20 u zadnjih četiri, pet godina, 27. februara 2019. godine, kaže – Vučić se zalaže za nezavisnost Kosova. Godine 2020. avgusta 30, Vučić je obećao nezavisnost Kosova. Godine 2018. novembra 29. rekao je – Vučić je izdajnička bitanga.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, danas pred licem građana Republike Srbije da to zaista više, što bi narod rekao, raskrstimo, da vidimo ko je izdajnička bitanga, je li to Vuk Jeremić sa saradnicima ili je to Aleksandar Vučić.

Za razliku od Jeremića, Aleksandar Vučić je veliki srpski reformator, veliki srpski graditelj i branitelj naše otadžbine, a iznad svega veliki srpski patriota i, poštovani građani, koji nikada, ama baš nikada, neće raditi protiv interesa naše zemlje, niti se odreći Kosova i Metohije, kao što su ga se odrekli Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Boris Tadić i njihovi drugi saradnici. Pokušaću danas da dam zaista argumente i da optužim opozicione političare za izdaju otadžbine.

Vuk Jeremić, član međunarodne grupe lopova i prevaranata je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Pouom decembra 2008. godine rekao: „Ulazak Kosova i Metohije u Ujedinjene nacije je najbolje čemu se Srbija treba da nada“. Ko je sada izdajnička bitanga? Je li to ikad rekao Aleksandar Vučić ili je to Vuk Jeremić?

Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije zatražio prebacivanje rešavanja kosovskog problema iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju i tako doveo misiju Euleks na Kosovo i Metohiju i time onemogućio stavljanje veta od strane Rusije i Kine u Savetu bezbednosti i time po ko zna koji put, Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata, zabio nož u leđa vlastitoj otadžbini. Ko je izdajnička bitanga? Da li je to Aleksandar Vučić ili Vuk Jeremić?

Kad smo kod Vuka Jeremića, poštovani potpredsedniče, dr Orliću, Vuk Jeremić je jako opasan čovek. Verujte da je opasan čovek, jer obično manji ljudi rastom znaju biti opasni, kao što je Napoleon bio, ali vidite šta je Vuk Jeremić uradio – zapretio je svom bivšem stranačkom kolegi Nebojši Krstiću: „Ti ćeš, Krle, poslužiti za primer kako prolazi izdajničko smeće kada dođe kraj vremenu zla, za to ću se ja lično potruditi“, 30.03.2021. godine. Dakle, vidite o kakvoj se tu osobi zaista radi.

Zoran Živković. Taj ovih dana ne napada samo predsednika Republike nego i Gašića. Zoran Živković je decembra 2003. godine na međunarodnoj konferenciji u Beču rekao: „Meni je sve jedno i potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija“. Evo, vidite, poštovani građani, ko je izdajnička bitanga, da li je to Zoran Živković ili je to neko drugi?

Nanad Čanak, u narodu zvani „gicoje Nešo“, je 5.03.2017. godine rekao: „Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova“ i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Kad smo već kod gospodina „Neše gicoja“, on je 1990. godine predložio, verovali ili ne, poštovani građani, za predsednika Republika Oto fon Habsburga i tako ponizio svoju otadžbinu.

Čankov programski dokument Lige socijaldemokratske Vojvodine jeste – Vojvodina republika. I ono što je veoma važno, nemački diplomata Gert Arens je u knjizi „Diplomatija na rubu“ otkrio kako je Nenad Čanak poslalo lordu Karingtonu i Konferenciji o Jugoslaviji dokument pod nazivom „Memorandum o Vojvodini“, u kome je naglasio i zalaže se kako „istorijski uslovi iz 1945. godine, kada se Vojvodina pridružila Srbiji i Jugoslaviji više ne važe i budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica Srbije, a ako Srbija ne prihvati, onda će ona biti nezavisna i neutralna demilitarizovana država.“ Ko je izdajnička bitanga? Da li je to Aleksandar Vučić ili ovi nabrojani, a među njima i Nenad Čanak, koji ovih dana ne silazi sa TV ekrana, blateći našu zemlju i proglašavajući srpske heroje za zločince.

Idemo dalje. Boris Tadić, u narodu zvani „lipicaner“, je 27.07.2006. godine u razgovoru sa izaslanikom Vizner pružio uveravanja da je u sebi „obradio i prihvatio nezavisnost Kosova kao izbor“, zamislite, a optužuje ovih dana Aleksandra Vučića za ono što nikada Aleksandar Vučić nije učinio niti će učiniti.

U razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom izjavio je, taj Boris Tadić, u narodu znani kao „lipicaner“: „Nezavisnost Kosova i Metohije ne znači gubitak ako se podesno – podvlačim „podesno“ – odredi u glavama birača“ i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje. Kad kažem – izdajničke bitange, dozvolite da to ipak kažem da u našem Krivičnom zakoniku stoji: „Ko silom ili na neki drugi način protivustavno pokuša da otcepi neki deo teritorije Republike Srbije, kazniće se zakonom od tri do 15 godina“. Da budemo načisto. Idemo dalje.

Sergej Trifunović, u narodu znani kao „Sergej pišoje“, zašto, zato što je izjavio da će on pišati po grobu predsednika Republike Aleksandra Vučića, on je 31.01.2019. godine izjavio, citiram: „Kosovo je izgubljeno. Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima“, završen citat. Time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Saša Janković, u narodu znani kao „Sale prangija“, je 3.08.2017. godine izjavio, citiram, to je bio predsednički kandidat, zamislite ko je bio predsednički kandidat, citiram: „Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova“. Time se i „Sale prangija“ svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Čedo Jovanović, u narodu znani kao „Čedo šmrkanović“, je 29.09.2015. godine izjavio: „Država Kosovo je nepovratan čin koji pokušavaju da ignorišu samo neodgovorni političari“, i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Dragan Đilas, u narodu znani kao „Điki mafija“, je 13.08.2009. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova Američke ambasade u Beogradu Dženifer Braš izjavio, citiram: „Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova“, i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Ko je, poštovani građani Republike, izdajnička bitanga vidite sada.

Idemo dalje, prof. dr Rade Veljanovski među profesorima poznat kao „Rade jajara“, zašto jajara, verovatno ste čitali, zbog toga što je vršio određene nečasne radnje oko doktorata, 21.04.2018. godine je izjavio, zamislite prof. dr Veljanovskog, citiram: „Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi mu stolicu u Ujedinjenim nacijama“, i time se prof. dr Rade Veljanovski, u narodu zvani kao „Rade jajara“ svrstao u izdajničke bitange naše zemlje, a on nam popuje svakodnevno u Gradskoj skupštini grada Beograda.

Idemo dalje, Boško Obradović, u narodu znani kao Boško nasilnik, je 13. juna 2019. godine, na tajnom sastanku, u rezidenciji američkog ambasadora, u Beogradu, ćutke priznao nezavisnost Kosova. Kako? On tada ni jednom rečju nije protivrečio Kajlu Skotu i Metiju Palmeru, koji su više puta ponovili, citiram - da je Kosovo nezavisna država, završen citat i time se svrstao i Boško Obradović, u narodu znani kao Boško nasilnik, kao izdajnička bitanga naše zemlje.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, ovaj spisak nije gotov i kratak, trebalo bi mnogo vremena da nabrojim i dalje od akademika prof. dr Dušana Teodorovića, koji se odrekao Kosova i drugih akademika i uglednih, po navodnike, ljudi.

Evo, poštovani građani Republike Srbije kako opozicionari i njihovi lideri izdaju Kosovo i sramote svoju zemlju, na svakom koraku. Ko je izdajnička bitanga? Nikada, ama nikada, od predsednika država niste ovakve reči, kao što su oni rekli, izgovorili. Naprotiv, dok naš predsednik Aleksandar Vučić, svakodnevno vraća i međunarodni ugled naše zemlje, širom sveta, ali i traži kompromisno rešenje za našu južnu srpsku pokrajinu i sprovodi politiku mira, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana ne samo u Republici Srbiji, nego i u okruženju, i politiku ubrzanog ekonomskog napretka, politiku kompromisa, kao što rekoh kosovskog problema i u ovim teškim vremenima, dotle bitanga Dragan Đilas, i bitange njegovi saradnici, koje sam nabrojio, zajedno sa drugim čelnicima Saveza za Srbiju čine sve da sačuvaju svoje opljačkane milione i dolare na računima Mauricijusa, Švajcarske, Bugarske, Hrvatske, Slovenije, Litvanije, na 53 računa u više od 17 zemalja.

Kako vidite, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, nemojte da vas čudi što su opljačkali zemlju. Oni su se odrekli davno Kosova i Metohije. Aleksandar Vučić nikada se neće odreći naše južne sprske pokrajine, ja mislim da nam je danas svima jasno ko se bori za teritorijalni integritet naše otadžbine, a ko prodaje otadžbinu na svakom koraku. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije postavljam pitanje tužilaštvu – ima li elemenata krivičnog dela u svakodnevnom medijskom napadu na predsednika Republike, njegovu porodicu i njegove saradnike?

Poštovani građani Republike Srbije, svedoci smo svakodnevnih kontinuiranih, neviđenih, zlonamernih i nedostojnih medijskih napada na predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegove saradnike. Ti medijski napadi su sprega mafijaško-tajkunsko-politikantskih grupa, kako domaće, tako inostrane provedijencije. Medijski napadi na predsednika zasnovani su na neistinama, podmetanjima, izmišljotinama najniže vrste. Takve gadosti moraju odmah da prestanu, jer imaju za cilj satanizaciju, dehumanizaciju, predsednika i uloge predsednika.

Tako je Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Jeremićeve Narodne stranke slagala, bez stida i bez srama, da je Aleksandar Vučić primio gamaglobulin, kao zaštitu od Kovid-19, i normalno, predsednik je to demantovao. Ta bestidinica je slagala u ovom visokom domu Narodne skupštine, kada je bila poslanik 2018. godine, da Aleksandar Vučić neće dobiti od Putina odlikovanje Aleksandra Nevskog i postavila poslaničko pitanje toga dana. Kako ste videli Raškovićeva je slagala, a predsednik je dobio to visoko rusko odlikovanje. Raškovićeva je izjavila i slagala da je zločinačka akcija hrvatske vojske „Oluja 1995. godine“, bila humanitarni čin. Ta bestidnica je slagala 2015. godine, 4. maja, da Aleksandar Vučić, vodi Srbiju u NATO pakt i da će je uvesti za dve godine. Kako vidite, poštovani građani Republike Srbije slagala je, a vi gospodo novinari ste ćutali tada.

Uvrede se nižu svakoga dana, svakoga časa na predsednika Republike. Tako je dr Slobodan Prvanović rekao da su Vučić i saradnici idioti, a vi gospodo novinari, ćutali ste i dodaje, citiram – u okviru pandemije video sam da ovom državom upravljaju kompletni idioti, završen citat. Za predsednika je rekao, citiram – on je čovek iskrivljenog lica koji pokazuje odsustvo razuma i dodaje, koga ima u njegovom okruženju a da nije moralna ništarija i totalni glupak, završen citat.

Posebno upozoravam vas sa N1-CIA, da poslušate ove citate, a novinari ni reči, i nevladine organizacije muk. Novinar Danas-a, Nenad Kulačin, 3. novembra 2020. godine, kaže da je predsednik monstrum, citiram, čovek bez obraza i stida, završen citatat. Citiram - primer beščašća i nebitan lik za istoriju u periodu u kojem živi, završen citat.

Šta radite gospodo novinari? Ćutite. A vi iz nevladinih organizacija? Čak i opozicioni političari, neki novinari, mrtvog Amfilohija, koristili su da napadnu Aleksandra Vučića. Tako je Siniša Kovačević bez stida, kaže, citiram – Vučiću, sramoto, šta ćeš ti na sahrani Amfilohija, završen citat. A reditelj Goran Marković, pun mržnje da je predsednik Vučić, citiram – primitivac i da je rulja njegovo prirodno okruženje, završen citat. Čuveni po psovci, Aleksandra Vučića, Jovo Bakić kaže, citiram – oružana sila je jedini način smena vlasti i prolivanje krvi, završen citat i dodaje – ja bih državni vrh najradije podavio u Savi i Dunavu, završen citat.

Gde ste vi gospodo novinari? Ćutali ste. A vi iz nevladinih organizacija? Blizak saradnik Boška Obradovića poziva na silovanje Vučićeve maloletne ćerke. Ćutite vi sa N1 i vi gospodo novinari.

Akademik Dušan Teodorović kaže, citiram – na čelu države je huligan koji je nevaspitan. Završne citat. Taj akademik je tragediju vojnika u Malom Zvorniku iskoristio da poželi smrt Aleksandru Vučiću. Akademik Teodorović je napao Zdravka Čolića samo zato što je na otvaranju jednog privatnog hotela pevao pred predsednikom Aleksandrom Vučićem. Taj isti akademik napao je Momčila Bajagića Bajagu samo zato što je, citiram – pevao na Vesićevim koncertima i slikao se i pohvalio moderne varvare, završen citat. Akademik vređa Aleksandra Vučića i njegove saradnike, uporedio je sa građanima koji podržavaju Vučića i SNS sa stanovnicima nacističke Nemačke i Adolfa Hitlera.

Šta radite, gospodo novinari? Gde ste vi iz nevladinih organizacija? Ko seje mržnju u ovoj državi? Gospodine akademiče, titula akademika ne može da napravi čoveka od bednika, nego bedniku ne pripada titula akademika. A Boško Obradović tražio je da se izvrši državni udar i zapretio je Aleksandru Vučiću šamaranjem. Taj bes i mržnju izlio je posebno 19.11.2019. godine ….

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, pitanje postavljam javnom tužilaštvu Republike Srbije – postoji li krivična odgovornost Saveza za Srbiju zbog kontinuiranog širenja lažnih vesti o predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, o državi Srbiji i njenim organima sa namerom podrivanja nacionalne i bezbednosne stabilnosti naše zemlje? Najnovija lažna vest, je navodno širenje anti-migranske kampanje od strane države Srbije.

Činjenica je da je danas migrantska izbeglička kriza fenomen globalnih razmera koja je bez presedana u periodu nakon Drugog svetskog rata. Republika Srbija bila je u samom središtu, a i danas je zapadno od balkanske migrantske rute. Republika Srbija i njeni građani su pokazali prema migrantima solidarnost i humanost zašto je često bila pohvaljena od strane samih migranata ali i evropskih i svetskih institucija i njihovih zvaničnika, posebno OEBS je pohvalio, EU, Unicef i druge organizacije.

Srpsko saosećanje sa izbeglicama i migrantima i suštinsko razumevanje njihovih patnji i situacija u kojoj se nalaze potiče od činjenice da se mi sa problematikom izbeglica i interno raseljenih lica suočavamo već više od dve decenije. Republika Srbija će i dalje razvijati kao i do sada sveobuhvatno i održivo rešenje za migrante i na taj način zadovoljiti potrebe u pogledu osnovnog ljudskog dostojanstva i zaštite izbeglica štiteći ljudska prava svih, ali u isto vreme garantujući bezbednost naše zemlje.

Međutim i kod nas predsednici nekih političkih stranaka, kao što je doktor Zoran Lutovac u narodu zvani Zoki zalutovac, konstantno lažima napada vlast bez ikakvih stvarnih činjenica. Tako je optužio vlast SNS za anti-migrantsku kampanju, optužujući je da lažno propagira jezičke patrola, prebrojavanje krvnih zrnaca migranata i za još nekakve izmišljotine. Naravno, da su te optužbe obične izmišljotine.

Međutim, istina je da njegov predsednik Saveza za Srbiju, Boško Obradović zagovarao rasizam i poveo kampanju protiv migranata. Ovaj bezumnik je sklopio video klip koji govori o tome kako po Srbiji je loše zato što se u njoj nalaze migranti. Doktor Zoran Lutovac, zvani zalutovac, je demantovao njegov stranački kolega, Goran Ješić koji je rekao Zoranu Lutovcu, citiram – a ta migranstka kampanja ima više veze sa liderom Dveri Boškom Obradovićem, ta budala tumara po Srbiji sa okićenom hladnjačom, širi strah, laže kao pas i od nesretnih ljudi pravi političku kampanju, završen citat. To je rekao 26. februara 2020. godine.

Poštovani narodni poslanici, Vuk Jeremić, član „međunarodne grupe bandita i prevaranata“ optužio je predsednika Vučića da se neodgovorno ponaša u vezi sa širenjem korona virusa, Jeremić tvrdi da je situacija ozbiljna pa kaže, citiram: „Virus je stigao na Balkan, u Hrvatsku i Severnu Makedoniju, a u Srbiji navodno nije“, završen citat. Kako vidite, poštovani građani, ovaj bestidnik optužuje svoju zemlju i rukovodstvo Republike Srbije za prikrivanje korona virusa.

Istina je da u Srbiji do sada nema zaraženih korona virusom, a naša zemlja uradila je sve najbolje po tom pitanju što je u njenoj moći, zbog čega nas je pohvalila i Svetska zdravstvena organizacija.

Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Marinika Tepić, nastavljaju fabrikovati svakodnevno laži. Stare laži zatrpavaju novim lažima, novim aferama i tako se vrše u krug. Ko se danas seća njihovih laži o Jovanici ili laži o Franšu, njihovih laži o stotinama mrtvih koji plutaju po Obrenovcu za vreme poplava ili njihovih lažnih otmica novinara koje su pokušali sami da isceniraju ili njihove lažne pretnje smrću koje su sami sebi ispisivali po pločnicima ili njihove izmišljotine o nameštenim otmicama dece?

Poštovani građani, SNS i Vlada Srbije neće da se bavi ovim bestidnicima koji nanose štetu svojim lažima i vitalnim nacionalnim interesima naše zemlje, već će brže i jače sprovoditi ubrzanu modernizaciju naše zemlje, a motor ubrzane modernizacije je predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 13.02.2020.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, a glasi – da li je lider Pokreta snage građana Sergej Trifunović odgovarao za saobraćajne udese koje je izazvao zadnjih mesec dana?

Sergej Trifunović u narodu znani kao Sergej pišoje, nadimak je dobio jer je izjavio, citiram: „Da će pišati po grobu predsednika Republike“, završen citat, je izazvao početkom februara 2020. godine saobraćajni udes na Novosadskom auto-putu. On se krećući ka Novom Sadu svojim automobilom zakucao u Fijat koji je išao ispred njega. Vozač Fijata, prevezen je u Zemunsku bolnicu na dijagnostiku i dalje lečenje.

Gospodin Trifunović se i 13.01.2020. godine u Bulevaru Mihajla Pupina u Beogradu zakucao u autobus GSP, a potom pobegao sa lica mesta, jer je, kako kaže, otišao kući da nahrani mačke.

Poštovani građani Republike Srbije, ovakva bahatost i bezobrazluk Sergeja Trifunovića se retko viđa na našim ulicama. Prethodnih 10 godina je napravio desetine saobraćajnih prekršaja od kojih su mnogi bili ozbiljno ugrožavanje bezbednosti. Gospodin Trifunović je čak šest puta kažnjavan zbog vožnje u alkoholisanom stanju, sedam puta zatečen u prekoračenju brzine u naselju i tri puta na putu van naselja. Gospodin Trifunović je nekoliko puta ga je policija uhvatila da je prošao kroz crveno svetlo, kao i da je preticao preko pune linije. Isto tako, gospodin Trifunović je kažnjavan zbog vožnje sa nevažećom vozačkom dozvole odgovarajuće kategorije.

Gospodin Trifunović nije dobar primer niti jednom građaninu Republike Srbije. Dobija se utisak, a građani tako dobijaju da je u ušao u politiku da bi izbegao svaku vrstu odgovornosti i veoma je opasan po okolinu, što je pokazao zadnjih mesec dana.

Javne ličnosti moraju biti svesne da svojim ponašanjem uvek privlače pažnju građana Republike Srbije, te da će neprikladnim i bahatim ponašanjem u saobraćaju dati loš primer, posebno mladim generacijama, koji često vole da ih oponašaju. I njegov kolega Dragan Đilas, u narodu znani kao Điki-mafija od 618.000.000 evra, bahato je pretio saobraćajnom policajcu koji ga je zaustavio zbog vožnje, zatim, zbog vožnje žutom trakom bez vezanog pojasa.

Ne samo to, Đilas je pretio da će ukinuti Žandarmeriju i u centru Beograda pretio pripadnicima kriminalističke policije koji su radili svoj posao u civilu i pretio im da će ostati bez posla kada on dođe na vlast.

Poštovani građani Srbije, Điki-mafija uvek sebe stavlja mimo zakona i iznad drugih građana Republike Srbije. Ovakvim ljudima, kao što je Đilas, Trifunović, pa i Jeremić, nije Srbija na prvom mestu, niti građani Republike Srbije.

Tako je gospodin Trifunović 31.01.2019. godine rekao, citiram: „Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima a ne Srbima“ završen citat, a Dragan Đilas 13.08.2009. godine kaže, citiram: „ Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova“, završen citat. Tako su se svrstali u izdajničke bitange naše zemlje.

Za razliku od njih Aleksandar Vučić je veliki srpski državnik, reformator i iznad svega patriota koji ulaže ogroman napor da pronađe kompromisno, trajno i održivo rešenje za Kosovo i Metohiju i koji neće ništa učiniti protiv interesa srpskog naroda i nacionalnih zajednica u našoj zemlji. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2016 - 03.06.2016.
- Filozofski fakultet – Kosovska Mitrovica (Profesor) Javni Mesečno 124000.00 RSD 01.01.2015 - 31.12.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzioner) Republika Mesečno 61000.00 RSD -